Re: Evolucija ili Kreacija

by Michael1 Mon 2 Jun - 10:37

oldie wrote:
Michael1 wrote:Jedan biolog gubi vjeru u evoluciju!

lol

Less Than Incredible Creationists -> youtube
(sprdačina od "asshole" "Dr" Jobe Martin ....može i google kome se ne da gledati -> jobe martin, dumb (ili "idiot") vodi na isto

Kako stvari stoje kod tebe?
U osudi drugih veoma si brz, a sam nista ne nudis. Taj covjek je DR. BIOLOGIJE!
A ti?

by Michael1 Mon 2 Jun - 10:47

Malo duhovne htane za Evolucioniste.

http://www.angelfire.com/psy/zmaj/evolucija.htm

by oldie Mon 2 Jun - 11:10

Michael1 wrote:
oldie wrote:
Michael1 wrote:Jedan biolog gubi vjeru u evoluciju!

lol

Less Than Incredible Creationists -> youtube
(sprdačina od "asshole" "Dr" Jobe Martin ....može i google kome se ne da gledati -> jobe martin, dumb (ili "idiot") vodi na isto
Kako stvari stoje kod tebe?
U osudi drugih veoma si brz, a sam nista ne nudis. Taj covjek je DR. BIOLOGIJE!
A ti?

DR.BIOLOGIJE? lol...on je doktor teologije i propali zubar

by Michael1 Mon 2 Jun - 12:34

On je najprije doktorirao iz biologije! Sve ostalo dolazi kasnije.
Bilo bi posteno da cujes sto covjek sam kaze, pa da onda komentiras. OK, Oldie?

by oldie Mon 2 Jun - 12:43

Michael1 wrote:On je najprije doktorirao iz biologije! Sve ostalo dolazi kasnije.
Bilo bi posteno da cujes sto covjek sam kaze, pa da onda komentiras. OK, Oldie?

nikad nije doktorirao ništa (osim ako je teologija znanost) B-)

btw šta imam slušati!? - rekli su sve o njegovim o njegovim budalaštinama pravi doktori biologije (utipkaj u jubito već sam dao šta)....

ma usostalom ne moraš:

by Michael1 Mon 2 Jun - 13:00

Da li si u stanju oboriti samo jedan jedini njegov argument? NISI!
Adieu!

by Guest Mon 2 Jun - 18:42

Michael1 wrote:
njegov argument

Oksimoron.

by Guest Mon 2 Jun - 18:53

Citat:

"1. OTKRIĆE EVOLUCIJE

A) Percepcija prostor-vremena

     Svako od nas je zaboravio trenutak kada je, otvarajući oči prvi put, video svetlost i predmete kako u neredu prodiru u njega — sve u istoj ravni. — Potrebno je mnogo snage da zamislimo kako je bilo u ono vreme kada nismo znali da čitamo; ili, da se vratimo u doba kada za nas svet nije prelazio okvire zidova naše kuće i porodičnog kruga...
     Isto tako nam je neverovatno da su ljudi živeli i ne sluteći da se zvezde njišu iznad njih udaljene svetlosnim vekovima, niti da se obrisi života ocrtavaju milionima godina iza njih, na granicama našeg vidika.
     Međutim, dovoljno je da otvorimo bilo koju požutelu knjigu u kojoj autori XVI, pa čak i XVIII veka, vole da raspravljaju o strukturi svetova; sa zaprepašćenjem konstatujemo da su naši praprapradedovi, pre šest milenijuma, imali utisak da se sasvim lagodno osećaju u kubnom prostoru, u kome su se zvezde okretale oko Zemlje.
U kosmičkoj atmosferi koja bi nas u prvom trenutku gušila, u perspektivama u koje nam je fizički nemoguće da se vratimo, oni su disali bez imalo nelagodnosti — ako ne i punim grudima.
     Šta se dogodilo između njih i nas?
     Ja ne znam ni za jedan prizor koji bi bio uzbudljiviji, niti bolje otkrivao biološku realnost noogeneze, nego što je prizor inteligencije koja od početka stremi da, korak po korak, premosti iluziju da je sa svih strana opkoljena blizinom.
     U toku te borbe da se savladaju dimenzija i reljef sveta, prvo je popustio prostor — prirodno, jer je bio opipljiviji. U stvari, tada je dobijena prva runda jer je odavno neki čovek (bez sumnje neki Grk pre Aristotela) savijajući oko nje same prividnu ravninu stvari, naslutio da postoje antipodi.
     Od tada, oko Zemlje, obavilo se i samo zvezdano nebo. Međutim, žiža sfera bila je loše postavljena. Svojim položajem ona je neizlečivo paralisala gipkost sistema.
I stvarno, tek u vreme Galileja, prekidom starog geocentrizma, nebesa su postala slobodna za neprekidna širenja koja im od tada priznajemo. Zemlja, to je jednostavno zrno zvezdane prašine. Beskrajno veliko je postalo moguće — i usled toga, prema pravilu simetrije, izbilo je beskrajno malo.
     Pokazalo se, međutim, da se zbog nedostatka vidljivih belega, mnogo sporije opaža dubina vekova. Zar nije izgledalo da kretanjem zvezda, oblikom planina, hemijskom prirodom tela, cela materija svojim linijama izražava stalnu sadašnjost?
Fizika XVII veka bila je nemoćna da Paskalu pokaže ponor prošlosti. Da bi čovek otkrio starost Zemlje i njenih elemenata, trebalo je da se slučajno zainteresuje za neki predmet srednje pokretljivosti — za život, na primer, ili čak i za vulkane.
Tako je, dakle, tek u XVIII veku, kroz usku pukotinu, kroz pukotinu »istorije prirode« koja se rađala, svetlost počela da se probija iz velikih dubina.
Na početku, određivanje trajanja stvaranja sveta bilo je veoma skromno.
Ali, zamah je dat — izlaz je otvoren.
Posle zidina prostora koje je poljuljala renesansa, sad je, počev od Bifona, pod postao pokretan (a usled toga i tavanica).
I od tada, pod neprestanim pritiskom činjenica, proces se samo ubrzavao.
Već je gotovo dve stotine godina kako traje popuštanje, a još nije uspelo da olabavi uvojnice sveta. Razmak između zavoja je stalno sve veći — i stalno se ukazuju drugi, sve dublji zavoji."

Kraj citata.

"Fenomen čoveka"; Pierre Teilhard de Chardin; BIGZ Beograd; 1979.; str.: 170.-171.

by Guest Mon 2 Jun - 18:56

Citat:

     "Međutim, u tim prvim stadijumima buđenja čoveka za neizmerna kosmička prostranstva, prostor i vreme su, ma koliko bili veliki, ostajali još jedinstveni u sebi i nezavisni jedan od drugog.
Dva odvojena stecišta, bez sumnje sve prostranija i prostranija, ali u kojima su se stvari gomilale i plivale bez fizički određenog reda.
     Oba odeljka su se bez mere proširila. Izgledalo je da su se predmeti mogli u svakom od njih premeštati isto toliko slobodno kao i pre.
Zar nisu mogli, bez razlike, da budu postavljeni ovde ili onde?
Pomereni napred ili nazad, čak, po volji i uklonjeni?
Ako se ljudi nisu formalno upuštali u tu igru razmišljanja, ono nisu još jasno shvatali do koje mere je to bilo nemoguće, i zašto. To pitanje se nije ni postavljalo.
     I tek sredinom XIX veka, opet pod uticajem biologije, svetlost je počela da se javlja, otkrivajući najzad nepovratnu (ireverzibilnu) povezanost sveg što postoji: veze života — i, zatim, veze materije.
I najmanji molekul ugljenika je, po prirodi i po položaju, funkcija sveukupnog zvezdanog procesa; i najmanja protozoa je strukturalno tako povezana sa potkom života, da njeno postojanje, teorijski, ne bi moglo da bude poništeno a da se, ipso facto, čitava mreža biosfere ne rasplete.
Raspored, uzastopnost i uzajamna zavisnost bića koja se rađaju iz svoje konkrescencije u zajedničkoj genezi.
Vreme i prostor su organski sjedinjeni da zajedno izatkaju tkivo sveta... Eto, do čega smo došli, eto šta zapažamo danas.
Šta se, psihološki, krije ispod ovog upućivanja?
Da cela istorija nije tu da nam jemči da se neka istina, čim je jednom makar samo i jedan duh sagleda, uvek na kraju nametne totalitetu ljudske svesti, čovek bi prosto izgubio volju i strpljenje konstatujući koliko ima umova, čak ne osrednjih, koji još i danas ne prihvataju ideju evolucije.
Evolucija je za mnoge još uvek samo transformizam; a sam transformizam je samo stara Darvinova hipoteza, isto toliko ograničena i trošna koliko i Laplasova koncepcija sunčevog sistema ili Vegenerova teorija o skretanju kontinenata.
Zaista su slepi oni koji ne vide širinu kretanja čija je putanja, pošto je beskrajno prevazišla prirodne nauke, oko njih, uzastopno zahvatila i osvojila hemiju, fiziku, sociologiju, pa čak i matematiku i istoriju religija. Jedna za drugim, sva područja ljudskog znanja su uzdrmana i zajedno poneta jednom istom suštinskom strujom ka izučavanju nekog razvitka."

Kraj citata.

"Fenomen čoveka"; Pierre Teilhard de Chardin; BIGZ Beograd; 1979.; str.: 171.-172.

by Guest Mon 2 Jun - 18:58

Citat.

"Da li je evolucija teorija, sistem, hipoteza...?
Ne, nikako.
Ona je nešto mnogo više od svega toga; ona je opšti uslov kome treba da se povinuju i da ga zadovolje sve teorije, sve hipoteze i svi sistemi da bi bili zamislivi i istiniti; svetlost koja obasjava sve činjenice, kriva koju treba da slede sve crte — eto, to je evolucija.
U našim duhovima, već više od jednog i po veka, ostvaruje se, možda, izuzetan događaj koji istorija nije zabeležila od trenutka koraka mišljenja — pristupanje svesti, i to zauvek, u okvir novih dimenzija; i zbog toga nastaje rađanje potpuno obnovljenog sveta jednostavnim preobražajem njegovog unutrašnjeg tkiva, a da se nisu promenile ni linije ni nabori.
Do sada je svet izgledao da, statičan i drobljiv, počiva na tri ose svoje geometrije.
Sada se sav drži iz jednog liva.
Ono što čoveka čini »modernim« i uvršćuje ga u tome (mnogi naši savremenici nisu još »moderni«) je činjenica da je postao sposoban da posmatra ne samo u prostoru, ne samo u vremenu, već i u trajanju — ili, što se svodi na isto, u biološkom prostor-vremenu; i što je, štaviše, nesposoban da išta drugojačije vidi — ništa — počev od samog sebe.
To je poslednji korak koji nas uvodi u bit metamorfoze."

Kraj citata.

"Fenomen čoveka"; Pierre Teilhard de Chardin; BIGZ Beograd; 1979.; str.: 172.-173.

by oldie Mon 2 Jun - 19:27

speare...jel ti to sve skeniraš pa preko ocr-a?

btw svaka čast! cheers

by Ragnarok Mon 2 Jun - 19:51

Ja mislim da je nas stvorio Iknar, a da je Aga njegov sin koji je umro za nas na križu.

Samo izgleda da je došlo do obrata, Aga je naš križ danas.

More bit jer je u svađi s Iknarom...

Čujem gromove.......

by Guest Mon 2 Jun - 20:37

oldie wrote:
speare...jel ti to sve skeniraš pa preko ocr-a?

Naravno. Nisam lud da prepisujem.

by oldie Mon 2 Jun - 20:44

speare_shaker wrote:
oldie wrote:
speare...jel ti to sve skeniraš pa preko ocr-a?

Naravno. Nisam lud da prepisujem.

hvala na pojašnjenju...btw družiš se sa aganorom pa nisam ni tu mogućnost isključio

by Guest Mon 2 Jun - 20:45

oldie wrote:
btw družiš se sa aganorom pa nisam ni tu mogućnost isključio

U zadnje vrijeme me uglavnom ignorira pa sam malo došao k sebi.

by e-one Tue 3 Jun - 0:46

oldie wrote:
Michael1 wrote:Tvrdnja, da preko kumulacije deficita moze doci do suficita, nije razborita tvrdnja!
u ovoj budalaštini vidimo suštinu aganorovog nerazumijevanja evolutivnih procesa....

npr zmije su nekada imale noge, ali došlo je do njihovog deficita (izgubile ih s vremenom) , i nastao je suficit u vidu boljeg kretanja između stijena, granja itd

došao ateist kod doktora i nakon dugotrajnih i opsežnih ispitivanja doktor saopćava pacijentu: "situacija je vrlo ozbiljna. da bi vam spasili život mogu vam ponuditi dva riješenja. prvi je gradualni, a drugi punktualni. po gradualnom rješenju trebalo bi svakih nekoliko dana da vam odrežemo dijelove nogu koji budu zahvaćeni infekcijom, a po punktualnom rješenju obje noge bi vam amputirali u cjelosti." na to pacijent odgovori:"ali doktore, jeste li baš sigurni? zar se ništa drugo ne može poduzeti?", a doktor će:" paa, nije baš da se ne bi moglo ništa drugo poduzeti. naime, postoji lijek kojim bi se u potpunosti mogla izlječiti infekcija, ali taj lijek je INTELIGENTNO DIZAJNIRAN."

by e-one Tue 3 Jun - 0:58

zanstr wrote:
Michael1 wrote:Ali pozitivnih mutacija, koje bi omogucile makroevoluciju, dakle nastanak novih planova i kompleksnih organa i organizama, nemamo. Zato je tvoja pseudoargumentacija i nesuvisla i nepotrebna za evoluciju.
Pa nije jedna mutacija dovoljna za makroevoluciju. Život na zemlji postoji oko 3 milijarde godina i cjelo vrijeme se razvija, mutira i prilagođava raznim uvjetima. U nekim primjerima koje sam ranije naveo, vidljive promjene su nastale u samo par desetljeća, u nekima je kroz par stoljeća nastala nova vrsta. Zamisli kolike su promjene moguće u 100000, 1000000 ili 1000000000 i više godina.

tako to počne i na to se sve i svodi: na zamišljanje. bace ti neki fosil i koju kosku i kažu: zamisli što je sve moguće kroz milijune i milijarde godina. i onda ljudi zamišljaju i zamišljaju i zamišljaju ... i nitko drugi ne smije ni zamislit da ne zamišlja kako oni zamišljaju i zamišljaju i zamišljaju ...

a zamisli ovo: bakterije mogu preživiti i u najnepovoljnijim uvjetima za život, pa koji onda uvjet iz okoliša zamišljaš da ih je "pogurao" u evoluciju?

by e-one Tue 3 Jun - 1:07

speare_shaker wrote:
e-one wrote:
pa (za)to se to nije ni dogodilo.

Ako uzmeš u obzir multiverse opciju, u konačnici se dogodi baš sve što se uopće može dogoditi uključujući i taj konkretni scenarij.

nemam razloga da uzmem u obzir multiverse opciju. mogu samo da zamišljam i zamišljam multiverzume koji bi u konačnici opet bili jedan/neki verzum jer sadržavaju manjim ili većim dijelom isti sadržaj. pa bi moglo biti da je u svim tim svemirima za svakog od nas već "game over", a da nam je samo ovaj preostao. expect the worst hope for the best.

by e-one Tue 3 Jun - 1:22

speare_shaker wrote:
e-one wrote:
jel nije pozivanje na "milijarde godina" "fallacious argument"?

Poanta je u tome da taj dugi vremenski period slučaj spašava od besmislene proizvoljnosti i pretvara ga u zakonitost, a svemu postojećem olakšava kroćenje mogućnosti i pretvara ih u pravilnosti.
Baš je vražje to vrijeme, jelda?

pusti vrijeme. tu se radi o pokušaju dodjeljivanja smisla besmislu, a za to se koristi vrijeme kao kamuflaža, odnosno (fallicious) argument. pridaju se slučaju (prirodi, znanosti, ...) osobine koje ne mogu imati: inteligencija, percepcija, sposobnost učenja, djelovanja, korekcije, razmnožavanja ..., praktički sve do svemoćnosti uz geslo: "sve je moguće uz dovoljno vremena".

by Guest Tue 3 Jun - 5:29

e-one wrote:
nemam razloga da uzmem u obzir multiverse opciju.

Čak niti kao snažnu mogućnost objektivne istine u smislu opisa postojeće stvarnosti?
Što ti je religijski um toliko snažno ograničen svojim svjetonazorom da se ne usuđuje niti razmotriti bilo što od onoga suprostavljenog njegovoj religijskoj percepciji pojavnog svijeta.
Nije da u tom smislu predstavljaš nešto posebno orginalno, čitave su horde pripadnika takvih osudile Galilea jer je posredovao jednu znanstvenu istinu suprostavljenu njihovoj percepciji svijeta zasnovanoj na primitivnom literalizmu kako po njima jedino ispravnom pristupu u tumačenju biblijskih tekstova.
Njihov poraz je bio vrlo snažan, upravo dramatičan, a vidim da neki ni do danas nisu naučili odgovarajuće lekcije iz te nesretne epizode u povijesti Crkve pa su osuđeni ponoviti njihove pogreške.
Nego, ako se kaže da pametan čovjek uči na tuđim pogreškama, a budala samo na svojim, kako onda možemo opisati one koji ne uspjevaju učiti čak niti iz tuđih pogrešaka?

e-one wrote:
mogu samo da zamišljam i zamišljam multiverzume koji bi u konačnici opet bili jedan/neki verzum jer sadržavaju manjim ili većim dijelom isti sadržaj.

Pa gle, ako ne razumiješ razliku između jednog iznimno složenog sustava koji se sastoji od ogromnog broja elemenata i samih tih pojedinačnih elemenata koji mu pripadaju, onda zaista ovaj naš razgovor nema apsolutno nikakvog smisla.
Dapače, ne samo da je besmislen nego upravo i apsurdan.

by Guest Tue 3 Jun - 5:30

e-one wrote:
pusti vrijeme. tu se radi o pokušaju dodjeljivanja smisla besmislu, a za to se koristi vrijeme kao kamuflaža

Teorija zavjere, a?
Gadna stvar ta paranoja.

by Sponsored content