Radne dozvole hiljadama migranata?

Kupio orase, 500gr 1.99€, neocisceni, poreklo Amerika.

Verovatno Amer ucestvovao na terenu sa niskom platom

i izborio se da mu proizvod bude konkurentan na trzistu.

Serbinho-3 wrote:Kupio orase, 500gr 1.99€, neocisceni, poreklo Amerika.

Verovatno Amer ucestvovao na terenu sa niskom platom

i izborio se da mu proizvod bude konkurentan na trzistu.

Hmmm. , mislim da oni njih strojno beru , stroj zatrese a drugi pokupi jer to su velike plantaže tako da oni to ne beru ručno. Ručno ovi možda prostiru cerade oko stabla i pokupe šta padne van cerade al to u je u Americi strojna obrada tj berba strojevima. Ne isplati se to njima sadit a da moraju to ručno brat.

Orah je tvrd , do padne na pod i nikom ništa. Pogledaj Italiju u čemu je među pet top proizvođaća a ima tek 60 miljina a od toga 20% penziineri ; breskva , kivi , kruška , grožđe , kajsija .....to sve moraš ručno i u kratkom vremenu pobrat. To ti triba masu berača.

Dobro, orasi i ajde, isto lesnike masinom skupljaju.

Mada nije da nema Meksosa po plantazama, nerealno.

Prodaju pistaci za male pare, taj pistaci ne znam da li ima jedno 

drvo u bivsoj Jugi.

Kazu da nije dobro jesti vise od 4 oraha dnevno.

Brazilski orah, ne vise od jednog dnevno.

Serbinho-3 wrote:

Prodaju pistaci za male pare, taj pistaci ne znam da li ima jedno 

drvo u bivsoj Jugi.

Ima. Nešto po Srbiji par pojedinaca eksperimentira no po onome šta ja vidim traži dosta sunca i glinasto tlo tako da ono ..

https://www.google.com/amp/s/www.telegraf.rs/amp/zivot-i-stil/know-how/3037684-evo-zasto-su-pistaci-toliko-skupi-i-zbog-cega-im-cena-nikada-nece-biti-niza

Branje se mora vršit ručno jer potrebno je sortirat svaki plod posebno.

Najviše se proizvede u Iranu , Americi , Turskoj , Siriji , Kini , Grčkoj , Italiji ...


http://www.zargarzadeh.com/Default.aspx?PageID=52&RelatedID=vneHvnbj

Svako druge godine slabije rodi jer drvo ima ciklus , dođe na plod nakon sedam godina , grmolikog je oblika , traje sto godina , odlično podnosi sušu al mu triba sunce i s obzirom da mu triba glinasto tlo ima samo par država za masovnu proizvodnju.

Koliko vidim u Grčkoj se najviše uzgaja na otoku Kreti , u Turskij na više lokacija al najviše uz granicu sa Sirijom koja jd isto veliki proizvođač. Uglavnom traži sunce i glinasto tlo i pustinjska je biljka dakle neka suha vruća klima s glinastim tlom mu odgovara. Podnosi i zimu pa se može uzgajat i u kontinetalnoj klimi al manjak sunca utječe na prinos a kako mu je svaka druga godina rodna a svako druga manje rodi onda to nije previše komercijalno isplativo. Bere se ručno pa je zato skup na tržnici.

A ono em moraš imat takvo tlo , em sunce , čekat da rodi , pa onda svako druga godina rodi a svako druga slabije ....nije baš neka priča za neku veću proizvodnju a i kome bi prodavao ovdje osim da sam pakiraš pa prodaješ na tržnici.

Ne izgleda mi kao neka biljka za neku ozbiljnu priču na prostoru eks Juge čak ni u priobalju jjer nema toliko takvog tla , onda dugo čekaš , pa svaka druga godina rodna , pa ručno branje , pa kome to prodat tj jedino tržnica.

Problem je u prinosu jer ako je svaka druga godina rodna a triba mu sunce i glinasto tlo onda jje to jako ograničena stvar na ovim prostorima.

Pistacio prekriži na kontinentu ne zato jer ne uspijeva kao stablo nego mu je tek svaka druga godina plodna a ako nema sunca ništa ni od toga a to tlo koje njemu pogoduje je očito isto il slično onome koji traži i ljepnjak kao orašasti plod al lješnjak bar normalno rađa i ima otkup. 

U mediteranskom dijelu rađa normalno no tko će dat puno ovakvog tla i tko će se zajebavat s nečim šta rađa tek svako drugu godinu pa ono doli se to isplati posadit jedino ako imaš taj tip tla a nemaš šta pametno tu posadit pa onda par stabala pa svako drugu godinu rodi pa ima cijenu pa eto kao neka zarada al i nije jer to je u dvije godine zarada.

Loša priča. Ima vrlo malo smisla , na kontinentu nikako a u priobalju je bolji urod no nema tih površin tj takvog tipa tla za nekakve masovne proizvodnje toga u komercijalne svrhe. 

Slabo je to čim je on tako zahtjevan a rađa tek svako drugu godinu. Zato i drži cijenu.

Nisam našao baš puno o uzgoju pistacia na ovim područjima. Izgleda da ih ima više u Srbiji no isto nešto slabo al Srbija je poljoprivredni kraj pa svašta ljudi sade dok u Hrvatskoj po svemu sudeći stvar je još manje prisutna i nešto na tu temu ima u Kaštelima , Korčuli i Zadru al tek je u povojima jer nema ni sadnica nego naručuju iz Sicilije pa dođe 30 eura komad i moraš imat muške i ženske sadnice radi oprašivanja i dosta zahtjevno presađivanje no kad se primi stablo traje i tisuću godina.


https://www.pijanitvor.com/threads/pistacija-pistacia-vera.5072/page-2

Izgleda da ovo tek u povojima po Dalmaciji i da može u krš samo joj moraš malo pripremit podlogu i njoj pašu suha i vruća podneblja.

Hrvatska je jedina zemlja na Mediteranu u kojoj se pistacia ne uzgaja iako ovdje prirodno rastu takve vrste tršlje samo nisu ova sorta od koje se dobiva pistaci.

https://www.agroklub.com/vocarstvo/s-trsljom-na-smrdljiki-do-komercijalnog-uzgoja-pistacija-u-hrvatskoj/51267/

Sad izlizi stručna knjiga o tome jer izgleda da nitko o ovome ne zna ništa iako u ovoj klimi na kršu raste prirodno.

Izgleda ljudi to oće sadit na kršu al nitko o ovome nema pojma , koju sadnicu , gdje kupiti , kako saditi , gdje saditi itd.





Još je sve u povojima. Individualno se ljudi ovim bave al nema sadnica ni stručne literature koja se tek sad štampa.

RayMabus wrote:Hrvatska je jedina zemlja na Mediteranu u kojoj se pistacia ne uzgaja iako ovdje prirodno rastu takve vrste tršlje samo nisu ova sorta od koje se dobiva pistaci.

https://www.agroklub.com/vocarstvo/s-trsljom-na-smrdljiki-do-komercijalnog-uzgoja-pistacija-u-hrvatskoj/51267/

Sad izlizi stručna knjiga o tome jer izgleda da nitko o ovome ne zna ništa iako u ovoj klimi na kršu raste prirodno.

Izgleda ljudi to oće sadit na kršu al nitko o ovome nema pojma , koju sadnicu , gdje kupiti , kako saditi , gdje saditi itd.





Još je sve u povojima. Individualno se ljudi ovim bave al nema sadnica ni stručne literature koja se tek sad štampa.

makija uz more je puna tršlji, osobito ovaj dio između Trogira i Šibenika...

Je al nije ova vrsta. Ode nitko nema pojma o tome a izgleda da je možeš sadit u kršu bez ikakvih problema. Samo malo triba u tu rupu ubacit nekog gnjojiva koji njoj paše i dno zatrpat malim slojem kamenja tako se korjenje probija naokolo.

Moraš ih posadit više u tom krugu jer mora bit muških i ženskih sadnica radi oprašivanja.

Po onome šta vidim ima jednu vrlo zgodnu osobinu a ta je da ne traži vodu i paše joj suša a jednom kad je posadiš i primi se drvo traje tisuću godina. Ovo nešto ko i maslina.

Ima još jednu veliku vrlinu tko ima parcela krša pa ima puno maslina a ne zna šta će tu posadit : plodovi sazrijevaju u srpnju i kolovozu dakle ovo možeš brat na miru jer rađa prije maslina.

najbolji sladoled od čekrpeda..milina..

U biti ovo je bolje od bajama tko ima neki krš a ne želi masline posadit nego oće desetak stabala nečega. Bajam se ne isplati sadit u malim količinama nego jedino plantaže i onda komercijalna šema i da od toga imaš biznis jer oko bajama imaš posla i njemu triba voda u proliće i navodnjavanje ako želiš veće prinose znači ono posadiš li ga u kršu negdi desetak stabala a nema vode nit se msiliš s time bavit urod je slab.

Ovo govno ne triba ništa , šta manje vode to bolje. Ništa mu ne triba , samo ga pravino posadiš i odeš ća.

Pistaci mozes prodati gde hoces, ne moze ti niko spustati cenu, samo

sto nije realno imati ga zasadjenog.

Jedna mora da bude muska a dve zenske, visoka 1.40 m,


dve godine, cena 40 eura po komadu.


Isplati se i sadnice prodavati, ko je na otvorenom krsu.




http://www.vivaigrassia.it/shop/pianta-di-pistacchio-in-vaso-2-anni/

Nije realno da se baviš s time u kontinentalnoj klimi jer mu jednostavno ne odgovara iako će stablo rast al slaba korist. Nije realno da ga masovno sadiš plantažerski u priobalju jer toliko takvih parcela nema tj bolje nešto drugo posadit.

Realan je mjestimični uzgoj u priobalju za svoje potrebe plus maloprodaja posebno u turizmu jer se bere liti pa se može okrenit dobra lova na par stabala u nekom kršu u kojem jedino masline moš posadit.

Ne paše mu kontinentalna klima , suhe i vruće polupustinje su njegov teren.





U biti krš.

Jedino u Srbiji vidim da nešto ima jer su donosili sadnice iz Grčke pa sadili.




Jedino šta vidim da nije baš klima u Srbiji za njega jer mu smeta mraz , vlaga i svašta nešto.


https://www.elitemadzone.org/t469110-Pistaci-da-li-uspeva-kod-nas

Izgleda da bi ga mora pokrivat zimi , možda negdje bolje uspjeva jer nema mrazova al očito nije kultura za sadnju po konitentalnom pojasu.

To je nešto ka i maslina , ne pašu mu te sjeverne klime , moš ga posadit al ima puno ali tu. Bolje onda posadit lješnjak ako je tlo pogodno za njega jer ovaj pistaci je biljka suhih i vručih podneblja i stablo uopće ne trpi vlagu.

Ono posadiš , izjebeš se oko toga i nakon deset godina neka oštrija zima i uvene.

Nije to za kontinentalnu priču uopće. Jedino ako ćeš eksperimentirat al nije to to.

Nepoznato za nase uslove Pistaci.

Lesnik sam nasao sadnice stare 3 godine, to vec ima smisla, jer

nakon nekog vremena krece da radja po neki.

Lješnjak je za kontinentalnu klimu. Lješnjak je i za priobalnu al pistaci je samo za priobalnu. Badem je za priobalnu iako može i u kontinetu al slabije. U biti pistaci od svih ovih kultura najmanje je za kontinetalnu klimu. Može se negdi i uvatit al do kada jer mu smeta takve klima. Nikad ne znaš oće li godinu izdurat.

Hrvatska može razmišljati o pistaciu a u Srbiji se ne isplati to nego lješnjak. Riječ je o biljci koja tek nakon osam godina daje plod a u petnajst godina neka oštra zima može sva stabla uništit. Ne isplati se u tako šta upuštat na kontinentu.