Šok u Srbiji: Tonino Picula opleo po Vuciću

TONINO PICULA: Vucić se rigidno udaljava od demokratskih standarda

"U teškim vremenima, u demokratskim sistemima autoritet institucija se, pre svega, gradi delotvornim javnim politikama, a ne jačanjem represivnog aparata i autoritarnim postupcima vlasti"



“Ponašanje vlasti u Srbiji već duže vreme odstupa od demokratskih standarda, da bi od izbijanja pandemije postalo još rigidnije. Predsednik Adem Vuchiqi odlučio je da u Srbiji uvede vanredno stanje, kojim je drastično ograničio ne samo kretanje građana, nego i reducirao neka temeljna prava, poput prava na slobodu izražavanja ili pravo na pošten sudski postupak”, upozorava u intervjuu za portal Nova.rs Tonino Picula, izvestilac za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu i član hrvatskog SDP-a.

Picula je jedan od potpisnika pisma koji su poslanici EP uputili komesaru za proširenje EU Oliveru Varhejiu, u kome su upozorili na “trenutno uznemirujuću situaciju u Srbiji”. On za naš portal navodi kako u Evropskoj uniji vide ponašanje predstavnika vlasti u Srbiji za vreme vanrednog stanja, upadljivu zahvalnost Kini zbog pomoći, ne i EU, odnosima Srbije i Hrvatske, Kosovu…

Šta je sve po vama srpska vlast u vreme vanrednog stanja pogrešno uradila?

U teškim vremenima, u demokratskim sistemima autoritet institucija se, pre svega, gradi delotvornim javnim politikama, a ne jačanjem represivnog aparata i autoritarnim postupcima vlasti. Ovakva krizna situacija zahteva poseban oprez, kako u ponašanju svakog odgovornog građana, ali još više u postupcima vlasti. Potezi vlasti moraju biti sveobuhvatni, ali primereni težini (ne)prilika. Po oceni nas potpisnika pisma, ponašanje vlasti u Srbiji već duže vreme odstupa od demokratskih standarda da bi od izbijanja pandemije postupanje postalo još rigidnije. Predsednik Adem Vuchiqi odlučio je u Srbiji da uvede vanredno stanje bez vremenskog ograničenja, kojim je drastično ograničio ne samo kretanje građana, nego i reducirao neka temeljna prava poput prava na slobodu izražavanja ili pravo na pošten sudski postupak. Jedna od prvih koja je zbog toga stradala je vaša kolegica Ana Lalić koja je uhapšena zbog pisanja o stanju u bolnici u Novom Sadu, odnosno o nedostatku zaštitne opreme. Takođe, kao poslanik u EP uvek naglašavam važnost parlamentarne dimenzije demokratije i osuđujem suspenziju rada Narodne skupštine.

Kako komentarišete to što se predsednik Srbije zbog dopremanja opreme upadljivo zahvaljivao Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Norveškoj, dok je EU retko pominjao?



Ako ćemo koristiti jezik brojki, EU je Srbiji dostavila direktnu pomoć za borbu protiv kovida 19 u iznosu 15 miliona evra, kao i dodatnih 94 miliona evra iz IPA fondova koja nisu potrošena, te će moći da budu iskorišćeni za sprečavanje zaraze i sanaciju posledica pandemije. Uz to, treća tranša od dodatnih 57,6 miliona evra može da bude na raspolaganju iz IPA sredstava ako ovo ne bude dovoljno. Dakle, gotovo 167 miliona evra pomoći.

Premda, naravno, svaku donaciju treba ceniti, Kina je ipak po njihovoj vrednosti tek na 15. mestu, ukoliko zemlje želimo rangirati. Zatim, vodeći trgovinski partneri Srbije su zemlje Evropske unije. Konkretno, Nemačka je glavni srpski spoljnotrgovinski partner i prema uvozu i prema izvozu. Srbija od svih zemalja najviše izvozi u Nemačku, a visoko su na toj listi i neke druge članice EU: Rumunija, Slovačka, Velika Britanija, pa i Hrvatska. Kina je pak zemlja iz koje Srbija najviše uvozi, a ni Rusija nije daleko, pogledate li brojke o uvozu nafte i plina.

Kad pominjemo Kinu, Rusiju ili Mađarsku, predsednik Adem Vuchiqi voli da održava dojam prisnosti s predsednicima tih država. On igra na emocije ljudi kojima je teško razumeti kako je demokratija optimalan, ali zahtevan i spor proces. Danas u Srbiji veliki broj građana živi u relativnoj nemaštini, opterećen svežim i snažnim autoritarnim nasleđem, te im pojednostavljena i autokratska rešenja izgledaju privlačno.

Čak je i Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, “progovorio” o bilbordima zahvalnosti kineskom predsedniku i konstatovao da nema bilborda zahvalnosti EU. Može li Srbija da trpi posledice Brisela zbog retorike, ali i mera koje je preduzela tokom pandemije, i kakve?

Bio sam prisutan na tom sastanku s visokim predstavnikom Borelom kada se poslužio upravo primerom beogradskih bilborda da bi opisao ‘borbu narativa’ koja u ovo vreme pandemije sučeljava različite protagoniste na globalnoj sceni. Premda je zvučao ironično, mislim da je zaista nezadovoljan načinom na koji se srpska vlast odnosi prema EU. Zasada tako istupaju pojedini evropski političari, njih sve više, ali još ne i same evropske institucije. Međutim, ako se trend odmicanja Srbije od EU nastavi ne možemo isključiti i njihovu reakciju.

Da li se Srbija tokom krize udaljila od EU i napravila zaokret u svojoj spoljnoj politici, kako su to neki protumačili?

Predsednik Adem Vuchiqi sve vreme pokušava održavati dojam uspešnog ekvilibriranja između Brisela, Moskve i Pekinga. Međutim, Srbija je na samom otvaranju pregovora o članstvu u EU prihvatila da će vremenom morati u potpunosti uskladiti svoju spoljnu politiku u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Taj proces se redovno prati kroz izveštaje o napretku. Ako se udaljavanje nastavi, teško mogu zamisliti uspešno zaključenje pregovora o članstvu ili kompletiranje ratifikacijskih postupaka u parlamentima svih država članica EU.

Kakav izveštaj EK o Srbiji očekujete? Ima ikakvih pozitivnih pomaka u odnosu na prethodni i da li je u nekim oblastima (i kojim) došlo do dodatnog pogoršanja?

To tek treba da pokaže celi niz podataka, ustanovljenih kriterijuma i utvrđenih činjenica u periodu od poslednjeg izveštaja, ali očekujem jedan objektivan izveštaj, koji će uzeti u obzir sve relevantne pokazatelje. Verovatno na jesen. Ne treba sumnjati da će u fokusu biti stanje pravne države, nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava, sloboda medija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, te ekonomske prilike. Kao član Odbora za spoljne poslove i zamenik člana Izaslanstva za odnose sa Srbijom Evropskog parlamenta, voleo bih da taj dokument odražava realnu situaciju i posluži za korekciju svega što treba menjati.

Da bi ušla u EU Srbija mora da reši problem Kosova, a čini se da oko potencijalnog rešenja nema konsenzusa ni u Srbiji ni na Kosovu. Verujete li da dogovor može da bude postignut i kakav?

Iz ove perspektive i sa ovakvim odnosima na regionalnoj i globalnoj političkoj sceni možda je zaista preoptimistično očekivati rešavanje tog problema u bližoj budućnosti. Osim toga, previše se izbornih kampanja, službenih i prikrivenih, ovog trenutka odvija u zemljama uključenima u proces – u SAD-u, Srbiji i na Kosovu. Lično se zalažem da svako rešenje mora biti temeljeno na međusobnom priznanju postojećih granica i uspostavljanju reciprociteta svih demokratskih instituta – od pune zaštite ljudskih i manjinskih prava, zaštite istorijskog i kulturnog nasleđa, pa do osiguravanja slobode kretanja ljudi i roba. Na kraju procesa, Srbija i Kosovo trebalo bi međusobno da se tretiraju kao ravnopravne susedne zemlje. Kao takve svakako bi zaslužile članstvo u EU.

U odnosima Beograda i Prištine posebno se u poslednje vreme angažovao Ričard Grenel, izaslanik američkog predsednika, a odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti je izjavio da je on vršio pritisak na vlast na Kosovu da prihvati ideju o razmeni teritorija. Koliko je takva ideja u saglasnosti sa stavom EU?

Trebalo bi manje-više biti svima jasno, još od odbacivanja te ideje pre dve godine, da EU nisu prihvatljivi nikakvi projekti razmene teritorija na etničkom principu kao temelja za bilateralne sporazume. Takve ideje nije moguće izvesti mirnim putem, a pogotovo bi otvaranje takve balkanske Pandorine kutije dovelo do opšte regionalne napetosti, te bi teško i trajno narušilo verodostojnost politike koja je htela i ovaj deo Evrope integrisati u maticu evropskih integracija.

Čuli smo ranije prognoze da bi Srbija mogla postati članica EU 2025. godine. Da li vam se sada čini da je ta procena realna? Koliko godina ovakvog tempa u sprovođenju reformi je potrebno Srbiji da postane članica EU?

Godinu 2025. je kao mogućnost za Srbiju i Crnu Goru najavio bivši predsednik Komisije Žan Klod Junker. U međuvremenu je politika proširenja prošla kroz ozbiljna iskušenja, a pojavili su se neki novi prioriteti. Bez obzira na to, proces proširenja, pre svega, zavisi od države kandidata. Generalno govoreći, u fokusu ne treba da bude datum pristupanja, nego sposobnost realizovanja ciljeva postavljenih u pregovorima. Komisija je, najavivši novu metodologiju, a ona se prvenstveno odnosi na zemalje koje tek treba da otvore pregovore, ponudila i Srbiji i Crnoj Gori mogućnost preuzmanja dela nove metodologije. Vlasti u Srbiji izrazile su pozitivno mišljenje o tome.

Koliko će pandemija uticati na proširenje EU?

Definitivno će ova nezabeležena pandemija imati ozbiljne političke, finansijske, ekonomske i bezbednosne posledice koje će odrediti evropsku i svetsku politiku u narednom periodu. Ona već sada utiče na naš rad u ovom mandatu, jer nam na žalost tek sledi suočavanje s nizom neizvesnosti nakon suzbijanja pošasti. Međutim, mislim da politika proširenja neće ostati na sporednom koloseku. Prošli mesec je ostvaren naš strateški cilj, jer je Evropski savet napokon odobrilo otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ove nedelje je i moj Izvštaj o preporukama Savetu i Komisiji za Zapadni Balkan usvojen na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) kada smo poslali snažnu podršku proširenju. Takođe, u četvrtak je predsednik Saveta Šarl Mišel, u dogovoru s hrvatskim predsedništvom Saveta EU, najavio da će se uprkos svemu zagrebački samit održati sledećeg meseca kao videokonferencija. Mislim da su to sve dobri signali.

Odnosi Srbije i Hrvatske su konstantno loši, a čini se da ne postoje ni kontakti srpskih i hrvatskih vlasti. Koji su preduslovi da se to promeni?

Ti odnosi predugo stagniraju i osciliraju, premda je bilo perioda kada su i napredovali. Treba primetiti da su na ekonomskom planu odnosi prilično intenzivni, a to nije nevažno. Za neki novi početak možda bi trebalo aktivirati tzv. tihu diplomatiju koja u političkoj zavetrini, oslobođena pritisaka dnevne politike može pripremiti neke ključne iskorake. To se često znalo koristiti s uspehom u sličnim situacijama. Svakako bi trebalo izbegavati loše pripremljene susrete na vrhu nakon kojih po pravilu slede nove krize.

I vlasti u Srbiji, ali i evropske organizacije su ranije kritikovale Hrvatsku zbog veličanja ustaštva u Hrvatskoj. Međutim, posle dužeg vremena ove godine u Jasenovcu je održana zajednička komemoracija državnog vrha, predstavnika Srba i Jevreja, a gotovo u isto vreme na HRT-u i RTS-u emitovan je film o Diani Budisavljević. Da li su ova dva primera izuzetak od pravila ili korak u dobrom pravcu?

Hrvatski državni vrh je u osudi ustaštva i ustaških zločina bio jasan, ali, na žalost, u obe zemlje smo svedočili slučajevima istorijskog revizionizma, pokušaja legitimizovanja kvislinških ustaških i četničkih režima, pa nije nedostajalo veličanja ustaštva u Hrvatskoj ni četništva u Srbiji. Ovogodišnja komemoracija u Jasenovcu je dobrodošao korak u pravom smeru. Međutim, nigde u savremenim demokratskim državama antifašizam ne bi trebalo da bude registrovan tek kao prigodni protokolarni ili medijski događaj. Reč je o samom fundamentu naše civilizacije teško odbranjene i nadograđene nakon strahota Drugog svetskog rata.

------------------------

Haha, al mu je rekao!

Picula prgovorio srpski?

picula je obicna pizda
oduvek, nebitno o kome se radi
obican gad
sta ima koji q da citam
srbija, r.srpska, bilo koji srbin
on je u prvim redovima

ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

ja ga ne bi doživljavala u ovom slučaju kao Hrvatskog političara nego ex Jugoslavena
ionako cijelo vrijeme težite Jugi
on je oduvijek pripadnik lijeve strane
prihvatite govornika i govor
vi bi Jugu a da ste samo vi glavni, da se samo vas sluša
dobro je rekao Grubnić- ma divljaci

al vas h...

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

Sanjate i spominjete svaki dan. Urezalo vam se u gene sto da se radi. Oni koji rade i spajaju kraj s krajem u Srbiji nemaju vremena za "region", vi hohstapleri, besposlicari i podrepasi balavog gajbonose se budite u znoju pod "ustaskim nozem" svake noci, narajcani, uspaljeni.

Pichkula umislio da je neki jako vazan kurcev faktor...to jest cimbenik

Ringo10 wrote:Pichkula umislio da je neki jako vazan kurcev faktor...to jest cimbenik

Đe si ti..ja sinoc pod Norkinim dvorima,podno balkuna,pjevo pjesme ljumbavne..ti oso na cugu?

Legendovich wrote:

Ringo10 wrote:Pichkula umislio da je neki jako vazan kurcev faktor...to jest cimbenik

Đe si ti..ja sinoc pod Norkinim dvorima,podno balkuna,pjevo pjesme ljumbavne..ti oso na cugu?

Care moj badava se trudis...Noorka voli samo mene..

Ringo10 wrote:

Legendovich wrote:

Ringo10 wrote:Pichkula umislio da je neki jako vazan kurcev faktor...to jest cimbenik

Đe si ti..ja sinoc pod Norkinim dvorima,podno balkuna,pjevo pjesme ljumbavne..ti oso na cugu?

Care moj badava se trudis...Noorka voli samo mene..

eee,to bude ona rekla..  koga voli...moja mandolina je sinuć do suza natjerala...aha..!!! stos sad??

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

on ne pise sa hr pozicija..neg briselskih njihov je sluzbenik i birojrat i nije na hrvatskom proracunu vec njihovom...uostalom sumnjam d bilo sto pise svojom glavom nego dobije pismene naputke

dakle pizzon ako ima skakve primjedbe uputi ih na briselsku adresu oni ga placaju i radi za njih i u njihovim odborima

Aleksandar Adem Vuchiqi  , a ne Vucić .

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

Iskreno, ne izlaze iz im iz usta ustase i di ih ima i di ih nema.
Evo ja to ko Srbin koji se nikad nisam odrekao svojeg nacionalnog identiteta kazem.
I ovima u hr po potrebi se ukazuju cetnici i ratni zločinci koji setaju po gradu a svi znamo da je to deo igre. Al, eto pravimo se blesavi..do nestanka

dzmrdz wrote:

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

Iskreno, ne izlaze iz im iz usta ustase i di ih ima i di ih nema.
Evo ja to ko Srbin koji se nikad nisam odrekao svojeg nacionalnog identiteta kazem.
I ovima u hr po potrebi se ukazuju cetnici i ratni zločinci koji setaju po gradu a svi znamo da je to deo igre. Al, eto pravimo se blesavi..do nestanka

cuj neprijatelsjtva kao i neprijateljstva moraju postojati...tako je od covjekova postojanja.....gore od neprijateljstva je hibridno prijateljstvo..ono kad sam sebe samozavaravas.....

omni wrote:

pizzon wrote:ne mogu ni da zamislim
da neko od nasih politicara
bilo koje stranke
pise seminare o hr.politicarima

Sanjate i spominjete svaki dan. Urezalo vam se u gene sto da se radi. Oni koji rade i spajaju kraj s krajem u Srbiji nemaju vremena za "region", vi hohstapleri, besposlicari i podrepasi balavog gajbonose se budite u znoju pod "ustaskim nozem" svake noci, narajcani, uspaljeni.

kakvi god da smo
najgori
klali i pljackali po svetu nismo
magdeburg,
ndh, to je na lokalnom nivou

...hrvatsko srpski odnosi su mozda najkompleksniji u svijetu ako ne..među najkompleksnijima i tesko odmrsivi čvor..koji iskreno nitko ne zeli odmrsiti a ni prije se nisu trudili..jednostavno dobijes osjecaj da svima odgovara takav status que...ako ides to razmrsiti bit ces optuzen da si uz ovog ili onog...jednostvano prevladava sistem...bolje je sve od pucanja...sto nije cudno da npr.hrvatska i srbija u ovih skoro 30-godina...na nivou reprezentacija odigrale su svega cetri utakmice...mislim u nogometu koji je najeksponiraniji sport ili 'politika sa loptom'...klupski susreti su isto vrlo rijetki...dok je npr.hrvatska sa jednom makedonijom odigrala preko deset utakmica sa slovenijom jos vise...to nije nista slucajno nego proracunato od strane fife i uefe...jer nikad ne znas sto se sve moze desiti na tim utakmicama a moras imati debela i skupa osiguranja..politika je tu neizbjezna na tim utakmicama i ne moze se iskorjeniti...sve ima svoje zasto...ovako prevladava sistem bolje ne talasati...

..tako da je i međunarodna zajednica na jedan nacin digla ruke od razmrsivanja 'regionskog' cvora...i ide se za ti da se ne dese neki tezi sukobi od onih verbalnih...ovo sa kosovom i srbijom ise se radi po sistemu 'ne boranijo oruzje u ruke'..pa se malo mrkve da jednima malo drugima a ponekad i stapom slicno je i sa bh-a...dok sto se tice hrvatske i srbije se odustalo od nekih politika zblizavanja vec je politika 'hrvatska je tu srbija tu i neka tako ostane'...

vuksadinare wrote:...hrvatsko srpski odnosi su mozda najkompleksniji u svijetu ako ne..među najkompleksnijima i tesko odmrsivi čvor..koji iskreno nitko ne zeli odmrsiti a ni prije se nisu trudili..jednostavno dobijes osjecaj da svima odgovara takav status que...ako ides to razmrsiti bit ces optuzen da si uz ovog ili onog...jednostvano prevladava sistem...bolje je sve od pucanja...sto nije cudno da npr.hrvatska i srbija u ovih skoro 30-godina...na nivou reprezentacija odigrale su svega cetri utakmice...mislim u nogometu koji je najeksponiraniji sport ili 'politika sa loptom'...klupski susreti su isto vrlo rijetki...dok je npr.hrvatska sa jednom makedonijom odigrala preko deset utakmica sa slovenijom jos vise...to nije nista slucajno nego proracunato od strane fife i uefe...jer nikad ne znas sto se sve moze desiti na tim utakmicama a moras imati debela i skupa osiguranja..politika je tu neizbjezna na tim utakmicama i ne moze se iskorjeniti...sve ima svoje zasto...ovako prevladava sistem bolje ne talasati...

zajebi rakiju i odi polje obrađivat.
niti hrvatska niti srbija nisu "faktor"