Re: Na današnji dan rijeka vraćena Hrvatskoj...

by BB-8 9/8/2016, 12:35

pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:
Regoč wrote:Mi smo Hrvati, njegujemo svoje osobitosti. Vi Srbi sve želite potrti i svesti na isto.

vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.

onda za vas nema brige...

by Guest 9/8/2016, 12:55

Rijeka i Istra su prvi puta sjedinjene sa Hrvatskom 1945. Cak ni za vrijeme narodnih vladara nisu bile u sastavu Hrvatske. U Austro-Ugarskoj, Austrija je upravljala Istrom, a Rijeka je bila pod nadzorom Madjara. Sumnjam da je patent Marije Terezije u praksi zazivio, a ocito nije bio dugog vijeka.

Obratno, BiH i Srijem su povijesno dijelovi Hrvatske.

Srbija je rodjena na Kosovu, i do 1848 nije presla Dunav i pojavila se na podrucju danasnje Vojvodne, ali je upravljala u vise navrata Makedonijom. Jedna od prvih stvari koju su Srbi pokusali po dolasku na Balkan jest da zauzmu Solun, tada drugi grad Bizantskog carstva. Ocito ih je dosta izginulo, povukli su se na Kosovo i tamo regenerirali.

Dakle, samo mijena stalna jest, povijest prepustiti povjesnicarima, a jedina lekcija jest: demografija. Demografijom smo osvojili ono sto smo rijetko drzali (Istra, Dalmacija, Rijeka), a izgubili ono sto smo stoljecima smatrali pod svoje (BiH).

Obratno, Srbi su doseljavanjem dobili ono sto do 19. st. uopce nisu ni pokusali osvojiti, cak ni za vrijeme Dusana Silnog (Vojvodina), ali su demografijom izgubili ono sto su od pocetaka imali (Kosovo).

Crnogorci su manjina u vlastitoj drzavi, Makedonci su na najboljem putu da to uskoro postanu. Bosnjaci su po prvi puta probili 50% u BiH (ako je bio genocid nad njima, onda je to najtraljaviji genocid u povijesti covjecanstva), a Hrvate u BiH su iznevjerili, zabili noz u ledja i mirno gledali kako krvare.

Uglavnom, manje price, vise djece. Marcel, ocekujemo za par godina novu sliku na avataru, cisto da se ti i gospodja nadjete u pozitivnoj nuli :)

Kako sam vidio u Beogradu, Srpkinjama je sve na pameti osim djece, posebno od Srba i u Srbiji. Pizzon, dzango, stanojko, dajte to dovedite u red, skroz su se raspustile. :P

by Guest 9/8/2016, 12:57

pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:
Regoč wrote:Mi smo Hrvati, njegujemo svoje osobitosti. Vi Srbi sve želite potrti i svesti na isto.

vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.

e bome krivo misliš...jer u nacionalnom odgoju i obrazovanju, pa tako i kulturi, izuzetno se velika pažnja posvećuje svim raznolikostima u govoru jednog naroda. bar kod nas u hrvatskoj, a sumnjam da tako nije u kod vas, samo što ti nisi upoznat s tim.
dijalekti i narječja su, i kroz pisanu i usmenu građu i te kako uključeni u nacionalnu književnost i temelji su proučavanja dijalektologije i povijest hrvatskoga jezika.
postoji i tzv. lingvistička geografija, a izrađene su i lingvističke karte, odnosno dijalektološki atlasi, što samo govori o golemom blagu hrvatskoga naroda, koje mi nastojimo sačuvati koliko se to god može.

by Regoč 9/8/2016, 13:05

Noor wrote:
pizzon wrote:
Regoč wrote:Mi smo Hrvati, njegujemo svoje osobitosti. Vi Srbi sve želite potrti i svesti na isto.

vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

Tako je. Književnomu je jeziku svrha da se postigne što veća razumljivost pa zato hrvatski književni jezik nije iskaz samo jednoga narječja, već unosi značajke i preostala dva kako bi se to postiglo. Ja bih dodao još neke osobitosti, ali pričekat ću da se primi "-ah" i "-ih" pa ću tada dalje. Također mi je drago da nam se u školama njeguju dijalekti, mada smo mi štokavci tu zakinuti jer su nas donedavna gledali u stilu "pa to je ionako književni". Drago mi je da se u posljednje vrieme to mienja pa i naši govori prodiru u škole.

by Regoč 9/8/2016, 13:12

kolerik wrote:Rijeka i Istra su prvi puta sjedinjene sa Hrvatskom 1945. Cak ni za vrijeme narodnih vladara nisu bile u sastavu Hrvatske.

Hrvatska je u 9. i 10. stoljeću imala granicu na Raši (Porfirogenet), a što gubi u tieku priestolnih borbih u 11. stoljeću.

by Guest 9/8/2016, 13:16

Regoč wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:
Regoč wrote:Mi smo Hrvati, njegujemo svoje osobitosti. Vi Srbi sve želite potrti i svesti na isto.

vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...
Tako je. Književnomu je jeziku svrha da se postigne što veća razumljivost pa zato hrvatski književni jezik nije iskaz samo jednoga narječja, već unosi značajke i preostala dva kako bi se to postiglo. Ja bih dodao još neke osobitosti, ali pričekat ću da se primi "-ah" i "-ih" pa ću tada dalje. Također mi je drago da nam se u školama njeguju dijalekti, mada smo mi štokavci tu zakinuti jer su nas donedavna gledali u stilu "pa to je ionako književni". Drago mi je da se u posljednje vrieme to mienja pa i naši govori prodiru u škole.

e, a ja jako do toga držim...njegujem svoj domaći dijalekt, a kad dođem u drugi kraj, u tili čas se prešaltam s guštom i upijam ušima.
živim u jednom, a radim u posve drugačijem govornom području i jednako baratam i tim dijalektom.
pred par godina mi se desilo da, iako ga nikad nisam učila, ali u to vrijeme dosta često slušala, spontano progovorim i talijanski...i na vlastito zaprepaštenje...razumjeli su me lol!

by Of.Fender 9/8/2016, 13:21

pizzon wrote:
Regoč wrote:Mi smo Hrvati, njegujemo svoje osobitosti. Vi Srbi sve želite potrti i svesti na isto.

vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

Evo ti hrvatskog književnog jezika:

Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo,
nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo.

Ar je navek bilo da je nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo....

Pak si ti misli kaj pesnik štel reči...

by Guest 9/8/2016, 13:22

Regoč wrote:
kolerik wrote:Rijeka i Istra su prvi puta sjedinjene sa Hrvatskom 1945. Cak ni za vrijeme narodnih vladara nisu bile u sastavu Hrvatske.
Hrvatska je u 9. i 10. stoljeću imala granicu na Raši (Porfirogenet), a što gubi u tieku priestolnih borbih u 11. stoljeću.

Prema tvojoj iskrivljenoj logici onda i Francuska ima pravo vlasništva nad Istrom a bogami i Njemačka, Austrija, Italija kao države koje još postoje.

by Guest 9/8/2016, 13:25

ne znam ja da se kod nas u skolama neguje raznolikost srpskog jezika,
u bilo kom smislu, osim da je on ekavica i jekavica.
ekavica je primarna, ali ne i to, da se neke deformacije i lokaliteti
smatraju pozeljnim. zato, kod nas, ako si jezicki, dijaletkom aut,
ima " pogresan " akcenat, taj je seljak. o recima necu ni da pomisljam,
moze svako da prica sta hoce ali to je zivot.

by Guest 9/8/2016, 13:27

1.Hodeć, z rukami se ne dopušća lamatati niti sedeč z nogami klatariti i zvoniti a niti se preveč zritavati.

2.Pri stolu ni lepo s persti bubnjati, zubmi škripati i zehajuč kakti vuk zavijati a niti kak prostak s celim se telom rastezati i pri tom zadehavati i puhati kak nadušlivec.

3.Ak se hoče kašlati ili pak kehnuti, pošteno je gubec na stran obrnuti i z ropcom ga pokriti a pri tem robec ne sme bit zasran z stvrdnutim šmrkli i drugim nesnagama od prošlotednog kehanja i kašlanja.

4.Ak negdoga sili hračkati ili se seknuti, naj se zropcem pokrije i obrne na stran a hrački naj ostaneju v ropcu a ne okoli po stolu, ljudem po oblekama i goloj koži špricati. Pri seknjavanju ni treba trubiti kak osel kad je srdit.

5.Pri stolu roke, zubi i škrbe moraju biti čisti. A ak se je od jela med škrbama kaj zavleklo i ostalo – gerdo je videti će se to z nožom, vilicom ili pak noktima vun vleće i trebi. Zemi lepo drveni zubotrebec (če je zubotrebce domačin del na stol!) pokri z rokom gubec i skopaj to po skrivečki lepo pod stol po tiho i kulturno pluni.

6.Med ljudem i v društvu, nofte obrezavati ili još gorše ogrizavati – ni lepo videti. Hudo je i odurno po nosu s persti dupsti i po njemu črve iskati.

7.Če se z nekim spominaš – ni lepo pajdašu pred nosom z rokami lamatati i mahati, natreskavati ga, za opravu ga natezati, z rokami ga poguravati ili z laktom vu rebra drukati.

8.Na silu se smejuč dodvoravati se i šmajhlati nekomu, ne služi ti na čast. Isto tak smejati se tak da se ni gromovi i strele ne čujeju a i tak da zevaš kak som i sve ščrbe svima pokazivaš, ni lepo.

9.Ak pri stolu nešči spelava norije i za šalu norija i tebe dotakne, treba je z smehom sprejeti i ne kvariti veselo raspoloženje pajdašije.

10.Ak pri stolu nešči još po malo nekaj jede – ni treba spovedavati kakvi odurni vic gde je dreka ili kakve druge gnjusobe, kaj se nebi siromak onaj jedec tu zbljuval. Ni spametno ni pripovedati kakav politički vic jerbo moreš dojti v rešt.

11.Pri stolu se hlačnjak ne popravla niti kopča šlic. Isto tak nit gače na dretu (svitnjak) nebuš tu popravlal i natezal a nebuš se ni po jajcima ili riti čohal makar te fest svrbelo. Stisnul buš zube i junački to zdržal za kaznu kaj si jajca ne pereš.

12.Pri stolu se ne loviju i trebiju buhe, vuši i drugi puzeči i grizeči gadi. A če se na nekom drugom kaj je blizu tebe nekaj takvega jako vidi – ne početi kričati, vriskati ili nekak drugače noreti, nego se tiho i po skrivečki z ancuga ili las gada zeme i med prstima zdrobi i pod stol hiti da nihče niš ne čuti nit ne vidi.

13.Ak su kuharice malo zavlekle pa se na jelo malo dužeše čeka – ni treba zubmi škripati, z očima kolutati, glasno pridihavati, spitavati : kaj bu kaj za jesti?...i davati druge znake po kojima bi se moglo videti da si lakoten gladuš.

14.Če je juha kipuča, ni treba vu nju preveč puhati kak bik kad vidi kravu pa da sve z tanjura okoli preleva – treba je pomale v žlicu pripuhavati. A onda, ni lepo vu se z žlice vleči hlapljivo kak živina i srkati da se čuje kak struganje kravskog vagira ili škripanje kotača na zdencu.

15.Ak se v tanjuru najde kakav smrad ili nekaj odurnoga, ne početi kričati i zderavati se na domačiju. To se s persti po skrivečki zvadi i pak hiti pod stol. A če si to prekesno primetil pa ti se najde v gupcu i na jeziku – gubec pokri z rokom i takaj po skrivečki obrni se na stran i malo pod stol i tam to po tiho pluni.

16.Isto tak če si bil preveč lakoten pa si v gubec del kipoču juhu ili nekaj drugo – nebuš to spošprical po stolu ili po ancugima susedov a ni dobro to plunuti ni vu svoju ruku jer kam buš posle s tim? I to treba ležerno kak da ni niš bilo, plunuti pod stol i onda se malo kakti nakašlati kaj bi se gubec čim predi ohladil.

17.Smrdeče štrunfe i obojke na nogah nebuš donesel vu fino društvo. To ti je za po doma. Za stolom ni dopuščeno pezdenje. Lepo se vdigneš i prejdeš nekam drugam v hiže i tam ga spezdiš po tiho da se pezdec ne čuje do ljudeh a nebu se ni čutil jer se bu zmešal z drugim domačim hižnim smrdočinama.

18.Ak je na stol došlo meso z koščicama, njih buš kulturno oglobal a ne po pesje shrskal. Koščice buš lepo isto tak kulturno pridržaval v levoj ruki a ne rashitaval okolo ili z njima okolo streljal. Posle bu ti neko od domačih donesel nekakvu posudu kam buš kosti del.

19.Celo vreme pri jelu, gerdo je videti i čuti ak negdo z čubami kak prasica cmokoče, ak mu se scejava po bradi i anjcugu a persti su mu masni kak da je z rokom napoja mešal. Ni treba roke brisati vu stolnjak tak da se to tam vidi.

20.Tuđu žensku pri stolu ne ščipati i pod stolom s kolenima smicati ili joj z rukom oko gač prčkati.

21.Ak su tu mužikaši, onda se bu i tancalo. Pri tancu tuđu babu nesmeš preveč stiskati tak da bi to videl njezin muža još menje da bi se videlo kak ju z nečim “tvrdim” po malo žuglaš i na greh vlečeš.

22.To su najvažnejše regule kojih se treba držati jer smo mi Hrvati kulturni evropejski narod. A ima još regula za druge kojekakve prilike.

Domoljublje i kultura su na prvom mestu! :cro

by Guest 9/8/2016, 13:28

pizzon wrote:ne znam ja da se kod nas u skolama neguje raznolikost srpskog jezika,
u bilo kom smislu, osim da je on ekavica i jekavica.
ekavica je primarna, ali ne i to, da se neke deformacije i lokaliteti
smatraju pozeljnim. zato, kod nas, ako si jezicki, dijaletkom aut,
taj je seljak. o recima necu ni da pomisljam,
moze svako da prica sta hoce ali to je zivot.

blago naciji koja vlastite dijalekte smatra jezičnim deformitetima

by Guest 9/8/2016, 13:29

Noor wrote:
pizzon wrote:ne znam ja da se kod nas u skolama neguje raznolikost srpskog jezika,
u bilo kom smislu, osim da je on ekavica i jekavica.
ekavica je primarna, ali ne i to, da se neke deformacije i lokaliteti
smatraju pozeljnim. zato, kod nas, ako si jezicki, dijaletkom aut,
" pogresan " akcenat, taj je seljak. o recima necu ni da pomisljam,
moze svako da prica sta hoce ali to je zivot.

blago naciji koja dijalekte smatra deformitetima

by Stanojko 9/8/2016, 13:31

Noor wrote:1.Hodeć, z rukami se ne dopušća lamatati niti sedeč z nogami klatariti i zvoniti a niti se preveč zritavati.

2.Pri stolu ni lepo s persti bubnjati, zubmi škripati i zehajuč kakti vuk zavijati a niti kak prostak s celim se telom rastezati i pri tom zadehavati i puhati kak nadušlivec.

3.Ak se hoče kašlati ili pak kehnuti, pošteno je gubec na stran obrnuti i z ropcom ga pokriti a pri tem robec ne sme bit zasran z stvrdnutim šmrkli i drugim nesnagama od prošlotednog kehanja i kašlanja.

4.Ak negdoga sili hračkati ili se seknuti, naj se zropcem pokrije i obrne na stran a hrački naj ostaneju v ropcu a ne okoli po stolu, ljudem po oblekama i goloj koži špricati. Pri seknjavanju ni treba trubiti kak osel kad je srdit.

5.Pri stolu roke, zubi i škrbe moraju biti čisti. A ak se je od jela med škrbama kaj zavleklo i ostalo – gerdo je videti će se to z nožom, vilicom ili pak noktima vun vleće i trebi. Zemi lepo drveni zubotrebec (če je zubotrebce domačin del na stol!) pokri z rokom gubec i skopaj to po skrivečki lepo pod stol po tiho i kulturno pluni.

6.Med ljudem i v društvu, nofte obrezavati ili još gorše ogrizavati – ni lepo videti. Hudo je i odurno po nosu s persti dupsti i po njemu črve iskati.

7.Če se z nekim spominaš – ni lepo pajdašu pred nosom z rokami lamatati i mahati, natreskavati ga, za opravu ga natezati, z rokami ga poguravati ili z laktom vu rebra drukati.

8.Na silu se smejuč dodvoravati se i šmajhlati nekomu, ne služi ti na čast. Isto tak smejati se tak da se ni gromovi i strele ne čujeju a i tak da zevaš kak som i sve ščrbe svima pokazivaš, ni lepo.

9.Ak pri stolu nešči spelava norije i za šalu norija i tebe dotakne, treba je z smehom sprejeti i ne kvariti veselo raspoloženje pajdašije.

10.Ak pri stolu nešči još po malo nekaj jede – ni treba spovedavati kakvi odurni vic gde je dreka ili kakve druge gnjusobe, kaj se nebi siromak onaj jedec tu zbljuval. Ni spametno ni pripovedati kakav politički vic jerbo moreš dojti v rešt.

11.Pri stolu se hlačnjak ne popravla niti kopča šlic. Isto tak nit gače na dretu (svitnjak) nebuš tu popravlal i natezal a nebuš se ni po jajcima ili riti čohal makar te fest svrbelo. Stisnul buš zube i junački to zdržal za kaznu kaj si jajca ne pereš.

12.Pri stolu se ne loviju i trebiju buhe, vuši i drugi puzeči i grizeči gadi. A če se na nekom drugom kaj je blizu tebe nekaj takvega jako vidi – ne početi kričati, vriskati ili nekak drugače noreti, nego se tiho i po skrivečki z ancuga ili las gada zeme i med prstima zdrobi i pod stol hiti da nihče niš ne čuti nit ne vidi.

13.Ak su kuharice malo zavlekle pa se na jelo malo dužeše čeka – ni treba zubmi škripati, z očima kolutati, glasno pridihavati, spitavati : kaj bu kaj za jesti?...i davati druge znake po kojima bi se moglo videti da si lakoten gladuš.

14.Če je juha kipuča, ni treba vu nju preveč puhati kak bik kad vidi kravu pa da sve z tanjura okoli preleva – treba je pomale v žlicu pripuhavati. A onda, ni lepo vu se z žlice vleči hlapljivo kak živina i srkati da se čuje kak struganje kravskog vagira ili škripanje kotača na zdencu.

15.Ak se v tanjuru najde kakav smrad ili nekaj odurnoga, ne početi kričati i zderavati se na domačiju. To se s persti po skrivečki zvadi i pak hiti pod stol. A če si to prekesno primetil pa ti se najde v gupcu i na jeziku – gubec pokri z rokom i takaj po skrivečki obrni se na stran i malo pod stol i tam to po tiho pluni.

16.Isto tak če si bil preveč lakoten pa si v gubec del kipoču juhu ili nekaj drugo – nebuš to spošprical po stolu ili po ancugima susedov a ni dobro to plunuti ni vu svoju ruku jer kam buš posle s tim? I to treba ležerno kak da ni niš bilo, plunuti pod stol i onda se malo kakti nakašlati kaj bi se gubec čim predi ohladil.

17.Smrdeče štrunfe i obojke na nogah nebuš donesel vu fino društvo. To ti je za po doma. Za stolom ni dopuščeno pezdenje. Lepo se vdigneš i prejdeš nekam drugam v hiže i tam ga spezdiš po tiho da se pezdec ne čuje do ljudeh a nebu se ni čutil jer se bu zmešal z drugim domačim hižnim smrdočinama.

18.Ak je na stol došlo meso z koščicama, njih buš kulturno oglobal a ne po pesje shrskal. Koščice buš lepo isto tak kulturno pridržaval v levoj ruki a ne rashitaval okolo ili z njima okolo streljal. Posle bu ti neko od domačih donesel nekakvu posudu kam buš kosti del.

19.Celo vreme pri jelu, gerdo je videti i čuti ak negdo z čubami kak prasica cmokoče, ak mu se scejava po bradi i anjcugu a persti su mu masni kak da je z rokom napoja mešal. Ni treba roke brisati vu stolnjak tak da se to tam vidi.

20.Tuđu žensku pri stolu ne ščipati i pod stolom s kolenima smicati ili joj z rukom oko gač prčkati.

21.Ak su tu mužikaši, onda se bu i tancalo. Pri tancu tuđu babu nesmeš preveč stiskati tak da bi to videl njezin muža još menje da bi se videlo kak ju z nečim “tvrdim” po malo žuglaš i na greh vlečeš.

22.To su najvažnejše regule kojih se treba držati jer smo mi Hrvati kulturni evropejski narod. A ima još regula za druge kojekakve prilike.

Domoljublje i kultura su na prvom mestu!

Konacno!!!! Hrvatski jezik! :confetti

by Guest 9/8/2016, 13:32

pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:ne znam ja da se kod nas u skolama neguje raznolikost srpskog jezika,
u bilo kom smislu, osim da je on ekavica i jekavica.
ekavica je primarna, ali ne i to, da se neke deformacije i lokaliteti
smatraju pozeljnim. zato, kod nas, ako si jezicki, dijaletkom aut,
" pogresan " akcenat, taj je seljak. o recima necu ni da pomisljam,
moze svako da prica sta hoce ali to je zivot.

blago naciji koja dijalekte smatra deformitetima

šta je ..ostao bez komentara?

by Guest 9/8/2016, 13:36

mhhhh...hajd dobro,mozete bas pricati kako hocete ako nis drugo.. jocolor

by Piglet 9/8/2016, 13:37

pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.

Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.

by Guest 9/8/2016, 13:40

Piglet wrote:
pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.
Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.

Boli ih kiki, u školi imaju svi petice iz srpskog jer kako god napišu sve prolazi :DD

by Stanojko 9/8/2016, 13:41

Piglet wrote:
pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.
Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.

Zato vi parlate srpski sve u 16... lol!

by Guest 9/8/2016, 13:43

Stanojko wrote:
Piglet wrote:
pizzon wrote:
Noor wrote:
pizzon wrote:vljada je normalno, i tezimo tome da se sam govor medju srbima sto vise ujednaci,
priblizi knjizevnom.

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.
Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.
Zato vi parlate srpski sve u 16...

Hahahaha, led te hebo zar takvo što postoji za ozbiljno :DDD

by Stanojko 9/8/2016, 13:44

tre911 wrote:
Stanojko wrote:
Piglet wrote:
pizzon wrote:
Noor wrote:

zašto tako? zašto vi ne njegujete dijalekte i narječja nekog podneblja?
pa bogatstvo jednog jezika je upravo u tome.
zna se čemu služi književni jezik...

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.
Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.
Zato vi parlate srpski sve u 16...
Hahahaha, led te hebo zar takvo što postoji za ozbiljno :DDD

C,c,c,c...Zile, hajde ovi rvati sto ne znaju kojim jezikom pricaju, ali ti...

by Guest 9/8/2016, 13:48

Stanojko wrote:
tre911 wrote:
Stanojko wrote:
Piglet wrote:
pizzon wrote:

msm da je to visi nivo civ. razvoja jednog naroda
da jezik jednog naroda bude sto ujednaceniji,
da se sto vise priblizi knjizevnom, po svim standardima.
Ako je nešto ogledni primjer defektnog i nestandardiziranog jezika, onda je to srpski. Prepun turcizama, bez jasnih pravila, sa velikim manjkom grafema koji bi označavali glasove koje srpski ne poznaje.

Danas sve srpske novine i portali pišu po svome, bez ikakvih pravila, a nijedan Srbin ne zna kako točno napisati primjerice ovih par riječi: papa Franjo, srBstvo, Elvis Presley, Indianapolis, Jose Mourinho, centimetar.
Zato vi parlate srpski sve u 16...
Hahahaha, led te hebo zar takvo što postoji za ozbiljno :DDD
C,c,c,c...Zile, hajde ovi rvati sto ne znaju kojim jezikom pricaju, ali ti...

pa pričam jedinim jezikom koji je normalan( na ovim prostorima ) i ima pravopis i gramatiku kako spada-HRVATSKIM dočim ti imaš nešto na razini vrtića, ono što god napišeš dobiješ peticu, bitno da ljudi skuže što je pjesnik htio reći lol!

by Sponsored content