BEDA: Srbi će do 2020. raditi za 370 evra

Hbte o čemu ti pričaš ono.

Imam u planu dat im minimalno 200 radnih dozwola godišnje za Hr ....al ukrajinski weleposlanik će reči tko može a tko ne ....on zna bolje jel netko slućajno ruski špijun i tako ....a može i swojima to omogučit.

Treba mi tehnička , kemijska i medićinska struka.

Ujedno owa ekipa je tržište za awio let KIjew Zg jer mislim to powezat a bez putnika awio linija nema smisla.

MIslim ih dowuć par tisuća owamo ......koje ukrajinski weleposlanik osobno odobri da može.

Eva wrote:Pa ti si gori od Staljina. On je pobil 7 milijuna Ukrajinaca,  a ti bi da ne trepneš 30 milja.

Koliki je twoj kwoćijent inteligenćije uopće.

Da widimo :

Ja kažem da u NIgeriji žiwi 100 miljona ljudi a da je od toga 5 miljona bogato , 15 je srednje platežne moći i da je to tržište od 20 miljona platežno sposobnih ljudi a da je owih ostalih 80 miljona sirotinja koja nema kune u đepu i ekonomski me ne zanima.

I ti iz toga izwueš zaključak da bi ja pobio 80 miljona ljudi a da niti ne trepnem.

O ČEMU TI JBTE PRIČAŠ ???!!!!????

Pa nije moj problem šta u NIgeriji ima 80 miljona siromašnih ljudi.

PA NISAM JA HEBENI KARITAS.

Ako razwijem ekonomiju i suradnju onda će se neki od tih ljudi zaposlit pa ih neće bit osamdeset miljona siromašnih nego 79 miljona dewesto dewedeset tisuća jer će nekih 10 tisuća naći posao tu.

JA STWARNO NE ZNAM ODAKLE SI TI IZWUKLA SAD IZ OWOGA ZAKLJUČAK O MOM UBIJANJU OSAMDESET MILJONA SIROMAŠNIH NIGEIRJAĆA.

u

Piglet wrote:

Serbinho-3 wrote:Wudy virsle kilogram u Italiji 6.5 eura a u Srbiji 3.15 eura, Marlboro 5.20, Srbija 2.30.
Ne gledaju se samo plate, vec i cene i troskovi zivota.
Manje plate, manji izdaci drzave za parazite i porezi, privlace strane investitore, koji beze od visokih poreza, plata i slicno.
Objasniti to nekima, nema vajde...

Bravo genije, baš si našao prave primjere za usporediti, a zaključak ti je maestralan.

Kolike su cijene goriva u Srbiji, a kolike u Italiji? Može li se u Srbiji uzeti kredit koji nema valutnu klauzulu, i to najčešće u euru? Kolika je potrošačka košarica u Srbiji i koliki postotak plaće Srbi izdvajaju za hranu i režije, a koliko Talijani?

Gorivo, Srbi voze na gas dosta, ovde takodje na gas GPL, mada i jedni i drugi ga izvlace iz lera da ide na zakon fizike, tj. hibridni majke prirode.

Zubi, kupatila, ima masa toga sto bolje Srbi prodju od Italijana, ali ajde uvek da pricamo kako nista ne valja a tamo negde sve valja, price za malu decu kao i za Norvesku, plata tolika a stan u selendraci 770.000 eura trosoban ili dvosoban, hranu preko vikenda kupuju u Svedskoj ili Svajcarska, kapucino i kroasan 6 eura.

Nigde nije toliko slatko, koliko se kod nas prodaje prica.

Jao serinjo, al ga sereš...

Serbinho-3 wrote:

Piglet wrote:

Serbinho-3 wrote:Ne gledaju se samo plate, vec i cene i troskovi zivota.
Manje plate, manji izdaci drzave za parazite i porezi, privlace strane investitore, koji beze od visokih poreza, plata i slicno.
Objasniti to nekima, nema vajde...

Bravo genije, baš si našao prave primjere za usporediti, a zaključak ti je maestralan.

Kolike su cijene goriva u Srbiji, a kolike u Italiji? Može li se u Srbiji uzeti kredit koji nema valutnu klauzulu, i to najčešće u euru? Kolika je potrošačka košarica u Srbiji i koliki postotak plaće Srbi izdvajaju za hranu i režije, a koliko Talijani?

Gorivo, Srbi voze na gas dosta, ovde takodje na gas GPL, mada i jedni i drugi ga izvlace iz lera da ide na zakon fizike, tj. hibridni majke prirode.

Zubi, kupatila, ima masa toga sto bolje Srbi prodju od Italijana, ali ajde uvek da pricamo kako nista ne valja a tamo negde sve valja, price za malu decu kao i za Norvesku, plata tolika a stan u selendraci 770.000 eura trosoban ili dvosoban, hranu preko vikenda kupuju u Svedskoj ili Svajcarska, kapucino i kroasan 6 eura.

Nigde nije toliko slatko, koliko se kod nas prodaje prica.

Ti pričaš napamet o nekim nebulozama, samo za podmirivanje osnovnih potreba Srbima fali oko sto eura mjesečno. Dakle, za hranu i osnovne režije. Za sve ostalo imaš zavod za statistiku, ministarstvo trgovine i novinske agencije koje slažu potrošačke košarice sa konkretnim cijenama - piletina, krumpir, mlijeko, telefoniranje, internet, cigarete itd.

Srbija je vrlo skupa zemlja s obzirom na platežnu moć građana, dugogodišnja dvocifrena inflacija i slabljenje dinara bi osiromašilo i mnogo bogatija društva od srpske sirotinje.

Piglet wrote:

Serbinho-3 wrote:

Piglet wrote:

Serbinho-3 wrote:Za sve ostalo imaš zavod za statistiku, ministarstvo trgovine i novinske agencije koje slažu potrošačke košarice sa konkretnim cijenama - piletina, krumpir, mlijeko, telefoniranje, internet, cigarete itd.

Srbija je vrlo skupa zemlja s obzirom na platežnu moć građana, dugogodišnja dvocifrena inflacija i slabljenje dinara bi osiromašilo i mnogo bogatija društva od srpske sirotinje.

Mleko je recimo skupo, valjda oko 75 centa.

Ja sam recimo uzeo Parmalat ovde u ponudi(Esselunga) za 73 centa i to oko 15 boca plasticnih.

Ima da se nadje za 59 centa, ali ajde, bolja marka.

Ostalo moze covek da se snadje.

Cigarete u Americi su 200 dolara box, pakla oko 20$.

Tamo sa 40 sati nedeljno, pitaj nekoga da li moze da prezivi.

Ne kazem da je Srbija Zapad, ali nije ni Afrika, kakvom je neki pokusavaju predstaviti.

Imas free internet svuda, cak i u gradskom prevozu, sto na Zapadu nema.

Vidim i neke LCD ekrane u busu, ima i TV da se gleda, ali skupa karta, 89 dinara.

Italijani kada idu da rade zube, vidim koleginici uzeo oko 25.000-30.000 eura.

Previse mastate o Zapadu na koji ste potrcali a dobili ste to sto ste dobili, znate i sami.

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

2.000 EUR od 30a - maline sadi cela Srbija
Beograd -- Malina, ili "crveno zlato", voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije rađalo.
Izvor: Večernje novosti petak, 4.03.2016. | 08:57
Tweet


Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju na to od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.
U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata. Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje "Polka i polana", nazvano po sortama malina iz Poljske, koje se isključivo gaje u ovom delu Bačke. Udruženje čini 35 proizvođača iz Kule, Crvenke, Nove Crvenke, Sivca, Vrbasa i Stare Moravice, što je ukupno 15 hektara, pišu Večernje novosti.

Proizvođač Milun Jovanović iz okoline Ivanjice kaže da je ove godine već prodao oko 20.000 sadnica. Cena je bila 25 dinara po komadu. “Da sam imao još 100.000 sadnica, sve bih prodao. Zovu ljudi sa svih strana, čak i iz Crne Gore. Moje komšije razmišljaju da zasad saseku, da ne čekaju rod, već da samo rade na stvaranju sadnog materijala i da od toga zarađuju. Tako će bez muke doći do novca. Ipak, pitanje je dokle će trajati ovo interesovanje naroda za malinu”, zaključuje Jovanović.

“Pre šest godina komšija Slavko Petelj i ja krenuli smo u probnu proizvodnju maline, da proverimo da li uspeva i na našem području. On je zasadio 20 ari, a ja upola manje. Ta, prva godina, bila je izuzetno uspešna. Sve smo lako prodali na pijacama u Crvenki, Kuli, Vrbasu i Srbobranu. Narednih godina je bilo teže zbog konkurencije, a posle tri godine stupili smo u kontakt sa ljudima sa kvantaške pijace u Novom Sadu. Preuzimali su naš rod na otkupnoj stanici u Savinom Selu i otpremali ga u hladnjaču u Šapcu”, kaže predsednik udruženja Stefan Bahtjak.

Malinari imaju u planu otvaranje otkupnog centra u Kuli i uspostavljanje direktnog kontakta sa hladnjačama i nakupcima.

“Moto udruženja je ‘Jutro malina - dva radna mesta’, jer,računica pokazuje da se na jutru može proizvesti od 8 do 10 tona malina, čija je cena proteklih godina bila oko 200 dinara. Kad se odbiju troškovi proizvodnje, ostaje čista dobit od 800.000 do milion dinara godišnje. To su dve prosečne plate od oko 35.000 dinara mesečno, ili dva radna mesta u domaćinstvu”, objašnjava Bahtjak. Proizvodnja malina podrazumeva i zapošljavanje oko 600 sezonaca.

Krajem februara u Kuli je organizovano i stručno predavanje o izboru sadnog materijala, zaštiti i navodnjavanju malinjaka, a da je to neophodno, kažu i u Institutu za voćarstvo u Čačku. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić ističe da je zbog tražnje sadnica došlo do neplanskog širenja malinjaka.

“Institut nema količinu sadnica koja bi mogla da zadovolji tržište. Mnogim zasadima je zbog starosti vreme za zamenu. Za mesec, do mesec i po, imaćemo neveliku količinu kontejnerskih sadnica, ali to neće biti ni približno dovoljno”, kaže dr Leposavić.

“Nažalost, imamo pojedince, kojima su zasadi propali, pa iz zapuštenih zasada uzimaju sadnice i prodaju ih, ne vodeći računa da li su zaražene. Cene su 15, 20, 30 pa i više dinara po komadu, a ljudi, vođeni prošlogodišnjom dobrom cenom maline, mahom kupuju sadnice”, navodi on.

Skoro neverovatna priča dogodila se u Dragačevu, gde su domaćini, koji su rešili da sade ove voćke, posle izvesnog vremena otkrili da su u Ivanjici kupili sadnice - divlje maline. Ovaj slučaj dobiće epilog na sudu, pošto su oštećeni tužili prodavca divljih sadnica. Ostali koji su nedavno krenuli u ovaj posao nisu se pokajali.

"Pre dve godine u proleće sam posadio 30 ari maline. Prvi rod bio je prošle godine, kada sam uzeo oko 2.000 evra. Ove godine očekujem duplu zaradu. Zato sam rešio da zasad proširim, te sam od proizvođača iz Ivanjice kupio oko 5.000 sadnica i za to platio blizu hiljadu evra. Imam dosta zemlje u Dragačevu i ovo je danas stvarno najlakši način da dođete do nekog dinara više”, ispričao nam je Vojkan Marić iz Čačka.

Žika Cenić iz Dublja, predsednik Izvršnog odbora Udruženja malinara "Dimitrije Katić" iz Crkvenca kod Svilajnca, prvi je zasadio 5.000 sadnica sorte "polka". Voćnjak je rezultat saradnje sa Zadrugom "Agro-eko-voće" koja pomaže podizanju zasada u Resavi, pa je u više mesta oformila svoje podružnice.

“Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude. U toku je prijevljivanje za sadnice, a zatim će se raditi analiza zemljišta”, kaže Miroljub Spasojević. Sorta i kvalitet sadnica obezbeđivaće se uz stručnu pomoć ariljske zadruge.

Serbinho-3 wrote:

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

ka onaj vic-mi smo imali tovara koga ne tribo hroniti, ali nan je brzo umra :)

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

ka onaj vic-mi smo imali tovara koga ne tribo hroniti, ali nan je brzo umra :)

Nisam to rekao ja, vec Poljaci koji su dolazili u Jugu pre rata a kasnije otisli u Cikago da zive.

Kazu da nije to Amerika tamo, vec Juga pre rata.

Sada, sto je nekima uvek zelenija trava u tudjem dvoristu, to je vec neka druga prica.

Serbinho-3 wrote:

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

ka onaj vic-mi smo imali tovara koga ne tribo hroniti, ali nan je brzo umra :)

Nisam to rekao ja, vec Poljaci koji su dolazili u Jugu pre rata a kasnije otisli u Cikago da zive.

Kazu da nije to Amerika tamo, vec Juga pre rata.

Sada, sto je nekima uvek zelenija trava u tudjem dvoristu, to je vec neka druga prica.

znoči, poljaci su uspoređivali tjedan dana ljetovanja i godine rada u čikagu?

beži bre, bi sun najpopularniji u svojoj skuli jer mi je ujak slo olovke i gumice iz merike..

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

ka onaj vic-mi smo imali tovara koga ne tribo hroniti, ali nan je brzo umra :)

Nisam to rekao ja, vec Poljaci koji su dolazili u Jugu pre rata a kasnije otisli u Cikago da zive.

Kazu da nije to Amerika tamo, vec Juga pre rata.

Sada, sto je nekima uvek zelenija trava u tudjem dvoristu, to je vec neka druga prica.

znoči, poljaci su uspoređivali tjedan dana ljetovanja i godine rada u čikagu?

beži bre, bi sun najpopularniji u svojoj skuli jer mi je ujak slo olovke i gumice iz merike..

Poljaci nedelju dana letovanja i prodaja robe po pijacama a ti Ameriku preko gumica i olovki.

Amerika su filmovi, pa sve sto je dolazilo iz iste, odmah se ljudi popale ko hepo kockice.

Najgori klosar iz Amerike da je dosao, celo selo bi mu se skinule a takodje i iz grada.

Marketing.

Ima vise bede, nego u Jugi sto je bilo.

Serbinho-3 wrote:

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

aben wrote:

Serbinho-3 wrote:

Vi ste bili Zapad za Zapad u Jugi, ali vama to objasniti.

ka onaj vic-mi smo imali tovara koga ne tribo hroniti, ali nan je brzo umra :)

Nisam to rekao ja, vec Poljaci koji su dolazili u Jugu pre rata a kasnije otisli u Cikago da zive.

Kazu da nije to Amerika tamo, vec Juga pre rata.

Sada, sto je nekima uvek zelenija trava u tudjem dvoristu, to je vec neka druga prica.

znoči, poljaci su uspoređivali tjedan dana ljetovanja i godine rada u čikagu?

beži bre, bi sun najpopularniji u svojoj skuli jer mi je ujak slo olovke i gumice iz merike..

Poljaci nedelju dana letovanja i prodaja robe po pijacama a ti Ameriku preko gumica i olovki.

Amerika su filmovi, pa sve sto je dolazilo iz iste, odmah se ljudi popale ko hepo kockice.

Najgori klosar iz Amerike da je dosao, celo selo bi mu se skinule a takodje i iz grada.

Marketing.

Ima vise bede, nego u Jugi sto je bilo.

ljetovanje ni indikativno ko tolika beda da te olovoke i gumice činu džejmsom dinom.

naravski, negdi sun prečito da u meriki imo četire milijuna beskućnikov. nebitno jel točno ili ni, ali njihov tovor ni umra- naš je, zoto ča smo stanove ziđali beskućnicima.