Buđenje

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

Gnječ wrote:

oš moje mišljenje i stav koji je već planetarno poznat?

rafal od 100.000 metaka sada sa ovom koronom broj sam podebljao na 200.000 metaka svakom hrvatu i hrvatici po jedan u glavu. i ti si u redu za streljanje ne pobjegneš ne brini.

zašto to tvrdim. zato jer je problem toliko metastazirao da je svako izliječenje nemoguće. da bi se spasilo zdravo društveno tkivo mora se kirurškom metodom odstraniti kancerogeno tkivo u ovom slučaju fizički eliminirati 200.000 hrvata i hrvatica direktno involviranih u korupciju i kriminal na svim razinama vlasti. nakon toga podići zid prema bosna vilayetu visok 30 metara sa mitraljeskim čekama na svakih metar dužine granice. pustiti prolaze za divlljač da može slobodno cirkulirati  jer nije divljač kriva što živi sa dvonožnim životinjama psihopatske mentalne poremećenosti.

tek tada može nešto kvalitetno biti od ove jadne nesretne zemlje.

Meni je jasno da jedun ljevičar misli kako je rješenje nekog problema ubijanje nepodobnih, ali mi ni jasno kako vidiš moj upis

Neću tražiti poantu priče o izlasku iz egipta, samo ću ukazati na činjenicu da ih je 80% odlučilo ostati

I to bi također bilo dobro da je inkorporirono u priču, s ciljen da se prozbori i o egiptonostalgičarima

aben wrote:

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

Meni je jasno da jedun ljevičar misli kako je rješenje nekog problema ubijanje nepodobnih, ali mi ni jasno kako vidiš moj upis

Neću tražiti poantu priče o izlasku iz egipta, samo ću ukazati na činjenicu da ih je 80% odlučilo ostati

I to bi također bilo dobro da je inkorporirono u priču, s ciljen da se prozbori i o egiptonostalgičarima

... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

mutava baštarda wrote:
Neću tražiti poantu priče o izlasku iz egipta, samo ću ukazati na činjenicu da ih je 80% odlučilo ostati

I to bi također bilo dobro da je inkorporirono u priču, s ciljen da se prozbori i o egiptonostalgičarima

... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

on to ne razumije, egipat je bio visoka civlizacija, uređena država, kultura, umjetnost...socijalna zaštita, država blagostanja

Što bismo trebali, još i o Srbima brinuti?

Što je uopće radila tu u Hrvatskoj?

epikur37 wrote:

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

I to bi također bilo dobro da je inkorporirono u priču, s ciljen da se prozbori i o egiptonostalgičarima

... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

on to ne razumije, egipat je bio visoka civlizacija, uređena država, kultura, umjetnost...socijalna zaštita, država blagostanja

A pogotovo za vrime dinastije srbskih vladara... 

 
Sve prethodno dopunjuje i potvrđuje Srpski istoričar Stojan Bošković u svome delu “Istorija sveta”, gde govori – između ostaloga – i o ustancima Egipćana protiv srpske vladavine. Poslednji ustanak je Donjem Egiptu doneo slobodu, posle srpske vladavine, koja je trajala od 1730.-1580.g. pre Hrista, što znači – tačno 150 godina.  Amozis I je postao osnivač XVIII egipatske dinastije; on je napao prestonicu Avaris, odakle je vršena kontrola nad celim Donjim Egiptom. Borba se najviše vodila na reci Nilu i na kanalima... Posle krvavih borbi Avaris je pao, a s njim i vlast drevnih Srba u Egiptu

aben wrote:

epikur37 wrote:

mutava baštarda wrote:
... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

on to ne razumije, egipat je bio visoka civlizacija, uređena država, kultura, umjetnost...socijalna zaštita, država blagostanja

A pogotovo za vrime dinastije srbskih vladara... 

 
Sve prethodno dopunjuje i potvrđuje Srpski istoričar Stojan Bošković u svome delu “Istorija sveta”, gde govori – između ostaloga – i o ustancima Egipćana protiv srpske vladavine. Poslednji ustanak je Donjem Egiptu doneo slobodu, posle srpske vladavine, koja je trajala od 1730.-1580.g. pre Hrista, što znači – tačno 150 godina.  Amozis I je postao osnivač XVIII egipatske dinastije; on je napao prestonicu Avaris, odakle je vršena kontrola nad celim Donjim Egiptom. Borba se najviše vodila na reci Nilu i na kanalima... Posle krvavih borbi Avaris je pao, a s njim i vlast drevnih Srba u Egiptu

Dobro Deretiću :)

Inače Freud piše da je Mojsije Egipćanima ukrao Boga i pobjegao s par odmetnika :)

aben wrote:

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

Meni je jasno da jedun ljevičar misli kako je rješenje nekog problema ubijanje nepodobnih, ali mi ni jasno kako vidiš moj upis

Neću tražiti poantu priče o izlasku iz egipta, samo ću ukazati na činjenicu da ih je 80% odlučilo ostati

egiptonostalgičarima

Te tvoje kovanice triba početi zapisivati...

aben wrote:

epikur37 wrote:

mutava baštarda wrote:
... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

on to ne razumije, egipat je bio visoka civlizacija, uređena država, kultura, umjetnost...socijalna zaštita, država blagostanja

A pogotovo za vrime dinastije srbskih vladara... 

 
Sve prethodno dopunjuje i potvrđuje Srpski istoričar Stojan Bošković u svome delu “Istorija sveta”, gde govori – između ostaloga – i o ustancima Egipćana protiv srpske vladavine. Poslednji ustanak je Donjem Egiptu doneo slobodu, posle srpske vladavine, koja je trajala od 1730.-1580.g. pre Hrista, što znači – tačno 150 godina.  Amozis I je postao osnivač XVIII egipatske dinastije; on je napao prestonicu Avaris, odakle je vršena kontrola nad celim Donjim Egiptom. Borba se najviše vodila na reci Nilu i na kanalima... Posle krvavih borbi Avaris je pao, a s njim i vlast drevnih Srba u Egiptu

Strašno što je ovaj narod u svojoj historiji proživio.

ako zelite da vam starci sto prije umru, to jest da ih se rjesite zastalno, posaljite ih u dom
i da, ako zelite da ih ponizite i oduzmete im ono malo dostojanstva sto im je preostalo - u dom

prckov wrote:ako zelite da vam starci sto prije umru, to jest da ih se rjesite zastalno, posaljite ih u dom
i da, ako zelite da ih ponizite i oduzmete im ono malo dostojanstva sto im je preostalo - u dom

Ljudi su na selu umirali kod kuće, među svojima...
Pamtim(bilo mi je 6g) posljednje trenutke dida po maminoj strani...
Okolo  njega smo stali bližnji i neke komšije...
I sada čujem ono otežano dihanje i prestanak..kraj...
Jedan susjed je samo još s gutljajem rakije provjeravao reakciju
i potvrdio smrt...
Nakon toga je išla zajednička molitva; očenaš, zdravomarija itd...

Danas toga na selu nema više, svi umiru u bolnici, sami, bez bližnjih....
Tužno je to, ali boljeg izbora za lakši "odlazak" nema.

Ono "Ako želiš..."...ne radi se o tome, jer ne ovisi o želji.

prckov wrote:ako zelite da vam starci sto prije umru, to jest da ih se rjesite zastalno, posaljite ih u dom
i da, ako zelite da ih ponizite i oduzmete im ono malo dostojanstva sto im je preostalo - u dom

Ja san svoga dresira. Objasnija san mu da ja ne mislin ništa radit i to je to. Eno sad ćin je sunce odma trći gore u polje ( poviše kuće kilometar iman 7000 kvadrata ravne zemlje, maslinik ) i onda gore lagano siće drva i skuplja i aktivan je. Najgore njima dat do znanja da ćeš ti trčat umisto njih. A ovako oni sami od sebe se aktiviraju i sve ok.

Ja neću ništa da radin. Sve četiri u zrak i boli me kurac. Al nisan ja neradnik nego šta me brige, nisan se oženija pa ono pusti me na miru. Za koga ću radit ? Za državu i za starce jel ? Da ne bi.

I sad meni idu masline i ja ništa. A ja iman metodu i kad oću nešto napravit onda uzmem olovku i papir i napišen šta i detaljno svaki detalj. I napišen sebi jedno jutro na papir sve i sve organiziran i iduće jutro ja njemu iden ja gori u masline. On mislija da ih ja neću brat. Ja sebi zacrta deset dana robije nevezano koliko ima toga gore. Koliko ubereš ubereš. Deset dana robije.

Napravili 200 litara maslinovog ulja ove godine. Sad kad je on to vidija sad ide sam gore čisti polje, siće drva, nabra deset kubika sam.

Litra sto kuna = 20 tisuća kuna.

Ima sad i drva al jebe se meni. Nek bere. Da ima neke zarade popila bi ja pedeset kubika dnevno. Ovako nek se on igra. Puna kuća drva sad.

Kriste krolju, generol, pa moro češati masline...

aben wrote:Kriste krolju, generol, pa moro češati masline...

Ne moran ja ništa. To je moja dobra volja i moja procjena jel se meni nešto da il ne da. Prošle i preprošle godine nisan tija brat. Reka nek zet bere i odjeba ih. Sjeba nešto stopalo i onda odjebite.

Neće tu se ja aktivirat ako ja kažen ne. Iman ja svoj pravac i boli me kurac za sve. Al zato ako nešto ja oću to ti je gotovo. To se radi.

epikur37 wrote:

mutava baštarda wrote:

aben wrote:

I to bi također bilo dobro da je inkorporirono u priču, s ciljen da se prozbori i o egiptonostalgičarima

... Teško se odreći sigurnosti koje pruža okrilje države, plus šta su svi radili u javnom sektoru 

on to ne razumije, egipat je bio visoka civlizacija, uređena država, kultura, umjetnost...socijalna zaštita, država blagostanja

Robove ćemo jasno, zanemariti...

aben wrote:Kriste krolju, generol, pa moro češati masline...

Tko god mi kaže da voli u masline, ne virujen da su mu svi na broju doma...

Glupkakurac wrote:

aben wrote:Kriste krolju, generol, pa moro češati masline...

Tko god mi kaže da voli u masline, ne virujen da su mu svi na broju doma...

A normalno. Ja sebi zacrta deset dana robije i amen. Stavija svaki detalj na papir i iduće jutro početak i 200 litara maslinovog ulja ove godine.

Prošlo deset dana robije ja nisan nogon kročija gore. Ostalo još na stablu, ma nema teorije da ću više iti jednu ubrat. Kako to prošlo deset dana robije ja više gori nisan otiša a on sad svaki dan kad je sunce ide i čisti i bere drva jer je vidija šta san ja napravija i doma se aktivira i uređuje sad za dogodine.

Ubra je deset kubika drva u ovi misec i po dana. Malo pilaj ode malo tamo. Dovuće sve sam lagano gore na vrh. Dođe zet vikendom jer ja nemam auto i iskrca mi dva kubika drva svaki vikend šta je on ispila gori. Puna kuća drva.

RayMabus wrote:

aben wrote:Kriste krolju, generol, pa moro češati masline...

Ne moran ja ništa. To je moja dobra volja i moja procjena jel se meni nešto da il ne da. Prošle i preprošle godine nisan tija brat. Reka nek zet bere i odjeba ih. Sjeba nešto stopalo i onda odjebite.

Neće tu se ja aktivirat ako ja kažen ne. Iman ja svoj pravac i boli me kurac za sve. Al zato ako nešto ja oću to ti je gotovo. To se radi.

Znaš ti kad san ti se ja danas diga ? Maloprije u četiri ure popodne. Sad pijen drugu kavu.

Ja san ti u penziji pajdo.

Rad je dobar rad je zdrav neka radi tko je blesav.

Daj ti pare. Ako nema profita odjebi.

Evo taman on uša u kuću. Pada sunce i on ide doma nakon šta je cili dan gore bija aktivan i igra se.

Cili dan je on gori. Igra se u prirodi. Aktivan je.

Sad će nešto pojist, pogledat dnevnik i ić spavat.

Dresira san ja to. Odjebi i druže snađi se. Da vidiš kako se pokrenu. A ne ono trčat ono njih kad počnu nešto žugat i kukat. Nema ti toga kod mene. Najgore ti je podilazit njima kad počmu kukat jer onda si gotov. Daš im do znanja ( njihovom reaktivnom umu i engramima sažaljenjima ) da to neće kod mene proć i kraj rasprave.

Aktivan je, sam se brine, radi više od mene, um funkcionira odlično i nemam problema s njime nikakvih. Sve sam radi. Mene samo zove kad nešto ne može sam i to je to i ja mu to napravin ako mogu a uglavnom mogu i amo dalje. Mirna Bosna.