Re: Ravna crta?Vidjet ćemo

by Guest 7/4/2020, 21:57

e Feberu ti vise o sebi kazes nego mislis reci...jedno je sigurno,ti ne mozes biti istinski frend niti dude..cim netko ima oponentno misljenje,ti pokazes svoj toksicni karakter..ali hajde..tvoja stvar i tvoj problem.. :cleanteeth

by Guest 7/4/2020, 22:00

veber wrote:
ebenica wrote:
veber wrote:
ebenica wrote:
veber wrote:
nivo opće kuture vam je na niskim granama.
ovo ti je totalno nepotrebno, bio sam baš skroz pristojan.
sad sve ono gdje si pokazao da si pametan si sjebao s ovom laži. bezze :/
a ja već sutra htio naručit glodalicu da budem kao ti. sad ću kurac.
imate odgovore na razini "čiji je tata jači"

možeš ti i svetoje najskuplju glodalicu kupit, što vam to vrijedi kada ju neznate pokrenuti.
ja imam 2 3D printera i sam stvaram modele koje kasnije printam. djeci sam kupio 3D printer i sami crtaju u blenderu i freecadu. a počeli su čim su počeli učiti matematiku.

vas dva ne koristite ni 5% mogućnosti računala kao niti mozga.
ja nisam dao niti jedan odgovor nego sam postavljao pitanja. čudio se, biJo iznenađen, komentirao nelogičnosti, pokazao neznanje oko cnc glodalica gdje si me ti uporno htio navuć' da mi napišeš da sam glup, ali se ja nisam dao.
i ti si super i imaš sve i djeci si kupio sve. ako se vama nešto dogodi čovječanstvo će patiti. onak, po mojoj procjeni svi ćemo bit tužni barem dvije sekunde.
daj probaj pročitati što si napisao.
onako, naći smisao.
pa ti se ne sjećaš kaj si pisao prije tri stranice.

ja i majmuni imamo istu crtu, problem sa kratkoročnim pamćenjem. podsjeti me kai sam pisao? da čovjek nije sletio na mjesec?
da, nije logično da se to dogodilo. zašto? pa zato što se nije ponovilo zadnjih 50 godina. to nije odgovor na ništa nego je moje mišljenje o događaju kao što ti imaš svoje.
niti ja niti ti ne možemo dokazati da se to dogodilo ili nije. ili što te još iebe? ekonomija? što s njom? novac je od papira, ne raste nigdje nema pokrića u svojoj vrijednosti osim riječi banke a banke su poznate po svom poštenju i treba im se vjerovati...i ti se čudiš kad netko to usporedi sa monopolyem? stvarno?

by Leviathan2 7/4/2020, 22:20

Legendovich wrote:i sve te parametre vrti u 4 kilobajta rade memorije..??daj,nemoj me jebat..crysis zdere jebenu memoriju i ostalo,a u pitanju obicna 3d virtuala,na ekranu..

rucno majstore, rucno se moze izracunat

by Guest 7/4/2020, 22:27

Leviathan2 wrote:
Legendovich wrote:i sve te parametre vrti u 4 kilobajta rade memorije..??daj,nemoj me jebat..crysis zdere jebenu memoriju i ostalo,a u pitanju obicna 3d virtuala,na ekranu..
rucno majstore, rucno se moze izracunat

kazem ja ..sa hemijskom(u to doba izumom bas za svemirsko pisanje) i papirrom..ucas rjesis neke vise matematicke proracune :rasta

NO SAD SAM DOISTA U SUMNJI..

Matematičarke crnkinje koje su poslale astronaute u svemir

Objavljeno: Ponedjeljak, 22 Februar 2016 20:00
Malo je poznato da su sve proračune u svemirskom programu SAD radile žene, među kojima i obrazovane crnkinje. Desetine crnkinja talentovanih za matematiku su regrutovane da rade kao “ljudski kompjuteri” u Istraživačkoj laboratoriji centra Lengli četrdesetih i pedesetih godina 20. veka.
Ravna crta?Vidjet ćemo - Page 29 Melba-roy-768x860

Ravna crta?Vidjet ćemo - Page 29 Melba-roy-768x860

U stvari, od stotina “ljudskih kompjutera” u Lengliju sve su bile žene, bilo belkinje ili crnkinje. Tako su nazvane zato što su, pre nego što su se pojavile mašine, računale vrednosti potrebne kako bi se odredilo sve od otpora vetra u tunelu do putanja raketa ka uglovima za bezbedan ponovni ulazak.

Kako je rekla jedna od njih, Ketrin Dž. Džonson, 97-godišnja penzionisana afroamerička matematičarka u NASA-i, to je bilo doba kada su “kompjuteri nosili suknje”.

Imajući u vidu dugotrajne društvene predrasude u vezi žena i matematike, neke može iznenaditi to što je NASA (tada NACA- the National Advisory Committee on Aeronautics; Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku, prim. prev.) dozvolio ovim “suknjama” da uopšte tamo rade. Ali, ista nestašica muškaraca zbog koje je Rouzi (Rosie the Riveter (Kovačica Rouzi) je kulturna ikona u SAD i predstavlja Amerikanke koje su tokom II svetskog rata radile u fabrikama i na brodogradilištima, prim.prev.) dobila svoje zakivke kada su SAD ušle u II svetski rat 1941. godine, omogućila je ovim ljudskim kompjuterima da dobiju svoje logaritamske kompjutere.

Te godine je Frenkin Delano Ruzvelt potpisao naredbu da se zaposli više Afroamerikanki i dve godine kasnije, 1943. godine, Lengli je počeo da zapošljava crnkinje sa visokim obrazovanjem i znanjima iz matematike i fizike.

Iako je posao sa platom od 2000 dolara godišnje bio bolje plaćen od većine drugih koji su bili na raspolaganju obrazovanim ženama u to vreme, kao što su poslovi medicinskih sestrara ili učiteljica, matematičarke crnkinje, ili kompjuteri, su bile podvrgnute segregaciji u Hemptonu u Virdžiniji, gde je NACA osnovala svoju istraživačku laboratoriju. Radile su u prostorijama odvojenim od belih kompjutera, morale su da koriste odvojene toalete i da sede za stolovima za obojene u kantini. Posle nekoliko godina od početka programa, neudati beli kompjuteri su bili smešteni u luksuznim domovima. Istovremeno, neudati crni komputeri su morali da traže smeštaj u gradu, što nije uvek bilo lako. Laboratorija se čak nalazila na istom mestu gde je nekada bila plantaža.

Uprkos sistematskoj diskriminaciji, ove matematičarke su i dalje računale.

“Otpornije su nego što bih mogla da zamislim”, rekla je Dačis Heris, profesorka Američkih studija na koledžu Mekalister u Minesoti, koja je deo “Projekta o ljudskim kompjuterima”, koji je započeo prošle godine. On predstavlja saradnju Herisove, Lusi Šort, skorašnje diplomkinje koledža Mekalister i istraživačice i spisateljice Margo Li Šeterli, čija će knjiga Skrivene figure: Neispričana priča o Afroamerikankama koje su pomogle SAD da pobedi u svemirskoj trci, biti objavljena u izdavačkoj kući Vilijam Morou/HarperKolins sledeće godine. (Takođe, na osnovu knjige će možda biti snimljen film.)

U sklopu projekta, ove tri žene su obišle laboratoriju i videle gde su matematičarke crnkinje radile, u zgradi udaljenoj milju (oko 1,6 km, prim. prev.) od belkinja. Ta zgrada nije imala toalet, rekla je Herisova.

Ovakvi detalji su za Herisovu veoma lični, pošto je njena baka Mirijam Denijel Men, bila jedna od prvih crnih kompjutera u Lengliju. Kao bivša nastavnica matematike, Menova je radila u laboratoriji do 1966. godine, kada je morala da se penzioniše zbog bolesti. Umrla je 1967. godine, dve godine pre sletanja na Mesec. Između ostalog, radila je na programu Merkur sa Džonsonovom, praveći proračune za letove Alana Šeparda i Džona Glena.

Za razliku od Menove, Ketrin Džonson nije dugo morala da radi u odvojenoj zgradi. Dobila je posao 1953. godine i prvo je smeštena u kompjuterski deo, ali već posle nekoliko sedmica počela je da bliskije sarađuje sa inžinjerima, unapređenje koje je ona pripisala tome što im je stalno postavljala pitanja o različitim temama. Jedno takvo pitanje je bilo: Zašto ženama nije dozvoljeno da prisustvuju sastancima i brifinzima? Da li postoji neki zakon koji to zabranjuje?

Nije postojao takav zakon. U narednih pet godina, Džonsonova je postala jedina članica Svemirske radne grupe, koja nije bila bele rase i muškog pola, a zadatak joj je bio da što pre pošalje astronaute u svemir. Kada se to po prvi put dogodilo, 3 godine kasnije, 1961. godine, proračuni Džonsonove za putanju kapsule Alana Šeparda su odigrali ključnu ulogu.

“Rana putanja je bila parabola i bilo je lako predvideti gde će se nalaziti u bilo kom trenutku”, rekla je Džonsonova za Lenglijev interni bilten Istraživačke vesti, 2008. godine. “Ranije, kada su rekli da žele da se kapsula spusti na određeno mesto, pokušavali su da izračunaju kada bi trebalo da krene. Ja sam rekla: “Pustite mene da to uradim. Recite mi kada i gde želite da se spusti i ja ću to uraditi unazad i reći vam kada da poletite”. To mi je bila jača strana.

Kada je došao red na Džona Glena da poleti, NASA je za takve proračune počela da koristi mašine. Ali Glen, koji nije imao poverenja u ovu novu tehnologiju, insistirao je da Džonsonova još jednom proveri rezultate.

“Mnogo više i mnogo brže možete uraditi na [mašini] računaru”, rekla je Džonsonova Istraživačkim vestima. “Ali kada bi završili proračun na [mašini] kompjuteru, pozvali bi nas i rekli: “Recite joj da proveri da li je putanja koju je kompjuter izračunao tačna”. Tako sam je ja proverila i bila je tačna. Glen je kasnije postao prvi Amerikanac koji je boravio u Zemljinoj orbiti.

Džonsonova je nastavila da ostavlja trag i u budućim misijama, uključujući i proračun putanje za Apolo 11, a zatim je svoja stručna znanja stavila na raspolaganje i u spejs šatl programu.

Zbog svog doprinosa svemirskom programu, Džonsonova je 24. novembra prošle godine od predsednika Obame dobila Predsedničku medalju časti, koja se smatra najvećim civilnim priznanjem. Iako je priznanje odato samo njoj, ne treba zaboraviti ni druge žene, uključujući Menovu, Meri Džekson, Doroti Von i Ketrin Pedru, da navedemo samo neke od njih. Sve one su srušile profesionalne barijere za crnkinje- i odigrale ključne uloge u procesu koji je sve nas približio zvezdama.

nish svapski znanstvenici??? :rasta

by Guest 7/4/2020, 22:29

feber kaz proracuni na Zemlji..i sadovi na Zermlji naprave proracun,a u medjuvremenu ovi "gori" osli par tisca kilometara dalje..sto ovi doli..opet proracuni pa salji??..nesh tu ne stima.. Suspect

by Leviathan2 7/4/2020, 22:31

Legendovich wrote:
Leviathan2 wrote:
Legendovich wrote:i sve te parametre vrti u 4 kilobajta rade memorije..??daj,nemoj me jebat..crysis zdere jebenu memoriju i ostalo,a u pitanju obicna 3d virtuala,na ekranu..
rucno majstore, rucno se moze izracunat
kazem ja ..sa hemijskom(u to doba izumom bas za svemirsko pisanje) i papirrom..ucas rjesis neke vise matematicke proracune

NO SAD SAM DOISTA U SUMNJI..

Matematičarke crnkinje koje su poslale astronaute u svemir

Objavljeno: Ponedjeljak, 22 Februar 2016 20:00
Malo je poznato da su sve proračune u svemirskom programu SAD radile žene, među kojima i obrazovane crnkinje. Desetine crnkinja talentovanih za matematiku su regrutovane da rade kao “ljudski kompjuteri” u Istraživačkoj laboratoriji centra Lengli četrdesetih i pedesetih godina 20. veka.

U stvari, od stotina “ljudskih kompjutera” u Lengliju sve su bile žene, bilo belkinje ili crnkinje. Tako su nazvane zato što su, pre nego što su se pojavile mašine, računale vrednosti potrebne kako bi se odredilo sve od otpora vetra u tunelu do putanja raketa ka uglovima za bezbedan ponovni ulazak.
Kako je rekla jedna od njih, Ketrin Dž. Džonson, 97-godišnja penzionisana afroamerička matematičarka u NASA-i, to je bilo doba kada su “kompjuteri nosili suknje”.
Imajući u vidu dugotrajne društvene predrasude u vezi žena i matematike, neke može iznenaditi to što je NASA (tada NACA- the National Advisory Committee on Aeronautics; Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku, prim. prev.) dozvolio ovim “suknjama” da uopšte tamo rade. Ali, ista nestašica muškaraca zbog koje je Rouzi (Rosie the Riveter (Kovačica Rouzi) je kulturna ikona u SAD i predstavlja Amerikanke koje su tokom II svetskog rata radile u fabrikama i na brodogradilištima, prim.prev.) dobila svoje zakivke kada su SAD ušle u II svetski rat 1941. godine, omogućila je ovim ljudskim kompjuterima da dobiju svoje logaritamske kompjutere.
Te godine je Frenkin Delano Ruzvelt potpisao naredbu da se zaposli više Afroamerikanki i dve godine kasnije, 1943. godine, Lengli je počeo da zapošljava crnkinje sa visokim obrazovanjem i znanjima iz matematike i fizike.
Iako je posao sa platom od 2000 dolara godišnje bio bolje plaćen od većine drugih koji su bili na raspolaganju obrazovanim ženama u to vreme, kao što su poslovi medicinskih sestrara ili učiteljica, matematičarke crnkinje, ili kompjuteri, su bile podvrgnute segregaciji u Hemptonu u Virdžiniji, gde je NACA osnovala svoju istraživačku laboratoriju. Radile su u prostorijama odvojenim od belih kompjutera, morale su da koriste odvojene toalete i da sede za stolovima za obojene u kantini. Posle nekoliko godina od početka programa, neudati beli kompjuteri su bili smešteni u luksuznim domovima. Istovremeno, neudati crni komputeri su morali da traže smeštaj u gradu, što nije uvek bilo lako. Laboratorija se čak nalazila na istom mestu gde je nekada bila plantaža.
Uprkos sistematskoj diskriminaciji, ove matematičarke su i dalje računale.
“Otpornije su nego što bih mogla da zamislim”, rekla je Dačis Heris, profesorka Američkih studija na koledžu Mekalister u Minesoti, koja je deo “Projekta o ljudskim kompjuterima”, koji je započeo prošle godine. On predstavlja saradnju Herisove, Lusi Šort, skorašnje diplomkinje koledža Mekalister i istraživačice i spisateljice Margo Li Šeterli, čija će knjiga Skrivene figure: Neispričana priča o Afroamerikankama koje su pomogle SAD da pobedi u svemirskoj trci, biti objavljena u izdavačkoj kući Vilijam Morou/HarperKolins sledeće godine. (Takođe, na osnovu knjige će možda biti snimljen film.)
U sklopu projekta, ove tri žene su obišle laboratoriju i videle gde su matematičarke crnkinje radile, u zgradi udaljenoj milju (oko 1,6 km, prim. prev.) od belkinja. Ta zgrada nije imala toalet, rekla je Herisova.
Ovakvi detalji su za Herisovu veoma lični, pošto je njena baka Mirijam Denijel Men, bila jedna od prvih crnih kompjutera u Lengliju. Kao bivša nastavnica matematike, Menova je radila u laboratoriji do 1966. godine, kada je morala da se penzioniše zbog bolesti. Umrla je 1967. godine, dve godine pre sletanja na Mesec. Između ostalog, radila je na programu Merkur sa Džonsonovom, praveći proračune za letove Alana Šeparda i Džona Glena.
Za razliku od Menove, Ketrin Džonson nije dugo morala da radi u odvojenoj zgradi. Dobila je posao 1953. godine i prvo je smeštena u kompjuterski deo, ali već posle nekoliko sedmica počela je da bliskije sarađuje sa inžinjerima, unapređenje koje je ona pripisala tome što im je stalno postavljala pitanja o različitim temama. Jedno takvo pitanje je bilo: Zašto ženama nije dozvoljeno da prisustvuju sastancima i brifinzima? Da li postoji neki zakon koji to zabranjuje?
Nije postojao takav zakon. U narednih pet godina, Džonsonova je postala jedina članica Svemirske radne grupe, koja nije bila bele rase i muškog pola, a zadatak joj je bio da što pre pošalje astronaute u svemir. Kada se to po prvi put dogodilo, 3 godine kasnije, 1961. godine, proračuni Džonsonove za putanju kapsule Alana Šeparda su odigrali ključnu ulogu.
“Rana putanja je bila parabola i bilo je lako predvideti gde će se nalaziti u bilo kom trenutku”, rekla je Džonsonova za Lenglijev interni bilten Istraživačke vesti, 2008. godine. “Ranije, kada su rekli da žele da se kapsula spusti na određeno mesto, pokušavali su da izračunaju kada bi trebalo da krene. Ja sam rekla: “Pustite mene da to uradim. Recite mi kada i gde želite da se spusti i ja ću to uraditi unazad i reći vam kada da poletite”. To mi je bila jača strana.
Kada je došao red na Džona Glena da poleti, NASA je za takve proračune počela da koristi mašine. Ali Glen, koji nije imao poverenja u ovu novu tehnologiju, insistirao je da Džonsonova još jednom proveri rezultate.
“Mnogo više i mnogo brže možete uraditi na [mašini] računaru”, rekla je Džonsonova Istraživačkim vestima. “Ali kada bi završili proračun na [mašini] kompjuteru, pozvali bi nas i rekli: “Recite joj da proveri da li je putanja koju je kompjuter izračunao tačna”. Tako sam je ja proverila i bila je tačna. Glen je kasnije postao prvi Amerikanac koji je boravio u Zemljinoj orbiti.
Džonsonova je nastavila da ostavlja trag i u budućim misijama, uključujući i proračun putanje za Apolo 11, a zatim je svoja stručna znanja stavila na raspolaganje i u spejs šatl programu.
Zbog svog doprinosa svemirskom programu, Džonsonova je 24. novembra prošle godine od predsednika Obame dobila Predsedničku medalju časti, koja se smatra najvećim civilnim priznanjem. Iako je priznanje odato samo njoj, ne treba zaboraviti ni druge žene, uključujući Menovu, Meri Džekson, Doroti Von i Ketrin Pedru, da navedemo samo neke od njih. Sve one su srušile profesionalne barijere za crnkinje- i odigrale ključne uloge u procesu koji je sve nas približio zvezdama.
nish svapski znanstvenici???

bez zajebancije, imali su vojsku matematicara i rusi i ameri
ovi danasnji strucnjaci ne znaju izracunat kurca bez kompa
a sva matematicka dostignuca su postignuta rucno
inace, rusi su pisali obicnom grafitnom olovkom jer za kemijsku treba gravitacija

by Guest 7/4/2020, 22:33

dakle,Čamugice su oponasale konpijutere..pa hebe lud zbunjenog... lol!

by Guest 7/4/2020, 22:34

Leviathan2 wrote:
Legendovich wrote:
Leviathan2 wrote:
Legendovich wrote:i sve te parametre vrti u 4 kilobajta rade memorije..??daj,nemoj me jebat..crysis zdere jebenu memoriju i ostalo,a u pitanju obicna 3d virtuala,na ekranu..
rucno majstore, rucno se moze izracunat
kazem ja ..sa hemijskom(u to doba izumom bas za svemirsko pisanje) i papirrom..ucas rjesis neke vise matematicke proracune

NO SAD SAM DOISTA U SUMNJI..

Matematičarke crnkinje koje su poslale astronaute u svemir

Objavljeno: Ponedjeljak, 22 Februar 2016 20:00
Malo je poznato da su sve proračune u svemirskom programu SAD radile žene, među kojima i obrazovane crnkinje. Desetine crnkinja talentovanih za matematiku su regrutovane da rade kao “ljudski kompjuteri” u Istraživačkoj laboratoriji centra Lengli četrdesetih i pedesetih godina 20. veka.

U stvari, od stotina “ljudskih kompjutera” u Lengliju sve su bile žene, bilo belkinje ili crnkinje. Tako su nazvane zato što su, pre nego što su se pojavile mašine, računale vrednosti potrebne kako bi se odredilo sve od otpora vetra u tunelu do putanja raketa ka uglovima za bezbedan ponovni ulazak.
Kako je rekla jedna od njih, Ketrin Dž. Džonson, 97-godišnja penzionisana afroamerička matematičarka u NASA-i, to je bilo doba kada su “kompjuteri nosili suknje”.
Imajući u vidu dugotrajne društvene predrasude u vezi žena i matematike, neke može iznenaditi to što je NASA (tada NACA- the National Advisory Committee on Aeronautics; Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku, prim. prev.) dozvolio ovim “suknjama” da uopšte tamo rade. Ali, ista nestašica muškaraca zbog koje je Rouzi (Rosie the Riveter (Kovačica Rouzi) je kulturna ikona u SAD i predstavlja Amerikanke koje su tokom II svetskog rata radile u fabrikama i na brodogradilištima, prim.prev.) dobila svoje zakivke kada su SAD ušle u II svetski rat 1941. godine, omogućila je ovim ljudskim kompjuterima da dobiju svoje logaritamske kompjutere.
Te godine je Frenkin Delano Ruzvelt potpisao naredbu da se zaposli više Afroamerikanki i dve godine kasnije, 1943. godine, Lengli je počeo da zapošljava crnkinje sa visokim obrazovanjem i znanjima iz matematike i fizike.
Iako je posao sa platom od 2000 dolara godišnje bio bolje plaćen od većine drugih koji su bili na raspolaganju obrazovanim ženama u to vreme, kao što su poslovi medicinskih sestrara ili učiteljica, matematičarke crnkinje, ili kompjuteri, su bile podvrgnute segregaciji u Hemptonu u Virdžiniji, gde je NACA osnovala svoju istraživačku laboratoriju. Radile su u prostorijama odvojenim od belih kompjutera, morale su da koriste odvojene toalete i da sede za stolovima za obojene u kantini. Posle nekoliko godina od početka programa, neudati beli kompjuteri su bili smešteni u luksuznim domovima. Istovremeno, neudati crni komputeri su morali da traže smeštaj u gradu, što nije uvek bilo lako. Laboratorija se čak nalazila na istom mestu gde je nekada bila plantaža.
Uprkos sistematskoj diskriminaciji, ove matematičarke su i dalje računale.
“Otpornije su nego što bih mogla da zamislim”, rekla je Dačis Heris, profesorka Američkih studija na koledžu Mekalister u Minesoti, koja je deo “Projekta o ljudskim kompjuterima”, koji je započeo prošle godine. On predstavlja saradnju Herisove, Lusi Šort, skorašnje diplomkinje koledža Mekalister i istraživačice i spisateljice Margo Li Šeterli, čija će knjiga Skrivene figure: Neispričana priča o Afroamerikankama koje su pomogle SAD da pobedi u svemirskoj trci, biti objavljena u izdavačkoj kući Vilijam Morou/HarperKolins sledeće godine. (Takođe, na osnovu knjige će možda biti snimljen film.)
U sklopu projekta, ove tri žene su obišle laboratoriju i videle gde su matematičarke crnkinje radile, u zgradi udaljenoj milju (oko 1,6 km, prim. prev.) od belkinja. Ta zgrada nije imala toalet, rekla je Herisova.
Ovakvi detalji su za Herisovu veoma lični, pošto je njena baka Mirijam Denijel Men, bila jedna od prvih crnih kompjutera u Lengliju. Kao bivša nastavnica matematike, Menova je radila u laboratoriji do 1966. godine, kada je morala da se penzioniše zbog bolesti. Umrla je 1967. godine, dve godine pre sletanja na Mesec. Između ostalog, radila je na programu Merkur sa Džonsonovom, praveći proračune za letove Alana Šeparda i Džona Glena.
Za razliku od Menove, Ketrin Džonson nije dugo morala da radi u odvojenoj zgradi. Dobila je posao 1953. godine i prvo je smeštena u kompjuterski deo, ali već posle nekoliko sedmica počela je da bliskije sarađuje sa inžinjerima, unapređenje koje je ona pripisala tome što im je stalno postavljala pitanja o različitim temama. Jedno takvo pitanje je bilo: Zašto ženama nije dozvoljeno da prisustvuju sastancima i brifinzima? Da li postoji neki zakon koji to zabranjuje?
Nije postojao takav zakon. U narednih pet godina, Džonsonova je postala jedina članica Svemirske radne grupe, koja nije bila bele rase i muškog pola, a zadatak joj je bio da što pre pošalje astronaute u svemir. Kada se to po prvi put dogodilo, 3 godine kasnije, 1961. godine, proračuni Džonsonove za putanju kapsule Alana Šeparda su odigrali ključnu ulogu.
“Rana putanja je bila parabola i bilo je lako predvideti gde će se nalaziti u bilo kom trenutku”, rekla je Džonsonova za Lenglijev interni bilten Istraživačke vesti, 2008. godine. “Ranije, kada su rekli da žele da se kapsula spusti na određeno mesto, pokušavali su da izračunaju kada bi trebalo da krene. Ja sam rekla: “Pustite mene da to uradim. Recite mi kada i gde želite da se spusti i ja ću to uraditi unazad i reći vam kada da poletite”. To mi je bila jača strana.
Kada je došao red na Džona Glena da poleti, NASA je za takve proračune počela da koristi mašine. Ali Glen, koji nije imao poverenja u ovu novu tehnologiju, insistirao je da Džonsonova još jednom proveri rezultate.
“Mnogo više i mnogo brže možete uraditi na [mašini] računaru”, rekla je Džonsonova Istraživačkim vestima. “Ali kada bi završili proračun na [mašini] kompjuteru, pozvali bi nas i rekli: “Recite joj da proveri da li je putanja koju je kompjuter izračunao tačna”. Tako sam je ja proverila i bila je tačna. Glen je kasnije postao prvi Amerikanac koji je boravio u Zemljinoj orbiti.
Džonsonova je nastavila da ostavlja trag i u budućim misijama, uključujući i proračun putanje za Apolo 11, a zatim je svoja stručna znanja stavila na raspolaganje i u spejs šatl programu.
Zbog svog doprinosa svemirskom programu, Džonsonova je 24. novembra prošle godine od predsednika Obame dobila Predsedničku medalju časti, koja se smatra najvećim civilnim priznanjem. Iako je priznanje odato samo njoj, ne treba zaboraviti ni druge žene, uključujući Menovu, Meri Džekson, Doroti Von i Ketrin Pedru, da navedemo samo neke od njih. Sve one su srušile profesionalne barijere za crnkinje- i odigrale ključne uloge u procesu koji je sve nas približio zvezdama.
nish svapski znanstvenici???
bez zajebancije, imali su vojsku matematicara i rusi i ameri
ovi danasnji strucnjaci ne znaju izracunat kurca bez kompa
a sva matematicka dostignuca su postignuta rucno
inace, rusi su pisali obicnom grafitnom olovkom jer za kemijsku treba gravitacija

Čekmo do k Feber prokometira ovaj multikulti rasni... :rasta

by Leviathan2 7/4/2020, 22:35

Legendovich wrote:dakle,Čamugice su oponasale konpijutere..pa hebe lud zbunjenog...

pa vjerojatno ih je bilo par al to je sad u americi velika stvar ko da ih je bilo hiljadu

inace, zasto rusi nisu isli na mjesec, jel znas

by Guest 7/4/2020, 22:38

Leviathan2 wrote:
Legendovich wrote:dakle,Čamugice su oponasale konpijutere..pa hebe lud zbunjenog...
pa vjerojatno ih je bilo par al to je sad u americi velika stvar ko da ih je bilo hiljadu

inace, zasto rusi nisu isli na mjesec, jel znas

neam pojma..i ono sa orbitom je za to vrijeme bila prejebeno slozena i teskoizvodiva stvar...mozda jer nisu prodavali mooda pod boobrege masama,kao Orwel Wels..??? lol!

by Guest 7/4/2020, 22:39

by T. 7/4/2020, 22:44

veber wrote:
T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
Legendovich wrote:
stvorit ces taj novac odnosno vrijednost svojim radom,odnosno stvorit ces visak vrijednosti,profit,kojim ce onda platiti dug..nije tesko,samo vi niste naucili koristiti..a dobro...
Banke stvaraju novac koji pozajmljuju uz kamatu...
Ali taj novac za kamatu nije stvoren, kontaš?
Stvoren je novac za glavnicu koji klijent dobije na račun...
Uz glavnicu mora vratiti i kamatu, što je novac koji nije stvoren poput glavnice, dakle nema ga časom isplate kredita...
Kako klijenti banaka mogu bankama vratiti glavnicu (novac koji je banka stvorila u računalu i pozajmila klijentu) plus kamatu (novac koji banka nije stvorila i pozajmila klijentu)?
očito je da je u hrvatskoj jako nisko obrazovanje o temeljima ekonomije.
mjenica je roba kao i paradajz.
paradajz od vrta do stola poskupi 50%
to ti je kamata.

ti kada si posudio nominalnih 100 000€ na 10 godina ti si u stvari od banke u startu posudio 150 000€ i kao takav ga otplaćuješ.
s time da ti je u prvo vrijeme otplata samo kamata, a onda polako ide i glavnice nakon određenog vremena kamata i glavnica se izjednačuju (1 rata) i onda sve više otplaćuješ glavnicu, a sve manje kamatu. zadnja rata ti je i zadnja rata glavnice na kojoj nema kamate.
A jbt. jel ja stvarno pišem kineski pa niko ne konta pitanje?
Ako banka stvara novac (računalno, virtualno, knjigovodstveno, kako god) i pozajmljuje ga kao glavnicu, naravno uz plaćanje kamata...
Odakle dolazi novac kojim se banci plaća kamata?Dakle novac za otplatu glavnice postoji jer ga je banka stvorila i pozajmila mi ga (prebacila na račun)...
Ali novac kojim plaćam kamatu nije stvoren istodobno s glavnicom koju je banka 'stvorila' i pozajmila mi...
Odakle taj novac, jel pada s neba?
jel radiš?
radiš! dereš klijentelu.
stvorio si radom virtualni višak.
ti kao i svi ostali ekonomski nepismeni ljudi ne kužiš da ti nis posudio 100, nego si posudio 150.
zato hrvati deru kartice odlaze u minuse i troše ono što nemaju, a svaki dug dođe na naplatu.

znači nisi posudio sto, već stoipedeset.

Ok, ja vjerojatno jesam nepismen ekonomski...
Ali kad već treba crtati...
Banka je dakle exluzivni uzgajivač rajčica...
Proizvela je 100 rajčica i pozajmila ti ih, prebacila ti ih doma...
Po ugovoru im trebaš vratiti glavnicu (100 rajčica) plus kamatu (5 rajčica)...
100 rajčica imaš, dakle glavnica nije problem za vratiti banci...
Odakle ćeš nabaviti onih 5 rajčica ako ih banka nije nije ni proizvela?

by Guest 7/4/2020, 22:46

jezuš..

by Guest 7/4/2020, 22:48

bajo,boli nekog kuratz preblagi gdje ces ti kamatu nabaviti..ima da ju rodis..tvoje bi se svelo na..

zasto ja banci ne vracam,koliko sam uzeo...pa ne moze,jerbo i kavu u kaficu placas dva ojra ,a ne 10 centi,koliko zapravo kosta..
e bash si pravi socijalista i komjunista.. :rasta

by Guest 7/4/2020, 22:54

placas st okoristis tudj novac(vrijednost),dobivas vrijednost koju u biti ne posjedujes..zato onijah 5 paradajzova banci..nema dzabe ni u stare babe..

by Guest 7/4/2020, 22:59

i josh kazu kamate visoke,a na svakom koraku dere musa magarca i nitko se ne buni.. lol!

by Guest 7/4/2020, 23:01

T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
Banke stvaraju novac koji pozajmljuju uz kamatu...
Ali taj novac za kamatu nije stvoren, kontaš?
Stvoren je novac za glavnicu koji klijent dobije na račun...
Uz glavnicu mora vratiti i kamatu, što je novac koji nije stvoren poput glavnice, dakle nema ga časom isplate kredita...
Kako klijenti banaka mogu bankama vratiti glavnicu (novac koji je banka stvorila u računalu i pozajmila klijentu) plus kamatu (novac koji banka nije stvorila i pozajmila klijentu)?
očito je da je u hrvatskoj jako nisko obrazovanje o temeljima ekonomije.
mjenica je roba kao i paradajz.
paradajz od vrta do stola poskupi 50%
to ti je kamata.

ti kada si posudio nominalnih 100 000€ na 10 godina ti si u stvari od banke u startu posudio 150 000€ i kao takav ga otplaćuješ.
s time da ti je u prvo vrijeme otplata samo kamata, a onda polako ide i glavnice nakon određenog vremena kamata i glavnica se izjednačuju (1 rata) i onda sve više otplaćuješ glavnicu, a sve manje kamatu. zadnja rata ti je i zadnja rata glavnice na kojoj nema kamate.
A jbt. jel ja stvarno pišem kineski pa niko ne konta pitanje?
Ako banka stvara novac (računalno, virtualno, knjigovodstveno, kako god) i pozajmljuje ga kao glavnicu, naravno uz plaćanje kamata...
Odakle dolazi novac kojim se banci plaća kamata?Dakle novac za otplatu glavnice postoji jer ga je banka stvorila i pozajmila mi ga (prebacila na račun)...
Ali novac kojim plaćam kamatu nije stvoren istodobno s glavnicom koju je banka 'stvorila' i pozajmila mi...
Odakle taj novac, jel pada s neba?
jel radiš?
radiš! dereš klijentelu.
stvorio si radom virtualni višak.
ti kao i svi ostali ekonomski nepismeni ljudi ne kužiš da ti nis posudio 100, nego si posudio 150.
zato hrvati deru kartice odlaze u minuse i troše ono što nemaju, a svaki dug dođe na naplatu.

znači nisi posudio sto, već stoipedeset.
Ok, ja vjerojatno jesam nepismen ekonomski...
Ali kad već treba crtati...
Banka je dakle exluzivni uzgajivač rajčica...
Proizvela je 100 rajčica i pozajmila ti ih, prebacila ti ih doma...
Po ugovoru im trebaš vratiti glavnicu (100 rajčica) plus kamatu (5 rajčica)...
100 rajčica imaš, dakle glavnica nije problem za vratiti banci...
Odakle ćeš nabaviti onih 5 rajčica ako ih banka nije nije ni proizvela?

od mene, ja bih ti trebao dati tih 5 koje tebi fale za neku uslugu ili posao koji ti odradiš meni, onda je moi problem kako doći do 10 koji meni fale pa ja izlevatim nekoga i naplatim mu tih deset ali je onda on dužan 15...i dug se gomila i gomila i gomila. jer je jedino dug stvaran, nepromjenjiv i ne ovisi o ničemu.

by **AssadNaPodmornici** 7/4/2020, 23:02

T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
Banke stvaraju novac koji pozajmljuju uz kamatu...
Ali taj novac za kamatu nije stvoren, kontaš?
Stvoren je novac za glavnicu koji klijent dobije na račun...
Uz glavnicu mora vratiti i kamatu, što je novac koji nije stvoren poput glavnice, dakle nema ga časom isplate kredita...
Kako klijenti banaka mogu bankama vratiti glavnicu (novac koji je banka stvorila u računalu i pozajmila klijentu) plus kamatu (novac koji banka nije stvorila i pozajmila klijentu)?
očito je da je u hrvatskoj jako nisko obrazovanje o temeljima ekonomije.
mjenica je roba kao i paradajz.
paradajz od vrta do stola poskupi 50%
to ti je kamata.

ti kada si posudio nominalnih 100 000€ na 10 godina ti si u stvari od banke u startu posudio 150 000€ i kao takav ga otplaćuješ.
s time da ti je u prvo vrijeme otplata samo kamata, a onda polako ide i glavnice nakon određenog vremena kamata i glavnica se izjednačuju (1 rata) i onda sve više otplaćuješ glavnicu, a sve manje kamatu. zadnja rata ti je i zadnja rata glavnice na kojoj nema kamate.
A jbt. jel ja stvarno pišem kineski pa niko ne konta pitanje?
Ako banka stvara novac (računalno, virtualno, knjigovodstveno, kako god) i pozajmljuje ga kao glavnicu, naravno uz plaćanje kamata...
Odakle dolazi novac kojim se banci plaća kamata?Dakle novac za otplatu glavnice postoji jer ga je banka stvorila i pozajmila mi ga (prebacila na račun)...
Ali novac kojim plaćam kamatu nije stvoren istodobno s glavnicom koju je banka 'stvorila' i pozajmila mi...
Odakle taj novac, jel pada s neba?
jel radiš?
radiš! dereš klijentelu.
stvorio si radom virtualni višak.
ti kao i svi ostali ekonomski nepismeni ljudi ne kužiš da ti nis posudio 100, nego si posudio 150.
zato hrvati deru kartice odlaze u minuse i troše ono što nemaju, a svaki dug dođe na naplatu.

znači nisi posudio sto, već stoipedeset.
Ok, ja vjerojatno jesam nepismen ekonomski...
Ali kad već treba crtati...
Banka je dakle exluzivni uzgajivač rajčica...
Proizvela je 100 rajčica i pozajmila ti ih, prebacila ti ih doma...
Po ugovoru im trebaš vratiti glavnicu (100 rajčica) plus kamatu (5 rajčica)...
100 rajčica imaš, dakle glavnica nije problem za vratiti banci...
Odakle ćeš nabaviti onih 5 rajčica ako ih banka nije nije ni proizvela?

možeš gledati i ovako. pomidore vraćaš u ratama. amo reći da 10godina vraćaš po 10poma i zadnju moraš još 5 poma. a dobio si na posudbu samo 100 poma. a moraš 105.

jel ovo uredu jel mogu dalje?

by T. 7/4/2020, 23:03

Bog te lika... drunken

Niko ne kaže da se dug ne treba platiti ni ugovor poštovati...
Samo pitam, evo već pola dana, kako je moguće od 100 stvoriti 105 a ne stvara onaj koji vraća nego onaj koji pozajmljuje...
I stvorio je jebenih 100...
Jebote šta sve niste pisali, od glodalica do slijetanja na mjesec ...
A pitanje ne može bit jednostavnije...

by T. 7/4/2020, 23:05

AssadNaPodmornici wrote:
T. wrote:
veber wrote:
T. wrote:
veber wrote:
očito je da je u hrvatskoj jako nisko obrazovanje o temeljima ekonomije.
mjenica je roba kao i paradajz.
paradajz od vrta do stola poskupi 50%
to ti je kamata.

ti kada si posudio nominalnih 100 000€ na 10 godina ti si u stvari od banke u startu posudio 150 000€ i kao takav ga otplaćuješ.
s time da ti je u prvo vrijeme otplata samo kamata, a onda polako ide i glavnice nakon određenog vremena kamata i glavnica se izjednačuju (1 rata) i onda sve više otplaćuješ glavnicu, a sve manje kamatu. zadnja rata ti je i zadnja rata glavnice na kojoj nema kamate.
A jbt. jel ja stvarno pišem kineski pa niko ne konta pitanje?
Ako banka stvara novac (računalno, virtualno, knjigovodstveno, kako god) i pozajmljuje ga kao glavnicu, naravno uz plaćanje kamata...
Odakle dolazi novac kojim se banci plaća kamata?Dakle novac za otplatu glavnice postoji jer ga je banka stvorila i pozajmila mi ga (prebacila na račun)...
Ali novac kojim plaćam kamatu nije stvoren istodobno s glavnicom koju je banka 'stvorila' i pozajmila mi...
Odakle taj novac, jel pada s neba?
jel radiš?
radiš! dereš klijentelu.
stvorio si radom virtualni višak.
ti kao i svi ostali ekonomski nepismeni ljudi ne kužiš da ti nis posudio 100, nego si posudio 150.
zato hrvati deru kartice odlaze u minuse i troše ono što nemaju, a svaki dug dođe na naplatu.

znači nisi posudio sto, već stoipedeset.
Ok, ja vjerojatno jesam nepismen ekonomski...
Ali kad već treba crtati...
Banka je dakle exluzivni uzgajivač rajčica...
Proizvela je 100 rajčica i pozajmila ti ih, prebacila ti ih doma...
Po ugovoru im trebaš vratiti glavnicu (100 rajčica) plus kamatu (5 rajčica)...
100 rajčica imaš, dakle glavnica nije problem za vratiti banci...
Odakle ćeš nabaviti onih 5 rajčica ako ih banka nije nije ni proizvela?

možeš gledati i ovako. pomidore vraćaš u ratama. amo reći da 10godina vraćaš po 10poma i zadnju moraš još 5 poma. a dobio si na posudbu samo 100 poma. a moraš 105.

jel ovo uredu jel mogu dalje?

Čoviče nema ih nego 100, kontaš poantu?

by **AssadNaPodmornici** 7/4/2020, 23:05

međutim već nakon prve godine, šta može bankar sa 10 poma?
može ih skladištiti i skupljati.
pa drugu godinu.
međutim treću godinu odluči da mu trebaju krumpiri. ode kod tvoga susjeda koji uzgaja krumpire i uzme dio poma što si mu vratio i zamjeni recimo 10poma za 10krumpira. napravi ponfrit , a tvoj susjed pojede 5 poma a 5 stavi sa strane jer želi nekoga sa njima platiti da mu okopa vrtal

a ti dođeš u petu godinu i fali ti 5 poma.. i kaže tebi susjed.. aj mi okopaj vrtal i dobijaš 5 poma.. ti mu otkopaš vrtal i dobiješ tih 5poma što je ovaj dobio od bankara kada je mjenja te pome za krumpire.

i uredno zatvoriš svoj dug i vratiš banci 105 poma iako si dobio 100.

by Sponsored content