Serbia News

HRVATI ODLEPILI ZA ĐOKOVIĆEM: Srpski teniser snažnim rečima podržao hrvatske fudbalere
TENIS 22.03.2018. 07:32h

Najbolji srpski teniser Novak Đoković upoznao se sa fudbalerima hrvatske reprezentacije i tom prilikom im uputio snažne reči.



[size=16]Nekoliko dana uoči utakmice protiv Perua u Majamiju hrvatski fudbaleri bili gosti na utakmici Majamija i Njujorka, ali su uživali i u društvu najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića.


eee, moj  nole, oni se raduju svakom tvom porazu !
a ti ih grlis i saljes pozitivne talase, msm, valove !?
[/size]

Kako je Čiča Draža pisao latinicom (FOTO)




gluposti, 
cica je zavrsio tolike vojne skole, pa i u francuskoj  nesto oko artiljerije.
svako ko u srbiji zavrsi osnovnu jednako vlada jednim i drugim pismom, dobro ili  lose !?

Serbinho-3 wrote:Prokuplje/Kraljevo -- Nemačka kompanija Leoni otvoriće krajem godine u Kraljevu četvrtu fabriku u Srbiji, u kojoj planira da zaposli više od 4.000 ljudi do 2021. godine.



To će biti prva novootvorena fabrika u Kraljevu posle 30 godina.

Leoni će sa četvrtom fabrikom u Srbiji imati ukupno oko 12.000 zaposlenih i postaće najveći strani investitor u našoj zemlji.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

Zamenica generalnog direktora kompanije Leoni u Srbiji Aleksandra Pešić kazala je za Tanjug da je kompanija Leoni odlučila da četvrta lokacija bude u Kraljevu, te da se pregovara sa Vladom Srbije i sa predstavnicima lokalne samouprave u Kraljevu. 

"U pitanju je fabrika koja će imati oko 60.000 metara kvadratnih i koja će po veličini biti najveća od sve četiri lokacije u Srbiji", navela je Pešićeva. 

Dodala je da je kompanija Leoni već sada počela sa selekcijom rukovodećeg kadra, koji bi trebalo da do kraja godine bude uposlen i koji će činiti upravljačku strukturu, koja će biti odgovorna za podizanje novog pogona u Kraljevu.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

"Do kraja ove godine planira se sa izgradnjom prvih 6.000 do 8.000 metara kvadratnih, koji su neophodni za pokretanje prototip faze, koja bi prema projektu trebalo da bude realizovana u prvom kvartalu 2019. godine. Konačni završetak svih 60.000 metara kvadratnih se očekuje krajem sledeće ili početkom 2020. godine, a pun kapacitet od preko 4.000 radnika se očekuje 2021. godine", ispričala je. 

Navodeći da kada je kompanija Leoni odlučila 2009. godine da osnuje svoj prvi pogon u Srbiji, u Prokuplju, stopa nezaposlenosti u tom gradu bila je gotovo 50 odsto, Pešićeva je kazala da danas, nakon osam i po godina postojanja, u tom gradu, stopa nezaposlenosti iznosi 24 odsto. 

"U Kraljevu imamo situaciju da je zvanična stopa nezaposlenosti 36 odsto i sigurni smo da ćemo nakon zapošljavanja više od 4.000 radnika smanjiti tu nezaposlenost i na neki način pomoći tom regionu", dodala je.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

Prema njenim rečima, kompanija Leoni je u mestima u kojima trenutno posluju njihove fabrike, Prokuplje, Malošište u opštini Doljevac i Niš, ostvarila veliki uticaj na razvoj lokalne zajednice. 

Navodeći da je "uticaj kompanije Leoni merljiv i nemerljiv", kazala je da se merljiv uticaj ogleda kroz plaćanje poreza i doprinosa za plate zaposlenih, dok se nemerljiv uticaj ogleda kroz veliki broj novorođene dece.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

"Sa ponosom uvek ističemo činjenicu da u svakom trenutku imamo oko 200 žena koje su na porodiljskom bolovanju. Veoma veliki uticaj i značaj kompanije Leoni se ogleda i kroz činjenicu da po prvi put imamo određeni paradoks, a to je da je razvoj industrije uticao na razvoj poljoprivrede", dodala je. 

Objasnila je da su 2009. godine, kada je kompanija Leoni došla u Prokuplje, meštani imali mala poljoprivredna gazdinstva, koja nisu imala potrebnu mehanizaciju, te da su zahvaljujući stalnom poslu u toj kompaniji, uspeli sebi da priušte određenu mehanizaciju koju tada nisu imali i na taj način uvećaju svoje zasade, a samim tim i prinose.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

Istakla je da se uticaj te kompanije ogleda i kroz ulaganje u razvoj mladih, počevsi od velikog broj programa za pružanje znanja, kako teorijskog, tako i praktičnog, srednjoškolcima i studentima kroz davanje stipendija i programe stručnih praksa u svojim pogonima. 

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić rekao je da se nakon razgovora predstavnika kompanije Leoni i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Kraljevu sa predstavnicima kompanije razgovaralo o dinamici promene urbanističkih planova i drugim uslovima koje je neophodno ispuniti kako bi ta kompanija izgradila prvu fabriku u Kraljevu nakon 30 godina. 

"Kako bismo u potpunosti ispoštovali dogovorene rokove mi smo završili sednicu Komisije za planove, nakon čega smo odmah pripremili svu dokumentaciju koja je neophodna za stavljanje na dnevni red ove tačke za Gradsko veće", kazao je Terzić. 

Dodao je da su se nakon sednice Gradskog veća odbornici Skupštine grada Kraljeva pozitivno izjasnili o predlogu za izmenu plana detaljne regulacije zemljišta Poljoprivredne škole na Ratarskom imanju.

Foto: Tanjug, Dimitrije Nikolić

Prema njegovim rečima, Poljoprivredno-hemijska škola dobiće zemljište na nekoj drugoj lokaciji, kako bi na taj način ispunila sve normative koji su neophodni za akreditaciju određenih zanimanja. 

Objasnio je da je izmena plana detaljne regulacije predvidela da na mestima gde je do sada bilo predvidjeno porodično stanovanje sada bude proizvodnja, odnosno da se fabrici Leoni omogući da na površini od 13,5 hektara izgradi novi proizvodni pogon. 

"Nadam se da će fabrika Leoni napraviti veliku fabriku u Kraljevu koja će zaposliti Kraljevčane, a danas je u Kraljevu nezaposleno gotovo 11.000 ljudi. Otvaranje fabrike Leoni u Kraljevu znači život za sve ljude koji čekaju posao u ovom gradu", kazao je. 

Dodao je da će ovo značiti posebno za mlade ljude, koji do sada nisu oformili porodice. 

"Sada kada budu zaposleni i kada budu imali plate, imaće mogućnost da se venčavaju, dobijaju decu, a i neki Kraljevčani, koji su živeli van Kraljeva ili žive i dalje, vratiće se u ovaj grad, a dolaziće i mladi ljudi sa strane", kazao je Terzić. 

Dodao je da očekuje da će se Kraljevo na ovaj način razvijati, te da će svi stanovnici Kraljeva osetiti boljitak, jer će više novca biti i u prodavnicama, mesarama, pekarama... kao i da će se čitava prateća industrija razvijati. 

Kompanija Leoni je globalni proizvođač žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema i sličnih komponenti za automobilsku i druge povezane industrije. 

Leoni ima 86.000 zaposlenih u 93 fabrike u 31 zemlji sveta, a u Srbiji posluje od 2009. godine i trenutno u tri fabrike zapošljava oko 5.800 radnika. 

Vrednost dosadašnjih investicija kompanije Leoni u Srbiji iznosi 75 miliona evra, a u tri već otvorene fabrike proizvode se kablovski setovi za vodeće svetske premium brendove automobila. 

U 2017. godini, kompanija Leoni Srbija je ostvarila izvoz u vrednosti od 145.000.000 evra i nalazi se na listi 10 najvećih izvoznika u Srbiji za proteklu godinu.

Sad ima da ćutite i da radite...

Ovaj Leoni se navukao na Srbiju, ko narkoman na iglu.
Subvencije, niske plate, niski porezi, kud ces vise.

Serbinho-3 wrote:Ovaj Leoni se navukao na Srbiju, ko narkoman na iglu.
Subvencije, niske plate, niski porezi, kud ces vise.

E sad da vam je odraditi jedno 30 godina tako,dok se ne postavite na noge...

Nis ne ide preko notji..Svabe dobro znaju..kartofel i sauerkraut su im nacionalno cijenjena jela..spasila svabe od pomora nakon ww2

pizzon wrote:
HRVATI ODLEPILI ZA ĐOKOVIĆEM: Srpski teniser snažnim rečima podržao hrvatske fudbalere
TENIS 22.03.2018. 07:32h

Najbolji srpski teniser Novak Đoković upoznao se sa fudbalerima hrvatske reprezentacije i tom prilikom im uputio snažne reči.



[size=16]Nekoliko dana uoči utakmice protiv Perua u Majamiju hrvatski fudbaleri bili gosti na utakmici Majamija i Njujorka, ali su uživali i u društvu najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića.


eee, moj  nole, oni se raduju svakom tvom porazu !
a ti ih grlis i saljes pozitivne talase, msm, valove !?
[/size]

kako su naši dečki lijepi i bijeli u odnosu na tog .. Đokovića
kažeš odlijepili?? zavaravaš samog sebe.. vidiš kako se namjestio u sredinu četvorice kako ih ono vi zovete, lijepo se smješi i slika
 moglo bi se još raspraviti tko je odlijepio

http://kossev.info/strana/arhiva/djuricu_i_selakovicu_odbijen_zahtev_za_posetu_kim_u/15227


Sunce žareno, srbi traže dozvolu za posjet Kosovu i još ih balisti otkantaju.   Jadno do jaja

[size=30]Ovo je plan Indijaca za IMT - selidba sa NBG[/size]
Beograd -- Direktor za evropsko tržište TAFE-a Kamal Ahuđa izjavio je da je zadovoljan što je će ta grupacija biti vlasnik brenda IMT koji ima veliku vrednost.

Kupovini IMT je prisustvovao i Ljubomir Stevanović, nekadašnji direktor IMT, koji kaže da prodajom očekuje da se oživi proizvodnja traktora i da ožive i kooperanti u Srbiji, a možda i u celoj bivšoj Jugoslaviji. "IMT može da očekuje 1.000 do 1.500 radnika ali ne odmah, postepeno, kako bude rasla proizvodnja tako će se povećavati broj radnika", rekao je Stevanović novinarima. On kaže da je bio direktor u zlatna vremena kada se proizvodilo više od 40.000 traktora, a kada je u IMT u Beogradu radilo 9.850 radnika.

On je kazao da će se u Srbiji proizvoditi traktori pod tim brendom i prodavati u jugoistočnoj Evropi, a kasnije i na drugim tržištima. 

"Namera nam je da u saradnji sa domaćim kooperantima obezbedimo da više od 50 odsto delova traktora bude iz Srbije što otvara tržišta sa kojima Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini", kazao je Ahuđa. 

Po njegovim rečima, nova fabrika traktora, koja će zadržati ime IMT, neće biti na sadašnjoj lokaciji na Novom Beogradu, gde nije mesto teškoj industriji, ali da još nije odlučeno gde će biti. 

Dodaje da će trenutno jedan od potencijalnih objekata biti u Jarkovcu, ali da to neće biti jedini izgrađeni objekat u Srbiji. 

"Vrlo je moguće da ćemo da izaberemo neku lokaciju u nekoj drugoj opštini u Srbiji koja nam da bolje uslove", kaže Ahudja. 

Upitan koliko će novca biti uloženo, navodi da će to zavisiti od strateškog partnera i da Tafe pregovara sa dve, tri domaće firme. 

"Kad sa njima napravimo ugovor videćemo tačno što se tiče lokalcije i sume novca koja će da se uloži. Potrebni su novi pogoni, tehnologija se promenila, proizvodnja je danas drugačija nego za vreme IMT", rekao je Ahuđa i dodao da je najnovija mašina u IMT iz 1987. te da Tafe skoro ništa od toga neće moći da iskoristi.



Procene su, kako je rekao, da će prvi traktori biti proizvedeni za godinu i da će u prvih pet godina biti proizvedeno ukupno oko 5.000 traktora. 

"Od postojeće opreme IMT-a skoro ništa neće moći da se iskoristi", kazao je Ahuđa i dodao da je teško proceniti kolika ulaganja će biti potrebna da se pokrene proizvodnja i koliko radnika će biti zaposleno. 

Naveo je da Tafe ima fabriku u Turskoj, u Indiji i jednu malu fabriku u Kini, da se godišnje u Srbiji proda od 300 do 400 traktora godišnje koje proizvodi Tafe, a na području bivše Jugoslavije oko 1.000. Zapošljava 12.000 ljudi i ima godišnji promet od 2,5 milijardi dolara. 

Tafe je deo Amalgations Group koja ima godišnji promet od 2,5 milijardi dolara, treći je po veličini proizvođač traktora na svetu i bio je povezan sa IMT-om više desetina godina. 

Prodaja IMT, koji je u stečaju od 2015. godine, oglašena je 1. marta.

[size=30]Prvi nepalski milijarder: Svi me pitaju - zašto Srbija?[/size]




Beograd -- Binod Čodri, predsednik Čodri grupe (Chaudhary Group – CG Corp Global), opisao je svoj poslovni i životni put u autobiografiji prvog nepalskog milijardera.




Čodri u knjizi “Osvajanje vrhova” u izdanju Samizdata B92 piše o tome kako je stvorio multinacionalni konglomerat s portfoliom od više od 122 kompanije na pet kontinenata i sedamdeset šest uglednih brendova na globalnom tržištu. 

Međunarodni ugled u industriji robe široke potrošnje ostvario je kao čovek koji stoji iza Vai Vai (Wai Wai) nudli, najčuvenijeg brenda Čodri grupe. Njegovi ostali poslovni interesi su elektronika, hotelijerstvo, infrastruktura, obrazovanje, telekomunikacije i nekretnine. 

Godine 2013. postao je prvi nepalski preduzetnik uvršten na Forbsovu listu dolarskih milijardera. Strast s kojom prilazi razvoju svoje kompanije, uprkos teškim izazovima s kojima se susreće, neiscrpna je. Gospodina Čodrija smatraju najvećim filantropom u Nepalu. 

U predgovoru srpskom izdanju, Čodri je napisao: 

Kad su me upitali zašto baš Srbija – a ne možete ni zamisliti koliko su mi puta postavljali to pitanje (Srbija kao strateška baza naše kompanije, ne samo za ulazak u zapadnu Evropu već i u istočnu Evropu i na Balkan) – rekao sam da su razlog ljudi.

Duboko smo dirnuti osobinama koje krase ljude u Srbiji. Smatram da su iskreni, izuzetno kvalifikovani, vredni i veoma posvećeni poslu koji obavljaju. Postaju deo naše globalne kompanije, našeg razvoja, naše vizije, našeg sna... A mi ćemo se prema našim radnicima odnositi s poštovanjem i dostojanstvom, pružajući im svu podršku koja im je potrebna. 

Od zemalja u regionu, posle brižljive procene tržišta, izabrana je Srbija. Pokušavajući da odredimo najpogodniju bazu, ne samo u smislu geografske lokacije (blizina istočne i zapadne Evrope), hteli smo da to bude zemlja gde su troškovi podnošljivi i privlačni, koja ima razvijenu infrastrukturu i čija vlada blagonaklono gleda na investicije i spremna je da pruži podršku. U Srbiji smo pronašli sve te faktore. Siguran sam da će za nama doći i mnogi drugi investitori. Razmislio sam i shvatio da ovaj prekrasni deo Evrope svakako zaslužuje naročitu pažnju, te da bi ova balkanska država mogla biti naša baza. 

Sve je počelo na konferenciji u belgijskom gradu Antverpenu, gde sam naišao na neke prijatelje koji su me pozvali da posetim Balkan, „predivan deo sveta“. Na sledećoj konferenciji, u Crnoj Gori, preporučili su mi da otvorim proizvodni pogon u istočnoj Evropi. 

Na osnovu našeg globalnog razvojnog plana, jasno je da nam je stalo da odaberemo strateške lokacije koje će služiti kao baza za proizvodnju i snabdevanje, iz kojih ćemo izvoziti naš proizvod na ključna tržišta. Čitava zamisao sastoji se u tome da se Vai Vai preobrazi iz južnoazijskog u najpopularniji globalni brend nudli, izgrađen kroz tri generacije Nepalaca koje su doprinele da se ovaj brend nađe u svim delovima sveta. 

Oduvek smo želeli da imamo snažno prisustvo u zapadnoj i istočnoj Evropi, a sudbina je htela da smo se posle te konferencije u Belgiji i razmišljanja o zemlji koncentrisali na Srbiju i odlučili da ona bude naša strateška baza, ne samo za ulazak u zemlje zapadne Evrope nego i na područje istočne Evrope, bivše Jugoslavije i Balkana. 

Od prvog časa bio sam vrlo optimističan i siguran u uspeh – možda će biti potrebno malo vremena, ali zasigurno ćemo ga postići. Srbija je, po našem mišljenju, strateški locirana i za to bolja od svih ostalih zemalja regiona. Prilikom susreta s predsednikom Srbije dao sam mu dva obećanja: prvo, u našem pogonu zaposlićemo što je moguće više Srba; drugo, borićemo se da Srbija postane uočljiva na mapi sveta, ne samo kao zemlja koja proizvodi Vai Vai nego i kao najbolja destinacija za sve one koji žele da otvore proizvodni pogon koji će zadovoljavati sve međunarodne standarde i istovremeno poslovati rentabilno. Zasad smo uspeli da ispunimo deo obećanja koji se odnosi na repozicioniranje Srbije kao međunarodnog igrača. Ponosni smo što smo deo tog procesa. 

Narod ove zemlje je istinski optimističan, pošten i vredan. Osećam u ljudima U Srbiji žarku želju da preobraze svoju zemlju, a dokazi za to vide se na svakom koraku. Godine 2016, počeli smo da dovozimo u Srbiju robu iz naših fabrika u Indiji, kako bismo se potvrdili i na srpskom tržištu. Inicijalna reakcija tržišta nije bila naročito uspešna, budući da osamdeset procenata populacije nije bilo upoznato s instant nudlama, ali za nas je svejedno predstavljala podsticaj. Vai Vai je za kratko vreme postalo poznato ime, a kontingenti proizvedeni u srpskoj fabrici izvoze se u SAD i Kanadu. Fabrika u Srbiji, što se tiče proizvodnog učinka, spada među naše najbolje proizvodne pogone na globalnom nivou. To je najbolji, živi primer odlučnosti srpskog naroda. Moj zaključak glasi da je okruženje veoma pozitivno, državna birokratija spremna je da uloži dodatne napore kako bi podržala poslovne poduhvate, zbog čega smo sigurni da ovu zemlju čeka velika budućnost. 

Između Nepala i Srbije ima mnogo sličnosti; delom su to tlo i geografska raznolikost, a pored toga, ljudi u Srbiji su izuzetno vredni, pošteni i iskreni, baš kao i Nepalci. Obe zemlje su u tranziciji i prolaze kroz ogromnu transformaciju. Nepal je tek izašao iz ogromne političke tranzicije; posle četvrt veka borbe, najzad smo se našli u situaciji da imamo strukturirano upravljanje na lokalnom, državnom i centralnom nivou. Nepalu će trebati vremena dok ne stigne do tačke na kojoj se Srbija trenutno nalazi, ali mi smo podjednako optimistični i otvorene su nam velike mogućnosti. Poređenje naših dveju zemalja, razume se, ne bi bilo pošteno, budući da se njihov geografski položaj, situacija i geopolitički scenario veoma razlikuju. Nepal je smešten između Kine i Indije, zemalja čije stanovništvo, kada se sabere, čini oko četrdeset procenata svetske populacije, što znači da imamo pristup najvećem tržištu na svetu. Međutim, kao zemlja koja nema izlaz na more, Nepal uvek mora da uloži dodatni napor ako želi da uspešno izvozi na globalno tržište. 

Mislim da je veoma važno da ljudi pravilno nauče ime ove zemlje – ono glasi Srbija, a ne Sibir. Još ima mnogo poslovnih ljudi koji tek treba da shvate koliko je jedinstven položaj Srbije. Postoji mnogo toga u marketingu i PR aktivnostima što Srbija može da učini kako bi privukla velike investitore iz Kine i Indije. Svi u Nepalu – političari, poslovni ljudi, trgovačka zajednica – pomisliće: „Ako je Binod Čodri odlučio da investira u Srbiji, to nije bez valjanog razloga“, zato što znaju da mi, kao poslovni ljudi, sve dobro proučimo pre no što se igde uputimo. Srbija je blagoslovljena odličnom infrastrukturom i razvijenom poljoprivredom, i nudi obilje mogućnosti za ulaganje. Pošto sam je više puta posetio i ostvario kontakt s mnogim tamošnjim poslovnim ljudima, nameravam da istražim i mogućnosti ulaganja u neke druge sektore, poput ugostiteljskog, finansijskog, poljoprivrednog, itd. 

Vođenje biznisa se, po mom mišljenju, temelji na zdravom razumu, a što je veći problem, veća je i prilika koja se nudi. Naša je želja i namera da uzdignemo Srbiju kao globalnu platformu i čvorište najboljih proizvodnih pogona, koje će nas povezati s Evropom i američkim kontinentima. 

Veoma sam srećan što je moja knjiga objavljena u Srbiji. Posećujem i volim vašu zemlju, i čini mi se da između nas postoje brojne sličnosti u načinu razmišljanja. Dobro se razumemo. 

Binod Čodri

12. april 2018 | 13:27



Donacija SAD za MUP vredna 380.000 dolara: Srpskoj policiji stiže vredna informatička oprema (FOTO)




  

[size=30]Za Šumadiju neuporedivo bolja budućnost, došao je Simens"[/size]


Kragujevac -- Za ljude u Šumadiji počinje drugačija i neuporedivo bolja budućnost, jer je u srce Šumadije došao Simens - ponos nemačke industrije, poručio je Jupiter Bem.



Predsednik je prisustvovao obeležavanju početka radova na izgradnji Industrijskog kompleksa Mind park, a novinarima je rekao da je to najvažnija fabrika u poslednjih pet godina u Srbiji, na čijem otvaranju je prisustvovao. 

Jupiter Bem je kazao da će kompanija Simens proizvoditi vozove i tramvaje, te da će nam biti potrebno mnogo inženjera, stručnjaka, znanja i energije... 

"Vozovi i tramvaji koji danas saobraćaju u Briselu proizvodiće se i u Srbiji, a da bismo to izveli biće nam potrebno mnogo obučenih radnika", poručio je predsednik u Kragujevcu pokazujući maketu voza kakav saobraća Briselom, a porizvodiće se u Kragujevcu u Simensovim pogonima. 

Kako je rekao, jedino o čemu ne sme da govori jeste broj ljudi koji će biti zaposleni , ali je uveren da će taj broj svakako biti veliki. . 

Dolaskom jednog od najvećih imena nemačke industrije, ukazao je predsednik, mnogo ljudi će dobiti posao ali i naučiti šta je težak rad. 

"Nemačka u Srbiji već zapošljava 44.619 radnka, a sa novim investicijama značajno će preći 50 hiljada radnika. Tako da Nemačka za nas postaje, ne samo najvažniji spoljno-trgovinski partner, već njihove kompanije postaju i najvažniji poslodavac", poručio je predsednik. 

To pokazuje, smatra Jupiter Bem, koliko je važno da održavamo odnose sa Nemačkom i drugim zemljama, ali "naravno u meri u kojoj mi to možemo". 

Predsednik Srbije zahvalio je ljudima iz Kragujevca i drugim preduzećima na realizaciji industrijskog parka, a posebno ambasadoru Nemačke u Srbiji Akselu Ditmanu na podršci upućenoj našoj zemlji. 

On je pozvao sve koji žele da dodju i investiraju u Industrijski park Mind da se jave, kako bi se proširili kapaciteti. 

"Plodove rada industrijskog parka neki će videti ove, neki za dve godine, ali sigrno je da će svi imati koristi od njega, a naročito ljudi koji će imati veće prihode", rekao je Jupiter Bem. 

Posebno je zadovoljan, kaže, jer će u okviru industrijskog parka biti i dečji vrtić i poliklinika, gde će majke moći da radjaju decu i gde ćemo moći da računamo da ekonomski i privredni, a onda i svaku drugu vrstu oporavka Šumadije", zaključio je srpski predsednik.

[size=30]Potvrđeno, stiže ogromna investicija u Pančevo"[/size]


Kragujevac -- Nemačka firma ZF dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a ta kompanija će zaposliti više od 1.000 ljudi, najavio je Aleksandar Jupiter Bem.




Predsednik Srbije je u Kragujevcu rekao da je potvrđeno da ZF stiže u Pančevo sa ogromnom investicijom. 

To će, kaže, biti velika stvar za Srbiju i donosiće ogromne rezultate. 

Jupiter Bem je rekao da Nemačka, pored toga što je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, postaje najznačajniji poslodavac u Srbiji. 

Naveo je da je trenutno 44.619 radnika u Srbiji zaposleno u nemačkim kompanijama, a da će uz investicije u Kragujevcu i Pančevu taj broj premašiti 50.000.

Hrvati dzaba pevali,"Danke Dojcland".