Plenki ruši sporazum iz Minska

asilovski wrote:2. kada će početi invazija na S. Koreju koju si najavio sam što nije počela?

Evo vidiš.
I sad da ja odgovaram šaci jada i vreći govana što si ti zapravo kada mi stavljjaš u usta nešto što nikada nisam rekao.
I da, debeli vođa će otići sviđalo se to tebi ili ne, a navjerojatnije će ga maknuti njegova vlastita vojska kada shvati kakve će posljedice biti po njih ako se on zadrži na vlasti tako da nikakva invazija neće biti potrebna.
No, jasno je da ti to nisu u stanju vidjeti iz perspektive septičke jame u kojoj se nalaziš nego nastavljaš prosipati svoje fekalije po svojoj neposrednoj okolini sve dok od njih ne spržiš svoj prvo jezik pa um i na kraju trajno ne završiš u ustanovi zatvorenog tipa.

crvenkasti wrote:Ameri i Zapad su provodili eksperimente i mjerili do koje granice mogu ludovati i igrati se državama i narodima po svijetu s ciljem da pod svoju kontrolu stave sve.

Mi smo im bili početna točka. Ovdje su najprije počeli pomagati naciste i islamiste i praviti idiotske države.
Kad su vidjeli da tu, u Europi mogu sve, pomislili su da mogu i po Sjevernoj Africi, Gruziji, Ukrajini itd itd.

tko je nacist moronu?...onaj tko je 15.8.1990 postavljao barikade i terorizirao putnike namjernike..da li su hrvati postavljali barikade moronu..?..d ali su hrvati drmali sa vojskom i milicijom...da li su ameri izrezirali i one nerede na maximiru 13.5.1990....da li su hrvati zmislili jogurt revoluciju i ukidanje pokrajina i da li su hrvati mitigovali 1988 i 1989 po hrvatskoj kad po tebi tih 'nacista' nije bilo ni na vlasti ni sa strankama..ajd ne kenjaj vise majke ti mile...i vrati s eu stvarnost

Gnječ wrote:ja ću sada biti brutalno iskren neće se ovo sviđati rvat'nama i čardak bojni.

nema razlike između Ante Pavelića i Andreja Plenkovića. isti zločinački hrvatsi okot genetski otpad. kvislinzi i sluge izdajnici naroda i jedan i drugi. kad je zagustilo Pavelić je utekao i ostavio svoje na milost i nemilost isto će napraviti i Don Anemio kad bude vidio da je vrag odnio šalu jednostavno će pobjeć i ostaviti vas posrane na cjedilu. opet USA i EU vode proxy rat protiv Rusije sad su upregli morončinu tupsona iz neke kolonije kroacije da za njih odradi prljave poslove. ovo će se po hrvate brutalno loše završiti

Pa ovo je istina , nema tu sviđati nesviđati.

slidingdoorsoperator wrote:

asilovski wrote:2. kada će početi invazija na S. Koreju koju si najavio sam što nije počela?

Evo vidiš.
I sad da ja odgovaram šaci jada i vreći govana što si ti zapravo kada mi stavljjaš u usta nešto što nikada nisam rekao.
I da, debeli vođa će otići sviđalo se to tebi ili ne, a navjerojatnije će ga maknuti njegova vlastita vojska kada shvati kakve će posljedice biti po njih ako se on zadrži na vlasti tako da nikakva invazija neće biti potrebna.
No, jasno je da ti to nisu u stanju vidjeti iz perspektive septičke jame u kojoj se nalaziš nego nastavljaš prosipati svoje fekalije po svojoj neposrednoj okolini sve dok od njih ne spržiš svoj prvo jezik pa um i na kraju trajno ne završiš u ustanovi zatvorenog tipa.

Ni on skužio da si ti tad pod "S. Koreju" ustvari mislia na south korea, a da invaziju ustvari treba da izvede sjever.

prije bi se reklo ako su ameri i sto rezirali da s ejuga raspadne u njihovo ime su prvo uprli slobu,srbe i srbiju...

AlfaOmega wrote:

Gnječ wrote:

vuksadinare wrote:

crvenkasti wrote:

Gnječ wrote:ja ću sada biti brutalno iskren neće se ovo sviđati rvat'nama i čardak bojni.

nema razlike između Ante Pavelića i Andreja Plenkovića. isti zločinački hrvatsi okot genetski otpad. kvislinzi i sluge izdajnici naroda i jedan i drugi. kad je zagustilo Pavelić je utekao i ostavio svoje na milost i nemilost isto će napraviti i Don Anemio kad bude vidio da je vrag odnio šalu jednostavno će pobjeć i ostaviti vas posrane na cjedilu. opet USA i EU vode proxy rat protiv Rusije sad su upregli morončinu tupsona iz neke kolonije kroacije da za njih odradi prljave poslove. ovo će se po hrvate brutalno loše završiti

Što smo mislili? Da ćemo biti Nizozemska?
Dali su nam da imamo državu za koju nema nikakvog opravdanja niti logike da uopće postoji.
Molimo Boga da Kosovo što duže postoji, jer dotle ćemo i mi.

...eto sad si sam sebe konacno otkrio......bitno da srbija postoji jel

kakve veze ima srbija s a hrvatskim moronima i vašim bantustanom morončino?

objasni.

Pa tupko, sve je Srbija kriva.

a tko si sad pak ti kretenčino? iz koje si septičke jame izgmizao?

ako ovo nisu ameri izrezirali sa nacistima onda nista nisu..

https://www.youtube.com/watch?v=QpQfHTJMNVY

..naravno godina je 1989 da se zna...

Gnječ wrote:

AlfaOmega wrote:

Gnječ wrote:

vuksadinare wrote:

crvenkasti wrote:

Što smo mislili? Da ćemo biti Nizozemska?
Dali su nam da imamo državu za koju nema nikakvog opravdanja niti logike da uopće postoji.
Molimo Boga da Kosovo što duže postoji, jer dotle ćemo i mi.

...eto sad si sam sebe konacno otkrio......bitno da srbija postoji jel

kakve veze ima srbija s a hrvatskim moronima i vašim bantustanom morončino?

objasni.

Pa tupko, sve je Srbija kriva.

a tko si sad pak ti kretenčino? iz koje si septičke jame izgmizao?

Hahahahaha...pa ti castis i levo i desno...

vuksadinare wrote:prije bi se reklo ako su ameri i sto rezirali da s ejuga raspadne u njihovo ime su prvo uprli slobu,srbe i srbiju...

ti si budala a takvi kao ti koji su polupismeni moroni su najopasniji u društvu. takvi kao ti rade enormnu štetu čim zinu. ne samo da radiš štetu svima drugima nego je radiš i samom sebi. to ti je definicija glupana. jer ti si glupan i to hard rock glupan.

AlfaOmega wrote:Ni on skužio da si ti tad pod "S. Koreju" ustvari mislia na south korea, a da invaziju ustvari treba da izvede sjever.

Jasno je da se sjever najvjerojatno to neće usuditi, makar to ipak nije isključeno, ali također da anti-sjever koalicija traži način kako da što bezbolnije eliminira debelog vođu i njegov raketni i nuklearni program tako da je zapravo najvjerojatnije još manja šansa da se dogodi neka vrsta invazije na sjever sa druge strane nego obrnuto.
Postoji tu čitav spektar drugih metoda.

vuksadinare wrote:

crvenkasti wrote:Ameri i Zapad su provodili eksperimente i mjerili do koje granice mogu ludovati i igrati se državama i narodima po svijetu s ciljem da pod svoju kontrolu stave sve.

Mi smo im bili početna točka. Ovdje su najprije počeli pomagati naciste i islamiste i praviti idiotske države.
Kad su vidjeli da tu, u Europi mogu sve, pomislili su da mogu i po Sjevernoj Africi, Gruziji, Ukrajini itd itd.

tko je nacist moronu?...onaj tko je 15.8.1990 postavljao barikade i terorizirao putnike namjernike..da li su hrvati postavljali barikade moronu..?..d ali su hrvati drmali sa vojskom i milicijom...da li su ameri izrezirali i one nerede na maximiru 13.5.1990....da li su hrvati zmislili jogurt revoluciju i ukidanje pokrajina i da li su hrvati mitigovali 1988 i 1989 po hrvatskoj kad po tebi tih 'nacista' nije bilo ni na vlasti ni sa strankama..ajd ne kenjaj vise majke ti mile...i vrati s eu stvarnost

S ponosom možemo reći da je kod nas počelo. Prvi nacisti i prvi islamisti su ovdje počeli praviti države.
Budući je išlo lako i bez problema, ne treba se čuditi što danas imamo ISIL, punu Europu Islamskih terorista i totalni raspad svega.

Stanojko wrote:

Gnječ wrote:

AlfaOmega wrote:

Gnječ wrote:

vuksadinare wrote:
...eto sad si sam sebe konacno otkrio......bitno da srbija postoji jel

kakve veze ima srbija s a hrvatskim moronima i vašim bantustanom morončino?

objasni.

Pa tupko, sve je Srbija kriva.

a tko si sad pak ti kretenčino? iz koje si septičke jame izgmizao?

Hahahahaha...pa ti castis i levo i desno...

da.

Gnječ wrote:

Stanojko wrote:

Gnječ wrote:

AlfaOmega wrote:

Gnječ wrote:

kakve veze ima srbija s a hrvatskim moronima i vašim bantustanom morončino?

objasni.

Pa tupko, sve je Srbija kriva.

a tko si sad pak ti kretenčino? iz koje si septičke jame izgmizao?

Hahahahaha...pa ti castis i levo i desno...

da.

Naš voz, jedva utišan, ulazi polako u Sušak, predgrađe Rijeke, koja vri od
lјudi, od huka hilјada glasova, od zastava i cveća. Ovde nijednog parčeta
praznog prostora. U prvom redu, ispred sviju, revolucionarni
velikodostojnici: novi jugoslovenski guverner Rijeke, dr Lenac, predstavnici
Narodnih veća iz grada i iz Istre, koji su pobegli ispred Italijana koji dolaze
lagano od Trsta, pravoslavni prota sa krstom o vratu i čitav niz titula koje
svaki prevrat i svaka revolucija donose.
Iskrcavamo se umireni i radosni zbog primorskog sunca koje na nas pada,
zbog ovog lјudskog mora čije nas oduševlјenje zaplјuskuje i zbog saznanja da
je ovo završetak našeg ratnog pohoda.
Pred stanicom, kao onda u Rumi, postrojene čete pod oružjem, u
austrijskoj uniformi, sa srpskim i hrvatskim trobojnicama. To je batalјon
Narodnog veća — nove vojske — koji je formirao austrougarski generalštabni
potpukovnik Petar Teslić[19] od Srba i Hrvata, do pre neki dan austrijskih
ratnika, i od srpskih vojnika oslobođenih iz zaroblјeničkih logora. Na kraju
ovog revolucionarnog batalјona jedan odred mornara, opet sa srpskim i
hrvatskim trobojkama, odaje nam pozdrav. Kasnije saznajemo da je najveći
ratni brod austrougarske mornarice, oklopnjača „Viribus Unitis“ bila istakla
hrvatsku i srpsku zastavu i posada je proklamovala brodom nove
jugoslovenske mornarice, ali ju je jedna vedeta italijanska torpedovala u luci
Pulјa.
Oko nas urla Rijeka od oduševlјenja i radosti. Koračamo po asfaltu
zastrtom cvećem dok novo, sa svih prozora, sa svih balkona i iz devojačkih
ruku iz prvih redova, pada neprekidno, kao radost, po nama. Huk klicanja
tutnji kao bura nad Jadranom. Ulice su ispunjene lјudskom masom za koju
smo mi najveći doživlјaj ovoga rata i desetine hilјada glasova potresaju bez
prekida ovaj jesenji svečani dan osvetlјen jednim širokim mlazom sunca koji
se kao moćni projektor spustio na nas.
Na čelu naše kolone dva dobrovolјca barjaktara pobedonosno marširaju,
puni razdraganosti kakva se sreće samo kod Primoraca, i mašu levo i desno,
kao u prkos, sa dve ogromne srpske i hrvatske zastave.
Pred ulaskom u riječku luku i u njoj samoj — sive siluete italijanskih
brodova, stiglih baš kada i mi, sa topovima koji štrče iz čeličnih kupola, sa
mornarima na borbenim mestima, za nas više pretnja nego saveznička
zaštita. U ovoj završnoj utakmici ko će prvi stići, mi smo sa kopna bili brži od
njih. One dve zastave koje mašu ispred nas javlјaju im da smo mi osvojili
Rijeku u ovom ratu sa cvećem.
Zaboravlјamo na umor, na „špansku groznicu“, na stotine i stotine
kilometara prevalјenih kroz planine i klisure, na sve balkanske pregažene
reke, bez mostova, na naše domove kraj kojih smo prošli a da ih nismo ni
videli, i maršujemo čvrstim korakom kao regruti. Toliko udaramo nogama o
asfalt da se razleću komadi naše ionako poderane i istrulele obuće.
Živela srpska vojska — prolama se uragan nad Rijekom.
Sa ratnog broda „Emanuel Filiberti“, koji je uplovio u riječko pristanište,
odvaja se jedna vedeta. Italijanski admiral Reiner, zapovednik flote u
Kvarneru, uznemiren je ovom burom od glasova koji dopiru i do topovskih
kupola njegovog broda i hoće da vidi kakve su to trupe ušle.
Tek smo, iskićeni cvećem kao na karnevalu, ušli u kasarnu u kojoj se puše
austrijske polјske kujne sa ručkom za naše vojnike, kada jedan automobil sa
italijanskim marinskim oficirom stiže do nas. Admiral moli našeg
komandanta da se sa njime sastane.
Potpukovnik Ljuba „Bog“ koji je, već pri susretu sa novim guvernerom,
primio komandu nad Rijekom i Sušakom kao sastavnim delovima naše
državne teritorije, seda u automobil i jednim širokim pokretom podiže svoje
brkove uvis, kao pred borbu.
U njegovom odsustvu, postavlјamo mitralјeze uperene na put koji dolazi
od Istre u koju su već ušli Italijani.
Sastanak nije bio dug. Naš komandant vraća se sa licem iz rđavih dana.
Admiral Reiner pitao ga je da li je naš batalјon sastavlјen od bivših
austrijskih vojnika.
— Mi dolazimo sa Solunskog fronta i mi smo vojnici Kralјevine Srbije.
— Impossible! — ponovio mu je nekoliko puta admiral Reiner.
— Naš vojnički rečnik ne poznaje reč: impossible (nemoguće) — saopštio
nam je, isto kao i italijanskom zapovedniku flote, naš šef, gord na svoj
odgovor.
Admiral Reiner je tražio da i italijanske trupe uđu jednovremeno u
Rijeku.
— Impossible — bio je odgovor potpukovnika Ljube „Boga“. — Mi smo na
našoj državnoj teritoriji, po pravu ratnog osvajanja i po slobodnoj želјi
stanovništva.
Uzbuđen još više nego naš komandant, italijanski admiral vratio se na
„Emanuel Filiberti“.
— Imamo najhitnije da posednemo sve vojne objekte Rijeke — saopštava
nam naš komandant i na jednoj velikoj karti grada i pristaništa svako nalazi
objekat koji ima da osigura.
U pristaništu je dvadesetak putničkih brodova i kargoa punih hrane i
spreme za austrougarske trupe u Albaniji koje su se snabdevale preko Rijeke.
U brodovima ima hrane za sto hilјada lјudi: to je najveći ploveći magazin koji
smo ikada videli. Na molu dvadeset potpuno novih hidroaviona čeka na svoj
prvi let. Cele baterije topova, pokrivene nepromočivim platnom, za nas su
neupotreblјive jer među nama nema nijednog artilјerca.
Zgrablјen vrtlogom naše riječke avanture zaboravlјam na svoju „špansku
groznicu“, iako mi lomi telo i sagoreva ga.
U podne naš guverner Rijeke priređuje nam banket. Trg pred zgradom
guvernerstva je preplavlјen ogromnim živim talasom koji kliče, urla, peva. Dr
Lenac i potpukovnik Maksimović drže sa balkona govore. Admiral Reiner
čuje njihov eho koji se razleže nad čitavim gradom. Gradska muzika svira
srpsku državnu himnu, a potom hrvatsku narodnu. Sve su ulice pune dece
koja trče, mašući srpskim i hrvatskim zastavicama.
Po podne saznajemo da se italijanski zapovednik flote ponovo iskrcao i da
je u zgradi koju je, odmah kraj mola Adamiča, uzeo za svoj štab. Ponovo
poziva našeg komandanta na razgovor.
Pet je po podne. Jesenji suton nad Primorjem. Sve su riječke ulice u
groznici. Odjednom zaglušna larma, treštanje gvožđurije, zviždanje. Silazim
na glavnu aveniju koja vodi od Opatije u središte Rijeke. Kao kornjača, jedan
za drugim, dvadeset italijanskih blindiranih automobila valјa se lagano
između gustih redova Riječana koji urlaju od besa. Kupole na oklopnim
kolima se okreću i mitralјeske i topovske cevi uzimaju grupe lјudi na nišan.
Zviždanje Riječana je sada jače od treska čelika. Naši vojnici, koji su u
patrolama razbacani duž ulica i na koje Italijani okreću svoje mitralјeze,
prete golom pesnicom i urliču:
— Ua!
U našoj kasarni sve je u punoj borbenoj pripravnosti. Sva naša
automatska oruđa, naši bacači i ručne bombe, spremni su za odgovor na prvi
rafal sa italijanskih bornih kola.
U štabu admirala Reinera je drama za koju saznajemo tek kasnije, kada je
već završena.
Na ulici, na koju se spustila noć, italijanski blindirani automobili su
zaustavlјeni masom sveta koja neće da uzmakne već postaje sve gušća.
Prozori zgrade štaba italijanske mornarice drhte od desetina hilјada lјudskih
glasova koji razdraženi uzbuđenjima ovog dana trijumfa i pretnji dostižu onu
granicu kada masa postaje neodgovorna.
I ja sam u vrtlogu, i desetak mojih dobrovolјaca koji su se okupili oko
mene pitaju me tiho:
— Hoćemo li da navalimo da im pokupimo ovo?
Odjednom se masa lagano razmiče i počinje da kliče. Vidimo tešku figuru
Ljube „Boga“ kako izlazi iz admiralovog štaba i probija se baš ka mojoj grupi.
Nјegovo lice je razvučeno u zadovolјni osmeh.
— Admiral je naredio da se blindirana kola vrate u Istru.
Jedan italijanski marinski oficir, koji je išao iza širokih leđa našeg
komandanta kao iza štita, uspeo je da dođe do komandanta blindiranog
odreda.
Teška čelična kola pokušavaju da se okrenu. Potpukovnik Maksimović
viče, ali se njegov glas gubi u larmi. On ima naročito poverenje u jačinu moga
glasa i daje mi glavom znak da ponovim njegove reči. Urlam iz sve snage:
— Pustite ih da se vrate. Oni se povlače. Ne izazivajte. Srpski komandant
vam to poručuje.
Ljudi se odmiču od sivih čeličnih ploča, kola se uz tresak okreću i polaze
natrag. Zviždanje mase opet para hladni večernji vazduh. Iznad guste lјudske
gomile, kao vatrene zmije koja puzi, plamte zapalјene baklјe kojim ova
razdragana povorka slavi svoju kratku pobedu.
Dok se komandant i ja vraćamo u kasarnu„ okruženi mojim vojnicima, u
huku ulice koja uvek nečem kliče, potpukovnik Ljuba „Bog“ uzima me za
prvog svedoka kome poverava svoj uspeh:
Bilo je jako teško. Admiral je uporno hteo da italijanske trupe još večeras
uđu. Ja sam mu tada doviknuo: „Samo silom oružja možete nas odavde
ukloniti“. I kada sam udario pesnicom o sto, admiral je prebledeo. Moram
reći da nam je mnogo pomogao francuski komandant „Touareg“-a. Bez
njegove energične intervencije, bilo bi već večeras krvoprolića.
U luku Rijeke ušao je danas taj francuski torpilјer „Touareg“. Nјegov
komandant, kapetan fregate Durant Vieille, bio je na ovoj međusavezničkoj
konferenciji odbojnik između italijanske nadmoćnosti i srpske tvrdoglavosti.
Noć mi donosi saznanje da sam još bolesnik. Sada, kada je opasnost
prošla, celo mi se telo trese, ali ništa ne može da me očupa od svečanosti koja
za nas uvek traje. Oficiri Teslićevog batalјona, koji su još uvek u austrijskim
uniformama i oznakama priređuju nam banket u carsko-kralјevskom
Oficirskom domu. Sa brodova u luci donete su desetine i desetine boca sa
tokajem i šampanjcem, namenjenim austrijskim trupama u Albaniji, i čitavo
veče i noć zalivam moju „špansku groznicu“ ovim teškim i slatkim mađarskim
vinom koje je kao sunce rastočeno u boce.
Pred zoru se vraćam u hladnu sobu velikog hotela na samom molu
Adamiča. Nad pristaništem je magla a moje su oči još zamućenije od plamena
koji izbija iz mene kao iz buktinje. Jedva vidim na termometru cifru: 40,5°.
Za sve nas se svečanost nastavlјa. Iz luke u noći čujem pesmu naših
vojnika koji su poseli ove ploveće magacine. Valјda su i oni pronašli tokaj.
Ima ga toliko da se njime može opiti cela jedna armija.
Moj je san težak, vreo i kratak. U zoru me obazrivo vuče za rame moj
ordonans Ilija. On je pod oružjem spavao u holu hotela. Naš komandant zove
sve oficire u kasarnu.
Komandant „Touareg“-a dobio je radiogram od francuskog admirala,
komandanta flote u Jadranu, da po ugovoru o primirju italijanske trupe
imaju pravo da uđu u Rijeku, jer je to važna strateška tačka.
Napuštamo kasarnu i posedamo pristanište i brodove. Naš komandant
uvek računa na otpor. Opet je jutros na konferenciji u italijanskom štabu.
Jedan engleski razarač uplovio je u riječko pristanište i njegov komandant
dopunio je međusaveznički ratni savet u ovoj nemirnoj varoši. Stigao je i
jedan američki major, koji je bio pri italijanskim trupama. Admiral Reiner je
saopštio našem komandantu da je ceo jedan italijanski armijski korpus pred
Rijekom, da su bezbrojne baterije po svim visovima oko grada, a da su
blindirani automobili, u daleko većem broju, spremni da danas uđu.
Pukovnik Ljuba „Bog“ ima samo jedan odgovor:
— Ja sam vojnik. Dok ne dobijem drugo naređenje, ja ću Rijeku braniti
oružjem. Neće biti moja krivica ako između saveznika dođe do prolivanja
krvi.
Iz predgrađa i okolnih sela stižu ceo dan stanovnici i javlјaju nam da su
italijanske trupe opkolile Rijeku sa tri strane.
Počinje da pada druga naša noć nad Rijekom. Naš komandant naređuje
da napustimo kasarnu, i da se ceo batalјon ukrca u brodove u luci. Tu smo
najprikuplјeniji i najsigurniji. Samo su naše straže i patrole po kejovima.
Pucnji pušaka seku tišinu koju nam je noć, najzad, donela. To naši vojnici
gone plјačkaše kojih je sve više oko pristaništa. Brodovi na kojima smo
privezani su uz kej, ali mi se u snu čini da smo na otvorenom moru, jer bura
dolazi sa pučine. Sve je više vojnika u „španskoj groznici“ i njihovo ječanje i
buncanje u vatri pretvara naše ploveće sklonište u brod-bolnicu.
17. novembar je presudan za nas. Međusaveznička konferencija: admiral
Reiner, francuski komandant „Tuareg“-a, komandant engleskog razarača i
dva američka oficira — jedan pukovnik je stigao jutros — odlučuju da se naš
batalјon prebaci brodovima u Kralјevicu, na Hrvatskom primorju, da Rijeka
ostane u rukama Narodnog veća sa posadom Teslićevog batalјona, dok ne
stignu konačne odluke od savezničkog Vrhovnog ratnog saveta.
U prisustvu četiri saveznička oficira admiral Reiner daje našem
komandantu časnu reč da italijanske trupe danas neće ući u Rijeku, ako naš
batalјon pređe u Kralјevicu.
U 15,45 časova pisak sirena objavlјuje polazak dva broda pod srpskom
zastavom. Na njima naš batalјon napušta Rijeku. Naša dva transporta se
lagano udalјuju od keja. Odjednom sa oklopnjače „Emanuel Filiberti“,
signali. Sa svih italijanskih ratnih i transportnih brodova spuštaju se u more
šalupe, šajke, splavovi, motorni čamci, kuteri puni mornara i vojnika pod
punom ratnom spremom. Iz svih ovih brodića kao bodlјe štrče mitralјeske
cevi. Topovske kupole sa ratnih brodova okreću se ka nama i čelične oči
njihovih cevi upravlјaju svoj ukočeni pogled na nas.
— Ovo je zaseda, ovo je prevara — urla Ljuba „Bog“ dok se njegov dvogled
okreće od ratnih brodova ka pristaništu.
Naši brodovi lagano manevrišu i plove između čeličnih kolosa kao da ne
primećuju njihovu pretnju.
Odjednom preko trga pred molom Adamiča pojavlјuje se sivi talas
oklopnih kola i tenkova, uz tresak koji stiže do nas. Za njima konjica u kasu.
Na jesenjem suncu blјešte oštrice njihovih sabalјa. I potom, kao potop,
pešačke kolone bersalјera koji se valјaju u trčećem koraku, sa puškama na
rukama, dok drugi, isto tako trčeći, nose na rukama lake mitralјeze sa
redenicima umetnutim kao da kreću u juriš.
— I još mi je dao časnu reč da neće ući — čuje se, kao eho, naš komandant
kome je lice crveno kao zalazak sunca.
Još uvek gledamo, nemoćni, kako ulicama Rijeke trče italijanski batalјoni
i pukovi i ispunjavaju varoš kao skakavci. Ceo jedan italijanski armijski
korpus od 25.000 lјudi, pod komandom generala San Marcanija, poseo je
Rijeku pre nego što smo mi prošli između farova koji čuvaju ulazak u riječko
pristanište.
Nas je svega šest stotina, zaroblјenih morem, a polovina je bolesna od
„španske groznice“.
Bura na moru je sve jača. Po nama pada kiša morske pene i pretnja talasa,
ali držeći se za vlažnu ogradu mi i dalјe gledamo na zamućene konture
Rijeke koje postaju sve manje i nejasnije. Najzad, od našeg trijumfalnog
grada ostaje samo jedan nejasni svetli odblesak na noćnom nebu. U tami urla
bura i udarci talasa prate naše uzmicanje, prvo od Gradešnice. Rijeka je naš
poslednji trijumf i prvi poraz. Otkrivamo da su na savezničkom grafikonu
vrednosti i značaja naroda presudne samo cifre stanovništva.
Svetlosti Kralјevice su sve bliže. Vidimo na molu lјude ali bez zastava i
bez pokliča. Mi nismo više pobednici i ovi ribari na tunjine i radoznale
devojke koje stoje u grupama pod svetlošću karbidskih lampi su samo nemi
statisti u jednom, za ovaj mali primorski grad, istorijskom događaju.
Neveselo nosim sa sobom svoju groznicu. Dok naši vojnici posedaju odaje
zamka hrvatskog vlastelina Frankopana, pretvorenog u kasarnu, nas oficire
odvode u veliku austrijsku rezervnu vojnu bolnicu na samoj morskoj obali. U
miru je to bio „kurhaus“.
— Ako ne želite da umrete od zapalјenja pluća, a vi lezite mirno sada
nekoliko dana — čujem reči moga batalјonskog lekara.
Vidim još samo belu siluetu sa crvenim krstom koji treperi na rukavu,
plave raščupane kose koje se nadnose nad moj toplomer, čujem neke češke
reči, tihe, milujuće, uspavlјujuće, i talas magle sve muti oko mene.
*
Na jednom kartonu ispisane su tri reči: „Attaché militaire serbe“. Karton
je obešen na vratima moje kancelarije — a tu i stanujem — u velikoj vili usred
pustog parka na glavnoj riječkoj aleji koja vodi od Istre, onoj kojom su,
trčeći, pre nedelјu dana ušle italijanske trupe. Iznad krova vile vije se
francuska zastava. Ovde je štab generala Traniea, komandanta 122. francuske
kolonijalne divizije. U Rijeku je sada došla ova francuska divizija i po jedan
engleski i američki batalјon od savezničkih trupa koje su bile na Pijavi.
Jedino su Francuzi stigli, za nama, sa Solunskog fronta.
Mala plava bolničarka Čehinja, čije su grudi kao dva rumena oblaka
lebdele nada mnom dok sam sagorevao u vatri, nagla mi je, pre dva dana,
svoje nasmejane usne sasvim blizu da mi saopšti:
— Na žalost, mogu vam reći da ste zdravi. Bacili smo vašu prohujalu
„špansku groznicu“, kao amputiranu nogu, u bolničku kotaricu. Neću vas
više negovati.
Nјene su usne bile tople i vlažne.
Dan ranije, mlad lekar iz austrijske vojske, Hrvat, koji me je dva puta
dnevno obilazio, stavio mi je ruku na rame:
— Vidim da vas i u vatri mnogo interesuju ove dve naše mlade bolničarke.
Sem ove, uvek ustalasane, Čehinje, čije su me plave kose stalno milovale,
jedna Mađarica, učitelјica iz Debrecina, bila je moj noćni čuvar.
Smejući se, moj novi prijatelј, lekar, nastavlјa:
— Ja sam vas iščupao iz „španske groznice“, ali ako kroz nedelјu dana
dođete opet kod mene, nemojte reći da vas nisam upozorio. Mi smo bili
bordel za oficire koji su dolazili iz Albanije na oporavak.
Potpukovnik Ljuba „Bog“ je otklonio od mene svaku nedoumicu i
opasnost jer me je već prvog dana moga ozdravlјenja pozvao:
— Uspeo sam da saveznici prihvate da u međusavezničkom okupacionom
korpusu na Rijeci bude zastuplјena i srpska vojska. Ti ćeš biti taj simbolični
predstavnik i francuski general Tranie je rekao da dođeš u njihov štab. On je i
inače trenutno u ovoj spornoj zoni proklamovan komandantom francuskosrpskih
trupa na Primorju.
Među malim Anamitima, sa okruglim licem koje mi se čini uvek
razvučeno u osmeh, moj Ilija Brkanović izgleda kao džin.
Imam i automobil i šofera. Da bih bio stalno u kontaktu sa batalјonom u
Kralјevici i da bih što dostojnije predstavlјao srpsku vojsku, moj komandant
mi je svečano predao jednu „prahu“, kabriolet maslinove boje kojim se do
nedavno vozao neki austrijski general. Šofer, Slovenac, koji je ostavio svog
šefa ali ne i automobil, bio je srećan da nastavi svoj zanat u srpskoj vojsci.
Dobio je našu šajkaču i kraj njega je uvek moj ordonans Ilija pod šlemom, sa
puškom između nogu i sav iskićen ručnim granatama.
Kad prolazim kroz riječke ulice, na kolima, kraj fara, leprša srpska zastava
kao komandantski steg. Jugoslovenski stanovnici Rijeke, za koje postajem
stari poznanik, mašu mi, žene šalјu polјupce ili plјeskaju. To je jedini njihov
protest protiv promenjene sudbine. Ali zato su pogledi „italijanaša“ — kako ih
nazivaju njihovi jugoslovenski sugrađani — namrčeni kada vide moju zastavu
i naše uniforme i taman toliko razumem italijanski — ali ne Danteov već
onakav kakav ga psuju po Primorju — da bih shvatio kakve mi pozdrave kroz
stisnute zube šalјu.
Svaki dan hol pred mojom sobom je ispunjen setom i glađu lјudi iz
zaroblјeničkih logora. Uvek jedna nova grupa oslobođenih srpskih vojnika,
obraslih u brade i u poderanim, izbledelim uniformama, traži objave i prvu
pomoć da se vrati kućama.
Ali svako moje popodne i veče su veseliji. „Hrvatska čitaonica“ je centar
naših okuplјanja. To je najprivlačniji dom za američke, francuske i engleske
pomorske i kopnene oficire. Tu je svakog dana sva lepota i mladost
jugoslovenskog stanovništva Rijeke. Stvaraju se grupe, parovi, poznanstva,
prijatelјstva, lјubavi. Samo ja ne znam još gde sam, baš zato što sam svakog
dana prisutan i što su mi mnogi pogledi i osmesi privlačni. Dr Lenac nije više
guverner Rijeke, ali su njegove ćerke uvek tako lepe. Ljerka, najstarija,
student filozofije, najviše me zadržava. Svako popodne idemo mojim
automobilom na izlet, ukoliko nas kakav engleski ili francuski motorni
čamac ne odvede na ratni brod koji tog dana priređuje čaj. Ali Ljerka i ja smo
retko sami. Uvek je sa nama njena prijatelјica Marija, ćerka jednog armatera
sa Sušaka.
Lice ćerke našeg kratkotrajnog guvernera je izduženo, bledo, sa
zelenkastim senkama kao na vizantijskim freskama. U njenim tamnim očima
iza magle sanjarenja blesne, kada se sudarim sa njenim pogledom, refleks
dalekog i dubokog plemena. Nјena je ruka duga, nežna i hladna. Govori mi o
nemačkim i hrvatskim pesnicima koje nisam čitao, o Vagnerovom
Nibelunškom ciklusu koga nikad nisam čuo, o Kjerkegoru čije jedva da sam
ime jedanput negde pročitao.
Marija je odblesak sunca sa primorja. Zrači život, veselost, lјubav iz nje.
Nјeni skoro okrugli obrazi su uvek rumeni, njene se oči uvek smeju i šire
radost, njene smeđe kose su osvetlјene jednim bakarnim refleksom koji ih
pali kao buktinju. Nјena okrugla meka ruka kada je stegnem šalјe tople
talase kroz mene u udarcima.
Uvek smo nas troje u automobilu, u čitaonici, na ulici — zbog dobrog
izgleda i zbog moje neodlučnosti.
Najsigurniji sam u sebe kada se u pozorištu Fenice priređuju
međusavezničke manifestacije i vojnički koncerti. Balkon moje lože je zastrt
srpskom trobojnicom baš kao što je loža glavnokomandujućeg generala
Graciolija zastrta italijanskom. Kada su pre dva dana Amerikanci priredili
svoje veče, njihova muzika je, posle engleske i francuske, intonirala srpsku
himnu, pa tek onda italijansku. Ja sam dubokim poklonom zahvalio šefu
orkestra i sve jugoslovenske devojke i žene, koje su raznim vezama dobile
ulaznice za ovo veče, stvorile su svojim ludim plјeskanjem pravu buru koja je
još više zamutila ovaj međusaveznički incident.
Danas po podne moj komandant batalјona je došao iznenada na Rijeku da
se sastane sa generalom Tranieom. Uveče ga dovodim u čitaonicu gde se uvek
svetkuje, a gde su, zbog njegovog prisustva, došli izuzetno i očevi koji se
inače ne viđaju. Vraćam se sa igre sa Ljerkom koja hoće da pozdravi moga
šefa.
Potpukovnik Ljuba „Bog“ se okreće, sav u osmejku, ka dr Lencu:
— Ja vidim da sam dobro uradio što sam poručnika Krakova odredio da se
vrati na Rijeku. Ali mislim da bi bilo još bolјe kada bismo ga ovde i oženili.
Pitanje moga komandanta je upravlјeno bivšem guverneru, ali pogled
Ljerki. Prvi put vidim da je njeno lice rumeno, a osećam da je moje još
zažareniji odblesak njenog. Dr Lenac me spasava:
— Mladi lјudi, koji su tek izašli iz rata, sigurno ne žure u brak, pošto su se
toliko borili za slobodu.
Zadovolјan sam što je Marija daleko od ovog razgovora odvučena u kraj
sale od jednog francuskog poručnika korvete, sinovca francuskog admirala,
na koga sam i nesvesno lјubomoran, iako ga Marija uvek sa podsmehom
naziva „onaj debeli“.

slidingdoorsoperator wrote:

marcellus wrote:
tisuću puta bolje za ekonomiju bi bilo da su rusi preuzeli Agrokor, onda bi i belje i ostali mogli konačno izvozit masovno na rusko tržište koje je jedino u europi koje masovno uvozi hranu, a hrana je uz turizam jedina donekle rentabilna grana ekonomije u hrvatskoj.

od tih eu fondova ćemo tanko srat bojim se

Ako sam dobro shvatio ti zapravo predlažeš da napustimo EU i bacimo se u rusku Euroaziju?
Da nisi pojeo što pokvareno jutros?
Mi u ovom trenutku jednostavno izvan EU nemamo realne alternative i to zaista nema smisla nikome normalnom objašnjavati.

ne, nipošto

ni orbanu ne pada na pamet napustiti eu, samo mu isto tako ne pada na pamet raditi što mu oni diktiraju, nego ono što je u najboljem interesu mađarske, pa ove u briselu ladno stavlja na ignore. I mađarima jebeno ide. I dobri su si s rusima.

crvenkasti wrote:

vuksadinare wrote:

crvenkasti wrote:Ameri i Zapad su provodili eksperimente i mjerili do koje granice mogu ludovati i igrati se državama i narodima po svijetu s ciljem da pod svoju kontrolu stave sve.

Mi smo im bili početna točka. Ovdje su najprije počeli pomagati naciste i islamiste i praviti idiotske države.
Kad su vidjeli da tu, u Europi mogu sve, pomislili su da mogu i po Sjevernoj Africi, Gruziji, Ukrajini itd itd.

tko je nacist moronu?...onaj tko je 15.8.1990 postavljao barikade i terorizirao putnike namjernike..da li su hrvati postavljali barikade moronu..?..d ali su hrvati drmali sa vojskom i milicijom...da li su ameri izrezirali i one nerede na maximiru 13.5.1990....da li su hrvati zmislili jogurt revoluciju i ukidanje pokrajina i da li su hrvati mitigovali 1988 i 1989 po hrvatskoj kad po tebi tih 'nacista' nije bilo ni na vlasti ni sa strankama..ajd ne kenjaj vise majke ti mile...i vrati s eu stvarnost

S ponosom možemo reći da je kod nas počelo. Prvi nacisti i prvi islamisti su ovdje počeli praviti države.
Budući je išlo lako i bez problema, ne treba se čuditi što danas imamo ISIL, punu Europu Islamskih terorista i totalni raspad svega.

....a tko ej prvi poceo...najlakse je sve strpat u siti kazan..tko ej u zargonu receno ispalio prvi metak..upalio sibicu..za kako tvrdis americka posla....tko im je bio 'dark horse'?

mnogo dugačko, stanojko... mrzi me da čitam

i jos nesto crvenkasti...zar bi ameri bacili u 'bunar' 15-tak milijardi dolara za nesto sto zele rasturiti..tj dali u ruke anti markovicu da spasi jugu posto poto...da li bi dali signal preko warena zimmermana veleposlanika u bg u jugi da da zeleno svijetlo slobi i jna da rijese pitanje hrvatske i slovenije sto bezbolnije i ocuvaju jugoslaviju makar bilo drugacije politicko uređenje?..ako netko nesto zeli rasturiti onda ne bacaju hrpe novca i ne naređuju nekom da vojno ocuva neku drzavu....pa ako prođe prođe....problem ej sto niej proslo i logicno da ce se ameri oprati...

marcellus wrote:mnogo dugačko, stanojko... mrzi me da čitam

Procitaj... Sjajna autobiografija "Zivot coveka na Balkanu" - Stanislav Krakov. Ovo specijalno za Gnjeca. Da vidi da ima i vecih budala od rvata. Koji je kurac srpski gedza radio u Rijeci - pojma nemam...

marcellus wrote:
ne, nipošto

ni orbanu ne pada na pamet napustiti eu, samo mu isto tako ne pada na pamet raditi što mu oni diktiraju, nego ono što je u najboljem interesu mađarske, pa ove u briselu ladno stavlja na ignore. I mađarima jebeno ide. I dobri su si s rusima.

Tako ispada na osnovu onoga što si gore napisao, pa je očito bilo potrebno dodatno pojašnjenje.
Mađarska je puno dulje u EU od nas, koji smo uostalom dugo bili izloženi kojekakvim pritiscima zbog okruženja u kojem se nalazimo, a i danas smo, što se vidi iz podrške iz EU arbitražnom postupku oko granice sa Slovencima. Osim toga Mađarska očito ima kompetentniju političku elitu od ove naše koja se tako može nazvati samo pejorativno i to je već dulje vrijeme jedna konstanta o kojoj se mora voditi računa.
Kvaka je u tome da nema garancija da bi naše tzv. političke elite ishodile povoljniju poziciju za Hrvatsku kada bi se ponašale poput Orbana. Dapače, puno su veće šanse da bi tada nešto još gore zabrljali nego što su do sada.
I da, proizvodnja hrane kod nas uopće nije rentabilna, osim ako je ne uklopimo u turističku ponudu kada puno više cijene mogu bezbolno proći na tržištu, ali i tu smo prilično tanki s ponudom i prečesto slabo možemo konkurirati uvoznoj robi.

Stanojko wrote:

marcellus wrote:mnogo dugačko, stanojko... mrzi me da čitam

Procitaj... Sjajna autobiografija "Zivot coveka na Balkanu" - Stanislav Krakov. Ovo specijalno za Gnjeca. Da vidi da ima i vecih budala od rvata. Koji je kurac srpski gedza radio u Rijeci - pojma nemam...

hvala. dio sam pročitao poduži je tekst pa budem kasnije pročitao cijeli zanimljivo štivo.

budala ima svuda to je planetarna anomalija. a budale imaju neku moć jer se s njima neožeš boriti ni boksati što se više s njima boriš to si sve više i više u ringu sam a budale se samo izmjenjuju u ringu dok te ne dokrajče totalno.

slidingdoorsoperator wrote:

marcellus wrote:
ne, nipošto

ni orbanu ne pada na pamet napustiti eu, samo mu isto tako ne pada na pamet raditi što mu oni diktiraju, nego ono što je u najboljem interesu mađarske, pa ove u briselu ladno stavlja na ignore. I mađarima jebeno ide. I dobri su si s rusima.

Tako ispada na osnovu onoga što si gore napisao, pa je očito bilo potrebno dodatno pojašnjenje.
Mađarska je puno dulje u EU od nas, koji smo uostalom dugo bili izloženi kojekakvim pritiscima zbog okruženja u kojem se nalazimo, a i danas smo, što se vidi iz podrške iz EU arbitražnom postupku oko granice sa Slovencima. Osim toga Mađarska očito ima kompetentniju političku elitu od ove naše koja se tako može nazvati samo pejorativno i to je već dulje vrijeme jedna konstanta o kojoj se mora voditi računa.
Kvaka je u tome da nema garancija da bi naše tzv. političke elite ishodile povoljniju poziciju za Hrvatsku kada bi se ponašale poput Orbana. Dapače, puno su veće šanse da bi tada nešto još gore zabrljali nego što su do sada.
I da, proizvodnja hrane kod nas uopće nije rentabilna, osim ako je ne uklopimo u turističku ponudu kada puno više cijene mogu bezbolno proći na tržištu, ali i tu smo prilično tanki s ponudom i prečesto slabo možemo konkurirati uvoznoj robi.

evo još jedan glupan. šta je ovo danas na forumu dan glupana? fešta od budala????