Hrvatski istoričar Jakovina: Da Srbi nisu 1918. spasili Hrvate, Hrvatska danas ne bi postojala!

RayMabus wrote:A stwarno bi trebalo da Šwabe puste probni balon pa opet željezničom prewezu male podmorniče čisto da widimo kako če reagirat tj na čijoj su strani.

ali i Njemačka šalje kao pomoć Austro-Ugarskoj šest malih podmornica, koje su željeznicom dopremljene u Pulu i sklopljene u Arsenalu. Kroz ljeto 1915. nove podmornice u blizini Venecije potapaju talijanski ratni brod i podmornicu.

Nijemci šalju u pomoć još dvije velike podmornice stacionirane u Boki kotorskoj i tijekom ljeta 1915. u Jadranu strada još nekoliko talijanskih brodova i podmornica. Kada su Talijani početkom kolovoza zauzeli Palagružu, koristeći u operaciji i podmornice, austrougarski je odgovor bio slanje SMU 5, koja je potopila talijansku podmornicu Nereide, i nakon samo 38 dana okupacije Talijani su Palagružu napustili kao nesigurnu bazu.

http://www.labin.com/web/neobavezna.asp?id=2464&idkat=53

Da se igramo malo torpediranja.

Italija prewiše glumi ..NATO owo NATO ono ....budu dobili dopis da su owe podmorniće iz ww1 bile 30 metara pa su dowučene i sklopljene i bile uspiješne a da ima i manje koje se nemoraju sklapat plus luka im nemora bit u moru nego na kopnu na kargo wagonu za prijewoz istih.

Pa neka si hebu malter šta hr nesmije imat torepda.




German midget submarine Seehund, with a torpedo

Regoč wrote:

provocator wrote:

Regoč wrote:Ovo što govori Tvrtko postoji kao teorija, naime nešto što je moglo zadesiti Hrvate. Moglo nas je zadesti kad bismo pasivno čekali da nas okupiraju i pobiju, a što sumnjam da bismo napravili. Što bi se dogodilo da smo 1918. pokušali napraviti državu, ne znamo.

A o čemu ti pričaš? Pa mi smo bili na koljenima... Dio poražene koalicije, mala prćija, koju su velike sile mogle tranćirati kako im se curac digne. Jedina alternativa bila je ići na noge Srbima i osnovati nekakvu zajednicu koja bi nam jamčila opstojnost. Ionako smo ostali bez dobrog dijela Hrvatske. Najte biti smiješni.

Ujedinjenje sa Srbijom jamčilo je očuvanje većega diela nacionalnoga teritorija unutar iste države, nije to sporno. Sporno mi je uvjerenje da bi u suprotnom, u slučaju pokušaja stvaranja neovisne Hrvatske, hrvatski narod nestao. Talijani su bojišnicu na Soči probili tek nakon prestanka otpora, otpor se mogao nastaviti, Hrvati i Slovenci bili su zainteresirani za to. Srbska se vojska probila do Beograda samo uz pomoć Francuza, kako bi ta šaka jada prešla Dunav i Savu? Najveća opasnost prietila je iznutra, od srbske pobune unutar hrvatskoga teritorija.

Malo si glup, jelda? Pa nama nisu Srbi bili prijetnja... Govorimo o o vremenu nakon Prvog svjetskog rata.

RayMabus wrote:Italija prewiše glumi ..NATO owo NATO ono ....budu dobili dopis da su owe podmorniće iz ww1 bile 30 metara pa su dowučene i sklopljene i bile uspiješne a da ima i manje koje se nemoraju sklapat plus luka im nemora bit u moru nego na kopnu na kargo wagonu za prijewoz istih.

Pa neka si hebu malter šta hr nesmije imat torepda.




German midget submarine Seehund, with a torpedo

Nevoli covjek talijane i gotovo....nemoze ih ocima vidit. Tuce zenu ako mu manistru spremi.

MaximusDecimusMiridije wrote:

RayMabus wrote:Italija prewiše glumi ..NATO owo NATO ono ....budu dobili dopis da su owe podmorniće iz ww1 bile 30 metara pa su dowučene i sklopljene i bile uspiješne a da ima i manje koje se nemoraju sklapat plus luka im nemora bit u moru nego na kopnu na kargo wagonu za prijewoz istih.

Pa neka si hebu malter šta hr nesmije imat torepda.




German midget submarine Seehund, with a torpedo

Nevoli covjek talijane i gotovo....nemoze ih ocima vidit. Tuce zenu ako mu manistru spremi.

Samo im newjerujem. Ja bih njih prewentiwno napa.

abraham wrote:Politicki motivirana spekulacija. Nakon prvog svjetskog rata nije nestao niti jedan narod, tako da je to cisto politikanstvo a ne nesta zasnovano na faktima. Vise fikcija i zelja..

S obzirom na silne gubitke u 1. I 2. Ratu hrvati su bili na minimslcu.
Sto bi tek bilo da su bili ostsli izvsn Juge ?
Bili bi podjeljeni sasvim sigurno , bez polovice svega, teritorija i stanovnistva.
Mozda ne bi sasvim nestali .
Stignu.
Krenulo je na dolje . Vec dugo imamo demografski minus .
Pa tak ...
I to je u samostslnoj hrvatskpj , kad nas srbi ne jebu . Jek tak

Npr. Zagreb je najveci skok u broju stsnovnika zabiljezio u SFRJ TIJEKOM ZLATNIH 60. Tih i 70. Godina.
U ovoj situaciji , nakon osamostaljenja , ne pomazu cak ni bosanci i mehanicki priliv...
Osim kaj vise ne cujes na ulici ksjkavski i purgerski

Regoč wrote:

provocator wrote:

Regoč wrote:Ovo što govori Tvrtko postoji kao teorija, naime nešto što je moglo zadesiti Hrvate. Moglo nas je zadesti kad bismo pasivno čekali da nas okupiraju i pobiju, a što sumnjam da bismo napravili. Što bi se dogodilo da smo 1918. pokušali napraviti državu, ne znamo.

A o čemu ti pričaš? Pa mi smo bili na koljenima... Dio poražene koalicije, mala prćija, koju su velike sile mogle tranćirati kako im se curac digne. Jedina alternativa bila je ići na noge Srbima i osnovati nekakvu zajednicu koja bi nam jamčila opstojnost. Ionako smo ostali bez dobrog dijela Hrvatske. Najte biti smiješni.

Ujedinjenje sa Srbijom jamčilo je očuvanje većega diela nacionalnoga teritorija unutar iste države, nije to sporno. Sporno mi je uvjerenje da bi u suprotnom, u slučaju pokušaja stvaranja neovisne Hrvatske, hrvatski narod nestao. Talijani su bojišnicu na Soči probili tek nakon prestanka otpora, otpor se mogao nastaviti, Hrvati i Slovenci bili su zainteresirani za to. Srbska se vojska probila do Beograda samo uz pomoć Francuza, kako bi ta šaka jada prešla Dunav i Savu? Najveća opasnost prietila je iznutra, od srbske pobune unutar hrvatskoga teritorija.

nadji jednu jedinu poziciju gde je iko bio ispred srba na potezu od soluna do beograda.
zapad, francuzi i svi ostali, dali su normalno sve za front, sem srba i srpskog jurisanja.
a ta saka jada, primorala je au da osustane od daljih napada na srbiju i primorala nemce
da sidju na balkan, nwmacka, au i bugarska, tako u trojku napadnu srbiju. 
saka jada od hrvatske 1000 je godina robovala svabama i madjaronima po celoj evropi
za tanjir tople vode i komad vojnickog hleba.
u jugi ste postali gospoda, pa vam je i to bilo malo. pricali su nama stari na sta su sve
nailazili 44 i 45 po toj vasoj hrvatskoj. u kakvim uslovima ste ziveli, spavali zajedno sa
stokom. gore ljudi u prizemlju stoka. jeli ste hleb kakav se u sribiji nije trosio ne u doba
turaka. nikada srbija nije bila nista posebno, nista pozeljno, ali uvek bolje nego 
vas krš i kamenjar gde uspevaju samo zmije. da nije bilo odlaska van zemlje, na zapad,
da niste duzni 3x vise od srbije, pojedinacno o kolketivno, bili biste opet svoji na svome.
goli i bosi.
 a mi, opancari,  bismo ipak imali na svojoj zemlji i od svoje zemlje solidnu hranu.
velika ste vi gospoda, ko goli qurac.

pizzon wrote:
 a mi, opancari,  bismo ipak imali na svojoj zemlji i od svoje zemlje solidnu hranu.

Zato wam je danas tako dobro u toj wašoj Srbiji .....

pizzon wrote: pricali su nama stari na sta su sve
nailazili 44 i 45 po toj vasoj hrvatskoj. u kakvim uslovima ste ziveli, spavali zajedno sa
stokom. gore ljudi u prizemlju stoka. jeli ste hleb kakav se u sribiji nije trosio ne u doba
turaka.

Eto swugdje okolo u Europi pa čak i u jednom Londonu za wrijeme rata i porača kuče su bile od čokolade a prozori od mermelade .....samo ne u Hrwatskoj.

pizzon wrote: nikada srbija nije bila nista posebno, nista pozeljno, ali uvek bolje nego 
vas krš i kamenjar gde uspevaju samo zmije. da nije bilo odlaska van zemlje, na zapad,
da niste duzni 3x vise od srbije, pojedinacno o kolketivno, bili biste opet svoji na svome.
goli i bosi.
 a mi, opancari,  bismo ipak imali na svojoj zemlji i od svoje zemlje solidnu hranu.
velika ste vi gospoda, ko goli qurac.

Okrenula su se vremena, i sad se na kršu i kamenjaru najveća para obrće, oćeš Međugorje, oćeš turizam, okačiš tablu "Zimmer Frei" na garažu ili kokošinjac i evo ti ljudi guraju 40 evra da bi prespavali 10 sati i idu drugo jutro dalje. Plodno tlo su muke, te kopaj te sij, sadi, žanji, jebi, plasiraj i još se ne isplati, mora država da subvencioniše. Tko na tvrdoj stini svoju povist piše tom ne može niko apartmane da izbriše, varaju se ko ne misli tako, što se u sezoni zaradi, ne pušća se lako. Na kamenu tvrdom o tom slova pišu od mjeseca sedmog tu turisti dišu.

Uopče mi je glupo uspoređiwati ratno i poratno doba i glad ....eto ja i dan danas imam 7 tisuča kwadrata plodne zemlje ( a prije je toga bilo još puno wiše ) pa je moj pradida reka sinu da ostane u wojwodini nakon ww1 jer je owdje bila glad ....dakle swugdje je bila glad od isčrpljenosti ratom čak i owdje gdje je bilo plodne zemlje ....krš je samo još ekstreman onda jer onda nema ni ono malo ....nije ni u Srbiji wladalo blagostanje tokom rata tako da Pizdon ne seri.

Doduše taj sin je bija pismen i radija na željezničama austro ugarske ....a wi i dan danas imate 30% nepismenih u toj wašoj čokolada i mermelada Srbiji.

RayMabus wrote:Uopče mi je glupo uspoređiwati ratno i poratno doba i glad ....eto ja i dan danas imam 7 tisuča kwadrata plodne zemlje ( a prije je toga bilo još puno wiše ) pa je moj pradida reka sinu da ostane u wojwodini nakon ww1 jer je owdje bila glad ....dakle swugdje je bila glad od isčrpljenosti ratom čak i owdje gdje je bilo plodne zemlje ....krš je samo još ekstreman onda jer onda nema ni ono malo ....nije ni u Srbiji wladalo blagostanje tokom rata tako da Pizdon ne seri.

Doduše taj sin je bija pismen i radija na željezničama austro ugarske ....a wi i dan danas imate 30% nepismenih u toj wašoj čokolada i mermelada Srbiji.

A kako je Wojwodina potpala pod kraljewinu JUgoslawiju a pismenih i školowanih ljudi plus još na želejzniči nije bilo onda je ostao jer se takwa škola tražila jer je nije bilo. I dan danas imam rodbine gore po Wojwodini od te loze.

provocator wrote:

Regoč wrote:

provocator wrote:

Regoč wrote:Ovo što govori Tvrtko postoji kao teorija, naime nešto što je moglo zadesiti Hrvate. Moglo nas je zadesti kad bismo pasivno čekali da nas okupiraju i pobiju, a što sumnjam da bismo napravili. Što bi se dogodilo da smo 1918. pokušali napraviti državu, ne znamo.

A o čemu ti pričaš? Pa mi smo bili na koljenima... Dio poražene koalicije, mala prćija, koju su velike sile mogle tranćirati kako im se curac digne. Jedina alternativa bila je ići na noge Srbima i osnovati nekakvu zajednicu koja bi nam jamčila opstojnost. Ionako smo ostali bez dobrog dijela Hrvatske. Najte biti smiješni.

Ujedinjenje sa Srbijom jamčilo je očuvanje većega diela nacionalnoga teritorija unutar iste države, nije to sporno. Sporno mi je uvjerenje da bi u suprotnom, u slučaju pokušaja stvaranja neovisne Hrvatske, hrvatski narod nestao. Talijani su bojišnicu na Soči probili tek nakon prestanka otpora, otpor se mogao nastaviti, Hrvati i Slovenci bili su zainteresirani za to. Srbska se vojska probila do Beograda samo uz pomoć Francuza, kako bi ta šaka jada prešla Dunav i Savu? Najveća opasnost prietila je iznutra, od srbske pobune unutar hrvatskoga teritorija.

Malo si glup, jelda? Pa nama nisu Srbi bili prijetnja... Govorimo o o vremenu nakon Prvog svjetskog rata.

Bolje malo glup, nego glup ko Provo.

RayMabus wrote:

RayMabus wrote:Uopče mi je glupo uspoređiwati ratno i poratno doba i glad ....eto ja i dan danas imam 7 tisuča kwadrata plodne zemlje ( a prije je toga bilo još puno wiše ) pa je moj pradida reka sinu da ostane u wojwodini nakon ww1 jer je owdje bila glad ....dakle swugdje je bila glad od isčrpljenosti ratom čak i owdje gdje je bilo plodne zemlje ....krš je samo još ekstreman onda jer onda nema ni ono malo ....nije ni u Srbiji wladalo blagostanje tokom rata tako da Pizdon ne seri.

Doduše taj sin je bija pismen i radija na željezničama austro ugarske ....a wi i dan danas imate 30% nepismenih u toj wašoj čokolada i mermelada Srbiji.

A kako je Wojwodina potpala pod kraljewinu JUgoslawiju a pismenih i školowanih ljudi plus još na želejzniči nije bilo onda je ostao jer se takwa škola tražila jer je nije bilo. I dan danas imam rodbine gore po Wojwodini od te loze.

Uostalom i onu željezniču do NIša wam je AU izgradila praktički.

Na današnji dan Niš postao najvažnija železnička raskrsnica na Balkanu

[url=http://niskevesti.rs/Ni%C5%A1ke vesti]Niške vesti[/url] | M. Jovanović | 15.09.2015. 00:00

• 
  
  
  

Nišlije dočekivale u tri navrata „prvi voz" 1884. godine: 31. januara (generalna proba novoizgrađene pruge) 7. maja (dolazak kraljevske porodice Obrenovića) i 23. avgusta (zvanično otvaranje pruge Beograd-Niš). Na sva tri dočeka hiljade Nišlija izlazilo na stanicu i kilometrima uz prugu. Opština gradila slavoluke, a topovi gruvali sa Tvrđave i okolnih brda. Čudo od brzine – od Beograda do Niša za 8 sati i 15 minuta.

 
Ugovor o izgradnji pruge Beograd – Niš, prve redovne železničke linije na teritoriji Kraljevine Srbije potpisan je 3. februara 1881. godine. Priča o izgradnji pruge počela je nekoliko godina ranije, na Berlinskom kongresu 1878, kada je Austrougarska pomogla Srbiji da dobije nova četiri okruga – Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički, ali je uslovila sklapanjem posebne konvencije, kojom je Srbija, između ostalog, prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Vranja i granice s Turskom i Bugarskom. Ovaj ugovor srpska vlada je odobrila Zakonom o proglašenju konvencije, ali Srbija, iscrpljena ekonomskom krizom, nakon ratova protiv Turaka, nije bila u stanju da odgovori obavezama, pa je Beč konstantno urgirao, upozoravao i pretio.
U aprilu 1880. Srbija je bila primorana da potpiše novu konvenciju koja se isključivo odnosila na izgradnju pruge u roku od opet tri godine. Tako je vlada krajem godine raspisala licitaciju na koju se javilo jedno francusko društvo iz Pariza – „Generalna unija" sa kojim je potpisan ugovor o izgradnji pruge. Početak radova na izgradnji simbolično je 3. jula 1881. godine, na mestu predviđenom za izgradnju železničke stanice, obeležio srebrnim budakom knez Milan Obrenović.
Prva pruga Beograd – Niš, u dužini od 243 kilometra, završena je tri godine kasnije a puštena u redovni putnički saobraćaj 3. septembra 1884. godine po starom kalendaru. Na ovoj trasi u početku je bilo nekoliko vozova, a cene karata su bile previsoke za Srbe osiromašene u prethodnim ratovima. Pruga je bila solidno izgrađena, a lokomotive i vagoni su bili najmoderniji tog doba.

Generalna proba

Kada je početkom januara 1884. godine pruga stigla do Toponice ispred Niša, počele su u Nišu i pripreme za doček prvog „železničkog vlaka u Niš". Opština je za taj događaj oformila Odbor i izdvojila značajna materijalna sredstva.
Svečani voz za Niš krenuo je 30. januara 1884. godine iz Smedereva a ne iz Beograda jer su kasnili radovi na izgradnji tunela u Ripnju. U vozu su bili ministar građevina Jevrem Gudović, direktor železnica A. Rihter, nekoliko inženjera iz železnikog odeljenja pri Ministarstvu građevina, zatim predstavnici Francuskog društva koje je gradilo prugu. Voz je krenuo iz Smedereva oko 9 časova i oko podne stigao u Paraćin, gde su gosti prenoćili. Sutradan je voz krenuo oko 7 časova.
Građani Niša su tog prepodneva izašli u grupama kilometrima pred voz kako bi ga dočekali. Voz je oko 11 časova stigao u Niš u još nedovršenu ali svečano okićenu zastavama cvećem i ćilimima Železničku stanicu. Prvi voz službeno je sačekao Krsta Baljić, prvi šef niške Železničke stanice.

Voz se zaustavio kraj „Trijumfalne kapije" koju je za ovu svečanu priliku izgradila niška opština. Hiljade okupljenih Nišlija klicalo je kralju Milanu. Niška pevačka družina otpevala je himnu a onda je nastalo urnebesno narodno veselje. Jedva da je prošlo 7 godina od oslobođenja od Turaka a Srbija i Niš ulaze u „Jevropu" i civilizaciju. Uveče u „8 ipo sahati" bila je organizovana svečana igranka u gostionici „Evropa" koja je trajala do 7 sati ujutro. U sredu 1. februara 1884. godine oko 8 sati svečani voz je krenuo za Smederevo.

Najgolemo čudo tehnike

(Kako je hroničar vremena zabeležio sećanja sugrađana na taj događaj)
Nišlije ko Nišlije – radoznale i nestrpljive. Svaki čas posmatrale radove, čudile se kako taj voz izgleda. Inženjeri im objašnjavali da voz ide sam, ne vuku ga konji i volovi. Znači, zort ga kara – podsmehivale se Nišlije.
U drugoj polovini avgusta radovi su bili završeni. Sagrađena je i zgrada Železničke stanice, postavljeni signali i fenjeri. Dolap baštovana Pere Stojanovića Balje koji se nalazio tu nestao je zauvek. U pripreme udarili i opštinari, formiran i Odbor za doček, a predsednik Vlajko Stojanović Aldup. U štampariji Koste Čendeša štampan letak koji poziva Nišlije da 31. januara dođu na doček prvog voza u Srbiji. Nije izostala ni pomoć opštinskog dobošara, u mahalama se samo o vozu govorilo. Esnaflije, trgovci, činovnici i druge Nišlije, okupljali se kod „Margera" i „Knjaza Mihaila" i, uz čašicu, nadugačko raspredale priče o tom „najgolemom čudu tehnike" kojim se u Beograd putuju za osam sati, umesto za šest dana. Trgovci dolazak voza pozdravljali zbog posla, a rabadžije i kočijaši zabrinuto vrteli glavama.
Pričalo se još da će vozom doći ugledni ljudi iz prestonice, pa se Nišlije dele u kupovinu frakova, a Nišlijke haljina. Kafane, aščinice, dućani doterivani za ovu priliku a najve}i posao očekivale salebdžije zbog hladnog januara. Priče o vozu i dalje se raspredale. Neki Sojtarija uporno tvrdio „da se voz tolko umori da mu treba mlogo voda da se napoji". Za toj treba po mlogo čabriki sas vodu da iznesemo, ega napojimo lokomotivu. Ovu poslednju reč su teško izgovarali. I, kad je osvanuo 31. januar, na Železničku stanicu slegao se svet da vidi „čudo koje samo odi".
Januarski dan bio je hldan, a Nišlije i seljani okolnih sela satima su stajali, tapkali u mestu, palili vatru, grejali se, ili bi skoknli do obližnje krčme na vruću rakiju. Oko tri sata popodne iz pravca Crvenog krsta začula se tutnjava, breketanje lokomotive i oštar zvižduk. Deca su se pribijala uz majke, ove se krstile. „Kao da je, nedajbože, Sveti Ilija slegaja na zemlju" – govorile su Nišlije. Vojnici i panduri rastrčali se na sve strane „jerbo vlak, tako su ga zvali, bljuje vatru kako karaveštica".
Iz krivine se najpre pojvaio dim, a zatim lokomotiva sa šest vagona. Uletela je u stanicu kloparajući, dok su je pratili uzvici čuđenja i oduševljenja. Muzika je zasvirala himnu, a iz voza se pojavio Milan Piroćanac, zatim Garašanin i čitava Vlada, ugledni ljudi iz prestonice, predstavnici firme koja je gradila prugu. Prvi strah je prošao. Nišlije su prišle vozu, pipale ga, čudile se... Na drugoj strani upoznavali su se Beograđani i meštani, pa, kad su predsedniku Opštine predstavili neke rentijere, on ih je zagledao i vrteo glavom : A što su vam ti – pitao je on. Zar vi nemate rentijere? – odgovorio je pitanjem Piroćanac, a zatim dodao: To su ljudi koji ne rade, a primaju prihode od svoga imanja. Predsednik će na to: Ama, imamo gi i mi, s'lte što gi mi vikamo ajmane!
U gradu, na trgovima, kod Paša Džamije, na Leskovačkoj kapiji, Paliluli pekli su se volovi, narod se besplatno častio jer je stiglo u Niš „najgolemo čudo tehnike".

Kralj Milan putuje vozom

I kralj Milan nije mogao da odoli želji da se provoza novosagrađenoj, ali nedovršenom železnicom. Odlučio je da početkom maja 1884. godine poseti Niš, svoju drugu prestonicu. Sa njim su putovali kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar. Od Beograda do Smedereva putovali su parobrodom, a od Smedereva do Niša dvorskim vozom. Ministri, poslanici i strani gosti putovali su drugim vozom sastavljenim od četiri vagona. U Nišu je za 9. maj bilo zakazano zasedanje Narodne skupštine.

Dvorski voz stigao je u Niš 7. maja 1884. godine u 17 časova i 50 minuta. Na improvizovanoj železničkoj stanici bio je priređen veličanstveni doček. Ceo grad je bio svečano okićen, a podignute su i tri slavoluka. Sutradan po završenom zasedanju Skupštine kralj sa pratnjom, zvaničnici i gosti krenuli su nazad put Smedereva. Bila su to prva putavanja kralja i srpske vlade novoizgrađenom, ali još nedovršenom prugom. Tih dana intezivno se radilo na dovršenju Ripanjskog tunela.
U toku leta te godine radovi na pruzi Beograd – Niš privodili su se kraju. U avgustu su izvršene probe opterećenja mostova i obavljen kompletan železnički i policijski pregled čitave pruge.

Najzad zvanično, ali bez Nišlija

Zvanično svečano otvaranje pruge obavljeno je 23. avgusta 1884. godine. Kompletna organizacija svečanog otvaranja Srpske državne železnice bila je u rukama Francuza Paula Amilja, direktora eksplatacije srpskih železnica. Prvi svečani voz, ukrašen cvećem i srpskim trobojkama, iz Beograda ka Nišu krenuo je 23. avgusta 1884. godine u 8 sati i 30 minuta.
Pored velikog broja građana, ovom događaju prisustvovali su gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Pre 8 časova behu na stanici svi pozvani gosti od strane vlade, a od strane preduzeće gosti iz Pariza, Beča i Pešte. Tačno u 8 časova došli su ministri, mitropolit Teodosije, diplomatski kor, članovi Državnog Saveta, oficiri, činovnici i ostali gosti. Prvo je osvećena vodica a zatim su pozvani gosti zauzeli mesta u vagonima.
Iz Beograda su put Niša ustvari krenula dva voza, svaki sa po devet vagona. U prvom su uglavnom bili strani gosti a u drugom domaći. Prvi voz je pošao iz Beograda u tačno u 8 časova i 30 minuta, a drugi sa četiri minuta zakašnjenja.

" Srpske novine" od 23. avgusta 1884. godine izveštavaju o svečanosti

Prvi voz do Jagodine je prevalio 136 kilometara do 15:05 časova, a u Niš je stigao u 18:23. Drugi voz je u Niš stigao sa 4 sata zakašnjenja. Taj voz je vozio vetropirasti sin gospodina Amilja, i usput lokomotivu ostavio bez vode pa su stali na otvorenoj pruzi. Nova lokomotiva je krenula iz Niša i dovukla voz sa četiri sata zakašnjenja. Po pisanju jednog novinara, vožnja je bila jako uzbudljiva iako su kada su stigli u Niš ličili na „ćumurđije u elegantnom odelu".
Stanična zgrada još nije bila dovršena, ali je jizgledalo da se na doček okupila cela varoš. Sa obližnjih brda topovi su grmeli u znak dobrodošlice svečane kompozicije. Varoš je bila posebno osvetljena, deca su bacala raketa, prangije su praštale na sve strane. Oko ponoći počeo je svečani banket za prispele zvanice i goste. Gospodin Amiljo nije pozvao na banket ni jednog predstavnika civilne ili vojne vlasti iz Niša. Sutradan rano ujutro, gost su u dva voza po rasporedu kao i u dolasku otputavali za Beograd.
Prva redovna kompozicija sa putnicima krenula je 3. septembra (15. septembra 1884. po novom kalendaru ) i taj datum je zvaničan početak železničkog saobraćaja u Srbiji. Dužina pruge bila je 243,5 kilometara i imala je 23 stanice. Po redu vožnje putnički voz od Niša do Beograda putovao je 8 sati i 15 minuta što je za ono vreme bila fantastična brzina. Pre železnice, do Beograda se putovalo 2 – 3 dana „i to pri lepom vremenu i sa dobrim hatovima"

Niš postaje najvažnija železnička raskrsnica na Balkanu

Dovršenom prugom Pešta-Beograd Srbija je dobila i vezu sa železnicama Evrope. Zalaganjem Austro-ugarske Turci su marta 1883 godine dali pristanak na vezu od Skoplja do Vranja i ovaj deo je dovršen maja 1889 godine. Tri godine ranije, 1.septembra 1886. dovršena je pruga Srpskih železnica od Niša do Vranja.

Formiranjem direkcije Srpskih železnica počela je eksploatacija železnica u Srbiji pod državnom upravom, kada su preuzete od francuskog preduzeća 3. juna 1889. U momentu preuzimanja, Srpska železnica imala je 532 kilometara pruge, 27 lokomotiva, 127 putničkih vagona, 293 zatvorenih vagona, 88 vagona za prevoz stoke i 321 vagona za različite svrhe. Za prvog direktora Srpskih državnih železnica postavljen je inženjer Dimitrije Stojanović.

Izgradnja pruge od Beograda do Niša i dalje do Ristovca, kao i od Niša do Bugarske granice predstavljala je jedan od najkrupnijih koraka u razvoju cele Srbije, a posebno Niša. Niš je postao najvažnija železnička raskrsnica na Balkanu, a grad je istovremeno dobio Železničku radionicu, veliku Ložionicu, a kasnije 1913. godine i radionicu za održavanji i popravku mostova.

Rod kukuruza osam tona po hektaru

N. SUBOTIĆ | 27. septembar 2016. 18:00 | Komentara: 0
Naša zemlja očekuje rekordnu žetvu jedne od najpopularnijih žitarica, posejane na skoro milion hektara. Problem je nezadovoljstvo ratara niskom otkupnom cenom od 14-14,5 dinara za kilogram

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:627150-Rod-kukuruza-osam-tona-po-hektaru

I uostalom swe šta je bilo pod Turčima je bilo nerazwijeno ....Srbija se razwila prrije Bosne jer se prije oslobodila Turaka.

A o usporedbi slobodnih gradowa na obali i waših sela sa krawama .....nema smisla trošiti riječi.


I u međuwremenu je bila zelena rewolučija pa od te zemlje danas baš i nema hleba .....barem po pitanju lowe.

Glad je u ww1 i ww2 bila problem ....rečimo au je torpedirala nekoliko frančuskih parobroda šta su črnoj gori donosili žito jer oni nisu imali ...1914 godina ......zato je i trebalo da srpska wojska od do Walone kad Frančuzi ni nitko nije htjeo iči gore jer su podmorniče lupale swe na tom potezu ...Won Trump i ekipa.

Regoč wrote:

provocator wrote:

Regoč wrote:Ovo što govori Tvrtko postoji kao teorija, naime nešto što je moglo zadesiti Hrvate. Moglo nas je zadesti kad bismo pasivno čekali da nas okupiraju i pobiju, a što sumnjam da bismo napravili. Što bi se dogodilo da smo 1918. pokušali napraviti državu, ne znamo.

A o čemu ti pričaš? Pa mi smo bili na koljenima... Dio poražene koalicije, mala prćija, koju su velike sile mogle tranćirati kako im se curac digne. Jedina alternativa bila je ići na noge Srbima i osnovati nekakvu zajednicu koja bi nam jamčila opstojnost. Ionako smo ostali bez dobrog dijela Hrvatske. Najte biti smiješni.

Ujedinjenje sa Srbijom jamčilo je očuvanje većega diela nacionalnoga teritorija unutar iste države, nije to sporno. Sporno mi je uvjerenje da bi u suprotnom, u slučaju pokušaja stvaranja neovisne Hrvatske, hrvatski narod nestao. Talijani su bojišnicu na Soči probili tek nakon prestanka otpora, otpor se mogao nastaviti, Hrvati i Slovenci bili su zainteresirani za to. Srbska se vojska probila do Beograda samo uz pomoć Francuza, kako bi ta šaka jada prešla Dunav i Savu? Najveća opasnost prietila je iznutra, od srbske pobune unutar hrvatskoga teritorija.

Došlo je do sloma A-U židovski boljševici su podigli svoje bune, a rumuni i srbi su zauzeli Pečuh i na kraju (bela Khun) Peštu, gadno ti je to kad si se raspadne sve u roku tjedan dva a živio si u toj državi 500 godina. Osim toga navalili bi talijani, Rumuni, srbi došlo bi do građanskog rata i posvemašnjeg rasula a to bi sile jedva čekale da komadaju

Starhemberg wrote:Hrvatska bi prije nestala da nije bilo Austrije, preslaba i vojno i demografski da se odupre Turcima ... Ovo u prvom svjetskom ratu je bila samo pomoć saveznika koju je Srbiju održala i dala joj izbor da anektira teritorije koji joj nikad nisu pripadali. Više ucjena nego spas.

Istina, samo onaj diletant i hohštapler Jakovina neće to nikad reći. Hvala Bogu da su takvi kao Jakovina manjina u vašoj struci.