Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Page 1 of 1
Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Evo kako Berlin gleda na Srbiju
dw.com | 04. 05. 2016 - 11:10h
| Komentara: 30
Pozicija nemačke vlade po pitanju odnosa Beograda i Prišitne se temelji na pregovaračkom okviru, koji ne zahteva priznavanje kosovske nezavisnosti, navodi se u odgovorima nemačke vlade kancelarke Angele Merkel na 31 pitanje poslanika nemačke Levice o Srbiji, u koje je uvid imao Dojče vele.
Stranka Levice u nemačkom Budnestagu je pretposlednja po snazi sa 64 poslanika (poslednji su Zeleni sa 63 poslanika) i otvoreno se protivi nezavisnosti Kosova i širenju NATO-a. To ipak ne znači da pitanja koja postavlja nemačkoj Saveznoj vladi ostaju bez odgovora. Naprotiv!
Kako zvanični Berlin gleda na odnose Srbije i NATO? Da li je priznanje Kosova uslov za pristupanje EU? To su neka od pitanja koje je nemačka Levica postavila Merkelovom kabinetu,
Odgovori koje je ekskluzivno objavio Dojče Vele otkrivaju stavove zvaničnog Berlina o geopolitičkom pozicioniranju Srbije.
U njima između ostalog piše da se pozicija nemačke Vlade po pitanju odnosa Beograda i Prištine temelji na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahteva da do kraja pristupnih pregovara sa EU dođe do „obuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta“.
Dodaje se da pregovarački okvir ne zahteva „priznanje Kosova od strane Srbije“.
Sa druge strane, poslanica Levice Sevim Dagdelen stavove Brisela i Berlina vidi kao faktičko primoravanje Srbije da prizna Kosovo ukoliko želi da pristupi EU. U pitanju je način da se destabilizuje Balkan, ocenjuje Dagdelenova u izjavi za DW.
Levicu je najpre zanimalo na koji način na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd pre godinu dana zaključio sa NATO. Prema tumačenju nemačke vlade, IPAP ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu neke zemlje u NATO, niti se kosi sa proklamovanom vojnom neutralnošću Srbije.
Srbija kao cilj u IPAP-u definiše nameru da, u skladu sa nacionalnim interesima, intenzivira saradnju sa NATO i drugim zemljama Partnerstva za mir. Osim toga, postoji više zemalja koje su privržene neutralnosti od saveza, ali istovremeno održavaju partnerske odnose sa NATO, na primer Švajcarska, Austrija, Finska ili Republika Moldavija, piše u odgovoru koji je u ime vlade stigao Levici iz Ministarstva spoljnih poslova.
Dodaje se da koalicioni sporazum demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) koji trenutno vladaju u Nemačkoj, predviđa aktivno podsticanje država Zapadnog Balkana na članstvo u Evropsku uniju i NATO, ali da je politička volja Srbije odlučujuća za intenzitet i dalje oblike odnosa sa NATO.
Berlinu je, ukazuje se, poznato da je srpski parlament decembra 2007. izglasao da je za promenu vojne neutralnosti potreban referendum.
Konstantni pokušaji da se srpska neutralnost smekša sve jačim vezivanjem uz evro-atlantske strukture stvara novu nesigurnost na Balkanu, tumači sa svoje strane poslanica Levice Sevim Dagdelen, koja je u svom poslaničkom klubu zadužena za spoljnu politiku i članica je Odbora Budenstaga za spoljne poslove.
Ona smatra da se približavanjem NATO Srbija primorava na suprotstavljanje Rusiji, ali i sopstvenom stanovništvu koje, kaže, „većinski odbacuje članstvo u zapadnom vojnom paktu“. Dagdelenova za DW još dodaje da bezbednosti u Evropi može biti samo „sa Rusijom, a ne protiv nje“.
O vojnim vežbama i odnosu sa Rusijom
U nekoliko pitanja su opozicioni poslanici pokušali da saznaju šta sve nemačka vlada zna o vojnim vežbama na kojima srpska armija učestvuje zajedno sa ruskom, odnosno sa zapadnim vojskama.
DW piše da odgovori nisu spektakularni, već su više sažetak javnosti dobro poznatih informacija recimo o srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, vojnoj vežbi Slovensko bratstvo i letačkom treningu srpskih i ruskih pilota aviona-lovaca i helikoptera - obe vežbe biće održane i ove godine.
Takođe, navodi se da je Vojska Srbije učestvovala sa vojnicima pešadije na vežbama Saber Junction (100 vojnika), Combined Resolve IV (100 vojnika) i Allied Spirit II (30 vojnika) koje je američka vojska sa partnerima organizovala na jugoistoku Nemačke. Medjutim, ukazuje se da savezna vlada nije znala ili htela da odgovori na pitanje šta se tamo i sa kojim ciljem tačno vežbalo.
U odgovoru Vlade Nemačke navodi se da usmerenje Srbije ka EU nije u koliziji sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna.
S druge strane, Srbija se kao pristupni kandidat obavezala da, do ulaska u Evropsku uniju, sve više uskladjuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
O saradnji sa nemačkom vojskom
Tri pitanja su levičari posvetili beogradskom Centru za evroatlanstske studije (CEAS), "trustu mozgova" koji se javno zalaže za članstvo Srbije u NATO.
[/size]
Jedno od pitanja je o finansiranju te organizacije iz odeljenja NATO za odnose s javnošću (NATO Public Diplomacy Division) - prema vidjenju Levice, to odeljenje je u Ukrajini pružilo znatnu pomoć da podrška NATO sa 13 do 15 odsto naraste na preko 50 procenata kroz nekoliko godina.
Na to nemačka vlada odgovara da pomenuto odeljenje NATO već nekoliko godina sponzoriše po jedan dogadjaj u organizaciji CEAS, te da toj organizaciji sredstva doniraju i Evropska komisija i razne fondacije.
Levicu je, kako se navodi, zanimalo na koji način srpska vojska saradjuje sa Bundesverom, a u odgovoru vlade je dat detaljan pregled kurseva i obuka koje su instruktori Bundesvera držali pojedinim srpskim oficirima, jedinicama, medicinskom osoblju, računovodjama To se, stoji u odgovoru, dešava na osnovu sporazuma o saradnji u sektoru odbrane iz aprila 2006. koji je tada zaključen sa Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore.
Trenutno, po srpskoj želji, traju konsultacije oko zamene tog sporazuma sličnim međuvladinim sporazumom između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije, odgovor je zvaničnog Berlina.
Jedno od pitanja posvećeno je i napadu američke avijacije na položaje tzv. Islamske države u Libiji (19. februar ove godine) - to je napad u kojem je, kako se veruje, stradalo dvoje srpskih diplomata koji su ranije oteti.
Vlada Nemačke na to pitanje odgovara da o tome nema nikakvih posebnih obaveštajnih ili drugih saznanja, te da u Berlinu nije poznato da li su srpski državljani stradali u tom napadu.
dw.com | 04. 05. 2016 - 11:10h
| Komentara: 30
Pozicija nemačke vlade po pitanju odnosa Beograda i Prišitne se temelji na pregovaračkom okviru, koji ne zahteva priznavanje kosovske nezavisnosti, navodi se u odgovorima nemačke vlade kancelarke Angele Merkel na 31 pitanje poslanika nemačke Levice o Srbiji, u koje je uvid imao Dojče vele.
Stranka Levice u nemačkom Budnestagu je pretposlednja po snazi sa 64 poslanika (poslednji su Zeleni sa 63 poslanika) i otvoreno se protivi nezavisnosti Kosova i širenju NATO-a. To ipak ne znači da pitanja koja postavlja nemačkoj Saveznoj vladi ostaju bez odgovora. Naprotiv!
Kako zvanični Berlin gleda na odnose Srbije i NATO? Da li je priznanje Kosova uslov za pristupanje EU? To su neka od pitanja koje je nemačka Levica postavila Merkelovom kabinetu,
Odgovori koje je ekskluzivno objavio Dojče Vele otkrivaju stavove zvaničnog Berlina o geopolitičkom pozicioniranju Srbije.
U njima između ostalog piše da se pozicija nemačke Vlade po pitanju odnosa Beograda i Prištine temelji na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahteva da do kraja pristupnih pregovara sa EU dođe do „obuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta“.
Dodaje se da pregovarački okvir ne zahteva „priznanje Kosova od strane Srbije“.
Sa druge strane, poslanica Levice Sevim Dagdelen stavove Brisela i Berlina vidi kao faktičko primoravanje Srbije da prizna Kosovo ukoliko želi da pristupi EU. U pitanju je način da se destabilizuje Balkan, ocenjuje Dagdelenova u izjavi za DW.
[size=15]Odnos sa NATO
Levicu je najpre zanimalo na koji način na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd pre godinu dana zaključio sa NATO. Prema tumačenju nemačke vlade, IPAP ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu neke zemlje u NATO, niti se kosi sa proklamovanom vojnom neutralnošću Srbije.
Srbija kao cilj u IPAP-u definiše nameru da, u skladu sa nacionalnim interesima, intenzivira saradnju sa NATO i drugim zemljama Partnerstva za mir. Osim toga, postoji više zemalja koje su privržene neutralnosti od saveza, ali istovremeno održavaju partnerske odnose sa NATO, na primer Švajcarska, Austrija, Finska ili Republika Moldavija, piše u odgovoru koji je u ime vlade stigao Levici iz Ministarstva spoljnih poslova.
Dodaje se da koalicioni sporazum demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) koji trenutno vladaju u Nemačkoj, predviđa aktivno podsticanje država Zapadnog Balkana na članstvo u Evropsku uniju i NATO, ali da je politička volja Srbije odlučujuća za intenzitet i dalje oblike odnosa sa NATO.
Berlinu je, ukazuje se, poznato da je srpski parlament decembra 2007. izglasao da je za promenu vojne neutralnosti potreban referendum.
Konstantni pokušaji da se srpska neutralnost smekša sve jačim vezivanjem uz evro-atlantske strukture stvara novu nesigurnost na Balkanu, tumači sa svoje strane poslanica Levice Sevim Dagdelen, koja je u svom poslaničkom klubu zadužena za spoljnu politiku i članica je Odbora Budenstaga za spoljne poslove.
Ona smatra da se približavanjem NATO Srbija primorava na suprotstavljanje Rusiji, ali i sopstvenom stanovništvu koje, kaže, „većinski odbacuje članstvo u zapadnom vojnom paktu“. Dagdelenova za DW još dodaje da bezbednosti u Evropi može biti samo „sa Rusijom, a ne protiv nje“.
O vojnim vežbama i odnosu sa Rusijom
U nekoliko pitanja su opozicioni poslanici pokušali da saznaju šta sve nemačka vlada zna o vojnim vežbama na kojima srpska armija učestvuje zajedno sa ruskom, odnosno sa zapadnim vojskama.
DW piše da odgovori nisu spektakularni, već su više sažetak javnosti dobro poznatih informacija recimo o srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, vojnoj vežbi Slovensko bratstvo i letačkom treningu srpskih i ruskih pilota aviona-lovaca i helikoptera - obe vežbe biće održane i ove godine.
Takođe, navodi se da je Vojska Srbije učestvovala sa vojnicima pešadije na vežbama Saber Junction (100 vojnika), Combined Resolve IV (100 vojnika) i Allied Spirit II (30 vojnika) koje je američka vojska sa partnerima organizovala na jugoistoku Nemačke. Medjutim, ukazuje se da savezna vlada nije znala ili htela da odgovori na pitanje šta se tamo i sa kojim ciljem tačno vežbalo.
U odgovoru Vlade Nemačke navodi se da usmerenje Srbije ka EU nije u koliziji sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna.
S druge strane, Srbija se kao pristupni kandidat obavezala da, do ulaska u Evropsku uniju, sve više uskladjuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
O saradnji sa nemačkom vojskom
Tri pitanja su levičari posvetili beogradskom Centru za evroatlanstske studije (CEAS), "trustu mozgova" koji se javno zalaže za članstvo Srbije u NATO.
[/size]
Foto: Promo
Jedno od pitanja je o finansiranju te organizacije iz odeljenja NATO za odnose s javnošću (NATO Public Diplomacy Division) - prema vidjenju Levice, to odeljenje je u Ukrajini pružilo znatnu pomoć da podrška NATO sa 13 do 15 odsto naraste na preko 50 procenata kroz nekoliko godina.
Na to nemačka vlada odgovara da pomenuto odeljenje NATO već nekoliko godina sponzoriše po jedan dogadjaj u organizaciji CEAS, te da toj organizaciji sredstva doniraju i Evropska komisija i razne fondacije.
Levicu je, kako se navodi, zanimalo na koji način srpska vojska saradjuje sa Bundesverom, a u odgovoru vlade je dat detaljan pregled kurseva i obuka koje su instruktori Bundesvera držali pojedinim srpskim oficirima, jedinicama, medicinskom osoblju, računovodjama To se, stoji u odgovoru, dešava na osnovu sporazuma o saradnji u sektoru odbrane iz aprila 2006. koji je tada zaključen sa Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore.
Trenutno, po srpskoj želji, traju konsultacije oko zamene tog sporazuma sličnim međuvladinim sporazumom između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije, odgovor je zvaničnog Berlina.
Jedno od pitanja posvećeno je i napadu američke avijacije na položaje tzv. Islamske države u Libiji (19. februar ove godine) - to je napad u kojem je, kako se veruje, stradalo dvoje srpskih diplomata koji su ranije oteti.
Vlada Nemačke na to pitanje odgovara da o tome nema nikakvih posebnih obaveštajnih ili drugih saznanja, te da u Berlinu nije poznato da li su srpski državljani stradali u tom napadu.
Guest- Guest
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Na da mi se to sve čitati, a baš me zanima što Nijemci kažu o Srbiji.
Nek netko pročita i napiše mi ono najvažnije u par rečenica.
Nek netko pročita i napiše mi ono najvažnije u par rečenica.
crvenkasti-
Posts : 29707
2014-04-17
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Jel može u jednoj prostoproširenoj rečenici?crvenkasti wrote:Na da mi se to sve čitati, a baš me zanima što Nijemci kažu o Srbiji.
Nek netko pročita i napiše mi ono najvažnije u par rečenica.
_________________
Jedan je Hase...
Ero- Posts : 13866
2014-04-23
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Lijepo te zamolim, a ti me zajebavaš. Lako je tebi kad si pametan, a ne glup kao ja.
crvenkasti-
Posts : 29707
2014-04-17
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
stvar je providna.
nemci planiraju da prikljuce srbiju i t.d.
svom ekonomskom prostoru,
a neki
drugi da blokiraju politicki manevarski prostor srbima.
za sam balkan, ispred eu, zapada, istureni su nemci.
to je smisao prijema srbije i c.gore u eu,
brze nego nekima prija, u regionu.
makedonija, siptari, albanci, ici ce po redu voznje, jer nemaju alternativu.
nemci planiraju da prikljuce srbiju i t.d.
svom ekonomskom prostoru,
a neki
drugi da blokiraju politicki manevarski prostor srbima.
za sam balkan, ispred eu, zapada, istureni su nemci.
to je smisao prijema srbije i c.gore u eu,
brze nego nekima prija, u regionu.
makedonija, siptari, albanci, ici ce po redu voznje, jer nemaju alternativu.
Last edited by pizzon on 4/5/2016, 14:50; edited 1 time in total
Guest- Guest
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
ocigledno da se nemci vrlo ozbiljno bave srbijom.
oni revnosno izvrsavaju svoje zadatke.
oni revnosno izvrsavaju svoje zadatke.
Guest- Guest
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Englezi uvijek pronađu varijantu kako to spriječiti.pizzon wrote:stvar je providna.
nemci planiraju da prikljuce srbiju i t.d.
svom ekonomskom prostoru,
To je konstanta njihove politike kroz povijest.
Napravit će vam neki rusvaj, vidjet ćete...
_________________
Jedan je Hase...
Ero- Posts : 13866
2014-04-23
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
nece, imaju interes da nas blokiraju,
to su " neki "
oni ce to kasnije, da se priklonimo
njihvim pol. stavovima u briselu
to su " neki "
oni ce to kasnije, da se priklonimo
njihvim pol. stavovima u briselu
Guest- Guest
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
Berlin gleda na Srbiju kao na prazan izbjeglicki rezervat koji treba napuniti. Samo da se obave neke sitne radnje oko papirologije. Bujrum.
omni-
Posts : 7009
2014-04-12
Lokacija: : 9 krug
Re: Evo kako Berlin gleda na Srbiju
omni wrote:Berlin gleda na Srbiju kao na prazan izbjeglicki rezervat koji treba napuniti. Samo da se obave neke sitne radnje oko papirologije. Bujrum.
Guest- Guest
Similar topics
» Kako nova šefica hrvatske diplomatije gleda na Srbiju
» Kako je NATO zabranio Srbiji radar, a dao Albaniji da nas gleda
» Kako ce svijet izgledati 2048.Berlin i Pariz bit ce napusteni
» Kako je Zidov i liberal demolirao Vucica i Srbiju u svezi 'Oluje'
» Bandić otvorio Spomenik domovini: "Ćaća gleda svoje djelo, a djelo gleda ćaću..."
» Kako je NATO zabranio Srbiji radar, a dao Albaniji da nas gleda
» Kako ce svijet izgledati 2048.Berlin i Pariz bit ce napusteni
» Kako je Zidov i liberal demolirao Vucica i Srbiju u svezi 'Oluje'
» Bandić otvorio Spomenik domovini: "Ćaća gleda svoje djelo, a djelo gleda ćaću..."
Page 1 of 1
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum