Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Page 7 of 11
Page 7 of 11 • 1, 2, 3 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Odmah su ustali protiv Nemaca i stvorili Užićku republiku kao jedinu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Oslobodili Loznicu, Šabac i druge gradove. Dok su u Zagrebu lizali dupe Hitleru i igrali nogomet na koji se danas ponose i dokzuju da su ustaška državi bili i ostali.tre911 wrote:A to su pametni srbi odma znali pa nisu ni napravi neku glupost da ne bi stradalo 100 srba, ono odma ste vi to znali u startu rata dok vas još nisu ni okupirali pa ste zato hrabro gurnuli parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob pod krevet a izvukli one bolje pakt nego rat i bolje rob nego grob :DDdzango wrote:Jebiga kad su za jednog Nemca streljali 100 Srba. Zatp su vaš Broz i komunisti tražili što veći užas i masakr, kako bi na srpskoj krvi gradili svoju revoluciju. Dobili ste kurac i i vi i on.tre911 wrote:
Je je, za vrijem cijelog rata u beogradu poginuo jedan njemac i to se spizdio pijan u u banderu, ovi ostali su živjeli ko kraljevi, ića i pića a bome i pičoka kao u priči :D
A za ovo drugo što se ljutiš turčine? pa jel nisu turci 500 godina konzumirali pravo prve bračne noći ili ne :D Ono imali ste priliku stati na kršćansku stranu 1396 ali vi odlučili da vam je bolja turska kita nego kršćanska braća. No vjerojatno bi i ja bio ljut da sam pripadnik takvog naroda sa takvim povijesnim nasljeđem pa ti ništa ne zamjeram vjeruj mi
Naravano da nisu. Inače bi konzumirali i kod vas, naročito u Hercegovini. A znamo da kad god malo zagreveš Hrvata, naiđeš na Hercegovca. Jebali su vam majku i uzduž i popreko.
Usput su napravili prvu judenfrei zemlju da se slučajno njemcima ne zamjerite i ponudili im na pladnju svu silu pičetine kao u stara dobra turska vremena :D
Jel znaš zašto hercegovaca imaš svugdje kada si ih već spomenio? Zato što bi agu skratili za glavu i utekli iz tog kraja sa svojom ženom zbog toga, eh da su znali kako vi to radite..
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi. Srv+bima je bio zbranjen ulaz u jevrejski logor. Naravno na zahtev nogometaša, ovaj ustaša.
Ima ih svugde jer je u Hercegovini kamen, isto kao i u Crnoj Gori. Ostalo je žvaka za budale, poput tebe. Ne bi se tobom ponosio onaj Hercegovac što ti je jebo babu uzduž i popreko.
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi.
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Koliko vidim, samo vi kmečite zbog očigledne istine da je današnja Hrvatska naslednik NDH i nemate ni jedan kontra argument. Ako je današnji savez naslednik saveza iz NDH, onda je današnja država naslednica NDH.tre911 wrote:Ma stvarno? Veber ti je na kulturan način pokušao reći da se ne sramotiš više ali ti nastavio i dobio po tamburi pa sad kmečiš. To što se svijet ne vrti oko srbije i srpskog mišljenja o nekim stvarima nije naš nego vaš jebeni velikosrpski problem.dzango wrote:Jedini argument na temi je da vaš savez priznaje da je naslednik NDH i da ste samim tim vi svi ustaše. To vi sami tvrdite. Ne ja. Ja samo artikulišem misao i posledice ovog poteza.tre911 wrote:Pa kad ne mogu kao ni ti parirarti argumentima pa krenu o ustašama i ostalim pizdarijama i dobiju po pički a ti si mi redovna mušterija :))dzango wrote:Ti si deđurna budala na forumu, pa nema mesta za mene. Jebiga, kada se pojaviš, svi ostali pretedenti za najveću budalu ućute i dive se tvom idiotluku.tre911 wrote:Ti si očito mazohist :D Mislim toliko se blamirati i glumiti budalu može samo teški mazohist i budala ali ajde nije zabranjeno :DDdzango wrote:Taman puste Srbina iz podruma. Kad eto ovoga koji traži i da mu skinu lanac.Regoč wrote:Taman se ljudi naviknu da su nam Srbi susjedi, prijatelji i rođaci, kad tamo eto ti Otrovne Pupavke.dzango wrote:Pa kako će drugačije ustaša da gleda Srbina?Regoč wrote:Ma žao mi drugih Srbah, čim se on oglasi, nekako ih svi priekim okom gledaju.dzango wrote:Neka njega. Neka vas jebe u zdrav mozak. Nije to tako loše.Regoč wrote:E, ajd u to uvjeri i Otrovnu Pupavku pa da se preventivno skloni da ga ne dokvači srbosjek.dzango wrote:Dakle današnja Hrvatska je ustaška država nastala na zločinu.
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
BRUTALNO ISTORIJSKO SVEDOČENJE: Ovako su Turci silovali device Srpkinje! (FOTO)
Društvenim mrežama u poslednjih nekoliko dana brzo su se proširile erotske fotografije pored kojih se navodi da predstavljaju razglednice sa motivima silovanja srpskih žena za vreme okupacije pod Turcima na prostoru Kosova i Metohije. Istina je da su se ovi zastražujući crteži početkom veka u pojedinim slučajevima koristili kao razglednice, ali su one ipak delovi iz knjige koja je objavljena 1909. godine u Beču, i predstavljala je erotsku literaturu u kojoj su uživali privilegovani pripadnici Austrougarske monarhije.
http://www.telegraf.rs/vesti/1335884-brutalno-istorijsko-svedocenje-ovako-su-turci-silovali-device-srpkinje-foto
Društvenim mrežama u poslednjih nekoliko dana brzo su se proširile erotske fotografije pored kojih se navodi da predstavljaju razglednice sa motivima silovanja srpskih žena za vreme okupacije pod Turcima na prostoru Kosova i Metohije. Istina je da su se ovi zastražujući crteži početkom veka u pojedinim slučajevima koristili kao razglednice, ali su one ipak delovi iz knjige koja je objavljena 1909. godine u Beču, i predstavljala je erotsku literaturu u kojoj su uživali privilegovani pripadnici Austrougarske monarhije.
http://www.telegraf.rs/vesti/1335884-brutalno-istorijsko-svedocenje-ovako-su-turci-silovali-device-srpkinje-foto
Piglet- Posts : 1505
2016-02-24
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Pošalješ razglednicu sa silovanjem Srpkinja od strane Turaka, toliko je to postala česta praksa i općepoznata činjenica. Bolesno.
Piglet- Posts : 1505
2016-02-24
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ajd baš da vidimodzango wrote:Odmah su ustali protiv Nemaca i stvorili Užićku republiku kao jedinu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Oslobodili Loznicu, Šabac i druge gradove. Dok su u Zagrebu lizali dupe Hitleru i igrali nogomet na koji se danas ponose i dokzuju da su ustaška državi bili i ostali.tre911 wrote:A to su pametni srbi odma znali pa nisu ni napravi neku glupost da ne bi stradalo 100 srba, ono odma ste vi to znali u startu rata dok vas još nisu ni okupirali pa ste zato hrabro gurnuli parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob pod krevet a izvukli one bolje pakt nego rat i bolje rob nego grob :DDdzango wrote:Jebiga kad su za jednog Nemca streljali 100 Srba. Zatp su vaš Broz i komunisti tražili što veći užas i masakr, kako bi na srpskoj krvi gradili svoju revoluciju. Dobili ste kurac i i vi i on.tre911 wrote:
Je je, za vrijem cijelog rata u beogradu poginuo jedan njemac i to se spizdio pijan u u banderu, ovi ostali su živjeli ko kraljevi, ića i pića a bome i pičoka kao u priči :D
A za ovo drugo što se ljutiš turčine? pa jel nisu turci 500 godina konzumirali pravo prve bračne noći ili ne :D Ono imali ste priliku stati na kršćansku stranu 1396 ali vi odlučili da vam je bolja turska kita nego kršćanska braća. No vjerojatno bi i ja bio ljut da sam pripadnik takvog naroda sa takvim povijesnim nasljeđem pa ti ništa ne zamjeram vjeruj mi
Naravano da nisu. Inače bi konzumirali i kod vas, naročito u Hercegovini. A znamo da kad god malo zagreveš Hrvata, naiđeš na Hercegovca. Jebali su vam majku i uzduž i popreko.
Usput su napravili prvu judenfrei zemlju da se slučajno njemcima ne zamjerite i ponudili im na pladnju svu silu pičetine kao u stara dobra turska vremena :D
Jel znaš zašto hercegovaca imaš svugdje kada si ih već spomenio? Zato što bi agu skratili za glavu i utekli iz tog kraja sa svojom ženom zbog toga, eh da su znali kako vi to radite..
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi. Srv+bima je bio zbranjen ulaz u jevrejski logor. Naravno na zahtev nogometaša, ovaj ustaša.
Ima ih svugde jer je u Hercegovini kamen, isto kao i u Crnoj Gori. Ostalo je žvaka za budale, poput tebe. Ne bi se tobom ponosio onaj Hercegovac što ti je jebo babu uzduž i popreko.
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi.
Okupacija Beograda:
Beograd je okupiran 13. aprila,
Užička republika:
Vlast partizana predvođenih Komunističkom partijom Jugoslavije trajala je od 24. rujna do 29. studenog 1941. godine:
Baš je odma, no srbi su to znali za 100 srba za 1 njemca pa su predali beograd 5 mjeseci ranije bez ispaljenog metka.
Judenfrei su napravili srbi a ne njemciu ma što god ti sebi pokušao slagati.
Guest- Guest
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Tebi se očito moraju crtati neke stvari, jednostavno ovako glupavo pisanje to nalaže.dzango wrote:Koliko vidim, samo vi kmečite zbog očigledne istine da je današnja Hrvatska naslednik NDH i nemate ni jedan kontra argument. Ako je današnji savez naslednik saveza iz NDH, onda je današnja država naslednica NDH.tre911 wrote:Ma stvarno? Veber ti je na kulturan način pokušao reći da se ne sramotiš više ali ti nastavio i dobio po tamburi pa sad kmečiš. To što se svijet ne vrti oko srbije i srpskog mišljenja o nekim stvarima nije naš nego vaš jebeni velikosrpski problem.dzango wrote:Jedini argument na temi je da vaš savez priznaje da je naslednik NDH i da ste samim tim vi svi ustaše. To vi sami tvrdite. Ne ja. Ja samo artikulišem misao i posledice ovog poteza.tre911 wrote:Pa kad ne mogu kao ni ti parirarti argumentima pa krenu o ustašama i ostalim pizdarijama i dobiju po pički a ti si mi redovna mušterija :))dzango wrote:Ti si deđurna budala na forumu, pa nema mesta za mene. Jebiga, kada se pojaviš, svi ostali pretedenti za najveću budalu ućute i dive se tvom idiotluku.tre911 wrote:Ti si očito mazohist :D Mislim toliko se blamirati i glumiti budalu može samo teški mazohist i budala ali ajde nije zabranjeno :DDdzango wrote:
Taman puste Srbina iz podruma. Kad eto ovoga koji traži i da mu skinu lanac.
Guest- Guest
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ne kontam... kaj bi se sad trebali odreći činjenice da su tadašnji dečki znali zabijati golove??? Kaj vas Srbe to jako vrijeđa? Bute si žile rezali?
_________________
provocator-
Posts : 5404
2015-08-11
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ajde baš da vidimo:tre911 wrote:Ajd baš da vidimodzango wrote:Odmah su ustali protiv Nemaca i stvorili Užićku republiku kao jedinu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Oslobodili Loznicu, Šabac i druge gradove. Dok su u Zagrebu lizali dupe Hitleru i igrali nogomet na koji se danas ponose i dokzuju da su ustaška državi bili i ostali.tre911 wrote:A to su pametni srbi odma znali pa nisu ni napravi neku glupost da ne bi stradalo 100 srba, ono odma ste vi to znali u startu rata dok vas još nisu ni okupirali pa ste zato hrabro gurnuli parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob pod krevet a izvukli one bolje pakt nego rat i bolje rob nego grob :DDdzango wrote:Jebiga kad su za jednog Nemca streljali 100 Srba. Zatp su vaš Broz i komunisti tražili što veći užas i masakr, kako bi na srpskoj krvi gradili svoju revoluciju. Dobili ste kurac i i vi i on.tre911 wrote:
Je je, za vrijem cijelog rata u beogradu poginuo jedan njemac i to se spizdio pijan u u banderu, ovi ostali su živjeli ko kraljevi, ića i pića a bome i pičoka kao u priči :D
A za ovo drugo što se ljutiš turčine? pa jel nisu turci 500 godina konzumirali pravo prve bračne noći ili ne :D Ono imali ste priliku stati na kršćansku stranu 1396 ali vi odlučili da vam je bolja turska kita nego kršćanska braća. No vjerojatno bi i ja bio ljut da sam pripadnik takvog naroda sa takvim povijesnim nasljeđem pa ti ništa ne zamjeram vjeruj mi
Naravano da nisu. Inače bi konzumirali i kod vas, naročito u Hercegovini. A znamo da kad god malo zagreveš Hrvata, naiđeš na Hercegovca. Jebali su vam majku i uzduž i popreko.
Usput su napravili prvu judenfrei zemlju da se slučajno njemcima ne zamjerite i ponudili im na pladnju svu silu pičetine kao u stara dobra turska vremena :D
Jel znaš zašto hercegovaca imaš svugdje kada si ih već spomenio? Zato što bi agu skratili za glavu i utekli iz tog kraja sa svojom ženom zbog toga, eh da su znali kako vi to radite..
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi. Srv+bima je bio zbranjen ulaz u jevrejski logor. Naravno na zahtev nogometaša, ovaj ustaša.
Ima ih svugde jer je u Hercegovini kamen, isto kao i u Crnoj Gori. Ostalo je žvaka za budale, poput tebe. Ne bi se tobom ponosio onaj Hercegovac što ti je jebo babu uzduž i popreko.
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi.
Okupacija Beograda:
Beograd je okupiran 13. aprila,
Užička republika:
Vlast partizana predvođenih Komunističkom partijom Jugoslavije trajala je od 24. rujna do 29. studenog 1941. godine:
Baš je odma, no srbi su to znali za 100 srba za 1 njemca pa su predali beograd 5 mjeseci ranije bez ispaljenog metka.
Judenfrei su napravili srbi a ne njemciu ma što god ti sebi pokušao slagati.
Витезови београдског неба - Шести ловачки пук
Предвиђајући рат југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле 'отвореним градом'. Но, то није спречило немачко 'Луфтвафе' да нападне наш престони град и да га разори. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зонеБеоград.
У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила. Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју, јер су као орлови бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових 'флуг-цојг'-формација. Они су истински витезови београдског неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца.
Шести ловачки ваздухопловни пук је био елитна ваздухопловна јединица у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде - најјаче јединице противваздушне одбране. Пук је имао добро обучено људство и најмодерније авионе. Мирнодопска локација пука је била на аеродрому 'Земун', где се налазила и Шеста ваздухопловна база. Ратна летелишта су се, с обзиром на задатак пука, налазила у непосредној близини Београда. Зона пука је обухватала североисточни део државне територије, где су се налазили значајни објекти - велики градови, индустријски центри, комуникацијски чворови и мостови на Сави, Тиси и Дунаву.
Храбри пилоти из Шестог ловачког пука су у току одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године према подацима у књизи потпуковника Костића 'Пламен над Београдом', оборили 42 немачка авиона, а за још 19 се то не може тачно тврдити. У књизи 'Наше небо априла 1941.' инг. Петар Боснић наводи 47 оборених непријатељских авиона. Тачан број немачких авиона, које су 6. и 7. априла пилоти Шестог ловачкогпука оборили над Београдом, не може се утврдити, али на основу доступних извора број се креће између 42 и 48 авиона.
У тим неравноправним борбама у ваздуху су погинула једанаесторица наших пилота: десеторица из Шестог пука и капетан Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука. Рањено је девет пилота: од тога шесторица тешко, а тројица лакше. У априлском рату је погинуло 135 југословенских летача и око 600 нелетача. Ваздухопловство је пружило одлучан и организован отпор, а изведена су и узвратна дејства по немачким аеродромима.
'За мном! Пали и полећи по патролама!'
Пилотски ас који је у Шестоаприлском рату оборио три немачка Месершмита, Ђорђе Стојановић једном приликом је рекао: 'Свако се за нешто роди, а ми смо се родили за пилоте - имали смо све потребно - одважност, борбеност, спретност и били смо витезови'.
Око 7. часова је дат знак 'Ваздушна опасност' јер се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера једна дуж Тисе, а друга Дунавом. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је командова викнувши: 'За мном!, пали и полећи по патролама'.
Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После 5 минута на висини 3000 метара између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце. Командира нисам могао да опоменем, јер радио станица ми није радила. Повећао сам брзину, престигао га и крилима дао знак. Отпочела је борба са немачким ловцима, који су пратили бомбардере. У ваздуху је била цела група по патролама, сем команданта групе мајора Адума Ромеа, који је остао на земљи....
Из наше ескадриле су у ваздуху биле све четири патроле, 8 авиона, јер је девети авион био оштећен при слетању 5. априла. Командир Жуњић је наставио у истом правцу и напао један бомбардер Хајнкел 111, па је одмах био изложем нападу ловаца Ме 109Ф и борио се са њима, погођен, долази до пожара, због кога искаче из авиона. Висећи на падобрану убијен је митраљеским рафалима немачких пилота ловаца. Схвативши да сам сам, напао сам три Ју-87 [Штуке]. Напао сам одоздо најпре десну, која је одмах оборена, па леву, која је погођена из близине.
Затим сам се сукобио са три Ме-109 Ф, и на једнога сам усредсредио паљбу, светлећи метци су обележавали поготке, он се одвојио и кренуо понирући ка румунској граници. Гонио сам га на висини 300 до 400 метара над пругом управцу Вршца и отварао ватру. Успео је да се извуче, јер ми нисмо имали запаљиву муницију - тако да погодци нису имали жељени ефекат, а Ме 109Ф био је бржи за око 50 км/час од нашег Ме 109Е. Прекинуо сам гоњење јер је и гориво било прикрају и вратио се на аеродром и слетео из правца Дунава. Сам без свога командира. [Одломак из текста пилота Ђорђа С. Стојановића]
Za to vreme su Hrvati dočekivali Nemce raširenih ruku. Ili da kažem, raširenih usta i igrali sa njima nogomet.
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ne vređa ništa. Ja pozdravljam ovaj potez. On dokazuje da je današnji nogometni savez naslednik nekadašnjeg nogometnog saveza a današnja država naslednica nekadašnje države. Što se na forumu stalno sporilo.provocator wrote:Ne kontam... kaj bi se sad trebali odreći činjenice da su tadašnji dečki znali zabijati golove??? Kaj vas Srbe to jako vrijeđa? Bute si žile rezali?
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Onečišćenje okoliša je svaka kvantitativna i kvalitativna promjena fizikalnih, kemijskih i bioloških karakteristika osnovnih sastavnica okoliša (zrak, voda, tlo, hrana), što dovodi do narušavanja zakonitosti u ekosustavu, temeljenih na mehanizmima samoregulacije. Te promjene djeluju danas, ali i ubuduće, na pogoršanju zdravstvenih, gospodarstvenih i drugih uvjeta života.
Fiziologija proučava životne pojave i funkcioniranje stanica, tkiva, organa, organskih sustava i organizama u cjelini (16. st.). Ekologija se bavi odnosom između živih bića i okoliša (E. Haeckel). Ekofiziologija proučava djelovanje različitih ekoloških čimbenika na funkciju stanica, tkiva, organa, organskih sustava i organizama, te populacije organizama (npr. preživljavanje u ekstremnim uvjetima - to se postiglo mutacijama). Toksikologija proučava djelovanje otrova na žive organizme - bavi se većim dozama i njihovim neposrednim učinkom (škrge riba se unište - brža smrt → akutno trovanje).
Ekotoksikologija proučava direktni ili indirektni učinak ksenobiotika na ekosustav, na sve živuće organizme i njihovu organizaciju, odnos prema neživoj tvari, međusobne odnose i odnos prema čovjeku (J. M. Juany, 1979.). Kako se u nekom jezeru mijenja pH, tako se mijenja i sastav populacija i broj jedinki u tom jezeru. Termin ekotoksikologija uveo je 1969. R. Truhaut. To je interdisciplinarno područje toksikologije i ekofiziologije. Na prva oštećenja u okolišu ukazali su istraživači 1962. godine, nakon otkrića utjecaja DDT-a na okoliš (Carson u SAD-u, 50-tih i 60-tih godina).
Ksenobiotik je svaka tvar koju nalazimo unutar organizma, a da se obično ne proizvodi niti se očekuje da će unutar njega biti prisutna. To mogu biti i tvari prisutne u mnogo višim koncentracijama od uobičajenih. Točnije, lijekovi poput antibiotika su ksenobiotici u ljudi jer ih ljudsko tijelo ne proizvodi samo niti bi se moglo očekivati da će oni biti prisutni kao dio svakodnevne prehrane. Međutim, termin se u ekotoksikologiji koristi u kontekstu polutanata kao što su dioksini i poliklorirani bifenili, te njihovog učinka na živi svijet. Prirodni spojevi mogu također postati ksenobiotici ukoliko nađu put unutar drugog organizma (npr. prirodni ljudski hormoni mogu dospjeti unutar organizma riba koje žive nizvodno od izljeva pročistača gradske kanalizacije).
Toksikant je otrovni ksenobiotik, a polutant tvar koja zagađuje. Polutanti mogu biti onečistači - neke kemijske, anorganske tvari, npr. DDT u vodi, kemikalije, fizikalni faktori (buka), teški metali (npr. olovo nakupljeno unutar organizma majke može se osloboditi laktacijom; teški metali se naročito nakupljaju u korijenu (hipokotil) cikle, mrkve i sl.), te zagađivači - organski materijal (npr. E. coli u vodi - fekalno zagađenje), biološki supstrati (štavljenje kože), krv, mikroorganizmi i sl.
Toksikologija se dijeli na kliničku toksikologiju (humana, veterinarska, farmaceutska - pronalaze adekvatne protuotrove koji brzo djeluju; homocidi - podskupina pesticida - ubijaju ljude), koja se bavi akutnim trovanjem ljudi ili životinja, toksikologiju u medicini rada (uvjeti na radnome mjestu - loša zaštita na radu: majke u tvornici olovnih akumulatora (→ laktacija → oslobađa se olovo u mlijeko); kemijska industrija (Saponia Osijek - detergenti - mijenjaju površinsku napetost); kemijska izrada pesticida i bojnih otrova (→ homocidi - ljudi umirali od raka jetre)), toksikologiju hrane (sanitarna inspekcija za konzerviranje; radioaktivni maslac iz Černobila - držan duboko smrznut 15 godina, pa pušten u prodaju; pesticidi - točno određena koncentracija i karenca → piše koliko mora proći od prskanja do korištenja, jer sunce i voda nakon određenog vremena pretvaraju toksični spoj u netoksični) i ekotoksikologiju (okolišna toksikologija; "domaći" proizvodi - više opterećeni otrovom (pesticidima); makromolekule ne mogu proći kroz crijeva - genetski modificirana hrana - gušterača ima DNAaze i RNAaze).
Uvod
Ekotoksikologija se bavi malim (subtoksičnim) koncentracijama onečišćivača u okolišu, koje su prije smatrane nevažnima, tako da se radi o relativno mladoj znanosti. 60-tih godina prošlog stoljeća u žitnicama Sjeverne Amerike ljudi su počeli obolijevati od tumora jetre, nakon čega se počelo povezivati uvjete okoliša i okolnosti s bolestima. Pokazalo se da je za to kriv DDT u malim, subakutnim dozama; posljedica - učestalija pojava tumora jetre.
Do tog vremena su se ignorirali neki okolišni otrovi i sl., te se sve većinom baziralo na medicinskoj toksikologiji. Npr. u žitnicama, na područjima intenzivnog uzgoja voća, povrća i sl. koriste se pesticidima, pa više nema insektivornih ptica. Kukac koji je otrovan pesticidom ne umire odmah, nego postane trom i ne bježi od ptica, zbog čega predstavlja vrlo opasnog prijenosnika otrova prema drugim karikama u hranidbenom lancu (ptice).
DDT je iskorijenio tuberkulozu i malariju jer se bacao u jezera i otud dalje širio, te uništio komarce. Osim toga, zahvaljujući DDT-u, povećala se i proizvodnja hrane.
Čovjek je zadnja karika u hranidbenom lancu, hrani se otrovanim biljkama, kao i životinjama koje unutar organizma nakupljaju otrove. Subtoksične doze se stalnim zbrojem nakupljaju i zbrajaju unutar organizma; u analizi i detekciji vrlo malenih doza nastaju veliki problemi.
Skupine polutanata
1. ANORGANSKI IONI → Cd, Pb, Zn, Mg, Hg itd.
olovo → u benzinu - atmosfera → danas u tlu → hrana
kadmij → tamo gdje je i olovo → sekundarni onečistač uz olovo
živa → prva ili druga generacija pesticida - Rusija i Kina - danas
2. ORGANSKI POLUTANTI
heksaklorcikloheksan (HCH) - derivat DDT-a (~DDD, DDE) => teško razgradivi
fenoksi-herbicidi → 2,4-D; 2,4,5-D → defolijanti korišteni u Vijetnamu → vijetnamska bolest
herbicidi su usmjereni protiv biljaka - toksični i za ljude
3. ORGANOMETALNI SPOJEVI → metilživa
zaljev Minamata, Japan, 1950.
kruženje hranidbenim lancem
utjecaj i na ljude - oštećenja živčanog sustava (to je bila tvornica plastičnih masa)
4. RADIOAKTIVNI IZOTOPI
alfa, beta i gama zračenje
5. PLINOVI
ozon, O3 - jaki oksidans
CFC, NO, NOx, CO, CO2, SO2
Onečišćenje
Ekološki čimbenici
Ekološki čimbenici koji utječu na dinamičke promjene unutar populacije ili vrste u svojem okolišu obično se dijele u dvije skupine: abiotički i biotički. Abiotički čimbenici su geološki, geografski, hidrološki i klimatološki parametri. Biotop je okolišno uniformna regija karakterizirana određenim setom abiotičkih ekoloških čimbenika. Specifični abiotički čimbenici uključuju vodu, zrak, tlo (pH, salinitet, sadržaj fosfora i dušika, sposobnost zadržavanja vode), temperaturu, svjetlost, prirodne katastrofe. Biocenoza ili životna zajednica je skupina biljaka, životinja, mikroorganizama. Svaka populacija je rezultat razmnožavanja pripadnika iste vrste i kohabitacije u zadanom prostoru i vremenu. Biotički ekološki čimbenici utječu na vijabilnost biocenoze, a mogu biti intraspecijski i interspecijski.
Svaka vrsta ima svoju ekološku valenciju u odnosu na ekološke čimbenike, a njezine najvažnije točke su ekološki minimum, ekološki optimum i ekološki maksimum. Ekološki subminimum su ograničavajući čimbenici; ekološki supramaksimum dovodi do oštećenja struktura; ekološki čimbenik može biti i štetan i koristan - npr. NaCl je koristan u prehrani, ali u vrlo visokim koncentracijama štetan. To u farmakologiji vrijedi i za koncentraciju lijekova, a vrijedi i za pesticide. Philippus Theophrastus Aureolus Bombastus von Hohenheim, poznatiji kao Paracelsus, ponekad smatran i ocem toksikologije, poznat je po izjavi: "Alle Ding sind Gift, und nichts ohn Gift; allein die Dosis macht, daß ein Ding kein Gift ist", u prijevodu: "Sve su tvari otrov i ništa nije bez otrova; samo doza određuje da nešto ne bude otrovno". Npr. korištenje pesticida - prevelikom koncentracijom povećavamo otrovnost tog sredstva u biosferi.
Kod otrova manje koncentracije (subtoksične, subminimalne doze), te supramaksimalne doze pričinjavaju velike štete organizmu (ili okolišu).
Abiotički čimbenici
Fizičko-kemijski:
Hladnoća / toplina (vodozemci se mogu smrznuti - etilen-glikol → antifriz)
Voda / vlaga (neke životinje nemaju mehanizme koji ih štite od isparavanja, pa su prisiljene živjeti u vodenom okolišu)
Svjetlost / električna struja (=> tetanička kontrakcija mišića (trajna - grč))
Otrovi
Zračenje
Mehaničke povrede
Geografski:
Klimatski - tropska klima / arktička i antarktička klima / umjerena klima
Nadmorska visina - zbog razine kisika (manje na većim visinama)
Dubina mora, jezera i rijeka (hiperbarički čimbenici) => svakih 10 m dubine hidrostatski tlak raste za 1 atm; životinje koje žive u takvom okolišu imaju izjednačen tlak - ako ih se izvadi van (npr. s 5 atm na 1 atm), one se raspuknu.
Socijalni:
Materijalni položaj
Psihički i radni uvjeti - nehigijenski uvjeti i neadekvatna prehrana => poremećaji u strukturi i funkcioniranju organizma
antifriz (etilen-glikol) → u vinarijama → drže vino vani u limenim posudama, pa dodaju etilen-glikol kako se ne bi smrznulo (vino gubi kvalitetu kad se smrzne) → bubrežne bolesti
smrzavanje tkiva - alpinisti - amputacija → jer dolazi do odumiranja tkiva
epifiza → djeluje na količinu svjetla (oči su indikatori količine svjetla) → bitno da se osunča koža → cirkadijski ritam; život u tami => depresija, ne dolazi do ovulacije niti spermatogeneze; zima → umorniji, depresija → premalo svjetla
Biotički čimbenici
Egzogeni: različiti uzročnici bolesti (virusi, bakterije, paraziti), odnos predator-plijen / grabežljivac-žrtva (npr. mungosi na Mljetu uvedeni zbog zmija - zmija sada više nema, pa napadaju domaće životinje) => prirodni odnos predator-plijen kontrolira veličinu populacije
Endogeni: oštećenje organa, disfunkcije (nenormalna funkcija), prestanak funkcije, poremetnje u regulaciji
Glavni čimbenici onečišćenja okoliša
prirodni i antropogeni izvori i djelovanja
Prirodni
erupcije vulkana
zemljotresi
izvori plinova i vruće vode (toplice)
izvori kemijski onečišćene vode (zakiseljene vode,...)
udari meteora
vjetrovi
oborine
buka
Antropogeni
u svakoj proizvodnji => bar 40% otpad
Tehnološka revolucija
mišićni rad čovjeka i životinje
parni stroj (J. Watt 1769. godine) - revolucija u transportu (ugljen)
motor s unutarnjim sagorijevanjem (C. F. Benz 1878. godine) - "Ottov motor" => lavina različitih strojeva pokretanih fosilnim gorivima
Sve to dovelo je do porasta potrošnje ruda i nafte. Danas godišnje trošimo oko 130.109 tona ruda, fosilnog goriva i građevinskog materijala; to je kompozicija vagona koja bi 15 puta obišla ekvator. Porast potrošnje je enorman - električne energije, atomske energije itd.
Demografska eksplozija
1850. godine - 1 262 000 000 ljudi
1950. godine - 2 521 000 000 ljudi
1990. godine - 5 263 000 000 ljudi
2000. godine - 6 070 000 000 ljudi
2008. godine (siječanj) - 6 641 000 000 ljudi
2050. godine (predviđanje) - 8 909 000 000 ljudi
Porast broja stanovnika:
veća proizvodnja hrane
upotreba umjetnih gnojiva
upotreba pesticida (od 1950-tih nadalje => znatno povećani urodi pšenice)
prve tri stavke zajedno = zelena revolucija
veća proizvodnja za ostale potrebe čovjeka, napredak tehnologije
više otpada iz proizvodnje
više otpada iz domaćinstva
veća potrošnja vode (u Europi: 200 litara po glavi stanovnika dnevno) i kisika
problemi urbanih sredina → na 0,5% Zemljine površine živi 45% stanovništva
Razvoj prometa(~la)
parobrod (R. Fulton 1803.)
parna lokomotiva (G. Stephenson 1829.)
benzinski motor (1885.)
dizelski motor (1892.)
masovna proizvodnja automobila (H. Ford 1908.)
=> opterećenje stratosfere ispušnim plinovima - NO, NO2, CO, CO2, (CH3)x
Ostalo
primarno mjesto onečišćenja: voda, zrak, tlo, hrana
kemijsko / fizikalno / biološko (mikroorganizmi, gljivice, toksini)
podrijetlo - prirodno i antropogeno
učinci onečišćenja: korozija metala i nemetala, kisele kiše (uništavanje spomenika, šuma,...), utjecaj na procese u atmosferi, vodi i tlu, utjecaj na preživljavanje mikroorganizama (propadanje mikroorganizama u tlu - oni su simbionti (humus); nastaju aseptička tla - bez mikroorganizama i bez biljaka; dodatna opasnost: rezistentni mikroorganizmi), utjecaj na zdravlje okoliša i čovjeka, te degradacija ekosustava
Amerika, Rusija i Kina nisu potpisale Kyoto-sporazum jer bi im to uništilo industriju. Zabrana korištenja freona u rashladnim uređajima nije odgovarala Kini, koja je baš u to vrijeme uvela proizvodnju hladnjaka za domaćinstva. Estonija je prije 10 godina bila najveći emiter CO2 => Rusija je prljavu industriju selila u satelitske države. Slično su radile i zapadne zemlje. Afrika je rezervoar otpada Europe i bogatog svijeta.
Prosječni osobni automobil u godini prevali 10 000 km:
potroši 800-1000 litara benzina
oslobodi 16-24 kg olova (iz tetraetil-olova u običnom benzinu) - tla uz prometnice su izrazito opterećena olovom; tamo gdje je olovo, nalazi se i kadmij; olovo u mlijeku (pašnjaci uz prometnice)
oslobodi oko 500 kg ugljikovih spojeva (CO, CO2, CH4 i dr.)
Na mobilne onečišćivače (prometala) otpada 44%, dok stacionarni sudjeluju s 56% (industrija, kućanstva). Pojedinačna ložišta puno više onečišćuju zrak nego toplane (zagađuju sa SO2). Kisele kiše aktiviraju aluminij koji uništava korijenov sustav.
porast kakvoće organizama:
prirodna pozitivna selekcija → adaptacija (prilagodba)
umjetna negativna selekcija → lov (ubijaju se bolje jedinke)
umjetna pozitivna selekcija → križanje (prenose se izabrane osobine)
Ekspozicija otrova ili vrijeme unošenja otrova može znatno utjecati na toksicitet trovanja, te treba voditi računa o dozi (koncentraciji) i vremenu ekspozicije. Akutno trovanje događa se kod naglog izlaganja tijela otrovu. Kronično trovanje posljedica je duge ekspozicije organizma nekom otrovu. Sudbinom otrova u tijelu bavi se toksikokinetika, znanstveno područje koje se bavi kvalitativnim i kvantitativnim promjenama otrova u organizmu, tj. kinetikom resorpcije (biotransformacija → povećanje ili smanjenje toksičnosti).
Otrov je kemijski spoj koji je s obzirom na kvalitetu, količinu i koncentraciju stran tijelu, a dospio je na bilo koji način u organizam ili je u njemu nastao, te remeti normalne životne procese i funkcije i izaziva druga oštećenja, a ne djeluje niti mehanički niti termički. Toksin je proizvod živog organizma (biotoksini), a toksikant je umjetno proizvedena tvar. Zootoksini su otrovi životinjskog porijekla, a fitotoksini biljnog (nikotin je prirodni insekticid). Bakteriotoksini nastaju u bakterijama (endotoksini - Salmonella, egzotoksini - aflatoksin (od crne snijeti - na pšenici), botulin (u konzervama s napuhnutim limom)), a mikotoksini u gljivama (penicilin - antibiotik za mikroorganizme). Toksikoze su bolesti izazvane otrovom, a intoksikacija unos otrova u organizam. Toksikoinfekcije su bolesti izazvane trovanjem endotoksina koji se oslobađaju u probavnom traktu (Salmonella - štetni produkti). Toksičnost je osobina neke tvari da izazove neki efekt u organizmu (→toksični efekt). Toksicitet je relativan pojam, označava stupanj toksičnosti neke tvari u odnosu na drugu; stupnjevanje se mijenja - kod nas Zakon o prometu otrova => 4 skupine otrova (→ toksicitet se izražava pomoću LD50 - količina otrova koja ubija 50% jedinki):
Prva skupina → do 50 mg kg-1 LD50
Druga skupina → 50 do 250 mg kg-1 LD50
Treća skupina → 250 do 1000 mg kg-1 LD50
Četvrta skupina → 1000 do 5000 mg kg-1 LD50
LD50 se najčešće određuje na štakorima. LD50 za ptice i ribe: mg otrova po kg hrane (ptice); mg otrova po litri vode (ribe). NOAEL → najviša doza koja ne uzrokuje oštećenje (No Observable Adverse Effect Level). NOAEL označava razinu izlaganja organizma, utvrđenu eksperimentalno ili empirijski, kod koje nema biološki ili statistički značajnog porast (npr. promjena morfologije, funkcionalnog kapaciteta, rasta, razvoja ili trajanja života) učestalosti ili ozbiljnosti bilo kakvih štetnih učinaka u izloženoj populaciji, kada se ona usporedi sa svojom odgovarajućom kontrolom. U toksikologiji NOAEL je specifično najviša testirana doza ili koncentracija tvari (npr. kemikalije) ili agensa (npr. zračenja) kod koje nema štetnog učinka u izloženih testnih organizama kod kojih su više doze ili koncentracije rezultirale štetnim učinkom. Ta se razina može koristiti u procesu ustanovljavanja odnosa doza-odgovor, što je temeljni korak većine metoda procjene rizika. NOEL → doza koja ne uzrokuje statistički ili biološki značajno povećanje frekvencije ili jačine bilo kojeg efekta (No Observed Effect Level). HNTD → najveća netoksična doza, tj. najveća količina neke tvari koja ne izaziva oštećenje (Highest Non-Toxic Dose). MTD → minimalna toksična doza → najmanja doza koja uzrokuje oštećenja. Koncentracija toksične tvari u hrani, vodi i tekućinama živih organizama izražava se u: (1) ppm - mg, (2) pps - μg, (3) ppt - ng.
Dinamika ljudske populacije
Ljudska populacija je bila stabilna do Srednjeg Vijeka. Sredinom 19. stoljeća dosegnut je broj od 1 milijarde stanovnika. Različite regije imaju različite stope rasta populacije, ali u neobičnom slučaju 20. stoljeća, svijet je iskusio najveće povećanje populacije u ljudskoj povijesti zbog napretka u medicini i golemog porasta poljoprivredne proizvodnje kao posljedice Zelene Revolucije.
2000. godine Ujedinjeni Narodi procijenili su stopu rasta svjetske populacije na 1,14% (ili oko 75 milijuna ljudi) godišnje, što je manje od npr. 1987. godine, s 86 milijuna novorođenih. U posljednjih nekoliko stoljeća, broj ljudi na Zemlji se višestruko povećao. Do 2000. godine bilo je 10 puta više ljudi na Zemlji nego 300 godina prije. Prema podacima Faktopedija CIA-e iz 2005. i 2006. godine, svjetska populacija trenutačno se povećava za 203 800 ljudi svakoga dana. Faktopedija iz 2007. godine povećala je broj na 211 090 ljudi dnevno.
Globalno, stopa rasta populacije postepeno se snižava od svog vrhunca od 2,19% 1963. godine, ali rast ostaje vrlo visok na Bliskom Istoku i u području subsaharske Afrike.
U nekim zemljama rast populacije je negativan, posebno u srednjoj i istočnoj Europi (uglavnom zbog niske stope plodnosti), te Južnoj Africi (zbog velikog broja umrlih povezanih s HIV-om). Unutar slijedećih 10 godina, Japan i neke države zapadne Europe također očekuju negativni rast zbog neadekvatne stope rađanja.
Rast populacije koji prelazi kapacitet nekog područja ili okoliša rezultira prenapučenošću. Takva se područja mogu smatrati i "premalo napučenima" ako populacija nije dovoljno velika kako bi održala ekonomski sustav; međutim, mnogi koji prenapučenost ne smatraju ozbiljnim problemom ne uzimaju u obzir održivost ekonomskih sustava, degradaciju okoliša koju ekonomija uzrokuje, te ekološki utjecaj postojeće populacije.
Po trenutnim stopama rasta, sredinom 21. stoljeća populacija bi mogla doseći gotovo 9 milijardi ljudi, no i uz dobru medicinsku skrb doći će do stagnacije zbog raznih egzotičnih bolesti, ratova, rezistencije na antibiotike i sl. Međutim, doći će do povećanja potrošnje (voda, nafta, itd.) i količine proizvedenog otpada; potrošnja se ne povećava linearno kao broj stanovnika, nego višestruko brže.
Razvijeni dio stanovništva (oko 25% ukupne populacije) troši 3179 kalorija dnevno, što je pretjerana količina jer se danas ljudi malo kreću, zbog automatizacije potreba za hranom se smanjuje, i dok se razvijeni dio svijeta suočava s problemom pretilosti (u razvijenom dijelu svijeta 80% ljudi bavilo se 1990. godine laganim radom, a teškim gotovo ništa), ostatak svijeta gladuje. Neishranjeni dio stanovništva (Afrika, Azija, Latinska Amerika) troši 2230 kalorija dnevno, što je premalo jer se veći dio stanovnika bavi napornim poslovima. Da bi se stanovništvo prehranilo, nužna je velika proizvodnja hrane, koja ovisi o pesticidima, što uzrokuje onečišćenje. Siromašni dio svijeta, osim nerealne podjele dobara, ima dodatni problem i u lošoj geografskoj poziciji (suše, monsuni).
U razvijenom dijelu svijeta dio poljoprivrednih proizvoda se čak i uništava, kako ne bi došlo do pada cijene, a isto vrijedi za naftu u naftom bogatim zemljama. Kad cijena na tržištu padne, u naftovode se pušta manje nafte dok potrebe na tržištu ne porastu.
Toksikokinetika - promet otrova kroz tijelo
Na ekosustav djeluju klima, svjetlost, temperatura, zračenja i dr. Onečišćeni ekosustav ima utjecaj na žive organizme. Egzogena intoksikacija (uzrokovana trovanjem izvana) može dovesti do oštećenja fizioloških sustava (imunohematopoetski, kardiovaskularni, probavni, egzokrini, endokrini, živčani, reproduktivni). Pritom su dva bitna faktora (1) vrijeme ekspozicije otrovu, pri čemu toksikacija na duži rok ima ozbiljnije posljedice i (2) doza (koncentracijska vrijednost otrova). Usprkos tome, pojedini fiziološki sustavi mogu se prilagoditi. Aklimatizacija je privremena prilagodba fiziološkog sustava na nepovoljne uvjete izvana (klimatski ili toksikanti), dok je adaptacija prilagodba vezana uz genom (nasljedna). Aklimatizacija može biti na otrove (suživot s otrovima); aklimacija se značajnim dijelom odnosi na klimatske prilagodbe => na laboratorijskim životinjama radimo aklimatizaciju i adaptaciju. Imamo nekoliko varijabli: npr. zima - kraći dan, niža temperatura, vlažnost zraka - ide se faktor po faktor po skupinama. Na nagle promjene organizam se prilagođava duže; štitnjača svojim hormonima diže metabolizam i termički prilagođava organizam. Reprodukcijom se prenose prilagodbe na specifične uvjete s generacije na generaciju.
Etiologija proučava uzrok bolesti; patogeneza izučava mehanizam bolesti; etiopatogeneza proučava uzrok brze bolesti i smrti.
Putevi unosa toksikanta
1. INHALACIJSKI (RESPIRACIJSKI) PUT → pluća (100 m2 - alveole → efikasna izmjena O2) - inhalacijski toksini iz zraka idu kroz veliku površinu → najbrže trovanje - ovisi o koncentraciji otrova i vremenu inhaliranja; kroz kapilarnu alveolarnu mrežu otrov ulazi direktno u cirkulaciju - otrov je u čitavom tijelu za 1 minutu
BOJNI OTROVI - homocidi → otrov ide ravno u pluća
IRITATIVNI OTROVI - mogu oštetiti pluća plinovima → suzavac - može oštetiti pluća do raspadanja
2. PERKUTANO - PREKO KOŽE → površina oko 2 m2 + sluznice; koža nije apsolutna barijera, propusna je za neke tvari => lipidi i proteini prolaze kroz lipidni dvosloj; kupanje u ljekovitom blatu kompenzira minerale u tijelu, kupanje u moru - difuzija iona (jod, natrij, klor,...); koža je difuzibilna - kupanje u onečišćenom jezeru može dovesti do trovanja
trovanje kroz kožu: u filmskim studijima Hollywooda mnogi ljudi su umrli kad su ih kao statiste mazali bojama za kožu; došlo je do trovanja teškim metalima (olovo, kadmij, živa); deblji slojevi sprečavaju znojenje i izlučivanje dijelom endogenih metabolita, pa mnoge tvari koje se inače izlučuju znojenjem (uključujući i produkte vlastitog metabolizma) zastaju u tijelu
sluznice su još propusnije od kože, npr. sluznica usne šupljine najbrže apsorbira alkohol (i lijekove - tablete koje se stavljaju pod jezik); etilen-glikol (antifriz) uzrokuje raspad jetre (slatkast, žute boje, dodavan vinu da se ne smrzne); metilni alkohol oštećuje mozak - trovanje kroz usnu šupljinu
3. PROBAVILO (usta, želudac, crijevo) → površina oko 300 m2
trovanje i na razini usta zbog velike propusnosti sluznice, unatoč relativno maloj površini u usporedbi s površinom cijelog probavnog kanala
želudac - mala propusnost i mala mogućnost apsorpcije iako ima sluznicu, jer postoji debeli mukozni sloj koji štiti od djelovanja enzima i niske pH vrijednosti; niski pH u želucu nepovoljno djeluje na farmakološki efekt nekog preparata => film tablete - mnogi lijekovi su inkapsulirani kako bi prošli želudac i apsorbirali se u crijevu; ioni klora iz želuca + prepolovljene film tablete = opasno jer mogu stvoriti otrove
crijevne resice imaju ogromnu površinu, odgovorne za apsorpciju hrane u krvotok; portalni krvotok vodi iz crijeva u jetru, glavni detoksikacijski organ; otrovi topivi u mastima (liposolubilni otrovi) se iz crijeva apsorbiraju u limfotok (lipidi su velike molekule, pa ulaze u limfne kapilare), zbog čega ne prolaze kroz jetru, već idu ravno do srca => opasniji; otrovi topivi u vodi (hidrosolubilni otrovi) idu krvotokom i ulaze u jetru, a neki tamo i ostaju (barijera koja nas štiti od otrovnosti)
fiziološka zadaća tankog i debelog crijeva = apsorpcija (to uključuje i apsorpciju otrova)
4. PARENTERALNO
umjetni unos lijekova / otrova (injekcijski)
im = intramuskularno
iv = intravenski => najbrži put djelovanja lijeka (1 min)
sc = potkožno, subkutano
id = unutar kože, intradermalno
Na duži rok se lijek unosi intradermalno + subkutano + intramuskularno. Na taj se način lijek oslobađa postepeno, malo po malo.
Sudbina otrova
1. Akumulacija → nakupljanje u mekim tkivima i organima
deponiranje npr. kloriranih ugljikohidrata u masnom tkivu → kad dođe do razgradnje masti, mobiliziraju se i otrovi - kod nagle dijete može doći do akutnog trovanja => akutno trovanje životinja koje hiberniraju, npr. medvjed - ako je koncentracija otrova dovoljno visoka, mogu od trovanja i uginuti
tvornica liposolubilnih otrova (detergenti) → žene u trudnoći troše masno tkivo, laktacija → masti u mlijeku su jednim dijelom iz potkožnog sloja => ako je koncentracija otrova visoka, može doći do trovanja novorođenčeta, a majka može proći bez posljedica jer su otrovni spojevi pohranjeni u mastima
u koštanom tkivu - teški metali - po kostima se utvrdi je li netko otrovan teškim metalima → kadmij u ostacima kose; Beethoven je umro od olova iz premaza glinenih čaša iz kojih je pio mineralnu vodu
2. Transformacija → otrov se kemijski promijeni
npr. vezanje klora u želucu na neki spoj - utjecaj lijekova ne može se pratiti na kulturi stanica! (spoj postaje otrovan kad prođe kroz želudac - lažna informacija na kulturi stanica)
enzimi mogu reducirati i promijeniti kemijsku strukturu tvari; otrov se može detoksicirati, pretvoriti u neotrovan spoj, ili se toksikacijom primarno neotrovna tvar može pretvoriti u otrov
neke su tvari strane za djecu, a nisu za odrasle (i obrnuto)
3. Amplifikacija → širenje otrova
u tijelu otrov ima svoje primarno mjesto nakupljanja (neurotoksični, nefrotoksični,...)
međutim, kad se tijelo dulje vrijeme eksponira nekom otrovu (kod kronične ekspozicije), on ne šteti samo primarnom organu, već se može širiti po cijelom tijelu
4. Magnifikacija → odnosi se na ekosustav i porast otrovnosti kroz hranidbeni lanac
kroz hranidbeni lanac koncentracija otrova može narasti i 100 000 puta
ljudi su zadnja karika hranidbenog lanca, pa nakupljaju otrove i iz biljnih i iz životinjskih izvora
koncentracija otrova raste kod proždrljivih životinja (npr. kormorani, galebovi i općenito ptice, sisavci) jer imaju živ i dinamičan metabolizam => kod karika u lancu koje imaju živi metabolizam veća je stopa porasta otrovnosti
5. Rezistencija → stečena otpornost na neki otrov
možemo steći otpornost na otrov (postoje detoksikacijski mehanizmi, pa nam otrov sve manje šteti), ali i naviku, ovisnost o otrovu (nikotin, droga i sl.)
fiziološki sustav pušača se promijeni - pokušava funkcionirati s trovanjem - ovisnici pogrešno funkcioniraju
MITRIDATIZACIJA
4. st. pr. Kr.
čest običaj trovanja suparnika za vlast
postojali su "liječnici trovači" → trovanje hranom i pićem - prilagođavanje doze masi
kralj Mitridat - otrovao bližnje da dođe na vlast; kako i sam ne bi bio otrovan, počeo je uzimati male količine otrova (ideja: ako se navikne na otrov, onda otrov na njega neće djelovati) - uspjelo mu je jer su ga triput bezuspješno pokušali otrovati, i to sve većim koncentracijama - spriječio je akutno trovanje i stvorio rezistenciju => organizam je stvorio mehanizme detoksikacije (otrov mu manje šteti, ima pripremljene enzime)
jetra - enzimi za razgradnju alkohola se izlučuju tek nakon dužeg vremena → pretvaraju alkohol u vodu i CO2; iznad 2 promila alkohola - komatozno stanje
Ekskrecija
mokraća → filtracija dijela otrova kroz bubrege; 1000 do 1500 mililitara na dan
fekalije → oko 400 grama na dan - neapsorbirani otrovi iz probavila; preko žuči i crijeva izlazi većina otrova
znoj → oko 400 mililitara na dan - saune su korisne jer izbacuju otrov iz tijela; trovanje vlastitim znojem - npr. odjeća korištena za špricanje vinograda - znoj otapa otrove iz odijela - difundiraju kroz kožu
mlijeko → oko 1500 mililitara na dan - otrov se oslobađa iz tijela preko mlijeka i truje dijete
suze → više-manje simboličko izlučivanje
Otrovi se nazivaju prema primarnom mjestu djelovanja i nakupljanja, iako djeluju i na druge organe, tj. tkiva. Kad se otrov aplicira kronično (subtoksične doze kroz dulje vrijeme), koncentracije se apliciranog otrova zbrajaju - ukupna koncentracija linearno raste, a posljedice se vide tek kad se dostigne kritična točka (npr. trovanje talijem - strašan otrov - jetra, slezena - hemoliza eritrocita - žutica...). Kad se koncentracija pribraja, znači da se otrov nije kemijski promijenio, on je u tzv. slobodnoj formi (to je najgori slučaj jer se na taj način koncentracija stalno povećava). U organizmu se događa detoksikacija i ekskrecija; ako je mjesto eliminacije bubreg, a otrov nefrotoksičan, dolazi do oštećenja bubrega. Detoksikacija otrova je razgradnja u neotrovne ili manje otrovne produkte (npr. hidrolitička razgradnja pomoću vode). Jedan dio otrova može se razgraditi i svjetlom, no samo u kožnom (površinskom) sloju (fotolitička razgradnja). Moguća je i termolitička razgradnja, iako tjelesna temperatura nije velika - tako se mogu razgraditi toksini (otrovi organskog podrijetla), koji su često po sastavu proteini. Vrućica eliminira takve otrove jer proteini na oko 40oC denaturiraju. Za vrijeme epidemija kuge i kolere, onaj tko je preživio vrućicu, bio bi poslije zdrav i imun - opasnost od vrućice je što se raspadaju i vlastiti enzimi. Kako temperatura tijela raste, stimulira se metabolizam - ubrzava se 10% za svakih 1oC. Međutim, termoliza je u ljudskom tijelu slaba.
Mnogi mikroorganizmi su se navikli na određene otrove, koriste ih za hranu - upotrebljavaju se u detoksikaciji, u pročišćavanju otpadnih voda - fenol / nafta - manje koncentracije.
Kako se otrov nalazi u organizmu
1. otrov u tijelu može biti u neizmijenjenom obliku → slobodna forma
ako je otrov u slobodnoj formi, bitno je hoće li oštetiti bubrege, koji su mjesto eliminacije iz organizma
2. otrov može biti vezan za bjelančevine plazme ili u citoplazmi stanice → vezana forma
vezane forme otrova teže se riješiti jer se otrov teško otpušta s proteina na koji je vezan, a bubreg ne propušta proteine → zbog toga vezani otrovi dalje cirkuliraju
3. otrov može biti vezan u deponij → deponirana forma - u masno tkivo
liposolubilni otrovi vezani su uz promet masti, pa ih slijede; u slučaju aktivacije masti, mobiliziraju se i otrovi; masno tkivo unutar organizma (oko 20%) neprestano cirkulira (mijenja položaj), što predstavlja problem jer se otrovi stalno otpuštaju, te može doći do intenzivne intoksikacije
puh i medvjed hiberniraju, za to vrijeme metabolizam se usporava 60%, no masti koje se koriste mobiliziraju i otrove, ukoliko ih ima u masnom tkivu → ako je koncentracija dovoljno visoka - akutno trovanje - u proljeće se životinje ne probude => ENDOGENA INTOKSIKACIJA
rezerve glikogena u tijelu čine oko 3000 kalorija, što je dovoljno energije za oko 36 sati; glikogen služi kao pričuva između obroka, za održavanje razine šećera u krvi; tek kad se zaliha glikogena potroši, počinje razgradnja masti - 1 gram masti ima oko 9 kalorija, pa za izgubiti 1 kilogram masti treba oko 4 dana gladovanja - oko pola kilograma masti troši se dnevno ako se ništa ne jede, no ako postoji otrovanje u deponiju koje nije u tako velikoj koncentraciji da bi toksini izazvali akutno trovanje, taj toksin ide cirkulacijom u jetru, pa preko žuči u crijevo, te se sa fekalijama izbacuje iz tijela; kako se otrov ne bi reapsorbirao u tankom crijevu, jetra ga veže za makromolekularni spoj
problem za farmakologe predstavlja tjelesni sustav za eliminaciju otrova (u ovom slučaju lijeka apliciranog intravenski) koji djeluje već unutar nekoliko sati; npr. djelatna koncentracija penicilina, koja ubija mikroorganizme, je između 0,5 i 0,8
prva generacija penicilina bila je u kristaliničnom obliku i takav se penicilin eliminirao iz tijela za 4 sata, pa bi pacijentu trebalo davati novu dozu intravenski svaka 2 sata → pacijentima su davali tri puta veću dozu, koja je trajala oko 4 sata, nakon čega su morali dobiti novu injekciju
druga generacija penicilina bila je vezana za nosač, ne u fiksni spoj, već lagano vezan, pa se lagano ispuštao kao depo-efekt (usporena resorpcija i ekskrecija); nosač je bio prokain - otpuštao se polako kroz 24 sata, no morao je biti apliciran višom dozom od one terapijske
treća generacija penicilina koristi kao nosač (depo-spoj) denzatin → oko 16 sati koncentracija raste na terapijsku razinu, ali onda i traje dva do tri dana
Detoksikacija
1. detoksikacija u prirodi → hidrolitički, fotolitički, termolitički, pirolitički → spalionice opasnog otpada - 1000oC, uz manjak O2, mikrobiološki → u cementarama i željezarama još se spaljuju otrovi (stari lijekovi - spaljivanje - cementara u Umagu)
2. detoksikacija u organizmu → u stanicama (fagociti)
jetra - fagociti, enzimi, biokemijski postupci, biofizikalni postupci
koža - fotolitički
crijevo - mikrobiološki - simbiotske bakterije
organizam - hidrolitički, termolitički
KAPACITET DETOKSIKACIJE:
a) ako je veći ili jednak od unosa toksikanta → sve se razgradi
b) ako je manji od unosa → dio toksikanta ostaje nerazgrađen
neki otrovi su postojani, perzistentni, s velikim vremenom poluraspada (vrijeme razgradnje do netoksičnih produkata) - takvi su otrovi opasni jer im ništa ne šteti, a koncentracija se samo pribraja
mikroorganizmi jako brzo razvijaju rezistentnost (otpornost) na toksikant (antibiotike); brzo razmnožavanje (svaki mjesec leglo od 12 mladih), velika stopa mutacija i rezistentnost idu na ruku i štakorima - otpornost na rodenticide - brza prilagodba
štakori i miševi su radiorezistentni; otrovi za njih su antikoagulansi → problem je što životinja na taj način umire kroz 10 dana, štakori krvare svugdje; ako ih ulove mačke, otruju se
navikavanje na toksikant može stvoriti ovisnost - ovisnost je tolerancija na toksikant, ali u slučaju manjka otrova nastupa kriza
DETOKSIKACIJA U JETRI:
važno je histološko i fiziološko stanje jetre
mehanizmi:
1. konjugacije → vezanje s glukuronskom kiselinom, benzojevom kiselinom i cisteinom → u ovako vezanom obliku otrovi se fekalijama izbacuju van organizma jer su preveliki za epitelne stanice tankog crijeva
2. acetilacije → vezanje s acetilnom skupinom (-CH2CHO), npr. sulfonamidi (lijekovi umjesto antibiotika - baktericidno svojstvo)
3. enzimatske razgradnje → mikrosomalni enzimi; jetra nema već pripremljene enzime, osim ako je prethodno postojao stalni unos nekog otrova za koji se pripremila specifičnim enzimima
4. fiksacije → vezanje na proteine i postepeno izlučivanje, npr. sa žuči (metali)
5. fagocitoza → Kupfferove stanice - fagocitiraju čestične tvari
procesi: oksidacija, redukcija, hidroliza, sintetsko-konjugacijske reakcije, promjena površinske napetosti (svođenje otrova na površinsku napetost vode → otrov izađe iz tijela zajedno s vodom), povećanje aciditeta (pH)
ULOGE JETRE:
kod odraslog čovjeka - oko 1500 grama
detoksikacija, aktivacija nekih vitamina (D i E), sinteza žuči, fagocitoza, termoprodukcija, katabolizam, (de)aminacija aminokiselina, sinteza ureje, mokraćne kiseline, sinteza bjelančevina, deponij, hematopoeza
detoksikacija je moguća svjetlom (fotolitički), vodom (hidrolitički), visokom temperaturom (termolitički) i mikroorganizmima
u prirodi temperature većinom nisu jako visoke; u vulkanima može doći do pirolitičke razgradnje
pirolitička razgradnja - na > 1000oC, bez prisustva kisika (cementare, željezare) → ne nastaju otrovi kao kod običnog spaljivanja
lijekovi → toksikacija - otapanjem se spoje s drugim tvarima i postaju još toksičniji
mikroorganizmi - navikli na toksične tvari - žive s otrovom → dobri detoksikacijski modeli - npr. pročišćavanje vode → dio ih mutira - klonovima otrovi ne smetaju - mogu specifično mutirati
detoksikacija je prirodni fenomen → zbog detoksikacije je moguće da je 1 + 1 = 0
u biološkom ratovanju se može koristiti E. coli s genom za različite bolesti → moguće je ubaciti gen za proizvodnju nikotina → spore mikroorganizama u zraku → zaraziti se može udahom → mikroorganizmi proizvode otrove u našem tijelu
u ratu - bačena "paučina" → mikroorganizmi koji uzrokuju teške probleme na plućima → polisaharidi bili hranidbena podloga za mikroorganizme - razmnožavali se na tlu; pretpostavka da dolazi iz Rusije
postoje lako razgradive i teško razgradive (postojane) tvari - poluvrijeme raspada govori o razgradnji otrova
često se forsiraju pesticidi koji imaju dodatne utjecaje na okoliš, jer su dozvoljeni puno ranije nego novije (prihvatljivije) vrste pesticida
u organizmu se također događaju termolitički i hidrolitički procesi - jetra - centar detoksikacije → toksini se eliminiraju vezanjem za nosač, preko žuči i crijeva, koje ne resorbira kompleksne velike molekule
kod kronične ekspozicije jetra stvara prilagodbene enzime za razgradnju određenog otrova - prvo vrijeme nema enzima, pa toksin štetno djeluje, no dugotrajno izlaganje subtoksičnoj dozi dovodi do navikavanja na otrov, npr. prilagodba na alkohol (osoba koja nije naučena na piće bit će pijana od puno manje doze)
kronični ovisnici imaju mehanizme za detoksikaciju, iako postoji mogućnost akutnog trovanja; enzimi pretvaraju alkohol u vodu, pa kronični alkoholičari piju više
kada alkohol izgara u organizmu, stvara se toplina → oslobađa se više ATP-a, jača mišićna aktivnost
alkohol-dehidrogenaza pretvara alkohol u acetaldehid, a aldehid-dehidrogenaza pretvara acetaldehid u octenu kiselinu → CO2 + H2O
spojevi koji nastaju razgradnjom alkohola su toksični
alkoholičari se brže oslobađaju alkohola iz tijela
Za liječenje alkoholičara se koriste disulfiram i naltrekson. Disulfiram se prodaje pod imenima Antabuse, Antabus i Abstinyll, a uzrokuje akutnu osjetljivost na alkohol. Također se proučava kao tretman za ovisnost o kokainu, jer sprečava razgradnju dopamina (neuroprijenosnik čije otpuštanje kokain stimulira); višak dopamina rezultira povećanom anksioznošću, povišenim krvnim tlakom, nemirom i drugim neugodnim simptomima. Disulfiram je primjer tiuram disulfida, oksidiranog derivata dietil-ditiokarbamata. Naltrekson je antagonist opioidnih receptora, a koristi se primarno za smanjivanje apstinencijske krize nakon ovisnosti o alkoholu i opioidima.
U uvjetima normalnog metabolizma, alkohol se razgrađuje u jetri pomoću enzima alkohol dehidrogenaze i acetaldehid dehidrogenaze. Disulfiram djeluje na drugi korak ovog puta tako da blokira enzim aldehid dehidrogenazu. Nakon unošenja alkohola pod utjecajem disulfirama, koncentracija acetaldehida u krvi može biti 5 do 10 puta veća od one tijekom metabolizma iste količine samog alkohola. Kako je acetaldehid jedan od glavnih uzroka simptoma "mamurluka", disulfiram stvara trenutačnu intenzivno negativnu reakciju na uzimanje alkohola. Nekih 5 do 10 minuta nakon uzimanja alkohola, pacijent može iskusiti efekte snažnog mamurluka u periodu između 30 minuta i nekoliko sati. Simptomi uključuju crvenilo kože, ubrzano lupanje srca, uzdihanost i manjak daha, mučninu i povraćanje. Disulfiram se ne bi smio uzimati ako je alkohol konzumiran u posljednjih 12 sati. Ne postoji tolerancija na disulfiram: što se duže uzima, njegovi su efekti jači. Kako se disulfiram apsorbira polagano kroz probavni trakt i iz tijela eliminira polagano, efekti mogu trajati do 2 tjedna nakon prvotnog uzimanja; zbog toga medicinska etika nalaže da pacijenti budu u potpunosti informirani o posljedicama reakcije alkohol-disulfiram. Alkoholičari moraju sami pristati na tretman, nakon čega indirektno dolaze do spoznaje da manja količina alkohola uzrokuje manje tegobe. Nuspojave uključuju utrnulost ili bockavost potkoljenica i zaduhu (manjak daha). Disulfiram se ne bi smio davati pacijentima koji uzimaju neke stimulativne lijekove i antidepresive, jer inhibira enzim dopamin-beta-hidroksilazu, čime blokira metabolizam dopamina do norepinefrina. U kombinaciji s dopaminskim agonistom i/ili efektom ponovnog uzimanja stimulanata, to može uzrokovati dramatični porast sinaptičkih razina dopamina, rezultirajući nesanicom, paranojom, a u ekstremnim slučajevima i psihozom.
Naltrekson se prodaje u generičkom obliku kao klorovodična sol, naltrekson-hidroklorid, pod komercijalnim imenima Revia, Depade i Vivitrol. Ne smije ga se zamijeniti s naloksonom, koji se koristi u hitnim slučajevima predoziranja, a ne za dugoročnu kontrolu ovisnosti. Naltrekson i njegov aktivni metabolit 6-beta-naltreksol su kompetitivni antagonisti na mikro- i kapa-opioidnim receptorima, te u manjem opsegu na delta-opioidnim receptorima. Plazmatski poluživot naltreksona je oko 4 sata, a za 6-beta-naltreksol 13 sati. Blokada opioidnih receptora je osnova njegova djelovanja u upravljanju ovisnošću o opioidima - on reverzibilno blokira ili ublažava efekte opioida. Upotreba naltreksona u ovisnosti o alkoholu (etanolu) pokazala se uspješnom, iako mehanizam djelovanja u ovom slučaju nije posve razjašnjen; kao antagonist opioidnih receptora vjerojatno djeluje modulacijom dopaminergičnog mezolimbičkog puta kojeg, vjeruje se, aktivira etanol. Naltrekson se metabolizira uglavnom do 6-beta-naltreksola jetrenim enzimom dihidrodiol-dehidrogenazom. Drugi metaboliti se dalje metaboliziraju konjugacijom s glukuronidom. Ponekad se naltrekson koristi za rapidnu detoksifikaciju ("rapid detox") od ovisnosti o opioidima. Princip rapidne detoksifikacije je da se inducira blokada opioidnih receptora dok je pacijent u stanju smanjene svijesti, kako bi se ublažili simptomi apstinencijske krize kod pacijenta. Rapidna detoksifikacija pod općom anestezijom uključuje nesvjesnog pacijenta i zahtijeva intubaciju i respirator.
Fiziologija proučava životne pojave i funkcioniranje stanica, tkiva, organa, organskih sustava i organizama u cjelini (16. st.). Ekologija se bavi odnosom između živih bića i okoliša (E. Haeckel). Ekofiziologija proučava djelovanje različitih ekoloških čimbenika na funkciju stanica, tkiva, organa, organskih sustava i organizama, te populacije organizama (npr. preživljavanje u ekstremnim uvjetima - to se postiglo mutacijama). Toksikologija proučava djelovanje otrova na žive organizme - bavi se većim dozama i njihovim neposrednim učinkom (škrge riba se unište - brža smrt → akutno trovanje).
Ekotoksikologija proučava direktni ili indirektni učinak ksenobiotika na ekosustav, na sve živuće organizme i njihovu organizaciju, odnos prema neživoj tvari, međusobne odnose i odnos prema čovjeku (J. M. Juany, 1979.). Kako se u nekom jezeru mijenja pH, tako se mijenja i sastav populacija i broj jedinki u tom jezeru. Termin ekotoksikologija uveo je 1969. R. Truhaut. To je interdisciplinarno područje toksikologije i ekofiziologije. Na prva oštećenja u okolišu ukazali su istraživači 1962. godine, nakon otkrića utjecaja DDT-a na okoliš (Carson u SAD-u, 50-tih i 60-tih godina).
Ksenobiotik je svaka tvar koju nalazimo unutar organizma, a da se obično ne proizvodi niti se očekuje da će unutar njega biti prisutna. To mogu biti i tvari prisutne u mnogo višim koncentracijama od uobičajenih. Točnije, lijekovi poput antibiotika su ksenobiotici u ljudi jer ih ljudsko tijelo ne proizvodi samo niti bi se moglo očekivati da će oni biti prisutni kao dio svakodnevne prehrane. Međutim, termin se u ekotoksikologiji koristi u kontekstu polutanata kao što su dioksini i poliklorirani bifenili, te njihovog učinka na živi svijet. Prirodni spojevi mogu također postati ksenobiotici ukoliko nađu put unutar drugog organizma (npr. prirodni ljudski hormoni mogu dospjeti unutar organizma riba koje žive nizvodno od izljeva pročistača gradske kanalizacije).
Toksikant je otrovni ksenobiotik, a polutant tvar koja zagađuje. Polutanti mogu biti onečistači - neke kemijske, anorganske tvari, npr. DDT u vodi, kemikalije, fizikalni faktori (buka), teški metali (npr. olovo nakupljeno unutar organizma majke može se osloboditi laktacijom; teški metali se naročito nakupljaju u korijenu (hipokotil) cikle, mrkve i sl.), te zagađivači - organski materijal (npr. E. coli u vodi - fekalno zagađenje), biološki supstrati (štavljenje kože), krv, mikroorganizmi i sl.
Toksikologija se dijeli na kliničku toksikologiju (humana, veterinarska, farmaceutska - pronalaze adekvatne protuotrove koji brzo djeluju; homocidi - podskupina pesticida - ubijaju ljude), koja se bavi akutnim trovanjem ljudi ili životinja, toksikologiju u medicini rada (uvjeti na radnome mjestu - loša zaštita na radu: majke u tvornici olovnih akumulatora (→ laktacija → oslobađa se olovo u mlijeko); kemijska industrija (Saponia Osijek - detergenti - mijenjaju površinsku napetost); kemijska izrada pesticida i bojnih otrova (→ homocidi - ljudi umirali od raka jetre)), toksikologiju hrane (sanitarna inspekcija za konzerviranje; radioaktivni maslac iz Černobila - držan duboko smrznut 15 godina, pa pušten u prodaju; pesticidi - točno određena koncentracija i karenca → piše koliko mora proći od prskanja do korištenja, jer sunce i voda nakon određenog vremena pretvaraju toksični spoj u netoksični) i ekotoksikologiju (okolišna toksikologija; "domaći" proizvodi - više opterećeni otrovom (pesticidima); makromolekule ne mogu proći kroz crijeva - genetski modificirana hrana - gušterača ima DNAaze i RNAaze).
Uvod
Ekotoksikologija se bavi malim (subtoksičnim) koncentracijama onečišćivača u okolišu, koje su prije smatrane nevažnima, tako da se radi o relativno mladoj znanosti. 60-tih godina prošlog stoljeća u žitnicama Sjeverne Amerike ljudi su počeli obolijevati od tumora jetre, nakon čega se počelo povezivati uvjete okoliša i okolnosti s bolestima. Pokazalo se da je za to kriv DDT u malim, subakutnim dozama; posljedica - učestalija pojava tumora jetre.
Do tog vremena su se ignorirali neki okolišni otrovi i sl., te se sve većinom baziralo na medicinskoj toksikologiji. Npr. u žitnicama, na područjima intenzivnog uzgoja voća, povrća i sl. koriste se pesticidima, pa više nema insektivornih ptica. Kukac koji je otrovan pesticidom ne umire odmah, nego postane trom i ne bježi od ptica, zbog čega predstavlja vrlo opasnog prijenosnika otrova prema drugim karikama u hranidbenom lancu (ptice).
DDT je iskorijenio tuberkulozu i malariju jer se bacao u jezera i otud dalje širio, te uništio komarce. Osim toga, zahvaljujući DDT-u, povećala se i proizvodnja hrane.
Čovjek je zadnja karika u hranidbenom lancu, hrani se otrovanim biljkama, kao i životinjama koje unutar organizma nakupljaju otrove. Subtoksične doze se stalnim zbrojem nakupljaju i zbrajaju unutar organizma; u analizi i detekciji vrlo malenih doza nastaju veliki problemi.
Skupine polutanata
1. ANORGANSKI IONI → Cd, Pb, Zn, Mg, Hg itd.
olovo → u benzinu - atmosfera → danas u tlu → hrana
kadmij → tamo gdje je i olovo → sekundarni onečistač uz olovo
živa → prva ili druga generacija pesticida - Rusija i Kina - danas
2. ORGANSKI POLUTANTI
heksaklorcikloheksan (HCH) - derivat DDT-a (~DDD, DDE) => teško razgradivi
fenoksi-herbicidi → 2,4-D; 2,4,5-D → defolijanti korišteni u Vijetnamu → vijetnamska bolest
herbicidi su usmjereni protiv biljaka - toksični i za ljude
3. ORGANOMETALNI SPOJEVI → metilživa
zaljev Minamata, Japan, 1950.
kruženje hranidbenim lancem
utjecaj i na ljude - oštećenja živčanog sustava (to je bila tvornica plastičnih masa)
4. RADIOAKTIVNI IZOTOPI
alfa, beta i gama zračenje
5. PLINOVI
ozon, O3 - jaki oksidans
CFC, NO, NOx, CO, CO2, SO2
Onečišćenje
Ekološki čimbenici
Ekološki čimbenici koji utječu na dinamičke promjene unutar populacije ili vrste u svojem okolišu obično se dijele u dvije skupine: abiotički i biotički. Abiotički čimbenici su geološki, geografski, hidrološki i klimatološki parametri. Biotop je okolišno uniformna regija karakterizirana određenim setom abiotičkih ekoloških čimbenika. Specifični abiotički čimbenici uključuju vodu, zrak, tlo (pH, salinitet, sadržaj fosfora i dušika, sposobnost zadržavanja vode), temperaturu, svjetlost, prirodne katastrofe. Biocenoza ili životna zajednica je skupina biljaka, životinja, mikroorganizama. Svaka populacija je rezultat razmnožavanja pripadnika iste vrste i kohabitacije u zadanom prostoru i vremenu. Biotički ekološki čimbenici utječu na vijabilnost biocenoze, a mogu biti intraspecijski i interspecijski.
Svaka vrsta ima svoju ekološku valenciju u odnosu na ekološke čimbenike, a njezine najvažnije točke su ekološki minimum, ekološki optimum i ekološki maksimum. Ekološki subminimum su ograničavajući čimbenici; ekološki supramaksimum dovodi do oštećenja struktura; ekološki čimbenik može biti i štetan i koristan - npr. NaCl je koristan u prehrani, ali u vrlo visokim koncentracijama štetan. To u farmakologiji vrijedi i za koncentraciju lijekova, a vrijedi i za pesticide. Philippus Theophrastus Aureolus Bombastus von Hohenheim, poznatiji kao Paracelsus, ponekad smatran i ocem toksikologije, poznat je po izjavi: "Alle Ding sind Gift, und nichts ohn Gift; allein die Dosis macht, daß ein Ding kein Gift ist", u prijevodu: "Sve su tvari otrov i ništa nije bez otrova; samo doza određuje da nešto ne bude otrovno". Npr. korištenje pesticida - prevelikom koncentracijom povećavamo otrovnost tog sredstva u biosferi.
Kod otrova manje koncentracije (subtoksične, subminimalne doze), te supramaksimalne doze pričinjavaju velike štete organizmu (ili okolišu).
Abiotički čimbenici
Fizičko-kemijski:
Hladnoća / toplina (vodozemci se mogu smrznuti - etilen-glikol → antifriz)
Voda / vlaga (neke životinje nemaju mehanizme koji ih štite od isparavanja, pa su prisiljene živjeti u vodenom okolišu)
Svjetlost / električna struja (=> tetanička kontrakcija mišića (trajna - grč))
Otrovi
Zračenje
Mehaničke povrede
Geografski:
Klimatski - tropska klima / arktička i antarktička klima / umjerena klima
Nadmorska visina - zbog razine kisika (manje na većim visinama)
Dubina mora, jezera i rijeka (hiperbarički čimbenici) => svakih 10 m dubine hidrostatski tlak raste za 1 atm; životinje koje žive u takvom okolišu imaju izjednačen tlak - ako ih se izvadi van (npr. s 5 atm na 1 atm), one se raspuknu.
Socijalni:
Materijalni položaj
Psihički i radni uvjeti - nehigijenski uvjeti i neadekvatna prehrana => poremećaji u strukturi i funkcioniranju organizma
antifriz (etilen-glikol) → u vinarijama → drže vino vani u limenim posudama, pa dodaju etilen-glikol kako se ne bi smrznulo (vino gubi kvalitetu kad se smrzne) → bubrežne bolesti
smrzavanje tkiva - alpinisti - amputacija → jer dolazi do odumiranja tkiva
epifiza → djeluje na količinu svjetla (oči su indikatori količine svjetla) → bitno da se osunča koža → cirkadijski ritam; život u tami => depresija, ne dolazi do ovulacije niti spermatogeneze; zima → umorniji, depresija → premalo svjetla
Biotički čimbenici
Egzogeni: različiti uzročnici bolesti (virusi, bakterije, paraziti), odnos predator-plijen / grabežljivac-žrtva (npr. mungosi na Mljetu uvedeni zbog zmija - zmija sada više nema, pa napadaju domaće životinje) => prirodni odnos predator-plijen kontrolira veličinu populacije
Endogeni: oštećenje organa, disfunkcije (nenormalna funkcija), prestanak funkcije, poremetnje u regulaciji
Glavni čimbenici onečišćenja okoliša
prirodni i antropogeni izvori i djelovanja
Prirodni
erupcije vulkana
zemljotresi
izvori plinova i vruće vode (toplice)
izvori kemijski onečišćene vode (zakiseljene vode,...)
udari meteora
vjetrovi
oborine
buka
Antropogeni
u svakoj proizvodnji => bar 40% otpad
Tehnološka revolucija
mišićni rad čovjeka i životinje
parni stroj (J. Watt 1769. godine) - revolucija u transportu (ugljen)
motor s unutarnjim sagorijevanjem (C. F. Benz 1878. godine) - "Ottov motor" => lavina različitih strojeva pokretanih fosilnim gorivima
Sve to dovelo je do porasta potrošnje ruda i nafte. Danas godišnje trošimo oko 130.109 tona ruda, fosilnog goriva i građevinskog materijala; to je kompozicija vagona koja bi 15 puta obišla ekvator. Porast potrošnje je enorman - električne energije, atomske energije itd.
Demografska eksplozija
1850. godine - 1 262 000 000 ljudi
1950. godine - 2 521 000 000 ljudi
1990. godine - 5 263 000 000 ljudi
2000. godine - 6 070 000 000 ljudi
2008. godine (siječanj) - 6 641 000 000 ljudi
2050. godine (predviđanje) - 8 909 000 000 ljudi
Porast broja stanovnika:
veća proizvodnja hrane
upotreba umjetnih gnojiva
upotreba pesticida (od 1950-tih nadalje => znatno povećani urodi pšenice)
prve tri stavke zajedno = zelena revolucija
veća proizvodnja za ostale potrebe čovjeka, napredak tehnologije
više otpada iz proizvodnje
više otpada iz domaćinstva
veća potrošnja vode (u Europi: 200 litara po glavi stanovnika dnevno) i kisika
problemi urbanih sredina → na 0,5% Zemljine površine živi 45% stanovništva
Razvoj prometa(~la)
parobrod (R. Fulton 1803.)
parna lokomotiva (G. Stephenson 1829.)
benzinski motor (1885.)
dizelski motor (1892.)
masovna proizvodnja automobila (H. Ford 1908.)
=> opterećenje stratosfere ispušnim plinovima - NO, NO2, CO, CO2, (CH3)x
Ostalo
primarno mjesto onečišćenja: voda, zrak, tlo, hrana
kemijsko / fizikalno / biološko (mikroorganizmi, gljivice, toksini)
podrijetlo - prirodno i antropogeno
učinci onečišćenja: korozija metala i nemetala, kisele kiše (uništavanje spomenika, šuma,...), utjecaj na procese u atmosferi, vodi i tlu, utjecaj na preživljavanje mikroorganizama (propadanje mikroorganizama u tlu - oni su simbionti (humus); nastaju aseptička tla - bez mikroorganizama i bez biljaka; dodatna opasnost: rezistentni mikroorganizmi), utjecaj na zdravlje okoliša i čovjeka, te degradacija ekosustava
Amerika, Rusija i Kina nisu potpisale Kyoto-sporazum jer bi im to uništilo industriju. Zabrana korištenja freona u rashladnim uređajima nije odgovarala Kini, koja je baš u to vrijeme uvela proizvodnju hladnjaka za domaćinstva. Estonija je prije 10 godina bila najveći emiter CO2 => Rusija je prljavu industriju selila u satelitske države. Slično su radile i zapadne zemlje. Afrika je rezervoar otpada Europe i bogatog svijeta.
Prosječni osobni automobil u godini prevali 10 000 km:
potroši 800-1000 litara benzina
oslobodi 16-24 kg olova (iz tetraetil-olova u običnom benzinu) - tla uz prometnice su izrazito opterećena olovom; tamo gdje je olovo, nalazi se i kadmij; olovo u mlijeku (pašnjaci uz prometnice)
oslobodi oko 500 kg ugljikovih spojeva (CO, CO2, CH4 i dr.)
Na mobilne onečišćivače (prometala) otpada 44%, dok stacionarni sudjeluju s 56% (industrija, kućanstva). Pojedinačna ložišta puno više onečišćuju zrak nego toplane (zagađuju sa SO2). Kisele kiše aktiviraju aluminij koji uništava korijenov sustav.
porast kakvoće organizama:
prirodna pozitivna selekcija → adaptacija (prilagodba)
umjetna negativna selekcija → lov (ubijaju se bolje jedinke)
umjetna pozitivna selekcija → križanje (prenose se izabrane osobine)
Ekspozicija otrova ili vrijeme unošenja otrova može znatno utjecati na toksicitet trovanja, te treba voditi računa o dozi (koncentraciji) i vremenu ekspozicije. Akutno trovanje događa se kod naglog izlaganja tijela otrovu. Kronično trovanje posljedica je duge ekspozicije organizma nekom otrovu. Sudbinom otrova u tijelu bavi se toksikokinetika, znanstveno područje koje se bavi kvalitativnim i kvantitativnim promjenama otrova u organizmu, tj. kinetikom resorpcije (biotransformacija → povećanje ili smanjenje toksičnosti).
Otrov je kemijski spoj koji je s obzirom na kvalitetu, količinu i koncentraciju stran tijelu, a dospio je na bilo koji način u organizam ili je u njemu nastao, te remeti normalne životne procese i funkcije i izaziva druga oštećenja, a ne djeluje niti mehanički niti termički. Toksin je proizvod živog organizma (biotoksini), a toksikant je umjetno proizvedena tvar. Zootoksini su otrovi životinjskog porijekla, a fitotoksini biljnog (nikotin je prirodni insekticid). Bakteriotoksini nastaju u bakterijama (endotoksini - Salmonella, egzotoksini - aflatoksin (od crne snijeti - na pšenici), botulin (u konzervama s napuhnutim limom)), a mikotoksini u gljivama (penicilin - antibiotik za mikroorganizme). Toksikoze su bolesti izazvane otrovom, a intoksikacija unos otrova u organizam. Toksikoinfekcije su bolesti izazvane trovanjem endotoksina koji se oslobađaju u probavnom traktu (Salmonella - štetni produkti). Toksičnost je osobina neke tvari da izazove neki efekt u organizmu (→toksični efekt). Toksicitet je relativan pojam, označava stupanj toksičnosti neke tvari u odnosu na drugu; stupnjevanje se mijenja - kod nas Zakon o prometu otrova => 4 skupine otrova (→ toksicitet se izražava pomoću LD50 - količina otrova koja ubija 50% jedinki):
Prva skupina → do 50 mg kg-1 LD50
Druga skupina → 50 do 250 mg kg-1 LD50
Treća skupina → 250 do 1000 mg kg-1 LD50
Četvrta skupina → 1000 do 5000 mg kg-1 LD50
LD50 se najčešće određuje na štakorima. LD50 za ptice i ribe: mg otrova po kg hrane (ptice); mg otrova po litri vode (ribe). NOAEL → najviša doza koja ne uzrokuje oštećenje (No Observable Adverse Effect Level). NOAEL označava razinu izlaganja organizma, utvrđenu eksperimentalno ili empirijski, kod koje nema biološki ili statistički značajnog porast (npr. promjena morfologije, funkcionalnog kapaciteta, rasta, razvoja ili trajanja života) učestalosti ili ozbiljnosti bilo kakvih štetnih učinaka u izloženoj populaciji, kada se ona usporedi sa svojom odgovarajućom kontrolom. U toksikologiji NOAEL je specifično najviša testirana doza ili koncentracija tvari (npr. kemikalije) ili agensa (npr. zračenja) kod koje nema štetnog učinka u izloženih testnih organizama kod kojih su više doze ili koncentracije rezultirale štetnim učinkom. Ta se razina može koristiti u procesu ustanovljavanja odnosa doza-odgovor, što je temeljni korak većine metoda procjene rizika. NOEL → doza koja ne uzrokuje statistički ili biološki značajno povećanje frekvencije ili jačine bilo kojeg efekta (No Observed Effect Level). HNTD → najveća netoksična doza, tj. najveća količina neke tvari koja ne izaziva oštećenje (Highest Non-Toxic Dose). MTD → minimalna toksična doza → najmanja doza koja uzrokuje oštećenja. Koncentracija toksične tvari u hrani, vodi i tekućinama živih organizama izražava se u: (1) ppm - mg, (2) pps - μg, (3) ppt - ng.
Dinamika ljudske populacije
Ljudska populacija je bila stabilna do Srednjeg Vijeka. Sredinom 19. stoljeća dosegnut je broj od 1 milijarde stanovnika. Različite regije imaju različite stope rasta populacije, ali u neobičnom slučaju 20. stoljeća, svijet je iskusio najveće povećanje populacije u ljudskoj povijesti zbog napretka u medicini i golemog porasta poljoprivredne proizvodnje kao posljedice Zelene Revolucije.
2000. godine Ujedinjeni Narodi procijenili su stopu rasta svjetske populacije na 1,14% (ili oko 75 milijuna ljudi) godišnje, što je manje od npr. 1987. godine, s 86 milijuna novorođenih. U posljednjih nekoliko stoljeća, broj ljudi na Zemlji se višestruko povećao. Do 2000. godine bilo je 10 puta više ljudi na Zemlji nego 300 godina prije. Prema podacima Faktopedija CIA-e iz 2005. i 2006. godine, svjetska populacija trenutačno se povećava za 203 800 ljudi svakoga dana. Faktopedija iz 2007. godine povećala je broj na 211 090 ljudi dnevno.
Globalno, stopa rasta populacije postepeno se snižava od svog vrhunca od 2,19% 1963. godine, ali rast ostaje vrlo visok na Bliskom Istoku i u području subsaharske Afrike.
U nekim zemljama rast populacije je negativan, posebno u srednjoj i istočnoj Europi (uglavnom zbog niske stope plodnosti), te Južnoj Africi (zbog velikog broja umrlih povezanih s HIV-om). Unutar slijedećih 10 godina, Japan i neke države zapadne Europe također očekuju negativni rast zbog neadekvatne stope rađanja.
Rast populacije koji prelazi kapacitet nekog područja ili okoliša rezultira prenapučenošću. Takva se područja mogu smatrati i "premalo napučenima" ako populacija nije dovoljno velika kako bi održala ekonomski sustav; međutim, mnogi koji prenapučenost ne smatraju ozbiljnim problemom ne uzimaju u obzir održivost ekonomskih sustava, degradaciju okoliša koju ekonomija uzrokuje, te ekološki utjecaj postojeće populacije.
Po trenutnim stopama rasta, sredinom 21. stoljeća populacija bi mogla doseći gotovo 9 milijardi ljudi, no i uz dobru medicinsku skrb doći će do stagnacije zbog raznih egzotičnih bolesti, ratova, rezistencije na antibiotike i sl. Međutim, doći će do povećanja potrošnje (voda, nafta, itd.) i količine proizvedenog otpada; potrošnja se ne povećava linearno kao broj stanovnika, nego višestruko brže.
Razvijeni dio stanovništva (oko 25% ukupne populacije) troši 3179 kalorija dnevno, što je pretjerana količina jer se danas ljudi malo kreću, zbog automatizacije potreba za hranom se smanjuje, i dok se razvijeni dio svijeta suočava s problemom pretilosti (u razvijenom dijelu svijeta 80% ljudi bavilo se 1990. godine laganim radom, a teškim gotovo ništa), ostatak svijeta gladuje. Neishranjeni dio stanovništva (Afrika, Azija, Latinska Amerika) troši 2230 kalorija dnevno, što je premalo jer se veći dio stanovnika bavi napornim poslovima. Da bi se stanovništvo prehranilo, nužna je velika proizvodnja hrane, koja ovisi o pesticidima, što uzrokuje onečišćenje. Siromašni dio svijeta, osim nerealne podjele dobara, ima dodatni problem i u lošoj geografskoj poziciji (suše, monsuni).
U razvijenom dijelu svijeta dio poljoprivrednih proizvoda se čak i uništava, kako ne bi došlo do pada cijene, a isto vrijedi za naftu u naftom bogatim zemljama. Kad cijena na tržištu padne, u naftovode se pušta manje nafte dok potrebe na tržištu ne porastu.
Toksikokinetika - promet otrova kroz tijelo
Na ekosustav djeluju klima, svjetlost, temperatura, zračenja i dr. Onečišćeni ekosustav ima utjecaj na žive organizme. Egzogena intoksikacija (uzrokovana trovanjem izvana) može dovesti do oštećenja fizioloških sustava (imunohematopoetski, kardiovaskularni, probavni, egzokrini, endokrini, živčani, reproduktivni). Pritom su dva bitna faktora (1) vrijeme ekspozicije otrovu, pri čemu toksikacija na duži rok ima ozbiljnije posljedice i (2) doza (koncentracijska vrijednost otrova). Usprkos tome, pojedini fiziološki sustavi mogu se prilagoditi. Aklimatizacija je privremena prilagodba fiziološkog sustava na nepovoljne uvjete izvana (klimatski ili toksikanti), dok je adaptacija prilagodba vezana uz genom (nasljedna). Aklimatizacija može biti na otrove (suživot s otrovima); aklimacija se značajnim dijelom odnosi na klimatske prilagodbe => na laboratorijskim životinjama radimo aklimatizaciju i adaptaciju. Imamo nekoliko varijabli: npr. zima - kraći dan, niža temperatura, vlažnost zraka - ide se faktor po faktor po skupinama. Na nagle promjene organizam se prilagođava duže; štitnjača svojim hormonima diže metabolizam i termički prilagođava organizam. Reprodukcijom se prenose prilagodbe na specifične uvjete s generacije na generaciju.
Etiologija proučava uzrok bolesti; patogeneza izučava mehanizam bolesti; etiopatogeneza proučava uzrok brze bolesti i smrti.
Putevi unosa toksikanta
1. INHALACIJSKI (RESPIRACIJSKI) PUT → pluća (100 m2 - alveole → efikasna izmjena O2) - inhalacijski toksini iz zraka idu kroz veliku površinu → najbrže trovanje - ovisi o koncentraciji otrova i vremenu inhaliranja; kroz kapilarnu alveolarnu mrežu otrov ulazi direktno u cirkulaciju - otrov je u čitavom tijelu za 1 minutu
BOJNI OTROVI - homocidi → otrov ide ravno u pluća
IRITATIVNI OTROVI - mogu oštetiti pluća plinovima → suzavac - može oštetiti pluća do raspadanja
2. PERKUTANO - PREKO KOŽE → površina oko 2 m2 + sluznice; koža nije apsolutna barijera, propusna je za neke tvari => lipidi i proteini prolaze kroz lipidni dvosloj; kupanje u ljekovitom blatu kompenzira minerale u tijelu, kupanje u moru - difuzija iona (jod, natrij, klor,...); koža je difuzibilna - kupanje u onečišćenom jezeru može dovesti do trovanja
trovanje kroz kožu: u filmskim studijima Hollywooda mnogi ljudi su umrli kad su ih kao statiste mazali bojama za kožu; došlo je do trovanja teškim metalima (olovo, kadmij, živa); deblji slojevi sprečavaju znojenje i izlučivanje dijelom endogenih metabolita, pa mnoge tvari koje se inače izlučuju znojenjem (uključujući i produkte vlastitog metabolizma) zastaju u tijelu
sluznice su još propusnije od kože, npr. sluznica usne šupljine najbrže apsorbira alkohol (i lijekove - tablete koje se stavljaju pod jezik); etilen-glikol (antifriz) uzrokuje raspad jetre (slatkast, žute boje, dodavan vinu da se ne smrzne); metilni alkohol oštećuje mozak - trovanje kroz usnu šupljinu
3. PROBAVILO (usta, želudac, crijevo) → površina oko 300 m2
trovanje i na razini usta zbog velike propusnosti sluznice, unatoč relativno maloj površini u usporedbi s površinom cijelog probavnog kanala
želudac - mala propusnost i mala mogućnost apsorpcije iako ima sluznicu, jer postoji debeli mukozni sloj koji štiti od djelovanja enzima i niske pH vrijednosti; niski pH u želucu nepovoljno djeluje na farmakološki efekt nekog preparata => film tablete - mnogi lijekovi su inkapsulirani kako bi prošli želudac i apsorbirali se u crijevu; ioni klora iz želuca + prepolovljene film tablete = opasno jer mogu stvoriti otrove
crijevne resice imaju ogromnu površinu, odgovorne za apsorpciju hrane u krvotok; portalni krvotok vodi iz crijeva u jetru, glavni detoksikacijski organ; otrovi topivi u mastima (liposolubilni otrovi) se iz crijeva apsorbiraju u limfotok (lipidi su velike molekule, pa ulaze u limfne kapilare), zbog čega ne prolaze kroz jetru, već idu ravno do srca => opasniji; otrovi topivi u vodi (hidrosolubilni otrovi) idu krvotokom i ulaze u jetru, a neki tamo i ostaju (barijera koja nas štiti od otrovnosti)
fiziološka zadaća tankog i debelog crijeva = apsorpcija (to uključuje i apsorpciju otrova)
4. PARENTERALNO
umjetni unos lijekova / otrova (injekcijski)
im = intramuskularno
iv = intravenski => najbrži put djelovanja lijeka (1 min)
sc = potkožno, subkutano
id = unutar kože, intradermalno
Na duži rok se lijek unosi intradermalno + subkutano + intramuskularno. Na taj se način lijek oslobađa postepeno, malo po malo.
Sudbina otrova
1. Akumulacija → nakupljanje u mekim tkivima i organima
deponiranje npr. kloriranih ugljikohidrata u masnom tkivu → kad dođe do razgradnje masti, mobiliziraju se i otrovi - kod nagle dijete može doći do akutnog trovanja => akutno trovanje životinja koje hiberniraju, npr. medvjed - ako je koncentracija otrova dovoljno visoka, mogu od trovanja i uginuti
tvornica liposolubilnih otrova (detergenti) → žene u trudnoći troše masno tkivo, laktacija → masti u mlijeku su jednim dijelom iz potkožnog sloja => ako je koncentracija otrova visoka, može doći do trovanja novorođenčeta, a majka može proći bez posljedica jer su otrovni spojevi pohranjeni u mastima
u koštanom tkivu - teški metali - po kostima se utvrdi je li netko otrovan teškim metalima → kadmij u ostacima kose; Beethoven je umro od olova iz premaza glinenih čaša iz kojih je pio mineralnu vodu
2. Transformacija → otrov se kemijski promijeni
npr. vezanje klora u želucu na neki spoj - utjecaj lijekova ne može se pratiti na kulturi stanica! (spoj postaje otrovan kad prođe kroz želudac - lažna informacija na kulturi stanica)
enzimi mogu reducirati i promijeniti kemijsku strukturu tvari; otrov se može detoksicirati, pretvoriti u neotrovan spoj, ili se toksikacijom primarno neotrovna tvar može pretvoriti u otrov
neke su tvari strane za djecu, a nisu za odrasle (i obrnuto)
3. Amplifikacija → širenje otrova
u tijelu otrov ima svoje primarno mjesto nakupljanja (neurotoksični, nefrotoksični,...)
međutim, kad se tijelo dulje vrijeme eksponira nekom otrovu (kod kronične ekspozicije), on ne šteti samo primarnom organu, već se može širiti po cijelom tijelu
4. Magnifikacija → odnosi se na ekosustav i porast otrovnosti kroz hranidbeni lanac
kroz hranidbeni lanac koncentracija otrova može narasti i 100 000 puta
ljudi su zadnja karika hranidbenog lanca, pa nakupljaju otrove i iz biljnih i iz životinjskih izvora
koncentracija otrova raste kod proždrljivih životinja (npr. kormorani, galebovi i općenito ptice, sisavci) jer imaju živ i dinamičan metabolizam => kod karika u lancu koje imaju živi metabolizam veća je stopa porasta otrovnosti
5. Rezistencija → stečena otpornost na neki otrov
možemo steći otpornost na otrov (postoje detoksikacijski mehanizmi, pa nam otrov sve manje šteti), ali i naviku, ovisnost o otrovu (nikotin, droga i sl.)
fiziološki sustav pušača se promijeni - pokušava funkcionirati s trovanjem - ovisnici pogrešno funkcioniraju
MITRIDATIZACIJA
4. st. pr. Kr.
čest običaj trovanja suparnika za vlast
postojali su "liječnici trovači" → trovanje hranom i pićem - prilagođavanje doze masi
kralj Mitridat - otrovao bližnje da dođe na vlast; kako i sam ne bi bio otrovan, počeo je uzimati male količine otrova (ideja: ako se navikne na otrov, onda otrov na njega neće djelovati) - uspjelo mu je jer su ga triput bezuspješno pokušali otrovati, i to sve većim koncentracijama - spriječio je akutno trovanje i stvorio rezistenciju => organizam je stvorio mehanizme detoksikacije (otrov mu manje šteti, ima pripremljene enzime)
jetra - enzimi za razgradnju alkohola se izlučuju tek nakon dužeg vremena → pretvaraju alkohol u vodu i CO2; iznad 2 promila alkohola - komatozno stanje
Ekskrecija
mokraća → filtracija dijela otrova kroz bubrege; 1000 do 1500 mililitara na dan
fekalije → oko 400 grama na dan - neapsorbirani otrovi iz probavila; preko žuči i crijeva izlazi većina otrova
znoj → oko 400 mililitara na dan - saune su korisne jer izbacuju otrov iz tijela; trovanje vlastitim znojem - npr. odjeća korištena za špricanje vinograda - znoj otapa otrove iz odijela - difundiraju kroz kožu
mlijeko → oko 1500 mililitara na dan - otrov se oslobađa iz tijela preko mlijeka i truje dijete
suze → više-manje simboličko izlučivanje
Otrovi se nazivaju prema primarnom mjestu djelovanja i nakupljanja, iako djeluju i na druge organe, tj. tkiva. Kad se otrov aplicira kronično (subtoksične doze kroz dulje vrijeme), koncentracije se apliciranog otrova zbrajaju - ukupna koncentracija linearno raste, a posljedice se vide tek kad se dostigne kritična točka (npr. trovanje talijem - strašan otrov - jetra, slezena - hemoliza eritrocita - žutica...). Kad se koncentracija pribraja, znači da se otrov nije kemijski promijenio, on je u tzv. slobodnoj formi (to je najgori slučaj jer se na taj način koncentracija stalno povećava). U organizmu se događa detoksikacija i ekskrecija; ako je mjesto eliminacije bubreg, a otrov nefrotoksičan, dolazi do oštećenja bubrega. Detoksikacija otrova je razgradnja u neotrovne ili manje otrovne produkte (npr. hidrolitička razgradnja pomoću vode). Jedan dio otrova može se razgraditi i svjetlom, no samo u kožnom (površinskom) sloju (fotolitička razgradnja). Moguća je i termolitička razgradnja, iako tjelesna temperatura nije velika - tako se mogu razgraditi toksini (otrovi organskog podrijetla), koji su često po sastavu proteini. Vrućica eliminira takve otrove jer proteini na oko 40oC denaturiraju. Za vrijeme epidemija kuge i kolere, onaj tko je preživio vrućicu, bio bi poslije zdrav i imun - opasnost od vrućice je što se raspadaju i vlastiti enzimi. Kako temperatura tijela raste, stimulira se metabolizam - ubrzava se 10% za svakih 1oC. Međutim, termoliza je u ljudskom tijelu slaba.
Mnogi mikroorganizmi su se navikli na određene otrove, koriste ih za hranu - upotrebljavaju se u detoksikaciji, u pročišćavanju otpadnih voda - fenol / nafta - manje koncentracije.
Kako se otrov nalazi u organizmu
1. otrov u tijelu može biti u neizmijenjenom obliku → slobodna forma
ako je otrov u slobodnoj formi, bitno je hoće li oštetiti bubrege, koji su mjesto eliminacije iz organizma
2. otrov može biti vezan za bjelančevine plazme ili u citoplazmi stanice → vezana forma
vezane forme otrova teže se riješiti jer se otrov teško otpušta s proteina na koji je vezan, a bubreg ne propušta proteine → zbog toga vezani otrovi dalje cirkuliraju
3. otrov može biti vezan u deponij → deponirana forma - u masno tkivo
liposolubilni otrovi vezani su uz promet masti, pa ih slijede; u slučaju aktivacije masti, mobiliziraju se i otrovi; masno tkivo unutar organizma (oko 20%) neprestano cirkulira (mijenja položaj), što predstavlja problem jer se otrovi stalno otpuštaju, te može doći do intenzivne intoksikacije
puh i medvjed hiberniraju, za to vrijeme metabolizam se usporava 60%, no masti koje se koriste mobiliziraju i otrove, ukoliko ih ima u masnom tkivu → ako je koncentracija dovoljno visoka - akutno trovanje - u proljeće se životinje ne probude => ENDOGENA INTOKSIKACIJA
rezerve glikogena u tijelu čine oko 3000 kalorija, što je dovoljno energije za oko 36 sati; glikogen služi kao pričuva između obroka, za održavanje razine šećera u krvi; tek kad se zaliha glikogena potroši, počinje razgradnja masti - 1 gram masti ima oko 9 kalorija, pa za izgubiti 1 kilogram masti treba oko 4 dana gladovanja - oko pola kilograma masti troši se dnevno ako se ništa ne jede, no ako postoji otrovanje u deponiju koje nije u tako velikoj koncentraciji da bi toksini izazvali akutno trovanje, taj toksin ide cirkulacijom u jetru, pa preko žuči u crijevo, te se sa fekalijama izbacuje iz tijela; kako se otrov ne bi reapsorbirao u tankom crijevu, jetra ga veže za makromolekularni spoj
problem za farmakologe predstavlja tjelesni sustav za eliminaciju otrova (u ovom slučaju lijeka apliciranog intravenski) koji djeluje već unutar nekoliko sati; npr. djelatna koncentracija penicilina, koja ubija mikroorganizme, je između 0,5 i 0,8
prva generacija penicilina bila je u kristaliničnom obliku i takav se penicilin eliminirao iz tijela za 4 sata, pa bi pacijentu trebalo davati novu dozu intravenski svaka 2 sata → pacijentima su davali tri puta veću dozu, koja je trajala oko 4 sata, nakon čega su morali dobiti novu injekciju
druga generacija penicilina bila je vezana za nosač, ne u fiksni spoj, već lagano vezan, pa se lagano ispuštao kao depo-efekt (usporena resorpcija i ekskrecija); nosač je bio prokain - otpuštao se polako kroz 24 sata, no morao je biti apliciran višom dozom od one terapijske
treća generacija penicilina koristi kao nosač (depo-spoj) denzatin → oko 16 sati koncentracija raste na terapijsku razinu, ali onda i traje dva do tri dana
Detoksikacija
1. detoksikacija u prirodi → hidrolitički, fotolitički, termolitički, pirolitički → spalionice opasnog otpada - 1000oC, uz manjak O2, mikrobiološki → u cementarama i željezarama još se spaljuju otrovi (stari lijekovi - spaljivanje - cementara u Umagu)
2. detoksikacija u organizmu → u stanicama (fagociti)
jetra - fagociti, enzimi, biokemijski postupci, biofizikalni postupci
koža - fotolitički
crijevo - mikrobiološki - simbiotske bakterije
organizam - hidrolitički, termolitički
KAPACITET DETOKSIKACIJE:
a) ako je veći ili jednak od unosa toksikanta → sve se razgradi
b) ako je manji od unosa → dio toksikanta ostaje nerazgrađen
neki otrovi su postojani, perzistentni, s velikim vremenom poluraspada (vrijeme razgradnje do netoksičnih produkata) - takvi su otrovi opasni jer im ništa ne šteti, a koncentracija se samo pribraja
mikroorganizmi jako brzo razvijaju rezistentnost (otpornost) na toksikant (antibiotike); brzo razmnožavanje (svaki mjesec leglo od 12 mladih), velika stopa mutacija i rezistentnost idu na ruku i štakorima - otpornost na rodenticide - brza prilagodba
štakori i miševi su radiorezistentni; otrovi za njih su antikoagulansi → problem je što životinja na taj način umire kroz 10 dana, štakori krvare svugdje; ako ih ulove mačke, otruju se
navikavanje na toksikant može stvoriti ovisnost - ovisnost je tolerancija na toksikant, ali u slučaju manjka otrova nastupa kriza
DETOKSIKACIJA U JETRI:
važno je histološko i fiziološko stanje jetre
mehanizmi:
1. konjugacije → vezanje s glukuronskom kiselinom, benzojevom kiselinom i cisteinom → u ovako vezanom obliku otrovi se fekalijama izbacuju van organizma jer su preveliki za epitelne stanice tankog crijeva
2. acetilacije → vezanje s acetilnom skupinom (-CH2CHO), npr. sulfonamidi (lijekovi umjesto antibiotika - baktericidno svojstvo)
3. enzimatske razgradnje → mikrosomalni enzimi; jetra nema već pripremljene enzime, osim ako je prethodno postojao stalni unos nekog otrova za koji se pripremila specifičnim enzimima
4. fiksacije → vezanje na proteine i postepeno izlučivanje, npr. sa žuči (metali)
5. fagocitoza → Kupfferove stanice - fagocitiraju čestične tvari
procesi: oksidacija, redukcija, hidroliza, sintetsko-konjugacijske reakcije, promjena površinske napetosti (svođenje otrova na površinsku napetost vode → otrov izađe iz tijela zajedno s vodom), povećanje aciditeta (pH)
ULOGE JETRE:
kod odraslog čovjeka - oko 1500 grama
detoksikacija, aktivacija nekih vitamina (D i E), sinteza žuči, fagocitoza, termoprodukcija, katabolizam, (de)aminacija aminokiselina, sinteza ureje, mokraćne kiseline, sinteza bjelančevina, deponij, hematopoeza
detoksikacija je moguća svjetlom (fotolitički), vodom (hidrolitički), visokom temperaturom (termolitički) i mikroorganizmima
u prirodi temperature većinom nisu jako visoke; u vulkanima može doći do pirolitičke razgradnje
pirolitička razgradnja - na > 1000oC, bez prisustva kisika (cementare, željezare) → ne nastaju otrovi kao kod običnog spaljivanja
lijekovi → toksikacija - otapanjem se spoje s drugim tvarima i postaju još toksičniji
mikroorganizmi - navikli na toksične tvari - žive s otrovom → dobri detoksikacijski modeli - npr. pročišćavanje vode → dio ih mutira - klonovima otrovi ne smetaju - mogu specifično mutirati
detoksikacija je prirodni fenomen → zbog detoksikacije je moguće da je 1 + 1 = 0
u biološkom ratovanju se može koristiti E. coli s genom za različite bolesti → moguće je ubaciti gen za proizvodnju nikotina → spore mikroorganizama u zraku → zaraziti se može udahom → mikroorganizmi proizvode otrove u našem tijelu
u ratu - bačena "paučina" → mikroorganizmi koji uzrokuju teške probleme na plućima → polisaharidi bili hranidbena podloga za mikroorganizme - razmnožavali se na tlu; pretpostavka da dolazi iz Rusije
postoje lako razgradive i teško razgradive (postojane) tvari - poluvrijeme raspada govori o razgradnji otrova
često se forsiraju pesticidi koji imaju dodatne utjecaje na okoliš, jer su dozvoljeni puno ranije nego novije (prihvatljivije) vrste pesticida
u organizmu se također događaju termolitički i hidrolitički procesi - jetra - centar detoksikacije → toksini se eliminiraju vezanjem za nosač, preko žuči i crijeva, koje ne resorbira kompleksne velike molekule
kod kronične ekspozicije jetra stvara prilagodbene enzime za razgradnju određenog otrova - prvo vrijeme nema enzima, pa toksin štetno djeluje, no dugotrajno izlaganje subtoksičnoj dozi dovodi do navikavanja na otrov, npr. prilagodba na alkohol (osoba koja nije naučena na piće bit će pijana od puno manje doze)
kronični ovisnici imaju mehanizme za detoksikaciju, iako postoji mogućnost akutnog trovanja; enzimi pretvaraju alkohol u vodu, pa kronični alkoholičari piju više
kada alkohol izgara u organizmu, stvara se toplina → oslobađa se više ATP-a, jača mišićna aktivnost
alkohol-dehidrogenaza pretvara alkohol u acetaldehid, a aldehid-dehidrogenaza pretvara acetaldehid u octenu kiselinu → CO2 + H2O
spojevi koji nastaju razgradnjom alkohola su toksični
alkoholičari se brže oslobađaju alkohola iz tijela
Za liječenje alkoholičara se koriste disulfiram i naltrekson. Disulfiram se prodaje pod imenima Antabuse, Antabus i Abstinyll, a uzrokuje akutnu osjetljivost na alkohol. Također se proučava kao tretman za ovisnost o kokainu, jer sprečava razgradnju dopamina (neuroprijenosnik čije otpuštanje kokain stimulira); višak dopamina rezultira povećanom anksioznošću, povišenim krvnim tlakom, nemirom i drugim neugodnim simptomima. Disulfiram je primjer tiuram disulfida, oksidiranog derivata dietil-ditiokarbamata. Naltrekson je antagonist opioidnih receptora, a koristi se primarno za smanjivanje apstinencijske krize nakon ovisnosti o alkoholu i opioidima.
U uvjetima normalnog metabolizma, alkohol se razgrađuje u jetri pomoću enzima alkohol dehidrogenaze i acetaldehid dehidrogenaze. Disulfiram djeluje na drugi korak ovog puta tako da blokira enzim aldehid dehidrogenazu. Nakon unošenja alkohola pod utjecajem disulfirama, koncentracija acetaldehida u krvi može biti 5 do 10 puta veća od one tijekom metabolizma iste količine samog alkohola. Kako je acetaldehid jedan od glavnih uzroka simptoma "mamurluka", disulfiram stvara trenutačnu intenzivno negativnu reakciju na uzimanje alkohola. Nekih 5 do 10 minuta nakon uzimanja alkohola, pacijent može iskusiti efekte snažnog mamurluka u periodu između 30 minuta i nekoliko sati. Simptomi uključuju crvenilo kože, ubrzano lupanje srca, uzdihanost i manjak daha, mučninu i povraćanje. Disulfiram se ne bi smio uzimati ako je alkohol konzumiran u posljednjih 12 sati. Ne postoji tolerancija na disulfiram: što se duže uzima, njegovi su efekti jači. Kako se disulfiram apsorbira polagano kroz probavni trakt i iz tijela eliminira polagano, efekti mogu trajati do 2 tjedna nakon prvotnog uzimanja; zbog toga medicinska etika nalaže da pacijenti budu u potpunosti informirani o posljedicama reakcije alkohol-disulfiram. Alkoholičari moraju sami pristati na tretman, nakon čega indirektno dolaze do spoznaje da manja količina alkohola uzrokuje manje tegobe. Nuspojave uključuju utrnulost ili bockavost potkoljenica i zaduhu (manjak daha). Disulfiram se ne bi smio davati pacijentima koji uzimaju neke stimulativne lijekove i antidepresive, jer inhibira enzim dopamin-beta-hidroksilazu, čime blokira metabolizam dopamina do norepinefrina. U kombinaciji s dopaminskim agonistom i/ili efektom ponovnog uzimanja stimulanata, to može uzrokovati dramatični porast sinaptičkih razina dopamina, rezultirajući nesanicom, paranojom, a u ekstremnim slučajevima i psihozom.
Naltrekson se prodaje u generičkom obliku kao klorovodična sol, naltrekson-hidroklorid, pod komercijalnim imenima Revia, Depade i Vivitrol. Ne smije ga se zamijeniti s naloksonom, koji se koristi u hitnim slučajevima predoziranja, a ne za dugoročnu kontrolu ovisnosti. Naltrekson i njegov aktivni metabolit 6-beta-naltreksol su kompetitivni antagonisti na mikro- i kapa-opioidnim receptorima, te u manjem opsegu na delta-opioidnim receptorima. Plazmatski poluživot naltreksona je oko 4 sata, a za 6-beta-naltreksol 13 sati. Blokada opioidnih receptora je osnova njegova djelovanja u upravljanju ovisnošću o opioidima - on reverzibilno blokira ili ublažava efekte opioida. Upotreba naltreksona u ovisnosti o alkoholu (etanolu) pokazala se uspješnom, iako mehanizam djelovanja u ovom slučaju nije posve razjašnjen; kao antagonist opioidnih receptora vjerojatno djeluje modulacijom dopaminergičnog mezolimbičkog puta kojeg, vjeruje se, aktivira etanol. Naltrekson se metabolizira uglavnom do 6-beta-naltreksola jetrenim enzimom dihidrodiol-dehidrogenazom. Drugi metaboliti se dalje metaboliziraju konjugacijom s glukuronidom. Ponekad se naltrekson koristi za rapidnu detoksifikaciju ("rapid detox") od ovisnosti o opioidima. Princip rapidne detoksifikacije je da se inducira blokada opioidnih receptora dok je pacijent u stanju smanjene svijesti, kako bi se ublažili simptomi apstinencijske krize kod pacijenta. Rapidna detoksifikacija pod općom anestezijom uključuje nesvjesnog pacijenta i zahtijeva intubaciju i respirator.
_________________
BB-8- Posts : 3678
2016-01-25
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Pa što? Dečki su živjeli, igarli nogomet, zabijali golve... U čemu je problem? Vi u Nedićevoj Srbiji niste igrali nogomet? Nabijem vas nacurac!dzango wrote:Ne vređa ništa. Ja pozdravljam ovaj potez. On dokazuje da je današnji nogometni savez naslednik nekadašnjeg nogometnog saveza a današnja država naslednica nekadašnje države. Što se na forumu stalno sporilo.provocator wrote:Ne kontam... kaj bi se sad trebali odreći činjenice da su tadašnji dečki znali zabijati golove??? Kaj vas Srbe to jako vrijeđa? Bute si žile rezali?
_________________
provocator-
Posts : 5404
2015-08-11
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.dzango wrote:Ajde baš da vidimo:tre911 wrote:Ajd baš da vidimodzango wrote:Odmah su ustali protiv Nemaca i stvorili Užićku republiku kao jedinu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Oslobodili Loznicu, Šabac i druge gradove. Dok su u Zagrebu lizali dupe Hitleru i igrali nogomet na koji se danas ponose i dokzuju da su ustaška državi bili i ostali.tre911 wrote:A to su pametni srbi odma znali pa nisu ni napravi neku glupost da ne bi stradalo 100 srba, ono odma ste vi to znali u startu rata dok vas još nisu ni okupirali pa ste zato hrabro gurnuli parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob pod krevet a izvukli one bolje pakt nego rat i bolje rob nego grob :DDdzango wrote:Jebiga kad su za jednog Nemca streljali 100 Srba. Zatp su vaš Broz i komunisti tražili što veći užas i masakr, kako bi na srpskoj krvi gradili svoju revoluciju. Dobili ste kurac i i vi i on.tre911 wrote:
Je je, za vrijem cijelog rata u beogradu poginuo jedan njemac i to se spizdio pijan u u banderu, ovi ostali su živjeli ko kraljevi, ića i pića a bome i pičoka kao u priči :D
A za ovo drugo što se ljutiš turčine? pa jel nisu turci 500 godina konzumirali pravo prve bračne noći ili ne :D Ono imali ste priliku stati na kršćansku stranu 1396 ali vi odlučili da vam je bolja turska kita nego kršćanska braća. No vjerojatno bi i ja bio ljut da sam pripadnik takvog naroda sa takvim povijesnim nasljeđem pa ti ništa ne zamjeram vjeruj mi
Naravano da nisu. Inače bi konzumirali i kod vas, naročito u Hercegovini. A znamo da kad god malo zagreveš Hrvata, naiđeš na Hercegovca. Jebali su vam majku i uzduž i popreko.
Usput su napravili prvu judenfrei zemlju da se slučajno njemcima ne zamjerite i ponudili im na pladnju svu silu pičetine kao u stara dobra turska vremena :D
Jel znaš zašto hercegovaca imaš svugdje kada si ih već spomenio? Zato što bi agu skratili za glavu i utekli iz tog kraja sa svojom ženom zbog toga, eh da su znali kako vi to radite..
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi. Srv+bima je bio zbranjen ulaz u jevrejski logor. Naravno na zahtev nogometaša, ovaj ustaša.
Ima ih svugde jer je u Hercegovini kamen, isto kao i u Crnoj Gori. Ostalo je žvaka za budale, poput tebe. Ne bi se tobom ponosio onaj Hercegovac što ti je jebo babu uzduž i popreko.
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi.
Okupacija Beograda:
Beograd je okupiran 13. aprila,
Užička republika:
Vlast partizana predvođenih Komunističkom partijom Jugoslavije trajala je od 24. rujna do 29. studenog 1941. godine:
Baš je odma, no srbi su to znali za 100 srba za 1 njemca pa su predali beograd 5 mjeseci ranije bez ispaljenog metka.
Judenfrei su napravili srbi a ne njemciu ma što god ti sebi pokušao slagati.
Витезови београдског неба - Шести ловачки пук
Предвиђајући рат југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле 'отвореним градом'. Но, то није спречило немачко 'Луфтвафе' да нападне наш престони град и да га разори. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зонеБеоград.
У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила. Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју, јер су као орлови бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових 'флуг-цојг'-формација. Они су истински витезови београдског неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца.
Шести ловачки ваздухопловни пук је био елитна ваздухопловна јединица у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде - најјаче јединице противваздушне одбране. Пук је имао добро обучено људство и најмодерније авионе. Мирнодопска локација пука је била на аеродрому 'Земун', где се налазила и Шеста ваздухопловна база. Ратна летелишта су се, с обзиром на задатак пука, налазила у непосредној близини Београда. Зона пука је обухватала североисточни део државне територије, где су се налазили значајни објекти - велики градови, индустријски центри, комуникацијски чворови и мостови на Сави, Тиси и Дунаву.
Храбри пилоти из Шестог ловачког пука су у току одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године према подацима у књизи потпуковника Костића 'Пламен над Београдом', оборили 42 немачка авиона, а за још 19 се то не може тачно тврдити. У књизи 'Наше небо априла 1941.' инг. Петар Боснић наводи 47 оборених непријатељских авиона. Тачан број немачких авиона, које су 6. и 7. априла пилоти Шестог ловачкогпука оборили над Београдом, не може се утврдити, али на основу доступних извора број се креће између 42 и 48 авиона.
У тим неравноправним борбама у ваздуху су погинула једанаесторица наших пилота: десеторица из Шестог пука и капетан Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука. Рањено је девет пилота: од тога шесторица тешко, а тројица лакше. У априлском рату је погинуло 135 југословенских летача и око 600 нелетача. Ваздухопловство је пружило одлучан и организован отпор, а изведена су и узвратна дејства по немачким аеродромима.
'За мном! Пали и полећи по патролама!'
Пилотски ас који је у Шестоаприлском рату оборио три немачка Месершмита, Ђорђе Стојановић једном приликом је рекао: 'Свако се за нешто роди, а ми смо се родили за пилоте - имали смо све потребно - одважност, борбеност, спретност и били смо витезови'.
Око 7. часова је дат знак 'Ваздушна опасност' јер се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера једна дуж Тисе, а друга Дунавом. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је командова викнувши: 'За мном!, пали и полећи по патролама'.
Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После 5 минута на висини 3000 метара између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце. Командира нисам могао да опоменем, јер радио станица ми није радила. Повећао сам брзину, престигао га и крилима дао знак. Отпочела је борба са немачким ловцима, који су пратили бомбардере. У ваздуху је била цела група по патролама, сем команданта групе мајора Адума Ромеа, који је остао на земљи....
Из наше ескадриле су у ваздуху биле све четири патроле, 8 авиона, јер је девети авион био оштећен при слетању 5. априла. Командир Жуњић је наставио у истом правцу и напао један бомбардер Хајнкел 111, па је одмах био изложем нападу ловаца Ме 109Ф и борио се са њима, погођен, долази до пожара, због кога искаче из авиона. Висећи на падобрану убијен је митраљеским рафалима немачких пилота ловаца. Схвативши да сам сам, напао сам три Ју-87 [Штуке]. Напао сам одоздо најпре десну, која је одмах оборена, па леву, која је погођена из близине.
Затим сам се сукобио са три Ме-109 Ф, и на једнога сам усредсредио паљбу, светлећи метци су обележавали поготке, он се одвојио и кренуо понирући ка румунској граници. Гонио сам га на висини 300 до 400 метара над пругом управцу Вршца и отварао ватру. Успео је да се извуче, јер ми нисмо имали запаљиву муницију - тако да погодци нису имали жељени ефекат, а Ме 109Ф био је бржи за око 50 км/час од нашег Ме 109Е. Прекинуо сам гоњење јер је и гориво било прикрају и вратио се на аеродром и слетео из правца Дунава. Сам без свога командира. [Одломак из текста пилота Ђорђа С. Стојановића]
Za to vreme su Hrvati dočekivali Nemce raširenih ruku. Ili da kažem, raširenih usta i igrali sa njima nogomet.
Guest- Guest
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ko je rekao da je problem? Ja nisam. Meni je baš drago.provocator wrote:Pa što? Dečki su živjeli, igarli nogomet, zabijali golve... U čemu je problem? Vi u Nedićevoj Srbiji niste igrali nogomet? Nabijem vas nacurac!dzango wrote:Ne vređa ništa. Ja pozdravljam ovaj potez. On dokazuje da je današnji nogometni savez naslednik nekadašnjeg nogometnog saveza a današnja država naslednica nekadašnje države. Što se na forumu stalno sporilo.provocator wrote:Ne kontam... kaj bi se sad trebali odreći činjenice da su tadašnji dečki znali zabijati golove??? Kaj vas Srbe to jako vrijeđa? Bute si žile rezali?
Last edited by dzango on Tue 15 Mar - 14:28; edited 1 time in total
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Vidi se iz teklsta koji sam postovao kako smo ih dočekali. Ili da stavim i slike razrušenog Beograda? I Zagreba u ekstazi kako dočekuje Nemce. Ja veću radost okupatoru nikada nisam video. Mizerije bili i ostali.tre911 wrote:Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.dzango wrote:Ajde baš da vidimo:tre911 wrote:Ajd baš da vidimodzango wrote:Odmah su ustali protiv Nemaca i stvorili Užićku republiku kao jedinu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Oslobodili Loznicu, Šabac i druge gradove. Dok su u Zagrebu lizali dupe Hitleru i igrali nogomet na koji se danas ponose i dokzuju da su ustaška državi bili i ostali.tre911 wrote:A to su pametni srbi odma znali pa nisu ni napravi neku glupost da ne bi stradalo 100 srba, ono odma ste vi to znali u startu rata dok vas još nisu ni okupirali pa ste zato hrabro gurnuli parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob pod krevet a izvukli one bolje pakt nego rat i bolje rob nego grob :DDdzango wrote:Jebiga kad su za jednog Nemca streljali 100 Srba. Zatp su vaš Broz i komunisti tražili što veći užas i masakr, kako bi na srpskoj krvi gradili svoju revoluciju. Dobili ste kurac i i vi i on.tre911 wrote:
Je je, za vrijem cijelog rata u beogradu poginuo jedan njemac i to se spizdio pijan u u banderu, ovi ostali su živjeli ko kraljevi, ića i pića a bome i pičoka kao u priči :D
A za ovo drugo što se ljutiš turčine? pa jel nisu turci 500 godina konzumirali pravo prve bračne noći ili ne :D Ono imali ste priliku stati na kršćansku stranu 1396 ali vi odlučili da vam je bolja turska kita nego kršćanska braća. No vjerojatno bi i ja bio ljut da sam pripadnik takvog naroda sa takvim povijesnim nasljeđem pa ti ništa ne zamjeram vjeruj mi
Naravano da nisu. Inače bi konzumirali i kod vas, naročito u Hercegovini. A znamo da kad god malo zagreveš Hrvata, naiđeš na Hercegovca. Jebali su vam majku i uzduž i popreko.
Usput su napravili prvu judenfrei zemlju da se slučajno njemcima ne zamjerite i ponudili im na pladnju svu silu pičetine kao u stara dobra turska vremena :D
Jel znaš zašto hercegovaca imaš svugdje kada si ih već spomenio? Zato što bi agu skratili za glavu i utekli iz tog kraja sa svojom ženom zbog toga, eh da su znali kako vi to radite..
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi. Srv+bima je bio zbranjen ulaz u jevrejski logor. Naravno na zahtev nogometaša, ovaj ustaša.
Ima ih svugde jer je u Hercegovini kamen, isto kao i u Crnoj Gori. Ostalo je žvaka za budale, poput tebe. Ne bi se tobom ponosio onaj Hercegovac što ti je jebo babu uzduž i popreko.
Judenfraj su napravili Nemci a ne Srbi.
Okupacija Beograda:
Beograd je okupiran 13. aprila,
Užička republika:
Vlast partizana predvođenih Komunističkom partijom Jugoslavije trajala je od 24. rujna do 29. studenog 1941. godine:
Baš je odma, no srbi su to znali za 100 srba za 1 njemca pa su predali beograd 5 mjeseci ranije bez ispaljenog metka.
Judenfrei su napravili srbi a ne njemciu ma što god ti sebi pokušao slagati.
Витезови београдског неба - Шести ловачки пук
Предвиђајући рат југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле 'отвореним градом'. Но, то није спречило немачко 'Луфтвафе' да нападне наш престони град и да га разори. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зонеБеоград.
У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила. Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју, јер су као орлови бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових 'флуг-цојг'-формација. Они су истински витезови београдског неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца.
Шести ловачки ваздухопловни пук је био елитна ваздухопловна јединица у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде - најјаче јединице противваздушне одбране. Пук је имао добро обучено људство и најмодерније авионе. Мирнодопска локација пука је била на аеродрому 'Земун', где се налазила и Шеста ваздухопловна база. Ратна летелишта су се, с обзиром на задатак пука, налазила у непосредној близини Београда. Зона пука је обухватала североисточни део државне територије, где су се налазили значајни објекти - велики градови, индустријски центри, комуникацијски чворови и мостови на Сави, Тиси и Дунаву.
Храбри пилоти из Шестог ловачког пука су у току одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године према подацима у књизи потпуковника Костића 'Пламен над Београдом', оборили 42 немачка авиона, а за још 19 се то не може тачно тврдити. У књизи 'Наше небо априла 1941.' инг. Петар Боснић наводи 47 оборених непријатељских авиона. Тачан број немачких авиона, које су 6. и 7. априла пилоти Шестог ловачкогпука оборили над Београдом, не може се утврдити, али на основу доступних извора број се креће између 42 и 48 авиона.
У тим неравноправним борбама у ваздуху су погинула једанаесторица наших пилота: десеторица из Шестог пука и капетан Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука. Рањено је девет пилота: од тога шесторица тешко, а тројица лакше. У априлском рату је погинуло 135 југословенских летача и око 600 нелетача. Ваздухопловство је пружило одлучан и организован отпор, а изведена су и узвратна дејства по немачким аеродромима.
'За мном! Пали и полећи по патролама!'
Пилотски ас који је у Шестоаприлском рату оборио три немачка Месершмита, Ђорђе Стојановић једном приликом је рекао: 'Свако се за нешто роди, а ми смо се родили за пилоте - имали смо све потребно - одважност, борбеност, спретност и били смо витезови'.
Око 7. часова је дат знак 'Ваздушна опасност' јер се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера једна дуж Тисе, а друга Дунавом. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је командова викнувши: 'За мном!, пали и полећи по патролама'.
Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После 5 минута на висини 3000 метара између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце. Командира нисам могао да опоменем, јер радио станица ми није радила. Повећао сам брзину, престигао га и крилима дао знак. Отпочела је борба са немачким ловцима, који су пратили бомбардере. У ваздуху је била цела група по патролама, сем команданта групе мајора Адума Ромеа, који је остао на земљи....
Из наше ескадриле су у ваздуху биле све четири патроле, 8 авиона, јер је девети авион био оштећен при слетању 5. априла. Командир Жуњић је наставио у истом правцу и напао један бомбардер Хајнкел 111, па је одмах био изложем нападу ловаца Ме 109Ф и борио се са њима, погођен, долази до пожара, због кога искаче из авиона. Висећи на падобрану убијен је митраљеским рафалима немачких пилота ловаца. Схвативши да сам сам, напао сам три Ју-87 [Штуке]. Напао сам одоздо најпре десну, која је одмах оборена, па леву, која је погођена из близине.
Затим сам се сукобио са три Ме-109 Ф, и на једнога сам усредсредио паљбу, светлећи метци су обележавали поготке, он се одвојио и кренуо понирући ка румунској граници. Гонио сам га на висини 300 до 400 метара над пругом управцу Вршца и отварао ватру. Успео је да се извуче, јер ми нисмо имали запаљиву муницију - тако да погодци нису имали жељени ефекат, а Ме 109Ф био је бржи за око 50 км/час од нашег Ме 109Е. Прекинуо сам гоњење јер је и гориво било прикрају и вратио се на аеродром и слетео из правца Дунава. Сам без свога командира. [Одломак из текста пилота Ђорђа С. Стојановића]
Za to vreme su Hrvati dočekivali Nemce raširenih ruku. Ili da kažem, raširenih usta i igrali sa njima nogomet.
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Bilo slično kao kad ste vi bacali cveče na tenkove koji su išli rušit Vukoar i ostatak Hrvatske... Koliko kitica si ti bacio na tenkove?
_________________
provocator-
Posts : 5404
2015-08-11
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
dzango wrote:Vidi se iz teklsta koji sam postovao kako smo ih dočekali. Ili da stavim i slike razrušenog Beograda? I Zagreba u ekstazi kako dočekuje Nemce. Ja veću radost okupatoru nikada nisam video. Mizerije bili i ostali.tre911 wrote:
Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.
Pa to su činjenice, što se ljutiš zbog toga? Jesmo li dočekali njemce raširenih ruku -jesmo. Jeste li vi bili pičkice i predali se sedmorici pijanih njemaca - jeste. [size=10][size=13]Jeste li bili njihovi vazali -jeste. Jeste li muljali i sa titom i sa hitlerom i sa britima- jeste[size=10],[size=13] jeste li bacili i popišali sve one parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob - jeste ..... da ne nabrajam dalje povijest je takva kakva jeste i mi je prihvaćamo sviđala se kome ili ne. Jedino vi velikosrbi nikoko da sebi pameti dođete pa pokušavate ispraviti svoje gluposti u prošlosti i prilagoditi je novonastaloj situaciji što je zaisata tužno od vas [/size][/size][/size][/size]
Guest- Guest
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Tri. Het trik. Kao ono u NDH. Ili današnjoj Hrvatskoj, isto je to.provocator wrote:Bilo slično kao kad ste vi bacali cveče na tenkove koji su išli rušit Vukoar i ostatak Hrvatske... Koliko kitica si ti bacio na tenkove?
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Nismo. U Srbiji je trajao otpor sve dok nije zapretilo totalno fizičko uništenje. Što je opet odgovaralo komunistima i njihovom vođenju revolucije.tre911 wrote:dzango wrote:Vidi se iz teklsta koji sam postovao kako smo ih dočekali. Ili da stavim i slike razrušenog Beograda? I Zagreba u ekstazi kako dočekuje Nemce. Ja veću radost okupatoru nikada nisam video. Mizerije bili i ostali.tre911 wrote:
Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.Pa to su činjenice, što se ljutiš zbog toga? Jesmo li dočekali njemce raširenih ruku -jesmo. Jeste li vi bili pičkice i predali se sedmorici pijanih njemaca - jeste. [size=10][size=13]Jeste li bili njihovi vazali -jeste. Jeste li muljali i sa titom i sa hitlerom i sa britima- jeste[size=10],[size=13] jeste li bacili i popišali sve one parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob - jeste ..... da ne nabrajam dalje povijest je takva kakva jeste i mi je prihvaćamo sviđala se kome ili ne. Jedino vi velikosrbi nikoko da sebi pameti dođete pa pokušavate ispraviti svoje gluposti u prošlosti i prilagoditi je novonastaloj situaciji što je zaisata tužno od vas [/size][/size][/size][/size]
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ma daj ne budi smješan više, bili ste njemačke pudlice i gotova stvar, koji kurčev otpor kada ste glavni grad beograd predali bez ispaljenog metka sedmorici švaba i uspostavili kvinslišku vladu a u samom gradu niti jedan njemac nije bio ubijen od pokreta otpora. To što se se negdje potukli sa par njemaca radi pljačke i otimačine nije otpor nego mafijaški obračun.dzango wrote:Nismo. U Srbiji je trajao otpor sve dok nije zapretilo totalno fizičko uništenje. Što je opet odgovaralo komunistima i njihovom vođenju revolucije.tre911 wrote:dzango wrote:Vidi se iz teklsta koji sam postovao kako smo ih dočekali. Ili da stavim i slike razrušenog Beograda? I Zagreba u ekstazi kako dočekuje Nemce. Ja veću radost okupatoru nikada nisam video. Mizerije bili i ostali.tre911 wrote:
Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.Pa to su činjenice, što se ljutiš zbog toga? Jesmo li dočekali njemce raširenih ruku -jesmo. Jeste li vi bili pičkice i predali se sedmorici pijanih njemaca - jeste. [size=10][size=13]Jeste li bili njihovi vazali -jeste. Jeste li muljali i sa titom i sa hitlerom i sa britima- jeste[size=10],[size=13] jeste li bacili i popišali sve one parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob - jeste ..... da ne nabrajam dalje povijest je takva kakva jeste i mi je prihvaćamo sviđala se kome ili ne. Jedino vi velikosrbi nikoko da sebi pameti dođete pa pokušavate ispraviti svoje gluposti u prošlosti i prilagoditi je novonastaloj situaciji što je zaisata tužno od vas [/size][/size][/size][/size]
Guest- Guest
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
Ja tio malopre postovao tekst o tome kako se branio Beograd. Da nije bilo vaše izdaje, ta bi vojska pružila i jači otpor. Kolike smo pudlice vidi se i iz nemačke poternice za Dražom i upornog jurenja istog po Ravnoj gori.tre911 wrote:Ma daj ne budi smješan više, bili ste njemačke pudlice i gotova stvar, koji kurčev otpor kada ste glavni grad beograd predali bez ispaljenog metka sedmorici švaba i uspostavili kvinslišku vladu a u samom gradu niti jedan njemac nije bio ubijen od pokreta otpora. To što se se negdje potukli sa par njemaca radi pljačke i otimačine nije otpor nego mafijaški obračun.dzango wrote:Nismo. U Srbiji je trajao otpor sve dok nije zapretilo totalno fizičko uništenje. Što je opet odgovaralo komunistima i njihovom vođenju revolucije.tre911 wrote:dzango wrote:Vidi se iz teklsta koji sam postovao kako smo ih dočekali. Ili da stavim i slike razrušenog Beograda? I Zagreba u ekstazi kako dočekuje Nemce. Ja veću radost okupatoru nikada nisam video. Mizerije bili i ostali.tre911 wrote:
Pa jesmo dočekali njemce raširenih ruku, u čemu je stvar?? No to ne umanjuje vaše srpske pizdarije kako sam gore naveo, bili ste i ostali pičkice, ko vas je napao odmah ste mu vazali postali, podali se i zaboravili sve ono ranije kurčenje poput bolje grob nego rob i bolje rat nego pakt.Pa to su činjenice, što se ljutiš zbog toga? Jesmo li dočekali njemce raširenih ruku -jesmo. Jeste li vi bili pičkice i predali se sedmorici pijanih njemaca - jeste. [size=10][size=13]Jeste li bili njihovi vazali -jeste. Jeste li muljali i sa titom i sa hitlerom i sa britima- jeste[size=10],[size=13] jeste li bacili i popišali sve one parole bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob - jeste ..... da ne nabrajam dalje povijest je takva kakva jeste i mi je prihvaćamo sviđala se kome ili ne. Jedino vi velikosrbi nikoko da sebi pameti dođete pa pokušavate ispraviti svoje gluposti u prošlosti i prilagoditi je novonastaloj situaciji što je zaisata tužno od vas [/size][/size][/size][/size]
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvati ponosni i na het-trikove iz NDH
umisto sto pizdis..moglo bi malo, Hvala drage Ustase..ne samo da smo vas naucili vaterpolu,nego smo vam i fudbal doneli,majke vam ga nabijem..dzango wrote:Tri. Het trik. Kao ono u NDH. Ili današnjoj Hrvatskoj, isto je to.provocator wrote:Bilo slično kao kad ste vi bacali cveče na tenkove koji su išli rušit Vukoar i ostatak Hrvatske... Koliko kitica si ti bacio na tenkove?
https://hr.wikipedia.org/wiki/NK_Ba%C4%8Dka_1901_Subotica
NK "Bačka 1901" je najstariji nogometni klub u Vojvodini i Srbiji. Dolazi iz grada Subotice.
max123- Posts : 2853
2015-10-28
Lokacija: : Zemun,Hrvatska
Page 7 of 11 • 1, 2, 3 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11
Similar topics
» HRVATI.TV – Hrvati iz Švicarske i Njemačke pokreću svoj TV program: Želimo prikazati autentičnu sliku
» Kinezi do neba ponosni na Peljeski most
» Božidar Alić do kraja je bio ponosni nacionalist
» POTPUNI RASKOL U HSS-U!Dalmatinski HSS-ovci ponosni što su glasali za HDZ
» KGK: Budimo ponosni na slavnu i časnu povijest Hrvatske vojske!
» Kinezi do neba ponosni na Peljeski most
» Božidar Alić do kraja je bio ponosni nacionalist
» POTPUNI RASKOL U HSS-U!Dalmatinski HSS-ovci ponosni što su glasali za HDZ
» KGK: Budimo ponosni na slavnu i časnu povijest Hrvatske vojske!
Page 7 of 11
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum