Ako ste rođeni u SFRJ bili ste generacija koja je letela

ŽIVELI
[size=38]VEČNO JUGOSLOVENI: Ako ste rođeni u SFRJ, bili ste generacija koja je letela!
DRUŠTVO19:30, 30.01.2016.21190


[url=https://twitter.com/share?url=http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/vecno-jugosloveni-ako-ste-rodeni-u-sfrj-bili-ste-generacija-koja-je-letela-clanak-2116591&text=VE%C4%8CNO JUGOSLOVENI: Ako ste ro%C4%91eni u SFRJ, bili ste generacija koja je letela!][/url]


Na internetu se pojavio veoma zanimljiv tekst, koji vam u celosti prenosimo.

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes...

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama…

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga.

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte, nare koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.

Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja a bez zlostavljanja u porodici.

I nikad nije bilo problema …

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica…

Naučili smo kako da rešimo problem. mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali !!!

Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole …

Mi nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, chat rooms…
Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe crtanih romana i sve smo to preživeli bez posledica!

Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. i naučili smo živeti s tim!
I ti pripadaš toj generaciji?

Čestitam! Možda ćeš želeti podeliti ovo s ostalima koji su imali sreće odrasti kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli određivati kako treba živeti !

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!

Pozdrav generacijo i živeli! svako od nas je anđeo sa samo jednim krilom, a leteti možemo tek zagrljeni…
[/size]

Koje baljezganje! Odjebite više s tim ludizmom i vratite se na drveće.

Regoč wrote:Koje baljezganje! Odjebite više s tim ludizmom i vratite se na drveće.

Koji si ti retard. Tekst je jednostavan za shvatiti. Hoćeš da ti prevedem na način na koji ćeš shvatiti: Puši kurac kretenčino.

zoč da se odreknu mobitela, pa vidiš da su su ga izumili jugoslovenski cigančići, njihova generacija je dola nojbolje naučnike:)

Dobar text i istinit,nema politike,opisuje se prosjećno djetinjstvo kakvo smo imali većinom svi i budi uspomene......lijepa vremena ......pozitivna,a oni koji misle drugačije tko imjebematerglupu,kreteni.....

Patetika na kvadrat.Svatko, ma kako siromasan, glup, bogat ili bilo sto se sjeca samo lijepoga iz djetinjstva i mladosti. Mehanizmi, psihologija i sl. Jebi ga , napijam se i zaspem u jarku, pokrijem se biciklom da ne nazebem i ujutro iz jarka na posao. Muhahahahahahaaa Da, probudim se Tvrtko stoji kao klisurina. Koja dobra vremena.

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes...

Dobro, nisu baš svi rođeni normalni, a moja žena je isto radila do zadnjeg dana trudnoće samo ne puši i ne vidim koja je to kvaliteta

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama…

Meni su zračni jastuci isključeni na oba auta, i moje dijete neće morati imati kacigu kad se vozi bicikom ili na rolama, a ne vidim kakve to veze ima s jugom i socijalizmom, to je danas tako i u americi a nekad nije bilo.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga.

Tko vam brani da i danas dijelite flašicu i pijete vodu iz cijevi za zaliijevanje vrta? Ili vaša djeca? I zašto se onda dijelilo kad su onda kao svi bili bogati? A danas ljudi kopaju po kontejnerima? Zato jer onda nije bilo pet ambalaže kopaju.

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte, nare koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…

a gdje se danas djeca igraju nego "napolju"? A debele djece je bilo i tada ko i sad. Pa i više.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.

Dobro, danas u mom kvartu djeca ostaju u parkiću i dulje jer bogu hvala nema više redukcija struje, jedino se ne igraju kauboja i indijanaca jer je to passe

Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja a bez zlostavljanja u porodici.

U normalnim obiteljima je i danas tako, ovo politički korektno sranje je sranje, ali i dalje ne vidim kakve to veze ima s jugom i socijalizmom

I nikad nije bilo problema …

I te kako je bilo problema, mi kad smo se vraćali iz škole smo visili u grozdovima s vrata tramvaja dok jedan dečko nije tako pokupio stup i poginuo pa je kasnije tramvajima  i busevima zabranjeno kretati dok se vrata ne zatvore, problem je što nije bilo dovoljno buseva i tramvaja, da ne nabrajam dalje gdje su sve bili problemi i kako su sve djeca ginula i stradavala od prometnih nesreća na dalje

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica…

a ko brani danas to radit...

Naučili smo kako da rešimo problem. mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali !!!

djeca i danas imaju imaginarne prijatelje, jer imaju maštu, a imaju i prave prijatelje, a ne vidim u čemu je problem imati prijatelje na fejsbuku

Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…

I više nego danas, samo se onda to zvalo "loš đak" a ne ADHD

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole …

Laž, sve škole su oduvijek imale psihologa, droga se prodavala ispred škole i kad sam ja išao u nju a to je bilo jako davno, dapače je droge bilo posvuda, i cijeli razred u srednjoj je pušio travu. Tableta protiv hiperaktivnosti nije bilo, što ne znači da nije bilo djece koja su nemirna i ne mogu se koncentrirati.

Mi nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, chat rooms…
Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

I današnja djeca, nećeš vjerovati, imaju prijatelje i igraju se s njima, a u moje vrijeme su djeca i puno više vremena provodila pred televizorom nego danas, samo nije bilo 99 programa nego dva

Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe crtanih romana i sve smo to preživeli bez posledica!

Bez posljedica kako za koga, a naravno da i današnja djeca završe porezana, polomljena, i da nitko ne ide na sud zbog toga. Petarde ne volim i nikad ih nisam volio, samo onda nije bilo ovakvih koje ti mogu ruku raznijet, najveće su bile one piratice

Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Nisam nikad upadao u probleme sa zakonom, ni nitko iz moje generacije nije završio u zatvoru, pa ne znam kako je to išlo s kaucijom u ono vrijeme, a roditelji su bili stroži nego zakon jer je tada zakon bio puno liberalniji.

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. i naučili smo živeti s tim!
I ti pripadaš toj generaciji?

posljednjih pedeset godina su bile katastrofa, tvrditi da je danas sve gore nego prije 50 godina a onda reći da su to bile najplodonosnije godine u povijesti čovječanstva je debilno, usto vrijeme velikih znanstvenih otrkrića je prošlo pred više od stoljeća i od onda nema velikih proboja u znanosti, samo tehnologija napreduje.

Dobro činjenica je da su današnji neoliberalni tempo života, konzumerizam  i svekolika amerikanizacija degutantni, retardiraju i škode.

Nema povratka nazad ali zato ima revolucija naprijed :)

Prijatelja vidim samo preko Fejsbuka...

ako ste imali djetinstvo 80tih, postoji dobra šansa da ste 90tih bili na fronti.. veselog života bogte

dzango wrote:Prijatelja vidim samo preko Fejsbuka...

Nuki je jedan od onih koji su obilježili moje djetinjstvo i ranu mladost.

:"Na putu izmedju Kljuca i Mrkonjic grada neko je od ekipe u kombiju izvadio kasetu grupe Nervozni Postar,od tada pa do danas svi smo postali zarobljenici tog spiritualnoga sevdaha spakovanog u formu hejvi metala,putovanje duha do krajnje ekstaze slusajuci tu vrstu muzike uz scinicni glas pjevaca Nucija jednostavno nemoze se prepricati terminologijom kojom se sluzi danasnji covjek,to putovanje nisu na zalost izdrzali ni puno veci mozgovi nego sto je moj,Nervozni Postar pomakao je neke granice shvatanja i komunikacije savremenog roken rola sa elementarnim folk motivima,to je uradio jos u vrijeme kada to i nije bilo nesto znacilo narocito popularno na Zapadu:"Kad malo bolje razmislim    o zivotu nasem     fali mi samo vjerni konj     negdje daleko da odjasem"....

upravo_sa_jebachine wrote:ako ste imali djetinstvo 80tih, postoji dobra šansa da ste 90tih bili na fronti.. veselog života bogte

A ako ste bili dijete 50-ih, 60-ih ili 70-ih, odrasli ste u miru 50-ih, 60-ih, 70-ih i većem dijelu 80-ih. Da se tebe pak pita, ti se na sva usta hvališeš da bi već danas u podne vlastoručno počeo s klanjem jedno 100 i kusur tisuća braće Hrvata. So voc jo point, retorički upitano. Non votsoever...

netreba 100 000 ,

ja idem onom kineskom poslovicom, ubijem 1og, odgajam stotinu, dakle 100 000/100 =1000

upravo_sa_jebachine wrote:netreba 100 000 ,

ja idem onom kineskom poslovicom, ubijem 1og, odgajam stotinu, dakle 100 000/100 =1000

Samo vi čačkajte mečku.

Bolje se ne igrajte.

upravo_sa_jebachine wrote:netreba 100 000 ,

ja idem onom kineskom poslovicom, ubijem 1og, odgajam stotinu, dakle 100 000/100 =1000

Jedan ko ni jedan, a dva ko jedan, veli naš narod :P Uostalom, jedan, dva ili tri zaklanca su zločin, a 100 tisuća su statistika. Tako da ne sumnjamo u tvoju revnost i spremnost na prekovremene sate. Pa ako se i ne plati, al' je barem onako za dušu. A nema sumnje ni da će ti Zlaja jeftino posuditi onaj handžar..., što mu proviruje iza đozluka :D dobar tek.

šta i ti si se potpisao na registar izdajnika?

Hebala was ta Juga.

Da je waljala ne bi se raspala.