Serbia News Notizie Noticias 塞爾維亞新聞 上海 セルビアのニュース חדשות סרביה

Posle  boravka kineskog predsednika Si Đinpinga i više od 400 njegovih saradnika u Srbiji potpisano je 28 sporazuma. Najznačajniji se, između ostalih, odnose na poljoprivredne i prehrambene proizvode, od kojih suve šljive, borovnica i juneće meso imaju najzapaženije mesto.

Treba istaći da je Srbija danas treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza Kine i Rumunije. Slabiji rod u Čileu i SAD proteklih godina doveo je do velike potražnje za suvim šljivama iz Srbije.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže da zbog deficita na svetskom tržištu suva šljiva iz Srbije sada ima rekordnu cenu od oko 3 EUR po kilogramu, pa je moguće obaranje izvoznog rekorda od 2 mil EUR ostvarenog pre desetak godina.

- Prethodnih godina, recimo 2015. godine, u Rusiju je iz Srbije izvezeno 11.584 tona sveže šljive, što je donelo oko 9 mil EUR. Sad kada nam se ponovo ukazuje šansa za veći izvoz suvih šljiva bitno je da bude dobro i kvalitetno uskladištena nakon procesa sušenja, a proizvođači najviše treba da obrate pažnju na vlažnost i temperaturu u prostoriji za odlaganje i čuvanje - smatra Gulan.

U Srbiji se šljiva gaji na oko 72.316 hektara, dok je prosečna godišnja proizvodnja oko 450.000 do 500.000 tona. Najviše se proizvodi u Mačvanskom, Kolubarskom i Šumadijskom okrugu.

- Proteklih godina u proseku se godišnje izvozilo oko 24.000 tona u vrednosti od oko 13 mil EUR, i to na rusko, austrijsko, nemačko i hrvatsko tržište. U istom periodu oko 5.500 tona suvih šljiva izvoženo je u Holandiju, Francusku, Hrvatsku, Tursku i Rusiju, u vrednosti od oko 20 mil EUR. Pored izvoza Srbija ovo voće i uvozi, najviše iz Severne Makedonije, ali je količina zanemarljiva - navodi sagovornik portala Biznis.

Podaci iz prošle godine pokazuju da je zbog vremenskih prilika rod u 2023. podbacio, ali je proizvođačima glavobolju zadala i visoka cena energenata, nedostatak radne snage i slaba otkupna cena.

Podizanje prinosa i kvaliteta na viši nivo postiže se primenom pune agrotehnike zasnovane na lokalitetu, sorti i nameni plodova u već postojećim zasadima.

- Šljivarstvo u Srbiji ima dobru osnovu koja se ogleda ne samo u zasadima pod šljivom, već i tradiciji gajenja, potpomognutoj strukom i naukom, kvalitetnim domaćim sortama, koje su našle svoje mesto i u proizvodnjama drugih država. Da bi se šljivarstvo podiglo na viši nivo i postalo još konkurentnije na svetskom tržištu, potrebno je postaviti jasne ciljeve i zaokružiti i udružiti sve njegove aspekte - savetuje Branislav Gulan.


Agroanalitičari se slažu da je potrebno stvoriti uslove sigurnog plasmana i cene za kvalitetan proizvod. Da bi proizvodnja bila zadovoljavajuća i proizvođač mora biti zadovoljan. Zato je bitno dovođenje domaćeg tržišta u red i prodor na strana tržišta stone, sušene i zamrznute šljive, kao i raznih prerađevina. Treba specijalizovati proizvodnju prema nameni, koja može biti održiva samo u slučaju dugoročne strategije.

- Od značaja bi bilo brendiranje proizvoda prepoznatljivih kako na domaćem, tako i na ino tržištima. Poslednjih dvadesetak godina ova tendencija je izražena. U Srbiji već postoji veliki broj prerađivača čiji su proizvodi prepoznati na svetskom tržištu kao visokokvalitetni, a u proizvodnji koriste najnovija tehnološka dostignuća i angažuju vrsne tehnologe prerade. Takve firme su pokretačka snaga, a napretkom tog segmenta stvaraju se preduslovi za razvoj šljivarstva - zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.



https://www.ekapija.com/news/4694495/suve-sljive-iz-srbije-dostigle-rekordnu-cenu-od-3-eur-po-kilogramu

[size=32]Kinezi zainteresovani za osnivanje Naučno-tehnološkog inkubacionog centra u Srbiji[/size]



Želju da se saradnja sa Srbijom nastavi u oblasti nauke osnivanjem novog Naučno-tehnološkog inkubacionog centra koji bi se bavio različitim saradnjama iz oblasti tehnologije i nauke, izrazo je predsednik upravnog odbora kompanije Šandong (Shandong International) Zuang Jong, koji se sastao sa ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović.

- Ukoliko bismo osnovali inkubacioni centar sa vašim ministarstvom, razni pronalasci i nove tehnologije iz Kine bi mogle lakše da dođu do Srbije, a isto tako bi i srpska otkrića lakše došla do Kine - zaključio je Jong i predložio potpisivanje Memoranduma o saradnji između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i kompanije Šandong.

Obe strane su pokazale spremnost ka nastavku kolaboracije i otvorenost ka daljim pregovorima što se tiče predloženih vidova saradnje, te će se o iznetim predlozima dalje razgovarati, navedeno je na sajtu Ministarstva. 


China Shandong International je državno preduzeće sa sedištem u kineskoj provinciji Šandong, sa registrovanim kapitalom od 45,9 milijardi juana i ukupnim imovinama od preko bilion juana, sa godišnjim prihodom od 9,1 mlrd USD i radnom snagom od preko 70.000 zaposlenih.


Filijala kompanije Šandong u Srbiji ima tim od preko 150 stalno zaposlenih i uspešno je realizovala više od 10 značajnih projekata. Među njima su autoput E-763, Kineski kulturni centar u Beogradu, centralni valjevski autoput i Dunavski koridor.






https://www.ekapija.com/news/4702850/kinezi-zainteresovani-za-osnivanje-naucno-tehnoloskog-inkubacionog-centra-u-srbiji

[size=32]Leska kao perspektivna voćarska kultura - Povećavaju se površine, ali i dalje daleko manje od potreba[/size]




[size=32]
[/size]



Nije lako odlučiti se za ulaganja u višegodišnje voćne zasade posebno zbog dugog perioda koji treba da prođe da bi se ostvarila zarada, ali kada dođe prvi značajniji rod uloženo počinje progresivno da se vraća. Tako je i sa podizanjem zasada leske. Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.

Srbija ima veoma povoljne uslove za gajenje ove kulture - odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje leske. Leska uspeva i daje odlične prinose u ravnici i u brdskim uslovima, dok na većim nadmorskim visinama i na siromašnijim zemljištima daje nešto slabije rezultate. 

Gajenje leske ne zahteva toliko ručnog rada koliko druge voćne vrste. Pored redovne zaštite, đubrenja, neophodnog navodnjavanja i postavljanja ograde zbog zečeva i srndaća, najznačajnije operacije se svode na rezidbu, uklanjanje izdanaka, održavanje zasada i sakupljanje lešnika. U savremenim, intenzivnim zasadima, gotovo sve ove mere se izvode mašinski, izuzev rezidbe koja traži najviše ručnog rada.

Troškovi podizanja jednog hektara leske su znatno manji nego troškovi podizanja jednog hektara jabuke ili kruške. Prvi prihodi se mogu očekivati u četvrtoj, petoj godini, a u kasnijim godinama prihodi se progresivno uvećavaju. Prosečan period eksploatacije lešnika je oko 40 godina.

Stabilna cena lešnika, bez većih oscilacija, kao i velika potražnja, neki su od razloga ekspanzije ove kulture. Takođe, državne subvencije za podizanje zasada, kao i za investicije u mehanizaciju i u sisteme za navodnjavanje su od pomoći, kao i sredstva iz IPARD programa koja su neki proizvođači lešnika već koristili.

Prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod leskom skoro su pa udvostručene u proteklih pet godina – od 2018. godine, kada je bilo 4.363 hektara pod ovom kulturom do 2023. godine u kojoj je zabaleženo 8.592 hektara. Duplirane površine su rezultirale i skoro udvostručenim prinosima pa je tako 2018. godine ukupan prinos lešnika u našoj zemlji iznosio 5.427 tona, da bi se 2023. godine taj prinos uvećao na 10.190 tona, što je i dalje daleko od domaćih potreba za ovim voćem.


Vredno je napomenuti, da pored domaćih i stranih kupaca lešnika u Srbiji, veliki doprinos povećanju površina pod zasadima leske i povećanju proizvedenih količina ima kompanija AgriSerbia koja posluje kao deo Ferrero Hazelnut Company, a koja je, kroz deljenje sopstvenog iskustva iz oblasti održavanja zasada leske i otkupa lešnika, proizvođačima pomogla u proizvodnji, ali i plasmanu lešnika.

Shodno navedenom, leska spada u perspektivne voćarske kulture. Imajući u vidu činjenicu da zbog svih prednosti koje pruža gajenje leske na našim prostorima i dalje se očekuje povećanje površina na teritoriji čitave Srbije.



https://www.ekapija.com/news/4700556/leska-kao-perspektivna-vocarska-kultura-povecavaju-se-povrsine-ali-i-dalje-daleko

[size=32]Da li su automatizovane garaže rešenje za problem parkiranja u Beogradu?[/size]


Izvor: Euronews Srbija  Nedelja, 19.05.2024.  15:44





Ilustracija (Foto: Laszlo66/shutterstock.com)
Svaki vozač iz bilo kog većeg grada u Srbiji zna kakve su muke s parkiranjem, posebno u centralnim gradskim ulicama. Ovaj problem najizraženiji je, naravno, u Beogradu, u kojem ljudi sate i sate gube u pokušajima da pronađu slobodno mesto u obeleženim zonama, na parkinzima ili u javnim garažama. 

Zato se sve češće kao idealno rešenje za Beograd pominju podzemne automatizovane garaže koje, prema rečima zagovornika ove ideje, rešavaju veliki broj problema. Navodno, jeftinije su i brže za izgradnju, lakše su za održavanje, zauzimaju mnogo manje mesta, a omogućavaju mnogo više prostora za parkiranje od klasičnih garaža, pritom su ispod zemlje i mogu da se grade na bilo kojoj lokaciji u centru.

Pominje se i procena da bi, kada bi se automatizovana garaža izgradila ispod Bajlonijeve pijace, koja je inače predviđena za rekonstrukciju, u nju moglo da se smesti čak 10.000 vozila.

Deluje idealno. Međutim, da li je zaista tako? I šta su u stvari automatizovane garaže?

- Garaže mogu biti automatizovane i mogu imati garažni lift - objašnjava za Euronews Srbija Darko Petrović, dipl ing saobraćaja i direktor EPSEE MS.


https://www.ekapija.com/news/4704083/da-li-su-automatizovane-garaze-resenje-za-problem-parkiranja-u-beogradu

Dovoljno da ispod Bulevara sagradis podzemne garaze po

duzini, jer tesko da ce ti svi parkirati ispod Bajlonijeve

Pijace na Vracaru i pesaciti 900 metara svaki put.

Tamo na Vracaru i nema toliki pritisak vozila.

Novi Beograd, Bezanijska Kosa isto, toliko prostora 

okupiranog sa tim automobilima a mozes ispod zemlje.

Tako pokreces i ekonomiju, nesto se desava u prevodu

a i gradi.

[size=32]McDonalds otvorio novi restoran u Srbiji[/size]
Izvor: PR  Četvrtak, 23.05.2024.  15:36
Komentari (0)





(Foto: McDonalds)
Na auto putu Niš - Beograd kod Mihajlovca otvoren je novi McDonald’s restoran, 35. u Srbiji.

- Svih ovih godina osluškujemo potrebe i želje naših gostiju i drago mi je da smo otvaranjem ovog restorana obradovali mnoge ljubitelje brenda McDonald’s u smederevskom kraju. U novi restoran smo investirali više od milion i po evra i zaposlili smo 25 novih kolega iz ovog kraja, čime pokazujemo da smo stabilan oslonac zajednici u kojoj poslujemo - rekala je Anđelka Đurić, direktorka kompanije McDonald’s u Srbiji.

(Foto: McDonalds)

Gosti McDonald’s restorana na auto putu Niš – Beograd kod Mihajlovca uživaće u McCafe ponudi ili ponudi omiljenih obroka na koje su navikli u našim restoranima. I ovaj restoran ima digitalni menu board i terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa 6 pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Za one koji preferiraju da ne izlaze iz svojih vozila na raspolganju je Drive-In, gde mogu da preuzmu svoje porudžbine. Restoran ima 68 sedeća mesta u samom restoranu i isto toliko mesta u bašti.


(Foto: McDonalds)

Radno vreme McDonald’s restorana na auto putu Niš – Beograd u Mihajlovcu je od 07 do 23 časa tokom cele nedelje, dok Drive-In radi od 00 do 24 časa.



https://www.ekapija.com/news/4710126/mcdonalds-otvorio-novi-restoran-u-srbiji

Jesu dosadili sa ovim McDonaldsom.

Ok da ih ima, ali daj stavi neki Taco Bell, Dunkin, Burger

King, Domino’s Pizza i ostale lance.

Pohvala za Starbucks, cudno da je tako nesto uletelo, 

pun i otvaraju se novi.

Onaj u TC Usce, mali prostor za sedenje, ljudi vole da 

sednu, crno mu se pise.

KFC kod Studentskog Parka pun ko sibica a nije ni jeftin 

za prosecnog Balkanca.

Vidim i delivery, ima ljudi sto to rade, znaci pokrece se

ekonomija.

Da ima vise razlicitih lanaca, vise ljudi bi radilo a i trosilo,

puni se kasa sa porezom.

Belgrade - Barcelona sees over 200.000 passengers

Barcelona Airport reported that over 200.000 passengers flew between Spain’s second largest city and Belgrade in 2023. The route, served by both Air Serbia and Wizz Air, saw 204.998 travellers last year, up 96.6% on 2022. A total of 100.708 additional passengers were carried year-on-year. Spain has emerged as one of the most popular travel markets from Serbia over the past year, with Belgrade now linked to Madrid, Malaga, Palma de Mallorca, and Valencia, in addition to Barcelona, with scheduled flights.






https://www.exyuaviation.com/2024/05/belgrade-barcelona-sees-over-200000.html

Low Cost u Srbiji ne moze da zazivi, jer odmah navale.

Cena karata ode u nebesa.

Tako Wizzair radi iz Beograda.

Ryanair nije usao na trziste, ne znaju kako ljudi misle, 

kultura, mentalitet.

Wizzair Madjar, Debreciner, sverc komerc, manje vise

ista ekipa, jezik ih jebe da budu jos blize.

Milano Bergamo ista prica, oko 90 eura u jednom 

pravcu, grese sa A320, tu komotno ide A321 sa 239 

sedista, pun ko sibica.

Sevilla je dobra, jedan deo iza reke prakticno Favela

sa jednim neboderom, drugi za vlast, palate i to sada 

sluzi turistima.

Madrid isto lete, Valencia dom Paelje.

Malaga nisam bio, Mallorca grad kurac, skup, gradina, plaza ona pred 

ulazak u Centar izgleda ok, Ostrvo nisam obilazio.

Ok Katedrala.

PočetnaVesti
[size=32]Umesto u Beograd švajcarski tramvaji idu na reciklažu - GSP odustao od 50 vozila[/size]



Švajcarski BLT započinje postupno ukidanje tramavaja Šindler, kao i njihovo postepeno slanje na reciklažu, zato što je GSP Beograd otkazao donaciju od 50 ovih tramvaja neposredno pre potpisivanja ugovora, navodi se u saopštenju BLT-a od pre nekoliko dana. 

- Pošto 50 Šindler tramvaja neće biti preuzeti po dogovoru, prva vozila se sada recikliraju. Šindlerovi tramvaji će se postepeno do kraja 2025. gasiti u turama od po četiri do pet njih. Trenutno BLT zajedno sa Seco proverava da li se oko 20 zglobnih vagona tipa Be 4/8 Sedan može isporučiti u Lavov u Ukrajini - ističe se u saopštenju, u kojem se dodaje da je GSP Beograd obavestio BLT da je plan najvećeg beogradskog javnog prevoznika da se nabave novi tramvaji u periodu do EXPO 2027.

Na ovaj potez BLT se odlučio, kako se može videti, i zato što mu je potrebno mesta za nove TINA tramvaje.

Kako je napomenuto, kada je reč o tramvajima koji idu na reciklažu, 80 do 90% materijala, uglavnom čelika, moći će ponovo da se koristi.

Projekat donacije švajcarskih tramvaja srpskoj prestonici pokrenut je 2001. godine dogovorom Švajcarske i Srbije i grada Bazela. Tramvaji sa prikolicama i rezervnim delovima dopremani su u Beograd u nekoliko tura. Poslednji su stigli pre oko osam godina, a Beogradu je do tada isporučeno više od 100 tramvaja sa prikolicama (oko 65 tramvaja i oko 50 prikolica koji su uglavnom bili marke Divag i Šindler). U trenutku kada su, u okviru prvih tura ovi tramvaji isporučeni, ta donacija je, kako nezvanično ističu upućeni u ovu donaciju sa kojima smo razgovarali, i te kako značila za beogradski tramvajski podsistem u kome su okosnicu činile češke "kate" i kada ni na vidiku nije bila nabavka novih tramvaja (CAF tramvaji nabavljeni su znatno kasnije). Ove isporuke, kako poznavaoci ove teme nezvanično navode, bile su značajne i zbog toga što je reč o kvalitetnim i odlično održavanim i udobnim vozilima, iako su stara oko pola veka. 

Ako je tako, zašto ovi tramvaji više nisu potrebni Beogradu?


Sagovornici sa kojima smo razgovarali napominju da bi, ako se u obzir uzmu najave iz grada o skorom raspisivanju tendera za još 100 novih tramvaja, pored već aktuelnog (istina trenutno suspendovanog) postupka nabavke 25 tramvaja, pojavio bi se problem gde sva ta vozila smestiti. Kako nam je pojašnjeno, kada bude počela isporuka prvih novih tramvaja moraće da bude povučen iz saobraćaja i iz depoa deo najdotrajalijih vozila. Ukoliko bi, teorijski, kako nam je rečeno, bila preuzeta i švajcarska donacija, a i ako bi u narednom periodu postepeno stizali novi tramvaji, sva ta vozila ne bi mogla da nađu mesto u GSP-ovim pogonima. 

Kada je reč o finansijskoj strani donacije, isporuku odnosno dopremanje doniranih tramavaja i rezervnih delova plaćao je najvećim delom Beograd, što bi i ovog puta bio slučaj da je donacija prihvaćena. Pošto sredstva za to dopremanje nisu mala, kako nam je rečeno, u ovom trenuku ne bi finansijski bilo opravdano da se plati dopremanje tramvaja za koje postoji velika šansa da bi vrlo brzo, isporukom potpuno novih tramvaja, bili otpisani u staro gvožđe.


https://www.ekapija.com/comment/all?documentId=4722516




Komentari

Ja sam
Dragane, delovi se i te kako proizvode. Svajcarci uz tramvaje doniraju i sve delove koje imaju u svojim magacinima. Ja ih video sopstvenim očima. Uzgred, svi delovi za KT-4, koji su se ranije uvozili iz Češke, danas se proizvode ili repariraju u radionicama GSP-a ili kod domaćih proizvodjaca. Za mnoge stvari si neupucen ili namerno zaobilazis istinu.

Bobby
Kineski autobus, turski tramvaj. Mi drugo necemo.

Leks
Što ne pošalju tramvaje u Nambiju?

StAV
Široko. Domaćinski. Ima se može se ... još jedan hit iz našeg rezervata.

Andrej
Proviziju treba uzeti za kupovinu novih na kredit po naduvanih 6 mil evra. 

Dragan
@Ja sam - Ajd ti nama lepo reci kako ce biti ti tramvaju odrzavani bez delova? Delovi se vise ne proizvode i skoro ih je nemoguce naci na trzistu. Drugo, nikakva nabavka nije "suspendovana", nego je pauzirana zbog slanja odgovora zainteresovanim stranama. S

Običan građanin 
Malo nam našeg đubreta nego ćemo i evropsko da uvozimo i još da im se zahvaljujemo. Jedva čekam da te nakaze uklone sa Beogradskih ulica. Podsećaju me na baš mučna vremena koja su nadam se, jednom za svagda, iza nas.

Ja sam
Koliko neistina u ovako malom tekstu. 50 odbijenih tramvaja je u odličnom stanju. Svi su u saobraćaju, modernizovani i ubacenim niskopodnim delom i klimatizaciju su. Sve troškove dopremanja tramvaja bi finansiranja svajcarska strana. Svi rezervni delovi bi bili besplatno dobijeni. Jedini trošak je trebalo da bude smeštaj radnika GSP- u cilju obuke radi što kvalitetnijeg održavanja. Ukupan trošak GSP-a bio bi manji od cene dva vetrobrana desetkovanih CAF ftamvaja. Bukvalno desetkovanih jer ih od 30 najavljenih svega 20 ide u saobraćaj, Divag tramvaji su višestruko pouzdaniji od CAF i KT-4 tramvaja. Suština je u nečem drugom. Treba pomiriti Turke zbog gubitka posla na naplati karata. A planira se i remont dotrajalih čeških tramvaja za bezobrazno visoku cenu. Sto se tice problema sa smeštajem taj problem je lako resiv, već sada je preko 40 tramvaja u takvom stanju da ih je nemoguće komletirati i osposobiti za saobraćaj. Treba ih ukloniti i mesto njih preuzeti 50 tek is Bazela. Tramvaji po raspisanom tenderu mogu mogu početi dolaziti tek za 3 godine. Nemoguće je da to bude u kraćem roku ako se poštuje evropska procedura proizvodnje novog tipa tramvaja. GSP je, što se inzinjerskog kadra tice, spao na poslušnike sa poijačanim diplomama.

Videti nesto sto drugi nisu u stanju videti, Chicago.


Nasi, nemamo prostor, dolaze novi.

Ok.

Imas te stare Kate Ceske i Svajcarce, ne vise u stanju,

kakvi su dobijeni.

Otarasis se 50 Kata i nekog Svajcarca.

Novih 50 koriscenih Svajcaraca dobro dodje.

Isti su ko novi odrzavani, onda to kod nasih se slabo

odrzava i propadnu.

Nasi i logika.

Tramvaji su bolji od busa po NBGD, zuje non stop.

Broj 11 nema nikad, Kalemegdan, Knez Mihailova, 

vise ljudi bi koristilo da vide da prolazi.

Ne zagadjuju.

Restorani tramvaji.

Ovde bio u Atmosfera restoran u Milanu.

Ide po celom gradu, veceras ili rucas.

Vecera ide oko 100 eura, dosta ljudi uvek koristilo, ne 
znam da li jos ima.

Kreativnost, Vizija, Turisticka Ponuda grada ljudima, 

pokrece se ekonomija.

https://www.exyuaviation.com/2024/08/air-serbia-appoints-gsa-in-japan.html

Spremaju se letovi za Japan i Juznu Koreju.

Gde su Hrvati i Jugosloveni, prodaju im pricu o

zlim badonjama i aj’te

spavati.

Rezolucija Genocid, ovo, ono, trte mrte, pricam ti pricu,

u prevodu, kapiras…

Ovaj trup previse monoton sa ovim natpisom.

Mogli bi dodati nesto u boji, usput izreklamiras

nesto kroz dizajn.


Moze to dosta bolje.

https://www.kurir.rs/vesti/politika/4427704/Suljo-o-novom-nalazistu-zlata

Taj deo je sav na zlatu.

Reka Pek, ispiraju zlato.

Sprema se riblji paprikas, ribolovaca ima dosta.

Dunav tu sirok oko 8 km.

Kasnije ide taj tesnac, klisura.

Kursevi jedrilice.

Moze sa brda paraglajding, ali zavrsis u Dunavu.

Veliki broj Rumuna ide tuda za Bukurest, skrate 600 km.

Autoput moze do Golupca, kasnije ta brda, Negotinska

Krajina.

Lep i miran kraj, mirni ljudi.

Nisu divljaci, kao u ostatku bivse Jugoslavije.

Manastir Tumane, mnogi idu tamo, dosta je poznat.

Srebrno Jezero, fino sredili okolo.

Kruzerima da naprave pristup, mozda bi neko stao.

Ovi Ceski tramvaji su pusteni niz vodu.

Ne odrzavaju ih a nudili im Svajcarce.

Otkacis tih Katica, koliko dobijes Svajcaraca.

Oni se zahvalili, nisu uzeli.

Tramvaj moze i restoran da bude.

Bio ovde jedan, Atmosfera, odlicno radio.

Dobro za turizam.

Gulfstream GV, Rolex, Maybach.

Hrvoje, gde si ti u celoj prici?

Milojko te vise ne poznaje.







https://www.exyuaviation.com/2024/09/serbia-in-talks-with-xiamen-air-as-air.html