Suljini huligani batinasi mlate prosvjednike motkama i krenuli bagerom na njih

RayMabus wrote:Eksploataciju jadarita kao čvrste stene ne treba mešati sa eksploatacijom salarnih slanih litijumskih rastvora u Južnoj Americi, gde se kao metod dobijanja litijuma - rastvori bogati litijumom namenski ispumpavaju na površinu i zatim odlažu u velike bazene za isparavanje. Da bi se proizvelo 60.000 tona litijum karbonata godišnje iz ovog izvora, što je ekvivalentno planu Jadra, bilo bi potrebno godišnje ispumpati 30 miliona kubnih metara litijumskih rastvora (računajući industrijske proseke). Bila bi potrebna i površina od 2.700 hektara, odnosno 4.200 fudbalskih terena, za bazene za isparavanje - što ukupno prevazilazi površinu čitave doline reke Jadar. U rudniku Jadar litijum će se dobijati industrijskom preradom čvrste stenske mase. Kao u bilo kojem drugom rudniku na svetu, radi zaštite rudara, podzemnih operacija, mašina i infrastrukture ispumpavaće se samo podzemne vode koje direktno prodiru u prostor rudnika. Teško je sa sigurnošću dugoročno proceniti količinu ispumpane vode u bilo kojoj podzemnoj eksploataciji imajući u vidu životni vek rudnika i činjenicu da vrednosti variraju iz godine u godinu kako rudnik napreduje, stare prostorije se zapunjavaju, a nove otvaraju. 

Eksploatacija rude će se vršiti između 375 i 613m dubine (najviši i najniži horizonti). Na lokaciji na toj dubini podzemne vode imaju izražen salinitet - što ih sa ostalim karakteristikama čini nepodobnim za bilo koju osim industrijsku upotrebu - a koji u proseku iznosi oko 15 g ukupno rastvorene soli po litru. Što daje približno 13.000t soli godišnje. Soli će se istaložiti kao nusproizvod i zatim prodati, reciklirati u postrojenju, ili poslati na skladištenje.

Kompleks za eksploataciju i preradu će raditi 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Zasebne sekcije pogona za preradu biće isključivane zbog održavanja, između 10% i 20% vremena u zavisnosti od konkretne jedinice, ali sa optimalno dizajniranim i ugrađenim baferima (međuspremnicima) između sekcija koji obezbeđuju kontinuirani rad postrojenja za preradu dok je konkretna sekcija isključena. Baferi između sekcija uglavnom se odnose na skladištenje materijala u procesu prerade bilo u tečnom obliku ili u prahu. Čitavo postrojenje za preradu (sa izuzetkom postrojenja za prečišćavanje vode) zatvoriće se približno 10 dana godišnje zbog velikog godišnjeg remonta.

Rafinisani Litujum karbonat će biti transportovan kamionima direktno do kupaca ili operaterima koji vrše uslugu pakovanja. Proizvodnja je planirana u količini okvirno do 60.000 tona godišnje. 

Sodijum Sulfat će biti otpremljen kamionima direktno do kupaca, ili vagonima do operatera koji vrše uslugu pakovanja proizvoda. Proizvodnja je planirana u količini okvirno do 260.000 tona godišnje.

  Borna Kiselina će biti otpremana kamionima, direktno do kupaca ili vagonima do operatera koji vrše uslugu pakovanja proizvoda. Okvirno je planirana proizvodnja do 300.000 tona godišnje.

Većina aktivnih rudnika i procesnih postrojenja u vlasništvu Rio Tinta smešteno je u Australiji, Kanadi i SAD, zemljama sa najvišim ekološkim standardima i najnaprednijom tehnološkom i prozvodnom praksom.

Proizvodiće se litijum-karbonat pogodan za izradu litijumskih baterija (ako je 99,5% čistoće), borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku. Litijum se koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji baterije za hibridne i električne automobile. Takođe imaju veliki potencijal i baterije za privremeno skladištenje energije nastale iz obnovljivih izvora (iz sunca i vetra) u periodima kada nema potražnje za proizvedenom strujom. To se čini radi održavanja balansa napajanja i potrošnje – što je ključno za masovno uključivanje obnovljivih izvora na mrežu i izbacivanja fosilnih izvora struje. 

Borati su između ostalog sastavni deo proizvodnje ekrana za televizore i pametne telefone, keramike, đubriva, deterdženata i velikog broja drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo. Takođe, borati će igrati značajnu ulogu u budućem razvoju obnovljivih i energetski efikasnih izvora, imajući u vidu veliku upotrebu borata i njihovih proizvoda u industriji vetro-turbina i materijala koji se koriste za izolaciju objekata. 

Natrijum-sulfat sastavni je deo proizvoda poput deterdženata u prahu i stakla, a koristi se i u tekstilnoj industriji.

Planirani aktivni vek rudnika je preko 50 godina kako je konceptualno razrađeno u postupku za potrebe overe resursa i rezervi ležišta Jadar.

Potencijal ulaganja u iznosu od više od 1.5 milijardi USD. Na vrhuncu faze izgradnje mogućnost za oko 2.100 radnih mesta, a tokom života rudnika, mogućnost direktnog stalnog zapošljavanja više od 750 visokokvalifikovanih kadrova u modernom rudniku i procesnom postrojenju. Jadar će imati direktan uticaj na BDP oko 1 odsto, takođe stimulisati i stvaranja velikog broja indirektnih radnih mesta. Rio Tinto standardno ima programe razvoja lokalnih dobavljača u zemljama gde posluje. Trošiće se do 200 miliona USD godišnje na dobavljače. Rudarsko industrijski kompleks će imati značajne potrebe kako za materijalima i opremom, tako i za servisnim uslugama, iz brojnih industrija kao što su elektro, mašinska, metaloprerađivačka, hemijska, transportna, građevinska. Projekat će neminovo doprineti i razvoju uslužnog sektora na lokalu. Jadar će biti drugi najveći izvoznik u Srbiji. 

Ruda će se prvo tretirati u postrojenju pripreme mineralnih sirovina gde će se dobijati koncentrat. On će dalje ići na industrijsku preradu u procesno postrojenje za proizvodnju finalnih proizvoda, uključujući rafinisani litijum-karbonat kvaliteta potrebnog za proizvodnju baterija. Na industrijsko postrojenje za finalne proizvode će biti zapravo potrošena većina (preko 60%) kako ukupne investicije, tako i godišnjih operativnih troškova nakon početka rada

Jadar će proizvoditi finalni proizvod koji se može dobiti iz rude litijuma - rafinisani litijum-karbonat kvaliteta potrebnog za proizvodnju baterija. Sledeći korak u proizvodnji se odvija u postojenjima za proizvodnju Katodnog aktivnog materijala (CAM), gde je litijum-karbonat samo jedna od sirovina, uz nikl, kobalt, mangan, i druge. CAM postrojenja se uglavnom nalaze u Kini, Južnoj Koreji i Japanu. Fabrika baterija će dalje dobavljati komponente za baterije - katode, anode, separatore i elektrolite, od trećih lica i sklapati ih. Primera radi, Čile, Australija i Argentina su najveći proizvođači litijuma na svetu, ali kod njih ne postoji ni jedno CAM postrojenje niti postrojenje za proizvodnju baterija.

 Rudarski basen je termin koji se koristi za površinsku eksploataciju, dok će Jadar biti sa podzemnom ekspoatacijom, povezan sa površinom sa dva rudarska okna

Proces neće proizvoditi rudarsku flotacionu jalovinu, već kompaktirani čvrsti industrijski otpad u formi "filter pogača" koje se dobijaju nakon filtracije pod pritiskom i sušenjem u rotacionoj peći. Otpad se zatim slaže i sabija kao čvrsta geotehnički konstruisana struktura, koja na svojoj površini podržava kretanje najteže građevinske opreme (kao što su 40 tonski kamioni), i koja je po karakteristikama slična nosećem nasipu putne saobraćajnice. Usled svoje visoke čvrstine ovakav otpad ne zahteva tip brane kakve se grade u slučaju flotacijskih jalovišta.

 Eksploataciju jadarita kao čvrste stene ne treba mešati sa eksploatacijom salarnih slanih litijumskih rastvora u Južnoj Americi, gde se rastvori bogati litijumom ispumpavaju na površinu i zatim odlažu u velike bazene za isparavanje kao metod dobijanja litijuma. U rudniku Jadar litijum će se dobijati industrijskom preradom čvrste stenske mase

https://spos.info/wp-content/uploads/2021/04/3-RT-Informaciona-bro%C5%A1ura-JADAR.pdf

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

RayMabus wrote:U rudniku Jadar litijum će se dobijati industrijskom preradom čvrste stenske mase.

Eksploatacija rude će se vršiti između 375 i 613m dubine (najviši i najniži horizonti).

Rafinisani Litujum karbonat će biti transportovan kamionima direktno do kupaca ili operaterima koji vrše uslugu pakovanja. Proizvodnja je planirana u količini okvirno do 60.000 tona godišnje. 

Sodijum Sulfat će biti otpremljen kamionima direktno do kupaca, ili vagonima do operatera koji vrše uslugu pakovanja proizvoda. Proizvodnja je planirana u količini okvirno do 260.000 tona godišnje.

 Borna Kiselina će biti otpremana kamionima, direktno do kupaca ili vagonima do operatera koji vrše uslugu pakovanja proizvoda. Okvirno je planirana proizvodnja do 300.000 tona godišnje.

Proizvodiće se litijum-karbonat pogodan za izradu litijumskih baterija (ako je 99,5% čistoće), borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku. Litijum se koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji baterije za hibridne i električne automobile. Takođe imaju veliki potencijal i baterije za privremeno skladištenje energije nastale iz obnovljivih izvora (iz sunca i vetra) u periodima kada nema potražnje za proizvedenom strujom. To se čini radi održavanja balansa napajanja i potrošnje – što je ključno za masovno uključivanje obnovljivih izvora na mrežu i izbacivanja fosilnih izvora struje. 

Borati su između ostalog sastavni deo proizvodnje ekrana za televizore i pametne telefone, keramike, đubriva, deterdženata i velikog broja drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo. Takođe, borati će igrati značajnu ulogu u budućem razvoju obnovljivih i energetski efikasnih izvora, imajući u vidu veliku upotrebu borata i njihovih proizvoda u industriji vetro-turbina i materijala koji se koriste za izolaciju objekata. 

Natrijum-sulfat sastavni je deo proizvoda poput deterdženata u prahu i stakla, a koristi se i u tekstilnoj industriji.

Planirani aktivni vek rudnika je preko 50 godina

Jadar će proizvoditi finalni proizvod koji se može dobiti iz rude litijuma - rafinisani litijum-karbonat kvaliteta potrebnog za proizvodnju baterija.

 Sledeći korak u proizvodnji se odvija u postojenjima za proizvodnju Katodnog aktivnog materijala (CAM), gde je litijum-karbonat samo jedna od sirovina, uz nikl, kobalt, mangan, i druge. CAM postrojenja se uglavnom nalaze u Kini, Južnoj Koreji i Japanu. Fabrika baterija će dalje dobavljati komponente za baterije - katode, anode, separatore i elektrolite, od trećih lica i sklapati ih. Primera radi, Čile, Australija i Argentina su najveći proizvođači litijuma na svetu, ali kod njih ne postoji ni jedno CAM postrojenje niti postrojenje za proizvodnju baterija.

 Rudarski basen je termin koji se koristi za površinsku eksploataciju, dok će Jadar biti sa podzemnom ekspoatacijom, povezan sa površinom sa dva rudarska okna

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

RayMabus wrote:

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

U rudniku Jadar litijum će se dobijati industrijskom preradom čvrste stenske mase.

Eksploatacija rude će se vršiti između 375 i 613m dubine (najviši i najniži horizonti).

Proizvodiće se litijum-karbonat pogodan za izradu litijumskih baterija (ako je 99,5% čistoće), borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku.

 Rudarski basen je termin koji se koristi za površinsku eksploataciju, dok će Jadar biti sa podzemnom ekspoatacijom, povezan sa površinom sa dva rudarska okna

dzango wrote:

Serbinho-3 wrote:

dzango wrote:

Serbinho-3 wrote:https://www.alo.rs/vesti/politika/570069/vucevic-o-protestima-laznih-ekologa-to-je-fasizam-nema-dileme/vest

Fašizam su Vučićevi SA odredi mladih kriminalaca koji u državnim autima motkama prebijaju građane. A sve za račun onih koji za sitnu kintu prodaju svoju zemlju i svoj narod.

Taj Rio Tinto prica su Zuti prodali. Zasto tada nisu izasli na ulicu, ako je to razlog? Ne znam ni o cemu se radi, Arena Rio Tinto, quartz palatz. Pizzon o nekom potpisu, potpisao je nesto na signal Venecijanske Komisije. Hoce EU, kasnije se zali. Onih 5 majmuna su mogle i tetke da nalupaju, koleno u jaja. Nalupao bih i ja bez problema. Taj Rio Tinto je neko odavno dodao i tih mafijasa se vise neces otarasiti. Verovatno imaju i podrsku na Zapadu medju politicarima a da imas tu Albance, vec bi pripucali na neciji signal u ime Demokratije, ljudskih prava u borbi protiv genocidnih Srba. TITO je rekao da je sa njima napravljen stetan Ugovor na stetu Srbije od strane prethodne vlasti. Ne razumem se u tehnologiju tog procesa, uticaja na ekologiju, zato se ne bih ni pravio pametan niti stavljao na bilo ciju stranu. Ostaje misterija, ako je sve to tako, kako kazu, zasto su cekali do sada? Bili su i prethodni na vlasti, zasto nisi uradio isto? Ne zanima me niko od politicara u Srbiji, njihovo je da rade a nase da kontrolisemo, kritikujemo i ponekad pohvalimo. Nisu tu da bi ih neko hvalio. Zelim Srbiji najbolje.

Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. Nevažno je ko je počeo priču. Važno je ko danas menja zakone kako bi oteo zemlju zarad mita a uz pomoć svojih smeđokošuljaških SA odreda koji čekićima i letvama nasrću na običan narod. Kao Nemačka 30-tih godina prošlog veka. SNS je interesno udruženje najgoreg šljama gde najgori poput Vulina, Sline, Vučićevića i ostalih govana prirodnim putem isplivavaju na površinu. Malo će biti bandera kada padnu.

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

U rudniku Jadar litijum će se dobijati industrijskom preradom čvrste stenske mase.

Eksploatacija rude će se vršiti između 375 i 613m dubine (najviši i najniži horizonti).

Proizvodiće se litijum-karbonat pogodan za izradu litijumskih baterija (ako je 99,5% čistoće), borna kiselina i natrijum-sulfat. Svi krajnji proizvodi će biti u praškastom obliku.

 Rudarski basen je termin koji se koristi za površinsku eksploataciju, dok će Jadar biti sa podzemnom ekspoatacijom, povezan sa površinom sa dva rudarska okna

A kako se dobija čist litijum? Ispiranjem rude sumpornom kiselinom. Sa 8000 kubnih metara dnedno. I kuda će ta voda? Šta sadrži jalovina? Arsen. Gde će arsen iz jalovine?

RayMabus wrote:Kao što je objašnjeno, proces neće proizvoditi rudarsku flotacionu jalovinu, već kompaktirani čvrsti industrijski otpad u formi „filter pogača” koje se dobijaju nakon filtracije pod pritiskom (do 15 bara) i delimičnim sušenjem u rotacionoj peći. Slike fiter pogača dobijenih u test postrojenju se nalaze u prilogu. Otpad se suši na približno 75% suve materije i 25% vlage što je optimalni nivo koji će se kontrolisati kako bi se omogućio siguran transport i kompaktiranje/sabijanje otpada u vidu geotehnički stabilne deponije. Otpad je mešavina minerala iz ležišta i materijala proizvedenih tokom prerade rude. Otprilike 20% od ukupnog otpadnog materijala generisanog u postrojenju, koristiće se za pastu za podzemno zatrpavanje otkopa, kako bi se smanjila količina otpada koji se skladišti na deponiji. Otpadni materijali stvoreni u postrojenju kombinovaće se u jedan tok otpada, i biće odlagani na deponiju izgrađenu i zaštićenu u skladu sa nadležnim propisima. Svim materijama će se upravljati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Što se tiče čvrstoće, otpad se slaže i sabija kao geotehnički konstruisana struktura, po karakteristikama slična nosećem nasipu putne saobraćajnice. Zbog toga ima vrlo visoku nosivost, tako da u normalnim uslovima može da podrži na svojoj površini kretanje i manevrisanje i najteže građevinske opreme (40 tonske kamione). Gornja površina strukture se konstantno sabija, ravna i održava pod blagim nagibom kako bi kiša mogla prirodno da otiče bez zadržavanja na površini. Vodonepropusnost samog zbijenog otpada na deponiji slična je po karakteristikama glini koja se nalazi u prvih 5m dubine plavne zone Jadra (glina sprečava protok vode i ima visoka nepropusna svojstva), što minimizira mogućnost stvaranja procednih voda (voda koje protiču kroz otpad).

https://spos.info/wp-content/uploads/2021/04/3-RT-Informaciona-bro%C5%A1ura-JADAR.pdf

debotoijusto wrote:

pricamo o srbiji kolega , gore navedeno kosta za popizdit kontrole nema i firma ima povijest unistavanja okolisa slicnih bananistana
ovo je gotova prica

crvenkasti wrote:Možda će zarađivati veliku lovu, ali će uništiti vodu i zrak i svi će se potrovati.

Tako da nam ne mora biti krivo.

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

crvenkasti wrote:

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

To nisu ti briketi, glupane.
Ovo je industrijski otpad u obliku tvrdih pogača, koje ray zove 'briketi'.
Ne gore i ne rastvaraju se u vodi.

RayMabus wrote:

crvenkasti wrote:

dzango wrote:

RayMabus wrote:

dzango wrote:
Radi se o tome da je jalovina koja ostaje iza kopanja jako otrovna i da ako dospe u vodotokove, možemo da se pozdravimo sa pijaćom vodom. Ne samo Loznica i Drina već preko Drine i ostatak Srbije. 

Kako će doć u vodotokove kad se sabija i od nje pravi briket ?

Ne sabija se ništa i ne prave se briketi jer bi sagorevanjem briketa otrovna materija dospela u vazduh. U vodotokove dospeva usled velih kiša i poplava i podzemnim vodama.

To nisu ti briketi, glupane.
Ovo je industrijski otpad u obliku tvrdih pogača, koje ray zove 'briketi'.
Ne gore i ne rastvaraju se u vodi.

Točno.

E sad ima ta voda koja se koristi u postrojenju i voda koja se dobiva iscjeđivanjem a to ne vidim da su najbolje objasnili a pošto godišnje misle jako puno toga prerađivat onda će te vode bit puno.

Izgleda da je tu problem i muljaža jer misle to jednostavno ispuštat u Drinu a ova se uljeva u Savu koja se uljeva u Dunav kod Beograda. 

To se meni čini da je to problem i to ne mali nego jako veliki.