Preminuo Vukovarac koji je teško ozlijeđen prilikom razbijanja ćirilične ploče na zgradi policije

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

Ne, htjeli smo iskoristiti svoje ustavno pravo na neovisnost, a ne rat. Rat ste htjeli vi jer nas drukčije niste mogli zadržati.

I pravo Srba kao konstitutivnog naroda je bilo da se o tome pitaju.

Regoč wrote:
Ne uništavaju se kulturnopoviesni spomenici. Ni jedna pravoslavna crkva prilikom oslobađanja nije oštećena. Dok su tvoji rušili katoličke u mirnom razdoblju.

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

Pijandure su od 90. do 95. popalili gomilu knjižnicah i uništili hrvatsko rukopisno blago, recimo Relkovićeve izvornike Satira u vinkovačkoj knjižnici. Mi se tako nisko nismo spuštali. Sve su knjižnice na okupiranim teritorijima ostale čitave nakon pobjedničkih vojnoredarstvenih operacijah.

Ali ste narod pobili i kuće opljačkali i zapalili. To je valjda vaš nivo.

Jebi ga, prijane, reko Haaški sud da nismo. Pa ti vidi.

Hag je rekao i da Tači, Haradinaj i Gotovina nisu krivi a da ste se vi zločinački udružili u Bosni. Svašta je Hag pričao.

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

Nije se Sloba slikao u beloj uniformi.

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

Nije se Sloba slikao u beloj uniformi.

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

Još djelotovornije. Pucali topovima fosforne granate. Ne moraš doći blizu, ne moraš ni nositi, samo gruneš i ode sto tisućah knjigah odjednom.

Kad je rat, puca se granatama. Ovi vaši lome table u miru.

Ne uništavaju se kulturnopoviesni spomenici. Ni jedna pravoslavna crkva prilikom oslobađanja nije oštećena. Dok su tvoji rušili katoličke u mirnom razdoblju.

„Све што дише хвали Господа! Алилуја!“ (Псалам 150, 6)      Православни становници у приморским градовима и на далматинским острвима срећу се још у раном средњем веку. Били су то углавном православни Грци, а касније у XIV, XV и XVI веку, постоје и колоније Срба. У XIV веку, основана су три српска манастира: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који постају духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта српског народа у Далмацији. Манастир Крупа са црквом Успења Пресвете Богородице налази се испод кршевитог Велебита, на заравни где се речица Крупа улива у Зрмању. Овај манастир основали су у време краља Милутина калуђери који су избегли из Босне, из истоименог манастира, који се налазио на ушћу реке Крупе у Врбас. Манастир Крку, са храмом Светог Архангела Михаила, основао је 1350. године калуђер Рувим, а ктитор је била Јелена, сестра цара Душана и удовица бана Младена II Шубића. Трећи манастир, манастир Драговић, подигли су православни Срби са својим калуђерима који су, после Косовске битке, избегли из Србије и Босне у далматинске крајеве. Манастир је подигнут на реци Цетини, недалеко од Врлике. Ово му је треће станиште. Смишљеним формирањем вештачког језера Перућа 1954. године, древни манастир Драговић је, заједно са српским селима која су се налазила низводно уз саму реку Цетину, потопљен, а српски живаљ исељен. Од XVI века, када су ојачала српска насеља у Далмацији, Пећка патријаршија је поверила дабробосанском митрополиту на управу ове просторе. Они су, као „егзарси целе Далмације“, поверавали духовно старање над Србима Далматинске крајине архимандритима манастира Крке. Када је, 1718. године, цела Далмација пала под млетачку управу, Србима у Далмацији наметнута је црквена власт Филаделфијске архиепископије. Новој власти српски православни живаљ се снажно одупрео због тога што је ова архиепископија прихватила унију са Римокатоличком црквом. Срби нису хтели да признају унијатског архиепископа и захтевали су да добију архијереја из свога рода и своје Цркве, Пећке патријаршије. После Пожаревачког мира, 1718. године, Српском црквом у Далмацији управљао је једно време Саватије Љубибратић, избегли херцеговачки митрополит. Владику Саватија наследио је његов синовац Стефан Љубибратић, кога је млетачка власт прогнала 1722. године. Спречавани да редовним путем добију свог духовног поглавара, представници православног свештенства и српског народа изабрали су 1750. године за свог епископа угледног протопопа Симеона Кончаревића, човека широке културе и црквене преданости. По одобрењу пећког патријарха, Симеона је рукоположио дабробосански митрополит са двојицом епископа. Као народни трибун и родољуб, владика Симеон је 1753. године протеран из Далмације, и од тада је прошло много времена док Срби у Далмацији нису добили свога владику. Тек под француском влашћу, одобрено је православним Србима да организују црквени живот и имају свога епископа. После тог одобрења, за далматинског епископа постављен је избегли херцеговачки митрополит Бенедикт Краљевић (1810–1829). Одласком Француза, владика Бенедикт се под снажним притиском аустријске власти и Римокатоличке цркве приклонио унији. Православни српски народ то није прихватио, и владика Бенедикт Краљевић је морао да се повуче са епископског трона. Доласком владике Јосифа Рајачића (1829–1834) и уласком Далматинске епархије у састав Карловачке митрополије, положај Српске цркве у тим просторима се нормализује. Заузимањем владике, отворена је 1833. године Богословија у Шибенику, која је 1841. године, заједно са седиштем епархије, премештена у Задар. После епископа Рајачића, на трон Далматинске епархије долазе угледни архијереји: Пантелејмон Живковић (1834–1835), Јеротеј Мутибарић (1843–1853), Стефан Кнежевић (1853–1890) – предани борац за народна и црквена права Срба у Далмацији. Њега је наследио умни Никодим Милаш, понос богословске науке, посебно канонског права и црквене историје. Димитрије Бранковић је био владика далматински од 1913. до 1918. године. Од 1874. до 1918. године, Далматинска епархија је била заједно са Бококоторском у саставу Буковинско-далматинске митрополије. Приликом уједињења делова Српске цркве после Првог светског рата, ушла је у састав уједињене Српске патријаршије. Како је тада Задар припао Италији, епископско седиште је враћено у Шибеник. После уједињења Српске цркве, далматински епископи су били: Данило Пантелић (1921–1927), Максимилијан Хајдин (1928–1931) и Иринеј Ђорђевић, кога су италијанске окупационе власти интернирале у Италију, у један од логора у околини Фиренце. Владика Иринеј је ослобођен тек после капитулације Италије, а после Другог светског рата одлази у Америку, па потом у Енглеску где је и умро. Далматинска епархија је у послератном периоду доживела духовну обнову у време епископа Стефана (Боце) (1959–1978) и Николаја (Мрђе) (1978–1992). Историјски је од великог значаја обнова Богословије у манастиру Крки, заслугом владике Стефана, а великим залагањем владике Николаја подигнута је и нова зграда богословског училишта у манастиру. На трону Далматинске епархије од 1992. године налази се владика Лонгин (Крчо). У Другом светском рату, поред хапшења и сужањства владике Иринеја, страдало је 27 свештенослужитеља, 22 свештеника и 5 монаха. Током ратних година (1941–1945), на просторима Далматинског владичанства уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су и 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека. У рату 1991–1995. године, у Далматинској епархији срушено је 14, а оштећено 45 храмова. Порушене су цркве у местима: Броћанац, Главина Доња (код Имотског), Дабар, Земуник Доњи, Кашић, Скрадин, Црно код Смоковића, Шушци. Један парохијски дом је уништен, а 13 је оштећено. У једном од извештаја са подручја ове епархије каже се: „Са великим болом и тугом извештавамо Вас да је свети храм Успења Пресвете Богородице у Имотском Главина Доња, ноћас 29. 10. 1991. године у 1 ч., миниран и порушен. Уништен је иконостас са непроцењивом вредношћу. Врата су разнесена у парчиће. Подне камене плоче излетеле су из својих лежишта, прозори су поиспадали, зидови попуцали, кров је растрешен….“ Током 1992. године, ова црква је срушена до темеља. Хрватском агресијом на Републику Српску Крајину, операцијом „Олуја“ августа 1995. године, српски народ је прогнан, а његове светиње опљачкане, оскрнављене и уништене. Ово је једина епархија Српске православне цркве на подручју бивше Југославије која нема ниједно свештено лице (новембар 1996). И после потписивања Дејтонског споразума, минирана је октобра 1996. године црква Свете Недеље у Карину, и демолиран храм у Обровцу.   Шибеник Саборна црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1810. Иконостас дело сликара Алексе Лазовића 1827. године. Непознато лице, за време богослужења пред верницима, ушло у храм и разбило велики полијелеј (лустер) (1991–1993). Епархијска резиденција. Оштећена митраљеском ватром. Према извештају надлежних црквених власти, проваљена, опљачкана и демолирана. На неколико места прокишњава, тако да је пао плафон на више места (1991–1993) (Извештај бр. 10/96 од 24. септембра 1996). Парохијски дом проваљен и делом опљачкан у децембру 1992. године.   Баљци Црква Рођења Светог Јована Крститеља – подигнута 1730. године. Обновљена 1976. године. Оштећен кров и јужна фасада (1991–1993).   Бенковац Црква Рођења Светог Јована Крститеља – подигнута 1875, на месту старије из 1590. године. Иконостас из XIX века. Црква делимично оштећена (1991–1993). Проваљена августа 1995. године. Парохијски дом из XVI века. У XVIII веку служио као резиденција далматинског епископа и писца Симеона Кончаревића. Проваљен и демолиран од хрватске војске августа 1995. године. Два парохијска дома проваљена и опљачкана августа 1995. године.   Билишани Црква Рођења Светог Јована Претече – подигнута 1860. године. Иконостас из исте године, дело сликара Цукара. Проваљена и демолирана (1991–1995).   Биљане Горње Црква Светог великомученика Георгија – грађена у две фазе: прва, друга половина XIV века; друга, 1537. године. Гранатирана од хрватске војске (1991–1993).

Биовичино Село Црква Светих апостола Петра и Павла – саграђена 1524, обновљена 1710. године. На иконостасу се налазе познате „Бусовићеве царске двери“ из 1704. године. Проваљена и демолирана августа 1995. Парохијска кућа проваљена и демолирана августа 1995. године.   Биочић (Тепљух) Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута на темељима старије око 1780. године. Иконостас из друге половине XVIII века. Проваљена и демолирана августа 1995. године.   Братишковци Црква Светог Николе – подигнута 1592. године. Иконостас комбинован иконама из XVIII и XIX века. Гранатирана од стране хрватских агресора (1991–1993). Брибир Црква Светих Јоакима и Ане из 1574. године. Проваљена, а инвентар оштећен; иконостас без престоне Христове и Богородичине иконе и без пола икона изнад иконе Тајне вечере (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Броћанац (код Сплита) Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута у XVIII веку. Обновљена 1805. и 1989. године. Срушена од стране Хрвата (1991–1993).   Главина Доња (код Имотског) Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1722, обновљена 1884. године. Минирана ноћу, 29. октобра 1991. године, у 1 час. Уништен иконостас, богослужбени предмети, црквене и матичне књиге. Током 1992. године срушена.   Голубић Црква Преноса моштију архиђакона Стефана – подигнута 1462. године. Касније дограђивана. Иконостас из XIX века. Јако оштећена, неупотребљива (ЕЦММ, ¤ 1/94,86).   Дабар (код Сплита) Црква Свете Недеље – подигнута 1976. године. Порушена од Хрвата (1991–1993).   Далматинско Косово Црква Светог мученика Лазара Српског – подигнута 1889. године. Иконостас с краја XIX или почетка XX века. Метох манастира Крке. Опљачкана и оштећена августа 1995. године.   Дрниш Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1618. године, на темељима старије. Нова подигнута 1905. године. У прошлом рату (1941–1945) опљачкана. Генерално обновљена 1983. године. Током ратних операција (1991–1993) кров и звоник погођени гранатама. Унутрашњост демолирана (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Дрниш (на гробљу) Црква Светог арханђела Михаила – подигнута 1852. године. Проваљена и демолирана августа 1995. Парохијски дом проваљен и опљачкан августа 1995. године.   Жагровић Црква Преноса моштију Светог Николаја из 1537. године. Унутрашњост демолирана (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године). Парохијски дом проваљен, девастиран и делимично опљачкан (Извештај од 9. маја 1997. године).   Жегар Црква Светог великомученика Георгија – првобитна подигнута 1610. године. Садашња из 1897. Демолирана (1991–1995). Парохијски дом спаљен, остали само зидови (1991–1995).   Задар Црква Светог пророка Илије – подигнута 1563; обновљена 1773. године. У Другом светском рату знатно страдала. Обновљена 1969/70. године. Иконостас дело Михаила Сперанце с почетка XIX века. Почетком 1992. проваљена, демолирана и украдено седам икона (иконе накнадно пронађене у Загребу). Капела Светог архангела Михаила (на гробљу) – подигнута 1886. године. Проваљена и демолирана. Зидови оштећени гелерима граната (1991–1993).   Земуник Доњи Црква Светог Саве Српског – подигнута уочи Другог светског рата. Срушена од стране Хрвата 1992. године.   Ивошевац Црква Светог Јована Крститеља из IX века; обновљена 1967. и 1975. године. Унутрашњост демолирана и део инвентара уништен (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Ислам Грчки Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1675. године, као задужбина Стојана Јанковића. Обновљена 1712. године. У цркви сахрањени чланови угледне српске породице Јанковић и Десница. У јануару 1993. цркву гранатирала хрватска војска. Оштећен је и гроб књижевника Владана Деснице.   Јагодња Црква Светог Симеона Монаха – подигнута у XVIII веку, са знатном изменом 1869. године. У Другом светском рату уништени богослужбени предмети, црквене и матичне књиге. Обновљена 1968. године. Оштећена хрватском артиљеријом (1991–1993). Црква готово разорена; унутрашњост демолирана и делом уништена (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Кањани Црква Свете преподобне Параскеве (стара) из 1782. године. На истим темељима подигнута нова 1888. године. Инвентар добрим делом оштећен а иконостас без једног дела икона (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године). Карин    .  Црква Светих великомученика Кирика и Јулите подигнута 1537. године. Оштећена и оскрнављена (ЕЦММ, ¤ 1/94, 86). Црква Свете Недеље – подигнута 1985. године. Оштећена и оскрнављена. (ЕЦММ, ¤ 1/94, 86). Од снажне експлозије потпуно срушена, а оштећене су и четири куће у околини 23. августа 1996. године (Политика од 24.08.1996. преноси извештај хрватске агенције HINA).   Кашић Црква Светог пророка Илије – подигнута 1872. године. Уништена од хрватске армије у току ратних операција, гранатирана и неупотребљива (ЕЦММ, ¤ 2/95,41).   Кистање Црква Светог Николе – подигнута 1536. године. У Другом светском рату порушен звоник. После рата обновљена. Проваљена и демолирана августа 1995. године. Црква Светих Кирила и Методија – подигнута 1891. године. Гранатом пробијен зид августа 1995. године.   Книн Црква Покрова Пресвете Богородице – подигнута 1866. године. Страдала у Другом светском рату. Нова подигнута 1971. на темељима старе. Иконостас дело С. Билбије. Оштећена септембра 1995. године.   Кожловац Црква Свете великомученице Недеље, из темеља обновљена 1961. године. Унутрашњост демолирана и инвентар делом уништен (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Коларина Црква Свете Петке из 1682. године. Село пусто и разорено, црква стоји у пољу, али терен око ње вероватно миниран и самим тим неприступачан (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).

Коњеврати Црква Светог Димитрија – подигнута 1864. године. Августа 1991. године „…у храму су поскидане и поломљене веома вредне иконе итало-критске школе. Неке су остале поломљене, те половина икона однета. Однето је и вредно Јеванђеље – руско издање, крст са дарохранилнице, икона Благовести са царских двери, икона Христа у чаши са дарохранилнице, и друге.“ (Извештај од 27. августа 1991. године.)   Кричке Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1744, генерално обновљена 1983. године. Оштећена (1991–1993). Парохијски дом оштећен 27. и 28. марта 1992. године.   Лишане Тињске Црква Свете Тројице – подигнута 1854. године. Иконостас из друге половине XIX века. Оштећена артиљеријом хрватске војске 1993. године.   Манастир Драговић   Црква Рођења Пресвете Богородице. Данашњи манастир је треће манастирско здање, и на трећем локалитету, подигнуто 1959. године. Првобитни манастир из 1395. године, смештен на самом извору речице Драговић. Манастирски конак из 1959. Капела Свете Параскеве (Петке) подигнута 1959. године, после потапања старог манастира и стварања језера за хидроцентралу „Перућа“. Манастир више пута проваљиван (1991–1993).   Манастир Крка    .    .   .  Црква Светог архангела Михаила, задужбина кнегиње Јелене Шубић из 1350. године. Комплекс манастира чини манастирска црква, трпезарија, конаци, зграда Богословије Света три Јерарха (Богословија основана 1615, и са малим прекидима радила до 1995. године), и помоћне зграде. Храм, трпезарија са манастирским конаком, уз тремове и високи звоник, чине једну целину груписану око манастирске порте. Манастирска капија оштећена. У храму све испретурано; двери отворене а на Часној трпези све ствари разбацане. У манастирском салону све у влази (зидови и плафон); намештај поломљен и испретуран. Све просторије у конаку демолиране и делом опљачкане. Стара манастирска Ризница проваљена и у тоталном нереду, са преосталим књигама и инвентаром на поду. Библиотека такође сва у хаосу и испретурана. У порти срушен споменик. На звонику испред капеле камени крст поломљен. Звоно на манастирској капији изрешетано мецима. У новој манастирској згради све испретурано и разбацано; у просторији капеле нема инвентара. Зграда Богословије такође оштећена и инвентар испретуран (Извештај Мбр. 95/97, од 14. маја 1997. године).   .    .      Манастир Крупа Црква Успења Пресвете Богородице. Манастир основан 1317. године, уз помоћ краља Милутина. Временом више пута дограђиван и преправљан. Фреске урадио почетком XVI века познати српски сликар Георгије Митрофановић. Иконостас из прве половине XVIII века. Звоник и звона оштећени септембра 1995. године. Капела оштећена, иконе однете, септембра 1995. Манастирска ризница делом дислоцирана (иконе) почетком 1992. године. Преостали део опљачкан, унутрашњост демолирана септембра 1995. Манастирски конак оштећен септембра 1995. године.  .    Медвиђа   Црква Рођења Пресвете Богородице – саграђена у XIX столећу. Споменик културе. Непосредно после окончања војно-редарствене акције „Олуја“, црква је спаљена (Према монографији Рањена црква у Хрватској, 1996, стр. 421).         Мирање Црква Светог архангела Михаила – подигнута 1497. године. Гранатирана од стране хрватске војске током 1993/94. године. Проваљена и опљачкана (Извештај од 21. 11. 1996. године).     Нос Калик Црква Светог Николе – подигнута 1896. године. Оштећена споља, на звонику (преслица) виси мањи део звона. Унутрашњост тотално уништена; иконостас без икона и делом запаљен, а камени Часни престо разлупан (Извшетај бр. 178/97 од 9. јуна 1997. године).   Обровац Црква Свете Тројице – подигнута 1906. године на месту старе из 1756. године. Гранатирана 1993, проваљена и демолирана августа 1995. године.   Очестово Црква Свете Недеље – грађена од 1929. до 1960. године. Инвентар демолиран (Извештај бр. 178/97. од 9. јуна 1997. године).   Руделе Капела проваљена и демолирана. Иконе однете 1995. године.   Скрадин Црква Светог Спиридона – нова, подигнута 1876. године. Звоник дозидан 1893. године. „Храм је гранатом пробијен на средини крова и сва су стакла на прозорима попуцала“ (Извештај од 14. фебруара 1992. године). Априла 1993. године црква срушена. Црква Свете Параскеве (Петке) (на гробљу) – подигнута 1895. године. У прошлом рату (1941–1945) оштећена. После рата обновљена. Проваљена, опљачкана и демолирана (1991–1993). Парохијски дом проваљен, опљачкан и демолиран (1991–1993).   Смилчић Црква Светог архангела Михаила – подигнута после Другог светског рата. Разорена хрватском артиљеријом током 1993/94. године. Парохијски дом такође оштећен гранатама хрватске артиљерије 26. и 27. августа 1992. године.   Смоковић Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1567. године. Гранатирана од хрватске војске више пута током 1992. После заузимања Смоковића 22. јануара 1993. године од стране хрватске војске, срушена. Парохијски дом знатно оштећен (1991–1993). Гробље разрушено (1991–1993).   Сплит Капела Светог Саве Српског – подигнута 1922. године. Полупана прозорска стакла, демолирана, а по зидовима исписане непријатељске пароле (1991–1993).   Сплит (Зелово) Црква Светог пророка Илије – подигнута 1884. године. У прошлом рату (1941–1945) опљачкана. После рата обновљена. Црква и звоник срушени (1991–1993).   Трибањ Црква Светог архангела Михаила – подигнута 1865. године. Демолирана од стране хрватских усташа почетком августа 1941. Оштећен иконостас (иконе избодене), богослужбени предмети, црквене и матичне књиге и архива уништени. Обновљена 1983/84. године. Проваљена и оштећена у току ратних операција (1991–1993).   Трибањ Капела Свете Тројице (на гробљу) – подигнута 1830, обновљена 1925. године. Проваљена и демолирана; иконостас без икона (1991–1993). Парохијски дом без врата и прозора (Извештај бр. 178/97, од 9. јуна 1997. године).   Убли (код Сплита) Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1770. године. Обновљена 1868. и 1892. године. Тешко оштећена изван ратних дејстава (1991–1993).   Церање Црква Светог пророка Илије – подигнута 1712. године. Оштећена гранатама хрватске артиљерије (1991–1993).   Црно Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута у првој половини XX века на месту старије из XVII века. Обесвећена и порушена 1993. године.   Црногорци (код Имотског) Црква Светог Василија Острошког – подигнута 1983. године. „Припадници оружаних снага Хрватске неколико пута пуцајући из аутоматског оружја уништили су цреп и кров цркве новембра месеца 1992. године. Подметнули су експлозивну направу под зидове исте, и нанета је велика материјална штета. Подметнули су пожар у цркви 27. XII 1992. године, и она је потпуно изгорела, тако да је онеспособљена да се у њој обавља служба Божија“ (Извештај од 11. јануара 1993. године).   Чиста Мала Црква Светог Николе – подигнута 1895. године. Оштећена хрватском артиљеријом, а звоник порушен (1991–1995).   Шушци Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1784. године. Срушена (1991–1993).

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

Ne, htjeli smo iskoristiti svoje ustavno pravo na neovisnost, a ne rat. Rat ste htjeli vi jer nas drukčije niste mogli zadržati.

I pravo Srba kao konstitutivnog naroda je bilo da se o tome pitaju.

Nije. Niti jedan propis, čak ni do 30. svibnja 1990., nije im to pravo davao.

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

Nije se Sloba slikao u beloj uniformi.

al je htio Veliku Srbiju,pardon Jugoslaviju..sad su k'o boje najvaznije...pusti formu..sadrzaj,sadrzaj..;-)

Regoč wrote:Nakon argumenatah, četnicima presahnule i parole.

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

Ne, htjeli smo iskoristiti svoje ustavno pravo na neovisnost, a ne rat. Rat ste htjeli vi jer nas drukčije niste mogli zadržati.

I pravo Srba kao konstitutivnog naroda je bilo da se o tome pitaju.

Nije. Niti jedan propis, čak ni do 30. svibnja 1990., nije im to pravo davao.

Naravno da jeste ako su konstitutivni narod. Zato ste i menjali Ustav.

crvenkasti wrote:Megi je prava Hrvatica.

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

Nije se Sloba slikao u beloj uniformi.

al je htio Veliku Srbiju,pardon Jugoslaviju..sad su k'o boje najvaznije...pusti formu..sadrzaj,sadrzaj..;-)

Sadržaj i jeste svedočenje vašeg ministra da ste hteli rat.

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

Ne, htjeli smo iskoristiti svoje ustavno pravo na neovisnost, a ne rat. Rat ste htjeli vi jer nas drukčije niste mogli zadržati.

I pravo Srba kao konstitutivnog naroda je bilo da se o tome pitaju.

Nije. Niti jedan propis, čak ni do 30. svibnja 1990., nije im to pravo davao.

Naravno da jeste ako su konstitutivni narod. Zato ste i menjali Ustav.

Citat? A onu ćiriličnu kobasicu sad iz principa neću pročitati.

crvenkasti wrote:Megi je prava Hrvatica.

dzango wrote:

Regoč wrote:Nakon argumenatah, četnicima presahnule i parole.

Samo spisak crkava ostao. Ajde sad čekić u ruke i razbijaj monitor sa ćirilicom.

Regoč wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

maggie13 wrote:

dzango wrote:

Regoč wrote:

dzango wrote:Srećom nema ćiriličnih knjiga inače bi ih palili po trgovima.

Srećom si glup pa ti ne možemo zamjeriti što ne znaš da postoje knjižnice pri tielima srbske manjinske samouprave s gomilom ćiriličnih knjigah. Da je nekomu do paljenja, lako bi ih našao.

Srećom da one pijandure nisu čule za biblioteke i knjižare. Inače bi bilo kao u Berlinu 1933.

sto ces tako daleko u proslost..k'o u Vukovaru '91.
Oni koji su znali citati bilo koje pismo..je da ih nije bilo puno takvih,sudeci po slikama,al'eto..:S

A jesu li spaljivali knjige na lomači ili lomili latinične table?

ne,samo su ubijali sve zivo i unistavali sve s reda..racuna li se to,ili? :-\

Pa to se radi kada je rat. A hteli ste rat za nezavisnost, što bi rekao vaš tadašnji ministar.

da,htjeli smo da nas se ubija i unistava sve nase.
Dobro vam to opravdanje :D

Jebiga kad je onaj hteo da bude Tito posle Tita. Jebo ga on.

Slobo..da..

Nije se Sloba slikao u beloj uniformi.

al je htio Veliku Srbiju,pardon Jugoslaviju..sad su k'o boje najvaznije...pusti formu..sadrzaj,sadrzaj..;-)

Sadržaj i jeste svedočenje vašeg ministra da ste hteli rat.

Koji ministar i kada?