Na Hitlera iz Afrike

U Aleksandriji 1. maja formirana prva jedinica Kraljeve vojske koja se borila do 1945. Flota 1941. u sastavu imala 126 ljudi, na kraju rata - 1.200



Jugoslovenske pomorske snage formirane u Aleksandriji 1. maja 1941. prva su naša oružana formacija koja je organizovano pristupila saveznicima u ratu protiv nacista. Prvu Kraljevu jedinicu od 126 ljudi činili su mornari koji su izbegli iz Boke 16. i 17. aprila na podmornici "Nebojša", torpiljarkama "Durmitor" i "Kajmakčalan", kao i 29 hidroavijatičara sa devet aviona.

Ova borbena grupa bazirala je pri engleskom brodu za podmornice "Midvej" i u rat protiv nacizma se uključila praktično odmah posle formiranja.

Kapetan bojnog broda Ivan Kern, Slovenac, bio je prvi komandant Kraljeve mornarice u Aleksandriji.

- Krajem maja komandu flotile na Bliskom istoku preuzeo je kapetan korvete Josip Saksida, koji je na Bliski istok došao engleskim avionom "sanderlend" iz Boke - priča Vladimir Požeg, istraživač i poblicista. - On je, uz dva smenjivanja, ostao na čelu flote Kraljeve mornarice sve do 15. septembra 1945, kada je poslednjim brodom doplovio sa Malte i to je bio kraj Kraljeve mornarice.

Kraljevi brodovi su plovili u ratnim dejstvima pod komandom engleske Sredozemne flote, dok su piloti sa devet aviona bili pod komandom RAF.

Početkom 1942, posle "Kairske afere", kada je pala vlada u Londonu a general Dušan Simović smenjen, general Bora Mirković je deo oficirskog sastava "preveo" u druge savezničke jedinice, ali se ova jedinica nije ugasila. Posle pada Italije sastav je ojačao i prešli su na Maltu, gde im je vraćen i deo brodova.

U junu 1944. godine, posle razgovora Tito - Šubašić, krenulo se ka udruživanju dve mornarice u konačnom oslobađanju zemlje, navodi Požeg. Početkom septembra Jugoslovenska vlada u Londonu donela je Ukaz o sadejstvu Kraljevih mornara u oslobađanju Jadrana, a 30. septembra uveden je položaj zajedničkog komandanta mornarice i na zahtev Tita na to mesto imenovan je Ivan Kern, junak iz aprilskog rata.

Tito je 15. maja 1945. u čin general-majora unapredio Ivana Kerna, a 25. maja naredio je povratak cele flote u zemlju. Krajem avgusta spojene su dve flote i u Šibenik su sa Malte i luka u Italiji doplovile korveta "Nada", sedam motornih topovnjača, torpiljerke "Kajmačkalan" i "Durmitor", zatim "T1" i "T5", podmornica "Nebojša", minolovci "Orao", "Meljine" i "Mljet", pomoćni brodovi "Beli orao", "Vila", "Ante Starčević" i 4 motorna čamca.

Na brodovima se vratilo 179 ljudi sa Malte, 100 iz Taranta i samo 20 odsto kraljevih oficira i 30 odsto podoficira koji su služili na Bliskom istoku. Ostali nisu hteli pod komunističku vlast. Ceo sastav Kraljeve mornarice je tokom rata inače narastao na preko 1.200.



USPESI

Jugoslovenska flota sve vreme je sa saveznicima učestvovala u ratu u Sredozemlju. Zadaci su bili različiti - od prihvata oborenih pilota do evakuacije britanskih vojnika, kao što je bilo 1942. godine kod El Alamejna.

Od bitaka upisanih u istoriju Drugog svetskog rata izdvaja se podvig poručnika bojnog broda Blagoja Uščumlića, koji je komandovao jugoslovenskom korvetom "Nada". On je 22. februara na Atlantiku zajedno sa engleskim brodovima učestovovao u potapanju nemačke podmornice "U-300". Uščumlić je u svom zvaničnom izveštaju detaljno opisao akciju. Prema njegovim tvrdnjama, jugoslovenski brod je bacio bombe na nemačku podmornicu.

PUČ 27. MARTA

Kapetan korvete Josip Saksida imao je nadimak "čuvar Kraljeve mornarice". Zahvaljujući njemu flota se nije pripojila Englezima i ostala je pod jugoslovenskom zastavom. Ovaj oficir bio je jedini mornarički oficir koji je učestvovao u puču 27. marta. Bio je oženjen Beograđankom, na Senjaku je imao kuću, a istorija ga pamti i po tome što je posle puča 27. marta u Radio Beograd doneo "pismo kralja" kojima podržava pučiste. Pismo je, naravno, bilo lažno, a pročitao ga je poručnik korvete Jakov Jovović, čiji je glas toliko ličio na kraljev da je i kralj Petar priznao "da nije verovao šta priča kada se čuo".



KRALj JEDNOM U POSETI

Jugoslovenski kralj Petar samo jednom tokom rata posetio je prvu jedinicu koja se borila u njegovo ime na strani saveznika. U flotu na Malti došao je samo 11. juna 1944. godine u pratnji Šubašića, koji je tada putovao na Vis na sastanak sa Titom. Na fotogarafiji sa desne strane kapetan korvete Josip Saksida.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:490068-Na-Hitlera-iz-Afrike