Srborusija preuzima željeznice u BiH

Ukratko : željeznice u BiH kako u federaciji tako i u RS nemogu bit profitabilne dok jedna strana koči transport .....srpska Dodikova to radi godinama.

Vidi sad šeme :

Kako je pojasnio, u fokusu je buduća izgradnja željezničke pruge Sarajevo – Beograd

http://www.klix.ba/vijesti/bih/vlada-srbije-sutra-u-sarajevu-jedna-od-tema-izgradnja-pruge-sarajevo-beograd/151102012

Željeznice oba entiteta u BiH na koljenima
1 novembar 2015 Izmijenjeno 21:24 CET

Stručnjaci smatraju kako samo europska transportna politika može spasiti željeznice u Bosni i Hercegovini.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zeljeznice-oba-entiteta-u-bih-na-koljenima

Željeznicama bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska prijeti stečaj zbog lošeg finansijskog stanja. Iz uprave tog poduzeća priznaju kako su na naplatu stigle tužbe zaposlenika zbog obustave isplate regresa i umanjenog iznosa za topli obrok.

Objašnjavaju da će račun Željeznica biti blokiran ako radnici ne odustanu od tužbi. Stručnjaci za željeznički promet upozoravaju da u lošem smjeru idu i Željeznice drugog bh. entiteta – Federacije BiH. Smatraju kako samo europska transportna politika može spasiti željeznice u Bosni i Hercegovini.

Željeznička stanica u Doboju bila je treće najveće željezničko čvorište u bivšoj Jugoslaviji. Ovdje je dnevno prolazilo po 220 vozova. Danas, samo 30-ak, kaže Milijan Marković, predsjednik Sindikata željezničara RS.

I on je jedan od radnika koji su tužili firmu, nakon što im je uprava prije tri godine umanjila topli obrok sa 95 na 57 eura i obustavila isplatu regresa. Kaže kako su tako prekršeni zakon o radu i opći kolektivni ugovor.

„Rješenje je da se ipak Vlada, putem svog resornog ministarstva, ozbiljnije uključi u ovaj problem i da se jednostavno iznađe način i finansijska sredstva da se radnicima isplate potraživanja koja ima željeznica prema njima. Sudske presude su tu, mi od njih pobjeći ne možemo“, navodi Marković.

Pravosnažne presude

Sudske presude očekuje 1.720 radnika koji su tužili Željeznice. Ukupan iznos koji bi ova firma mogla platiti je blizu četiri miliona eura. Za sedam pravosnažnih presuda, Željeznice su već dužne blizu 291.000 eura. Iz Sindikata ističu da zbog tih presuda Željeznice ne mogu prodavati ni registrirati službena vozila koja su predmet zapljene.

Reagirala je uprava i generalni direktor Dragan Savanović pozvao je radnike da odustanu od tužbi i upozorio ih da firma može otići u stečaj ako to ne urade.

„Ja, kao prvi čovjek Željeznica, ne vidim prihode, ne vidim realne izvore za izmirenje tih obaveza“, kaže.

Ni entitetski ministar saobraćaja i veza Neđo Trninić ne isključuje mogućnost stečaja Željeznica.

„Doista ne možemo isključiti takvu mogućnost zbog ovih tužbi koje pristižu, ali u principu maločas sam rekao, mi imamo plan i namjeru da željeznice restruktuiramo i da posluju profitabilno“, rekao je.

Slični planovi najavljuju se odavno, ali bez konkretnih rezultata, iz Sarajeva javlja novinar Al Jazeere Emir Skenderagić.

„Zbog novih Talgo vozova na Željezničkoj stanici u Sarajevu moglo bi se pogrešno zaključiti kako je stanje u Željeznicama Federacije bolje nego u Republici Srpskoj. Uopće nije“, dodaje.

Značajan proces reformi

Upravo ovi vozovi već devet godina skupljaju prašinu, iako su plaćeni 67 miliona eura. U Željeznicama FBiH nisu imali vremena da o tome razgovaraju.

Enes Čovrk, ekspert za željeznički promet iz IPSA instituta u Sarajevu, smatra da su za loše stanje u željeznicama u BiH krive uprave i entitetske vlade. Kaže da su potrebne strategije u skladu s transportnim politikama Evropske unije, u kojima Željeznice imaju dominantnu ulogu.

„To bi suštinski značilo ulazak u jedan značajan proces reformi koje su vrlo širokog spektra i naravno da je to jedan istovremeno bolan proces, jer vidjelo smo i na iskustvima i u zemljama u bližem okruženju, a i u razvijenim zemljama da to nije nimalo lak proces“, ističe Čovrk.

Proces podrazumijeva reformu pravne i tehničke regulative kao i kompletnu reorganizaciju željeznica. Rokovi za provođenje europske transportne politike su 2035. i 2050. godina, dodaje Čovrk.

Kaže da se, u međuvremenu, bh. društvo mora odrediti naspram Željeznica - ili ih koristiti za rješavanje socijalnih slučajeva ili od njih napraviti komercijalno isplativo poduzeće.



http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zeljeznice-oba-entiteta-u-bih-na-koljenima

Novi "Štadlerov" elektromotorni voz danas uključen u redovan putnički saobraćaj na relacijama od Beograda do Novog Sada i Subotice Utorak, 23. jun 2015.

„Železnice Srbije“ su danas, 23. juna, promotivnom vožnjom na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd uključile u redovan železnički putnički saobraćaj prvu novu elektromotornu garnituru švajcarskog proizvođača „Štadlera“, kao ICS (Inter Siti Srbija) voz koji će redovno saobraćati na relacijama od Beograda do Novog Sada i Subotice.
- Modernizacija voznih sredstava „Železnica Srbije“ je konačno počela, a uvođenjem novih Štadlerovih vozova u redovan železnički putnički saobraćaj našim sugrađanima ćemo obezbediti kvalitetniji i redovniji prevoz, bliži standardu evropskih železnica, rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Miroslav Stojčić na konferenciji za novinare u Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, i najavio da će u naredne dve nedelje sukcesivno biti uključena u saobraćaj još četiri nova voza na relaciji Beograd – Novi Sad – Subotica.

Stojčić je rekao da je do sada srpskim železnicama isporučeno 17 novih Štadlerovih vozova, od ukupno 21 garniture, kao i da će se ti vozovi postepeno uključivati u redovan saobraćaj širom Srbije.
-Nastojaćemo da nove vozove uključimo u saobraćaj i na drugim elektrificiranim pravcima, kako bi smo lokomotive usmerili na teretni saobraćaj i tako poboljšali usluge i ovog vida prevoza.
Prioritet „Železnica Srbije“ je da u što kraćem periodu postigne konkurentnost, efikasnost i produktivnost, kazao je Stojčić, i istakao da je poslovodstvo srpskih železnica na početku ove godine, u skladu sa zahtevima Svetske banke, Vlade Republike Srbije i resornog Ministarsva,donelo dinamički plan restrukturiranja.
-Naš najveći zadatak, trenutno, je proces restrukturiranja koji se za sada odvija po predviđenom dinamičkom planu. Ovaj složeni proces transformacije podrazumeva modernizaciju infrastrukture, voznih sredstava, savremeno finansijsko poslovanje i obuku kadrova. Realizacija započetih projekata, kao što su završetak radova na izgradnji Žeželjevog mosta i modernizacija pruge na relacijama Ruma-Golubinci, Sopot Kosmajski-Kovačevac, Stara Pazova – Novi Sad i Mala Krsna - Velika Plana omogućiće da se novi vozovi u potpunosti iskoriste sa svim svojim kvalitetima, rekao je Stojčić i apelovao na zaposlene i sve korisnike železničkih usluga da čuvaju nove vozove kako bi nam duže trajali.

Prema njegovim rečima, švajcarski voz je prošao sva tipska ispitivanja i dobio dozvolu za upotrebu, nakon čega je, kao što je i obećano, uključen u redovan saobraćaj. Preostala četiri voza će, kako je predviđeno ugovorom, biti isporučena „Železnicama Srbije“ do kraja avgusta.
Stojčić je istakao da su novi vozovi napravljeni po najsavremenijoj tehnologiji i da je njihova maksimalna brzina 160 km na sat, ali da će zbog stanja železničke infrastrukture, za sada, saobraćati manjim brzinama.
Izvršni direktor za infrastrukturu i prevoz, Nenad Kecman, je rekao da će se brzina vozova postepeno povećavati, uporedo sa završetkom započetih projekata modernizacije srpskih pruga koji se finansiraju sredstvima ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenih železnici.
- Cilj nam je da voz stiže do Novog Sada za jedan sat, a nakon što započete projekte završimo, planiramo i nabavku novih voznih sredstava, istakao je Kecman.
Sekcija za prevoz putnika Novi Sad u 2014. godini je prevezla oko dva miliona putnika, a predstavnici poslovodstva srpskih železnica izrazili su čvrsto uverenje da će se taj broj, nakon puštanja u saobraćaj novih „Štadlerovih“ vozova, još više povećati.
„Železnice Srbije“ u narednom periodu planiraju intenzivne aktivnosti na definisanju kvaliteta reda vožnje, čistoće i usluga u stanicama kako bi se putnicima pružio zadovoljavajući kvalitet usluga.

-Uporedo sa unapređenjem kvaliteta pruženih usluga, neophodno je povećati i prihod za šta su već pripremljene studije, rekao je Kecman i najavio brendiranje vozova u regionalnom saobraćaju, kao i remont pet starih ruskih elektromotornih vozova serije 412/416 do kraja godine.
Podsećamo da su „Železnice Srbije“ potpisale ugovor sa švajcarskom kompanijom „Štadler“ za isporuku 21 elektromotornog voza srpskim železnicama 4. marta 2013. godine. Ugovor, čija je vrednost oko 99 miliona evra, realizuje se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Pored “Štadlera“, u prvoj fazi međunarodnog tendera tehničke ponude podneli su još i: Simens, Alstom i CAF.
Prvi elektromotorni voz Štadler, od ukupno 21 voza koje su “Železnice Srbije” kupile od ove švajcarske kompanije, stigao je u Srbiju 19.septembra prošle godine.
Do sada je srpskim železnicama isporučeno 17 „Štadlerovih“ vozova, a očekuje se da će i preostale 4 garniture biti isporučene u roku, prema dinamici definisanoj Ugovorom, odnosno do 31. avgusta 2015. godine.
Tipsko i serijska ispitivanja su izvršena za isporučene garniture i dobijena je dozvola za upotrebu od Direkcije za železnice 2. juna 2015. godine. Prva serijska dozvola za korišćenje garniture u saobraćaju dobijena je od 17. juna 2015. godine.Plan je da „Železnice Srbije“ po dve garniture nedeljno uvode u saobraćaj.
Novi elektromotorni voz je namenjen za regionalni putnički železnički saobraćaj i saobraćaće između većih gradova u Srbiji, kao zamena za postojeće klasične garniture. Omogućiće uvođenje novih ponuda u putničkom železničkom saobraćaju i povećanje broja polazaka na pojedinim relacijama.

„ŠTADLER Flirt III“ je novi elektromotorni voz, maksimalne brzine 160km/h, koji za „Železnice Srbije“ označava veliku prekretnicu. Reč je o vozu savremene koncepcije, sa tehničkim rešenjima koja su u skladu sa najnovijim evropskim standardima primenjenim u vozovima drugih železničkih prevoznika.Ovo će, uz predstojeću rekonstrukcije infrastrukture i dalje nabavke novih voznih sredstava, dovesti srpske železnice bliže nivou razvijenih evropskih železnica.
Model „Flirt“ marke „Štadler“ označava „brzi laki inovativni voz“. Pored brzine i izuzetnog eksternog dizajna, ovaj voz pruža sav potreban komfor putnicima zahvaljujući kvalitetu sedišta, bezbednom ulazištu, elektronskom automatskom sistemu za informisanje, klima-uređaju, vakuum-toaletu i drugim modernim karakteristikama. Posebno treba istaći da su na Štadlerovim vozovima u potpunosti primenjeni UIC standardi za osobe sa posebnim potrebama.
Elektromotorni Flirt voz serije 413/417 je niskopodni tip voza sa 235 mesta za sedenje: 223 sedišta drugog razreda i 12 sedišta prvog razreda, a opremljen je i višenamenskim pregradama za invalidska kolica, dečja kolica i bicikle. Zahvaljujući materijalu od koga je izgrađen (alumijum specifične male težine), celokupna garnitura je olakšana i osposobljena za postizanje lakog ubrzanja, čime se smanjuju potrošnja energije i operativni troškovi. Voz ima električni pogon napona 25kV, 50Hz, a njegova maksimalna brzina je 160 km/h.
Jedna od najznačajnijih karakteristika novog voza je visoki komfor koji se pruža putnicima. Pored izuzetnog spoljnog dizajna, enterijer novog putničkog voza je klimatizovan i veoma prijatan za putnike. Putnicima su na raspolaganju kvalitetna sedišta sa velikim raspoloživim prostorom, savremeni automatski elektronski audio i video sistem za informisanje, kao i vakuum toalet prilagođen i za osobe sa posebnim potrebama.

Posebna pažnja posvećena je upravo bezbednosti putnika tako da su, pored ulazišta sa kliznim stepenikom, nove garniture opremljene najsavremenijim sistemima video nadzora (kamere spolja i unutar odeljaka) i dijagnostike kvarova. Putnicima je, takođe, na raspolaganju i interfon preko koga, u slučaju opasnosti, mogu komunicirati sa licem koje upravlja kompozicijom.
Obuka radnika „Železnica Srbije“ za rukovanje i održavanje novih elektromotornih garnitura je u toku i ona će se, u narednom periodu, nastaviti u Srbiji i Švajcarskoj. S obzirom da se radi o savremenim vozovima nove generacije, srpske železnice prilagodiće postojeće kapacitete za održavanje. Aktivnosti na pripremi kapaciteta za održavanje u tehničko-putničkoj stanici Zemun su u toku.
U toku tehničke garancije u depou u Zemunu biće stacionirana ekipa „Štadlera“ radi praćenja rada i eventualnih opravki elektromotornih vozova. Podrška njihovih stručnjaka ovom projektu očekuje se i posle isteka garantnog roka kroz isporuku rezervnih delova i učešće u raznim fazama održavanja.
Cene karata
Cene karata u novim vozovima su iste kao i za ostale ICS vozove koji saobraćaju na ovim relacijama. Od Beograda do Novog Sada cena karte za prvi razred u jednom smeru iznosi 560 dinara ako su kupljene na blagajni železničke stanice, odnosno 840 dinara za putnike koji se odluče da kartu kupe u vozu. Karte za drugi razred su nešto jeftinije i njihova cena iznosi 430 dinara na blagajni, odnosno 650 dinara, ako je karta kupljena u vozu.
Na relaciji Beograd – Subotica karta za prvi razred u jednom smeru iznosi 940 dinara ukoliko je kupljena na blagajni železničke stanice, odnosno 1.410 dinara za putnike koji se odluče da kupe kartu u vozu. Karta za drugi razred, na ovoj relaciji, košta 720 dinara na blagajni, odnosno 1.080 dinara ako je kupljena u vozu.
Red vožnje
Beograd – Novi Sad – Beograd
Novi voz će svakodnevno saobraćati na relaciji Beograd – Novi Sad, sa polaskom iz beogradske glavne železničke stanice u 12.00 sati, i dolaskom u Novi Sad u 13.33 sati. U povratku voz iz Novog Sada kreće u 14.06 sati i dolazi u Beograd u 15.51 sati.
Beograd – Subotica – Beograd
Na relaciji Beograd – Subotica, nova garnitura će svakodnevno polaziti iz beogradske glavne železničke stanice u 17.00 sati, sa dolaskom u Novi Sad u 18.51 sati a u Suboticu u 21.08 sati. U povratku voz kreće iz Subotice u 05.55 sati, sa dolaskom u Novi Sad u 8.18 sati, i stiže u Beograd u 09.48 sati.

http://www.serbianrailways.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/66457.html

U prisutvu predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 16. oktobra 2014. godine, u Beogradu potpisan je Aneks br. 2.1 ugovora o rekonstrukciji tri deonice „Koridora X“, ukupne dužine 65,7 kilometara, a ukupna vrednost radova je 48,7 miliona dolara.^[38] Ugovor su potpisali direktor Društva za infrastrukturu „Železnica Srbije“ Goran Maksić i Sergej Pavlov generalni direktor „RDŽ Internešnl“. Ovim ugovorom predviđena je rekonstrukcija deonice Ruma - Golubinci (17,9 km), Sopot Kosmajski - Kovačevac (18,4 km) i Mala Krsna - Velika Plana (29,4 km). Građevinski materijal za izvođenje radova nabavljen je iz kredita „Evropske banke za obnovu i razvoj“ sa sedištem u Londonu i vrednost tog materijala iznosi oko 18,5 miliona dolara, tako da je ukupna vrednost investicije oko 67 miliona dolara. Na tim deonicama će biti vraćene projektovane brzine vozova od 120 kilometara na sat, dok se sada vozovi na njima kreću svega između 30 i 50 kilometara na sat. Većinu radova će izvoditi „Ruske železnice“, dok 35 odsto povereno domaćoj građevinskoj operativi. „Ruske železnice“ doterale su specijalizovane građevinske mašine, koje čekaju da započnu radove na prvoj deonici Ruma - Golubinci krajem 2014. godine

https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeleznice_Srbije

Da nebi ko mislio da je naziv srborusija pogrešan .....nije.

E sad kako ide priča .....bila jednom air bosnia ili tako nešto ....danas je nema ....letove preuzeo air serbia ....tako će i ovo ....ruski kapital , modernizacija pruge al ono .....srpski voz Beograd - Sarajevo ...Beograd -  Banja Luka i slićno.

Jel to loše ? Nije ...osim ako nekupe i željezničku infrastrukturu pa sve preuzmu.

SARAJEVO, BANJALUKA - Za modernizaciju pruge koja će Sarajevo povezati sa Beogradom, biće potrebno najmanje 105 miliona evra, kazali su "Nezavisnim" u Ministarstvu transporta i komunikacija BiH.

Plan vlasti u BiH i RS je da se uz međunarodnu finansijsku pomoć u doglednoj budućnosti izgradi i modernizuje i pruga koja će od Banjaluke, preko Novog Grada i Dobrljina, biti povezana sa prugama u Hrvatskoj.

"Ovom željezničkom prugom Dobrljin - Novi Grad - Banjaluka - Doboj - Tuzla - Zvornik ostvarila bi se mogućnost realizacije projekta brzih pruga jugoistočne Evrope sa prosječnom brzinom do 160 kilometara na sat", kažu u Ministarstvu transporta i komunikacija BiH.

Naime, na samitu o zapadnom Balkanu, koji će biti održan 27. avgusta ove godine u Beču, zvaničnici BiH i Srbije zajednički će, kao što smo već pisali, predstaviti projekat izgradnje i modernizacije pruge Beograd - Sarajevo i od EU zatražiti finansijsku pomoć za taj projekat. Pruga koja bi povezala Beograd i Sarajevo išla bi trasom Sarajevo - Zenica - Doboj - Tuzla - Zvornik - Loznica - Valjevo - Beograd.

Pruga koja prolazi kroz BiH već postoji, ali, kako kažu u Ministarstvu transporta i komunikacija, neophodna je modernizacija, prije svega elektrifikacija trase Doboj - Tuzla - Zvornik, za šta je, prema procjenama, neophodno oko 90 miliona evra. Pored toga, još jedan od složenijih i skupljih radova na toj dionici bila bi sanacija tunela Križevići, koja bi koštala više od 15 miliona evra.

"Modernizacija pruge podrazumijeva rekonstrukciju pruge kako bi se postigle veće brzine u skladu sa standardima Transevropskih željeznica (TER) i standarda Evropske unije, a za to je neophodna elektrifikacija i modernizacija signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema", kažu u Ministarstvu transporta i komunikacija BiH.

Sanaciju i modernizaciju pruge kroz BiH dalje prema Srbiji priželjkuju i u RS, posebno zbog sanacije tunela Križevići, a kako je nedavno rekao Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza RS, za njih je prioritet pravac Novi Grad - Prijedor-Banjaluka - Doboj - Zvornik, za koji se nadaju da će ući u osnovnu mrežu jugoistočne Evrope.

Ovaj pravac pruge, odnosno njen remont i modernizacija od Banjaluke preko Prijedora do Novog Grada i Dobrljina, na granici sa Hrvatskom, koštao bi oko 75 miliona evra.



http://www.nezavisne.com/posao/privreda/Za-prugu-Sarajevo-Beograd-trebace-105-miliona-evra/322070

OFANZIVA Ruski front hara Srbijom
Nikola Tomić/Bojana Jelovac | 02. 11. 2015. - 20:23h  | Komentara: 60
Rusija je u Srbiji krenula u žestoku političku, ekonomsku i medijsku ofanzivu, ali i u NVO sektoru, sa ciljem da oslabi uticaj Zapada.


Klikni za uvećanje (+)

Dok je EU zabavljena problemima sa izbegličkom krizom, a u javnosti se stiče utisak da postoje i novi uslovi za Srbiju oko Kosova, Vladimir Putin gazi krupnim korakom.

Pored poznatih snažnih veza u politici i ekonomiji, Rusija sve više ulaže u medije i nevladine organizacije na teritoriji Srbije. Pokreću se časopisi i portali, poput „Ruske reči“ i „Sputnjika“, organizuju se konferencije na kojima govore protivnici EU, finansiraju se proruske NVO, a državne fondacije poput „Gorčakova“ su sve aktivnije.

Obračun među NVO

Dragomir Anđelković, politički analitičar koji je aktivan u više proruskih NVO, kaže, međutim, da uticaj Moskve u Srbiji još nije dovoljno jak.
 

Jelena Milić
- Rusija, za razliku od Zapada, nema uticaja na medije i NVO u Srbiji, već mnogi to mešaju sa naklonjenošću pojedinaca Rusiji. I to što nema tog uticaja je njen najveći nedostatak. Recimo, uticaj na NVO se širi tako što imate fondove koji nisu tajni, poput EU i njenih zemalja. Za nas bi bilo dobro da Rusija takođe ima te zvanične fondove iz kojih bi se finansirali projekti NVO sektora u Srbiji - kaže Anđelković za „Blic“.
 
S druge strane, Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, smatra da Rusija i te kako širi svoju “meku moć” u Srbiji.
 
- Imaju novinsku agenciju “Sputnjik”, čije materijale naširoko prenose sve prodržavne TV i novine. Pritom, ukoliko odete na sajt bilo koje otvoreno putinovske NVO, nigde nećete uspeti da nađete donatore. Dakle, em kriju finansijere, em je sve što rade to da šire Putinovu propagandu - kaže za “Blic” Milićeva.

Putinov prioritet

Proteklog vikenda, u srpskim medijima su ljudi iz Moskve bili vrlo prisutni.
 

Aleksej Puškov
- Vladimir Putin smatra Srbiju za prioritetnu državu spoljne politike Moskve - rekao je Alek­sej Puškov, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Du­me.
 
Kako je istakao, “Rusija ima poseban odnos prema Srbiji”, a Putin nikada dosad nije odbio da je podrži.

Jelena Guskova iz Ruske akademije nauka tek nije birala reči ushićenja:
 
- Verujem da će Rusi i Srbi spasti svet! Srbija je naš jedinstven prijatelj. Najiskreniji. Naš brat - rekla je Guskova, kao i da su se odnosi dve države “vratili u svoj pravi kolosek”.
 

Uticaj Rusije   Politika: Pored stalne podrške Srbiji oko Kosova, Rusija je lobirala protiv ulaska Prištine u Unesko, a u SB UN stavila je veto na britanski predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.   Ekonomija: Rusija nam je i dalje glavni partner u energetici, daje ogromne kredite za železnicu, od Moskve zavisi izvoz “Fijata” u taj deo sveta, hoćemo da kupimo rusko naoružanje i da im izvozimo hranu. Mediji: Počeli su da izlaze časopis “Ruska reč” i njegovo onlajn izdanje, ruski državni medij “Sputnjik” pokrenuo je onlajn radio-stanicu i portal. Rusi su hteli da kupe Studio B i B92, ali bez uspeha. NVO: U proteklih godinu dana se razvila mreža proruskih fondacija i nevladinih organizacija - Dostojanstvo, Gorčakov, Ruski ekspres, Forum za odgovornu politiku, Vidovdan, Centar za međunarodnu saradnju...

 
sve je logično. za jačanje uloge rusije zasluge treba pripisati zapadu.
što nas budu pritiksali jace, uticaj rusije ce rasti geometrisjki.
to je valjda logicno. zasto bismo se mi odrekli rusije i to blanco.
to je nerealno.

Krizevici, Bosnia and Herzegovina, June 1996: Spec. Mark Miller stands guard at the entrance of a 2.5-mile railroad tunnel between Tuzla and Zvornik, cities on opposite ends of the former line of confrontation. Theories about what was in the tunnel ranged from nothing at all to mass graves, mines and chemical weapons, so the troops navigated the dark depths with great care.


Pruga koja prolazi kroz BiH već postoji, ali, kako kažu u Ministarstvu transporta i komunikacija, neophodna je modernizacija, prije svega elektrifikacija trase Doboj - Tuzla - Zvornik, za šta je, prema procjenama, neophodno oko 90 miliona evra. Pored toga, još jedan od složenijih i skupljih radova na toj dionici bila bi sanacija tunela Križevići, koja bi koštala više od 15 miliona evra.

Sumnjivo je ovo meni. Ima samo 45 kilometara pruge gledano zračne linije kroz Federaciju a sve ostalo je RS.