Serbia News

pizzon wrote:ona je kosmos zs seselja
posteno je da svi nasi napuste zapad
oni, koji su protiv saradnje srbije sa zapadom.
odgovara im saradnja samo na licnom nivou.
ubuduce, glasam uglavnom za one
cije su porodice
zitelji srbije od pre 2.sv.rata.
ako uopste bude takvih, a moj su
pol. izbor.

Pošteno bi bilo da i ti napustiš Srbiju.

Serbinho-3 wrote:

pizzon wrote:ona je kosmos zs seselja
posteno je da svi nasi napuste zapad
oni, koji su protiv saradnje srbije sa zapadom.
odgovara im saradnja samo na licnom nivou.
ubuduce, glasam uglavnom za one
cije su porodice
zitelji srbije od pre 2.sv.rata.
ako uopste bude takvih, a moj su
pol. izbor.

Pošteno bi bilo da i ti napustiš Srbiju.

raseljavanje srba 

sretna nova svim mojim srbaljima i hrvaljima i jevrejima 

dozivesmo da nam se jedan olos, haradinaj, kezi zube,
znamo ciji su ti zubi, da nisu njegovi.
da nam se ustase smeju u facu zbog nase nemoci
da sva slavlja pocinju i zavsavaju skrnavljenjem svega srpskog
da poturice masu tuskim barjakom i dobijaju aplauze
da nam prodana dusa milo drzi lekcije o suverenitetu
hvala gospodo !

pizzon wrote:dozivesmo da nam se jedan olos, haradinaj, kezi zube,
znamo ciji su ti zubi, da nisu njegovi.
da nam se ustase smeju u facu zbog nase nemoci
da sva slavlja pocinju i zavsavaju skrnavljenjem svega srpskog
da nam prodana dusa milo drzi lekcije o suverenitetu
hvala gospodo !

prilično točno samo vaša politika je do toga dovela. Vama i kad se pruži ruka vi je zagrizete ko bijesni psi, lajete na naše svetce, preuveličavate žrtve, odbacujete odgovornost, lažete kradete otimate ubijate silujete palite...ali da bi zeru od toga priznali nema teorije stoga se nemojte čuditi što imate usran status kod svih u okruženju a bome i šire

Takse sto odsto........ 

Pa dokle više ??

Serbinho-3 wrote:

Regionalni avion pored dalekolinijskog , je ti usporedba

[size=30]Kako je uspešna Srpkinja dovela SAD kompaniju: Zašto smo odabrali BG
Marija je uspešna žena iz Srbije, koja je izgradila neverovatnu karijeru u SAD-u. Radi u samom vrhu svetske IT kompanije - NCR. Imenovana je od Bele kuće za jednog od tri američka predstavnika biznis zajednice u Savetodavnom telu za biznis u Azijsko-pacifičkoj ekonomskoj saradnji, gde zastupa interese američkog poslovnog sektora i savetuje predsednika SAD-a za pitanja digitalne ekonomije, protoka podataka i svega što je povezano sa sektorom informacionih tehnologija. Za doprinos i dostignuća, Marija je nedavno dobila prestižnu Zlatnu Stevie nagradu za top-menadžerku godine u biznis kategoriji za kompanije sa preko 2.500 zaposlenih, za rezultate u oblasti kulture i brend identiteta kompanije NCR. Prenosimo intervju sa Marijom Živanović-Smit iz Nedeljnika.
IZVOR: NEDELJNIK  PETAK, 25.01.2019. | 15:34

 
[/size]


- Deset odsto od ukupne radne snage kompanije NCR je sada u Srbiji. Kako je došlo do toga, to je velika odluka? 

Kada kompanija donosi odluku gde će da investira, formira se tim koji uključuje predstavnike ljudskih resursa, IT odeljenja, biznisa, finansija, kao i ljudi koji su deo mog tima za odnose sa vladama. Pre sedam godina otpočeo je proces transformacije našeg servis (uslužnog) biznisa i u okviru planova transformacije tražilo se mesto za otvaranje novog centra za poslovanje. Članovi tima, čiji sam i ja deo bila, razmatrali su Egipat, Maroko, Bugarsku, Rumuniju i Poljsku. Predložila sam da dodaju Srbiju i Hrvatsku i da mene izuzmu iz procesa selekcije zbog sukoba interesa. 

Tim koji je radio na izboru lokacije analizirao je prvo različite faktore koji utiču na poslovanje, kao što su talenti, raspoloživo tehničko znanje, poznavanje stranih jezika, infrastruktura, politički rizik, stabilnost i mnoge druge. Kad smo završili sa istraživanjima, izbor se sveo na tri zemlje: Srbiju, Bugarsku i Poljsku. Srbija se rangirala veoma visoko po pitanju raspoloživosti talenata, znanju tehničkih veština i poznavanju stranih jezika. Poljska je bila suviše konkurentna, s obzirom na to da je već imala previše stranih kompanija koje su tamo otvorile predstavništva drugog nivoa, pa bi nam bilo vrlo teško da pronađemo raspoložive talente na tržištu. 

Bugarska je bila poprilično slična po mnogim kriterijumima Srbiji. Tada sam došla na jednu ideju, koja je i najzabavniji deo ove priče i koju je ceo tim usvojio. Jedna delegacija je otišla u Bugarsku i odatle autom došla u Beograd. Druga delegacija je otputovala u Varšavu, nakon čega smo se svi našli u Beogradu. Vožnja od Sofije do Beograda tada nije bila baš najprijatnija, pa je nekako izgledalo da svi jedva čekaju da stignu u Beograd." 

Po dolasku u Srbiju, predložila sam da se odmah povežemo sa ameičkom ambasadom. Komercijalno odeljenje Ambasade SAD-a nam je odmah organizovalo sastanke sa predstavnicima Majkrosoftovog razvojnog centra, državnih organa, akademske zajednice i drugih predstavnika poslovnog sveta u Srbiji. Na kraju, nakon svih sastanaka, trebalo je odlučiti između Bugarske i Srbije koja je ipak prednjačila po pitanju tehničke stručnosti i znanju stranih jezika. 

Druga značajna razlika bila je u tome što se srpska državna administracija pokazala mnogo agilnijom od bugarske, odnosno iskazala je veću želju za otvaranjem novih radnih mesta, što je demonstrirano jasnim i transparentnim planom ekonomskog razvoja. Od prvog dana dolaska u Srbiju do danas imamo punu podršku Vlade, što je veoma važna stvar za investitore. Za NCR su najbitniji talentovani ljudi. Infrastruktura je isto veoma važna. Međutim, za strane investitore je ključno da imaju partnere u lokalnoj vladi, koji zaista žele da im omoguće da uspeju u njihovoj zemlji. 

To znači da kada investitor naiđe na prepreke na granici ili želi da premesti opremu, otvori veliki broj novih radnih mesta, zajedno sa lokalnom vladom pokrene programe za obuku ljudi, vlada mora uvek da bude tu, da osluškuje potrebe investitora i da je spremna za saradnju. I tako je Srbija pobedila. Bilo je trenutaka kad sam se pitala šta će za moju reputaciju značiti ako ne uspe poslovanje u Srbiji, s obzirom na to da sam ja predložila Srbiju kao potencijalnu lokaciju. Ali vredelo je, zato što je u pitanju moja zemlja." 

- NCR zapošljava više od 3.000 ljudi u Beogradu, a nije reč o fabrici. Koliko je značajno prisustvo ovako uspešne tehnološke kompanije na našem tržištu? 

NCR ima nekoliko fabrika širom sveta, ali odavno više nije kompanija koja proizvodi samo mašine - hardver. Mi u Srbiji kreiramo i iz Srbije omogućavamo veoma kvalitetnu tehničku podršku kompanijama širom sveta, što ima značajan uticaj na ekonomiju. Izvoz naših usluga raste iz godine u godinu otkako smo došli ovde, što generalno doprinosi izvozu IT usluga iz Srbije koji je danas blizu jedne milijarde. Kada u državi imate kompaniju kao što je NCR i imate konstantan rast poslovanja, i drugi strani i domaći investitori počinju da otvaraju firme ovde.

Bilo je trenutaka kad sam se pitala šta će za moju reputaciju značiti ako ne uspe poslovanje u Srbiji, s obzirom na to da sam ja predložila Srbiju kao potencijalnu lokaciju. Ali vredelo je, zato što je u pitanju moja zemlja.

Naš model poslovanja je u velikoj meri evaluirao od kad smo došli u Srbiju, tako da danas osim pružanja tehničke podrške svojim klijentima, značajno doprinosimo razvoju novih servisa i oblika usluga, odnosno sve je više inovativnih aktivnosti koje se odvijaju u našem centru. Ovaj sektor brzo raste i njegova važnost se ogleda u tome da stvara bolja radna mesta i bolje plaćene poslove za zemlju. To ne znači da otvaranje fabrika, odnosno proizvodnih aktivnosti, nije bitna komponenta ekonomije. I te kako je važno imati i takav vid proizvodnje, ali razvoj ovog sektora i konstantno ulaganje u usavršavanje zaposlenih je budućnost." 

- Da li vam je naš mentalitet pomogao ili odmogao da se prilagodite radu u američkim kompanijama? 

Definitivno smatram da mi je činjenica da dolazim iz Srbije pomogla da se istaknem u mnogim stvarima. Kao prvo, naše obrazovanje nam daje perspektivu. Čak i nakon srednje škole, ne samo fakulteta, mi smo zreliji i imamo širi pogled na život i nauku uopšte. Nivo pripremljenosti za život kada imaš 18 godina i dolaziš iz Srbije u poređenju sa vršnjacima u Sjedinjenim Državama je potpuno drugačiji. Sa kulturološkog aspekta, mislim da smo veoma uporni kao narod i to je nešto što je duboko ukorenjeno u meni. Mislim da mi je taj stav prema životu da nikad ne odustaješ uprkos preprekama svakako bio od velike koristi. 

Prvo i najbitnije, ono što me prati tokom cele karijere od samog početka pre 20 godina, najpre u jednoj advokatskoj firmi, a potom u IBM-u, pa sve do danas, jeste da se prijavljujem da uradim nešto kada niko drugi to neće. Shvatila sam da sam neverovatno hrabra ili, što bi neki rekli, luda, da se prihvatim da uradim nešto za šta drugi kažu da je nemoguće ili smatraju da nije interesantno i da onda napravim nešto od toga." 

- Možete li da izdvojite neku situaciju u kojoj ste prihvatili da uradite nešto nemoguće? 

Evo jednog primera iz NCR-a. U periodu 2008-2009. vrednost naše kompanije iznosila je četiri milijarde dolara. Sada smo blizu sedam milijardi. Ali smo tada bili mnogo manji, sa samo dve divizije i sa velikom vizijom da se transformišemo, samo što nismo znali da će SAD pogoditi recesija. NCR je firma sa veoma dugom tradicijom, osnovana u 19. veku, i naš penzioni fond je bio veći od kompanije - vredeo je pet milijardi dolara. 

Kada je recesija pogodila Sjedinjene Države, NCR penzioni fond je izgubio milijardu dolara od svoje vrednosti. Kamatna stopa se smanjivala svakog kvartala. A po zakonu, bez obzira na to što ste u fondu imali više sredstava nego što je potrebno, morate odmah da nadoknadite gubitak, jer ne smete da „padnete" ispod 80 odsto uplaćenih sredstava. U tom trenutku je to bilo „pitanje života ili smrti" za NCR - trebalo je da uzmemo svu raspoloživu gotovinu i da je uplatimo u fond, što je značilo da nema transformacije kompanije i da nema otvaranja novih radnih mesta. Već naprotiv, treba otpustiti 20 % zaposlenih. Ja sam tad bila nepunih godinu dana u NCR-u. 

Pozvao me je generalni direktor i pitao da li nešto možemo da uradimo u Kongresu preko sektora za odnose sa vladom. Ja se nikada ranije nisam bavila tom temom. Takođe, nije baš bilo popularno da lobirate u Kongresu u ime firme tokom recesije i reforme zdravstvenog sistema. Rekla sam da svakako treba da pokušamo da spasemo kompaniju. I tako sam 18 meseci lobirala i, u koaliciji sa drugim firmama, smo uspeli da izdejstvujemo da se usvoji zakon koji je dozvoljavao kompanijama da amortizuju gubitke, da ne moraju da otpuštaju zaposlene i izgube svu gotovinu. Mislim da je taj događaj i period u NCR-u bio neka vrsta prekretnice za moju dalju karijeru. Želim da vidim mogućnosti tamo gde ih drugi ne vide i ostanem pozitivna uprkos onome što činjenice pokazuju.
https://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2019&mm=01&nav_id=1498082

[size=30]Otvorena fabrika zaštitne opreme: "U Lus Protect posao za 700 ljudi"[/size]
Predsednik Aleksandar Adem Vuchiqi je najavio da će u fabrici Lus Protect u Raški raditi 300 ljudi do kraja godine.

Kako je rekao, ukupno više od 700 radnika biće zaposleno u narednih pet godina.
Adem Vuchiqi je nakon svečanog otvaranja fabrike Lus Protect rekao za TV Prva da je tu pre samo godinu dana bila livada, a sada je pogon u kome radi 60 radnika. 

Kako je rekao, prvo je zaposleno 48 ljudi, pa još 12, a još 60 ljudi je na obuci koju plaća opština. 

"Potreban je ovde još jedan investitor, ali i da napravimo pogon za prečišćavanje otpadnih voda sa Kopanika, jer bi to podiglo turističke potencijale opštine Raška", kazao je predsednik. 

Naveo je da ga građani najviše pitaju za puteve i mostove i primetio da pojedini čak žale što nisu tokom bombardovanja bili srušeni viseći mostovi, kako bi dobili nove. 

Adem Vuchiqi je rekao da će država posebnu pažnu posvetiti razvoju turizma u tom delu zemlje i najavio da će se sa ministrom zaduženim za turizam Rasimom Ljajićem, kao i premijerkom Anom Brnabić, konsultovati o nameri da se poveća i broj vaučera za turizam i njihova vrednost. 

Istakao je da bi se tako podigao seoski turizam.


Fabrika za proizvodnju radne zaštitne opreme, opreme za vojsku i policiju, korporativnih uniformi, kao i lake konfekcije "Lus Protect", otvorena je u Raški 

Kako kažu u kompaniji, fabrika trenutno zapošljava 120 radnika, a plan je da u naredna tri meseca bude zaposleno još 100 ljudi, da ih u neredne tri godine bude 550, a u narednih pet 750 zaposlenih. 

Dodaju da je u fabriku, koja će deo proizvoda plasirati i na stranim tržištima, do sada uloženo dva miliona evra, a planirano je da ulaganja u naredne tri godine dostignu pet miliona. 

Fabrika je otvorena bez novčanih podsticaja države Srbije.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=22&nav_id=1509046

[size=30]"Šeik uložio značajno, bolji život čeka Rašku"
Otvaranje fabrike "Lus s protect" u Raški doprineće unapređenju standarda u oblasti zaštite na radu, ali i boljem životnom standardu građana.
IZVOR: TANJUG  SUBOTA, 23.02.2019. | 08:47

 
[/size]


To je poručio ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiji Mubarak Said Buršaid Al Daheri.
On je izrazio zadovoljstvo zbog otvaranja fabrike, kojem je prisustvovao predsednik Aleksandar Adem Vuchiqi, a u koju je, kaže, značajna sredstva uložila Fondacija šeika Mohameda bin Zajeda. 

"Predsednik Adem Vuchiqi dao nam je smernice u koji deo Srbije treba investirati, podstaći ekonomski razvoj, otvoriti nova radna mesta i stvoriti bolje uslove za život", rekao je ambasador. 

Al Daheri je poručio da će UAE nastaviti da ulažu u ovaj projekat i izrazio uverenje da će na to unaprediti standarde u oblasti zaštite na radu, ali i životni standard građana ove regije. 

Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić podsetio je da je u septembru 2016. godine tadašnji premijer Aleksandar Adem Vuchiqi postavio kamen temeljac za izgradnju te fabrike i zahvalio svima koji su pomogli u izgradnji tog pogona. 

"Naša opština ima čime da se pohvali, a sve smo postigli pod vođstvom sadašnjeg predsednika Srbije, verujući u ono što on radi, a on nam je davao vetar u leđa da projekte sprovedemo u delo", naveo je Rakitić. 

Zahvalio je rukovodstvu kompanije na tome što je, kako kaže, na pravi partnerski način, zajedno sa opštinom, prepoznali društvenu odgovornost i ozbiljnost ovog projekta. 

Dodao je da su u novembru prošle godine počele obuke radnika i da je opština Raška izdvojila značajna sredstva za prekvalifikacije prepoznajući potencijale i potrebe za radnim mestima. 

Na otvaranju pogona Lus s protect istaknuto je da je reč o prvoj novoj fabrici izgrađenaoj u Raški u poslednjih 30 godina sa ciljem da doprinese rastu životnog standarda i smanjenju stope nezaposlenosti na području te opštine.

tre wrote:

pizzon wrote:dozivesmo da nam se jedan olos, haradinaj, kezi zube,
znamo ciji su ti zubi, da nisu njegovi.
da nam se ustase smeju u facu zbog nase nemoci
da sva slavlja pocinju i zavsavaju skrnavljenjem svega srpskog
da nam prodana dusa milo drzi lekcije o suverenitetu
hvala gospodo !

prilično točno samo vaša politika je do toga dovela. Vama i kad se pruži ruka vi je zagrizete ko bijesni psi, lajete na naše svetce, preuveličavate žrtve, odbacujete odgovornost, lažete kradete otimate ubijate silujete palite...ali da bi zeru od toga priznali nema teorije stoga se nemojte čuditi što imate usran status kod svih u okruženju a bome i šire

Ne kuze ti oni to, da grizu i keze se  pa im netko vrati u stvari. Oni tu povratnu reakciju proglase napadom na nejac i agresiju plus ugrozenost. Kad bi CG zabranila popa, pink i istoricare  bre da ovi nisu grizli prije i lajali. Ista stvar i sa hr..

INFO

---

U Vojvodini najveći evropski vetropark?
Autor:  MONDO/Tanjug
 20 

Kompanija "Fintel Energija A.D." u Vojvodini će početi izgradnju najveće vetroelektrane u Evropi "Maestrale Ring".

---

EKONOMIJA | 05.02.2019. | 12:02 > 12:03 

---

Izvor:Mondo/Stefan Stojanović

---

Odbor Direktora kompanije, navodi se u saopštenju, doneo je odluku o pokretanju projekata izgradnje novih vetroparkova, među kojima je i projekat razvoja "najvećeg vetroparka na evropskom kontinentu".
Generalni direktor kompanije Fintel Energija, Ticijano Đovaneti (Tiziano Giovannetti) najavio je da će ovim projektima Srbija biti među najbržim zemljama koje će se uključiti u energetsku tranziciju sa fosilnih goriva do čiste energije. 
POVEZANE VESTI

• Struja iz vetrenjače: Srbija dobila prvi vetropark
  
  
• Zelena struja: Radi još jedan vetropark u Srbiji
  
  
• Nikle vetrenjače:Dokle smo stigli u hvatanju vetra
  
  

Kompanija Fintel Energija A. D. je osnovala nove SPV-ijeve za razvoj novih projekata izgradnje vetroelektrana Lipar d.o.o. (10 MW), Lipar 2 d.o.o (10 MW) i Maestrale Ring d.o.o. (572 MW).
"Projekat 'Maestrale Ring' će biti najveća vetroelektrana koja se gradi na kopnu na celom evropskom kontinentu", rekao je Đovaneti.

Nije navedeno kada bi ovaj vetropark trebalo da počne da se gradi i kada će biti završen.
On je naglasio da će novi projekti biti u 100 odsto u vlasništvu kompanije Fintel Energija, kao i da će se nalaziti u regionu Vojvodine.  
"Korakom koji smo danas napravili, kompanija će uspeti da poveća ukupnu instalisanu snagu vetroelektrana koje razvija sa 352 MW na 944 MW, čime bi se Fintel Energija pozicionirala u sam vrh evropskih kompanija za razvoj projekata izgradnje vetroelektrana", naveo je Đovaneti.
MONDO REPORTAŽA: Ovako to rade Danci - zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj
Fintel Energija A.D. je pionir u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora na Balkanu, gde posluje već čitavu deceniju i predstavlja jednog od najznačajnijeg investitora iz ove oblasti u Srbiji.
U ovom periodu izgradila je i pustila u rad prva dva vetroparka u Srbiji i privodi kraju izgradnju trećeg vetroparka (Košava faza 1).
Fintel Energija trenutno radi na izgradnji druge faze projekta Košava koja će predstavljati proširenje postojeće vetroelektrane Košava snage 69 MW.
Druga faza Košave sastojaće se od dodatnih 52 MW instalisane snage i finansiraće se kroz udruživanje lokalnih i međunarodnih Kreditora.
Ekološki protest: Ne damo reke, STOP za MHE! (FOTO,VIDEO)

TAGOVI

• ENERGIJA
  
  
• VETAR
  
  
• VETRENJAČE
  
  
• STRUJA
  
  

---

• Desktop
  

Joj bokte sto vise pisete , ne ti, ti prenosis .. otkrili vjetropark ko toplu vodu  odmah najbolji  u evropi :)
Te vjetrenjace ti u hrvatskoj rade jos od kraja 80 ih , tada su poceli odnosno. I neces mi vjetra u vojvodini .. vjetar puse u dalmaciji i do 200 na sat

bilo je i kod nas
nije ovo premijera u srbiji
poenta je masovnost i efikasnost

Foto: Starsport©

REKLI SU MI DA MORAM DA PLATIM AKO HOĆU DA IGRAM ZA REPREZENTACIJU NA MUNDIJALU! Legendarni srpski fudbaler šokirao fudbalsku javnost! Rambo Petković otkrio zašto nije igrao na SP 1998.
FUDBAL 23.02.2019. 10:54h

• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
  

Legendarni srpski fudbaler Dejan Rambo Petković tvrdi da nije bio na spisku putnika za Mundijal u Francuskoj 1998. godine jer nije želeo da plati veliku sumu novca da se na njemu nađe!

Gostujući u emisiji "SportTv" brazilskog GloboEsportea Petković je otkrio skandalozne detalje.
 
"Rekli su mi da su petorica ili šestorica igrača već platili. Ako platiš, ideš na Svetsko prvenstvo. Nije mi to saopštio niko iz reprezentacije direktno, već su mi poruku poslali preko posrednika".
 
[size]
Petković nije želeo da prihvati nepristojnu ponudu.
 
"Odbio sam", rekao je Rambo, a šokirani voditelj je samo dodao:
 
"Izgubio si Svetsko prvenstvo, ali si sačuvao principe".
 
FOTO: STARSPORT©
 
U fudbalskim krugovima godinama je kružila priča da su pojedini igrači plaćali sumu od 150.000 nemačkih maraka kako bi dobili mesto na Mundijalu u Francuskoj.
 
Nažalost, drugu stranu priče nikada nećemo saznati, jer su akteri u međuvremenu preminuli. Naime, predsednik FS Jugoslavije bio je Miljan Miljanić, generalni sekretar Branko Bulatovića, a selektor reprezentacije Slobodan Santrač.
 
Jugoslavija je na Svetskom prvenstvu u Francuskoj eliminisana u osmini finala od Holandije (1:2).

https://www.kurir.rs/sport/fudbal/3210209/rekli-su-mi-da-moram-da-platim-ako-hocu-da-igram-za-reprezentaciju-na-mundijalu-legendarni-srpski-fudbaler-sokirao-fudbalsku-javnost-rambo-petkovic-otkrio-zasto-nije-igrao-na-sp-1998
[/size]

Foto: Dado Đilas

ŽIVOT PIŠE ROMANE

BIO JE ČETNIK U POKRETU DRAŽE MIHAILOVIĆA! PARTIZANI SU MU STRELJALI OCA I BACILI U RAKU! Srbin koji je 36 godina vodio svetsku košarku u mladosti je preživeo pravi PAKAO!
KOŠARKA 22.02.2019. 08:02h

• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
  

Košarkaška legenda Borislav Stanković, 36. godina je kao generalni sekretar bio prvi operativac Svetske košarkaške federacije, ali je sada govorio i o pripadnosti četničkom pokretu Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.



Stanković je o tome govorio i u knjizi "Igra mog života" autora Aleksandra Miletića
 
"Mog oca Vasilija pogubio je vatreni odred 5. januara 1945. Otišao je kako se tada govorilo na teren u šumu, kao pristalica pokreta Draže Mihailovića. Nisam ga video sve do maja, 1944. kada je posle savezničkog bombardovanja Beograda, smatrajući da je tako bezbednije tražio da mu se pridružim", seća se Stanković, kojem su tokom rata srušene porodične kuće u Ledincima i Novom Sadu.
 


FOTO: DRAGAN KADIĆ
 
"Pripadali smo štabu Vojvođanske komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i nismo mrzeli partizane, već smo ih kao i nas smatrali borcima za slobodu", objasnio je u knjizi.
 
Pričajući o periodu u zaroblejništvu, Borislav je kazao:
 
"Bili smo nedaleko od Beograda u selu Grabovac kod Obrenovca, a kasnije u Banatu u selu Dubovac. Stanovali smo kod seljaka. Oktobra 1944. otac se susreo sa sovjetskim oficirima s druge strane Dunava kod Donjeg Milanovca. Odmah posle toga je došla naredba da se ceo taj štab prebaci iz Dubovca u Srbiju pa smo došli do sela Žabara. Tu smo bili pod paskom sovjetskih vojnika, a onda su došli partizani koji su nas, tatu mene i još pet šest osoba prebacili u Petrovac na Mlavi. Tu smo bili u zatvoru desetak dana".
 
Sledi premeštaj u Beograd, ge je streljan Borin otac Vlaja.
 
"Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob".
 
FOTO: DADO ĐILAS
 
Posle streljanja oca, budući košarkaš, veterinar i sportski funkcioner je pušten kući

"Nedugo zatim, došla je opšta amnestija za jedan deo pokreta Draže Mihailovića. To je važilo samo za mlade, one koji nisu bili u borbamai nisu imali „krvi na rukama“. Tako sam početkom 1945. iz Đušine otišao kući."
 
Tokom rata Stanković je ostao je bez 14 članova familije, a kasnije mu je kao sinu "državnog neprijatelja" oduzet pasoš. Zbog toga je napustio Crvenu zvezdu i najpre, prešao u Železničar, a zatim miseleći da će lakše doći do putne isprave i u Partizan.

https://www.kurir.rs/sport/kosarka/3208251/bio-je-cetnik-u-pokretu-draze-mihailovica-partizani-su-mu-streljali-oca-i-bacili-u-raku-srbin-koji-je-36-godina-vodio-svetsku-kosarku-u-mladosti-je-preziveo-pravi-pakao