Vučić: Srbija nema čega da se stidi, nemojte da sve u okruženju podsećamo na nacističku prošlos

nego, ovog židova uzimate često kao argument protiv nas, evo, nahvali i on nedića...

Lovac na naciste i direktor centra "Simon Wiesenthal" Efraim Zuroff pokretanje postupka rehabilitacije predsjednika vlade Srbije u vrijeme Drugog svjetskog rata Milana Nedića smatra "sramnim i strašnim", jer je to, prema njegovom mišljenju, "pokušaj da se opere uloga onih koji su učestvovali u ubijanju Srba i uništavanju Jevreja".

"Očigledno je da Nedić ne zaslužuje rehabilitaciju i bilo kakav korak u tom smjeru bila bi uvreda za nacističke žrtve u Srbiji, kao i za sjećanje na one koji su se hrabro borili protiv nacističkog režima i žrtvovali svoje živote za slobodu svoje države iz jarma Trećeg Reicha, najgenocidnijeg režima u ljudskoj historiji", rekao je Zuroff za list Danas.

Podsjetio je i kako je tokom Nedićevog mandata ubijeno 300.000 Srba, uključujući i 80.000 onih u logorima, a da je samo u periodu od augusta 1941. do maja 1942. godine ubijeno 16.000 Jevreja.

Prema njegovim riječima, među ubijenim Jevrejima bila je i grupa od 1.150 jevrejskih izbjeglica iz Austrije koji su krenuli ka Palestini, kada su se nasukali u Kladovu, jer je Dunav počeo lediti.

Izvrtanje činjenica

Vijest o pokretanju postupka rehabilitacije nije ga iznenadila, jer se uklapa u trenutni obrazac "neosporavanog izvrtanja Drugog svjetskog rata i Holokausta koje posljednjih godina cvjeta u regiji, a posebno u baltičkim zemljama i Mađarskoj".

"Ovi napori nastoje preraditi historiju iz perioda od 1939. do 1945. ne bi li sakrili ili barem umanjili zločine lokalnih saradnika s nacistima, promovišući lažnu jednakost između nacističkih i komunističkih zločina", rekao je Zuroff.

Stanojko wrote:

Noor wrote:

Stanojko wrote:

vuksadinare wrote:Milka Radosavljevic,svedokinja streljanja građana Kragujevca od Nemackih snaga 1941 godine

'Nemci i nedicevci su 19 i 20.oktobra 1941 godine poceli da hapse stanovnistvo Kragujevca u svojim kucama i stanovima.Za nemce sam racunala da ce biti okrutni ali nedicevci su ih nadmasili u tome cak stavise sami su jurili ispred nemaca da upadaju u kuce i privode kragujevcane.Psovali su svima komunisticku majku i da se ne uzdamo da ce nas spasiti Nedic jer on ne spasava komuniste samo srpske rodoljube ali tesko da je nekoliko hiljada streljanih bilo u komunistima jer među streljanima bilo je i uglednih građana Kragujevca poput advokata,javnih sluzbenika,industrijalaca a takvi primerice nisu odobravali komunisticku ideologiju jer je isla protiv njih.Nedicevci su to radili iz razloga da se dodvore nemcima i kupili su sve muske glave na koji su naisli psujuci im majke komunisticke niti pitavsi ih tko su i sta su.Cak je i nemacki narednik prilikom racije jednom nedicevskom naredniku dao primedbu zasto ne kontrolise te ljude nego ih kupi kao stoku na sta je on odgovorio da su sve to obozavatelji komunista i partizana i da ih on sve pozna jos pre rata'.

Nedićeva grupa se slučajno u tom trenutku našla u Kragujevcu. Nemački komandant je te ljude stavio pod svoju kontrolu bez znanja samog Nedića.U to vreme dolazilo je do prekida telefonskih linija na relaciji Beograd-Kragujevac, i Nedić je saznao kada se sve završilo. Hteo je čak da podnese i ostavku, ali mu Nemci nisu dozvolili.

Da?

to je u duhu onog vica...poskliznuo se na bananu. i tako sedam puta.

Tja, whatever...

Stanojko wrote:Tja, whatever...

dobro, nemoj se ljutiš..pričamo ko ljudi

hebga, srbi kako se vidi, nakon 70-ak godina lahko mogu oprostiti nekome tko je pobio 300 hiljada srba u srbiji

znači, za 30-ak godina će nas prestat napadat za jedva 200 hiljada koje smo ispratili žive prema matici nakon njhovog neuspjeha da održe kroatenfrei u hrvatskoj..
sve 5

ljubo1212 wrote:hebga, srbi kako se vidi, nakon 70-ak godina lahko mogu oprostiti nekome tko je pobio 300 hiljada srba u srbiji

znači, za 30-ak godina će nas prestat napadat za jedva 200 hiljada koje smo ispratili žive prema matici nakon njhovog neuspjeha da održe kroatenfrei u hrvatskoj..
sve 5

Ko je pobio 300.000 ljudi u Srbiji? Nedic? Mukica mala...

Noor wrote:

Stanojko wrote:Tja, whatever...

dobro, nemoj se ljutiš..pričamo ko ljudi

Ih, kad sam se ja ljutio...

kaže zuroff....

joj...

ljubo1212 wrote:kaže zuroff....

Lažeš Melita. Kaže da je ubijeno tokom njegovog mandata, ne da ih je on ubio.

zanimljivo....

Otac NDH i otac Nedićeve Srbije je bio isti čovek u ličnosti SS generala Edmunda Veesenmayera koji dobija zadatak od Hitlera da na ruševinama Kraljevine Jugoslavije stvori dve nacističkoj Nemačkoj prijateljske države.

dzango wrote:

ljubo1212 wrote:kaže zuroff....

Lažeš Melita. Kaže da je ubijeno tokom njegovog mandata, ne da ih je on ubio.

znači, ni oni židovi ne idu njemu na dušu?
fino, pa što nas hrdate za jasenovac, još troduplate brojke, ko da je sam stepinac išao ubijat,

ljubo1212 wrote:zanimljivo....

Otac NDH i otac Nedićeve Srbije je bio isti čovek u ličnosti SS generala Edmunda Veesenmayera koji dobija zadatak od Hitlera da na ruševinama Kraljevine Jugoslavije stvori dve nacističkoj Nemačkoj prijateljske države.

Uspelo mu do pola.

Stanojko wrote:

Noor wrote:

Stanojko wrote:

pizzon2 wrote:

Noor wrote:
sreća da vaš nedić nije bio

hahaha,
pa normalno,
kvisling ko svaki drugi
sam se javi , okupatror ga postavi i to je to.

Decko, ti osim sto si glup, ti si i neobrazovan... Pravi vucicevac. Ko se sam javio? Citaj i uci debilu, jebo te Taci:

Izjava dr Turnera , nemackog civilnog upravnika Beograda na sudjenju posle rata:
"Hocu, ali i moram da iznesem upravo cinjenice, a to svakako zeli i visoki sud. Na tom savjetovanju konstatovano je da komesarska uprava u Srbiji sa ministrom Milanom Acimovicem nema potreban autoritet i da joj nije uspjelo da u Srbiji prestanu diverzantske akcije i napadi na njemacku vojsku. Iz same njemacke Vrhovne komande poruceno je da se to neredovno stanje mora svim silama prekinuti, a u Srbiji mora da zavlada red i mir, kako to zahtijeva ponasanje u jednoj okupiranoj zemlji. Odluceno je da se potrazi srpska licnost od autoriteta koja ce smiriti Srbiju, a izbor je pao na bivseg ministra vojnog, djenerala Milana Nedica. Nedica sam zatekao u njegovom stanu, gdje je bio pod strazom. Bio je potpuno utucen covjek, koji je nedavno u Smederevu u velikoj eksploziji izgubio sina jedinca i snahu. Kada sam mu izlozio predlog vojnih okupacionih vlasti I razlog moje posjete odlucno je rekao: "Sta vam pada na pamet. Vi ste ludi". Da, bas tako je rekao "Vi ste ludi". I odbio me je. Ja sam se vratio medju generale sa dubokim uvjerenjem da djeneral Nedic nije najsrecnije izabrana licnost i da moramo naci drugo rjesenje. Medjutim generali su to moje misljenje odbili i naredili mi da ponovo odem kod Nedica i da mu saopstim u ultimativnoj formi slijedece: 'Ukoliko Vi odbijete da nam pomognete da smirimo Srbiju, Firer je odlucio da Beograd i Macvu okupiraju ustaske trupe. Sjevernu Srbiju predace na upravu Madzarima, a ostatak Srbije bice podijeljen na bugarsku okupacionu zonu i na albanske trupe koje ce dobiti cjeli Sandzak i upravu do Kraljeva, gdje ce biti granica sa bugarskom okupacionom zonom'. Kada me je djeneral Nedic ponovo odbio, ja sam mu otvoreno saopstio, kakvo je rjesenje nadjeno. On je pola sata sutio, onda mi je tihim glasom rekao: "Pristajem". Eto, visoki sude, tako nam je uspjelo da obrazujemo Vladu djenerala Milana Nedica" zavrsio je svoje izlaganje dr. Turner. Na drugom sastanku bivsi gradonacelnik Beograda Vlada Ilic i predsjednik Srpske akademije nauka i umjetnosti Dr. Aleksandar Belic, placuci su molili djenerala Nedica da ne odustane i da se prihvati spasilacke uloge srpskog roda.

UCI MAJMUNE SIPTARSKI!

u principu, za ovaj kontekst nevažno je da li se javio sam ili je bio prisilno postavljen, to je samo osoba na čelu vlade...a činjenica da je to bila vlada koja je surađivala s nijemcima ostaje - činjenica.

U principu, za ovaj kontekst, izuzetno je vazno kako i zasto se neko nasao tu gde se nasao, a pogotovo zasto je radio to sto je radio...

U principu vi ne znate ni šta se događalo u zadnjem ratu, a kamo li u WW2.
Imate uvijek neki blesavi izgovor u koji jedino vi (ne svi) vjerujete...
Rat u BiH je počeo nakon što je ubijen srpski stari svat, a u Hrvatskoj nakon davljjenja
vojnika-Makedonca u Splitu....im jebiga, aj ti sad raspravljaj o bilo čemu.
Ah, da, i četnici su bili antifašisti jer su spasili nekoliko američkih pilota...Majko mila...

ljubo1212 wrote:

dzango wrote:

ljubo1212 wrote:kaže zuroff....

Lažeš Melita. Kaže da je ubijeno tokom njegovog mandata, ne da ih je on ubio.

znači, ni oni židovi ne idu njemu na dušu?
fino, pa što nas hrdate za jasenovac, još troduplate brojke, ko da je sam stepinac išao ubijat,

Kako da idu njemu na dušu kada on i Srbi nisu imali ništa sa tim? Srbi nisu smeli da budu ni čuvari u logoru, a po želji Hrvatske na čijoj se teritoriji nalazio logor.

Zamislite da se u norveškoj štampi pojavi naslov „Rehabilitacija Vidkuna Kvislinga“; ili u francuskoj štampi „Rehabilitacija maršala Petena“; itd, ima mogućih kandidata. Pošto je tako nešto nezamislivo jer su obojica osuđeni na smrt (Petenu je zbog starosti pretvoreno u doživotnu), vratimo se našem slučaju.

Rehabilitacijsko ludilo bliži se vrhuncu. Da podsetimo: počelo je sa šabačkim sudom koji je „rehabilitovao“ ona dva žandarma, stradala 7. jula 1941. („kad je udario Srbin na Srbina“, teško nama), iako nisu bili suđeni nego su poginuli u borbi. Onda smo imali razne, pa Dražu, o kome kasnije. Preostaju još: Mita Ljotić, Marisav Petrović, Dragi Jovanović, Kosmajac (nemoj da se pravite blesavi! Ne taj, nego onaj iz Specijalne policije), Zalada, galerija neznanih junaka iz Srpske državne straže, Srpskog Gestapoa, Srpskog dobrovoljačkog korpusa, razni četnici i – molim! – dr Juraj (Georg) Špiler iz RSHA (on ponajviše: borio se i protiv ustaša i protiv komunista još za Kraljevine). Svi oni stradali su pre, a naročito pošto je „20. oktobra 1944. ’oslobođen’ Beograd“ i kada je počelo „komunističko ropstvo srpskog naroda“, kako to zovu Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević 2000. godine u jednoj knjizi; posle su, 2011, te dve rečenice izbacili iz prvobitnog teksta. Da se braća Rusi ne uvrede, pretpostavljamo.

Prilika je jubilarna da se podsetimo jeseni 1944: već u avgustu nacistički vrh u Srbiji počinje da se diskretno povlači ka Beču; njima je sve jasno. Šestog septembra, po naredbi Nemaca i Nedića, Draža preuzima komandu nad svim kvislinškim formacijama koje još postoje: Državna straža, Dobrovoljački korpus, Granična straža, svi četnici. Istoga dana grupa Nemaca i oko 200 srpskih funkcionera napuštaju Beograd. Krajem septembra Dragi Jovanović kaže Draži da Nemci odlaze sa Balkana i da bi četnici trebalo da zauzmu gradove i naselja u Srbiji pre partizana, ali Draža je već odlučio da svoje snage prebaci u Bosnu. Milan Nedić već je preuzeo nekih tri i po miliona dinara iz trezora i 3. oktobra drži poslednji sastanak svog kabineta: „Srpska vlada povlači se u Nemačku da tamo preuzme svoju odgovornost… Vozovi će ići danonoćno… Svi Ravnogorci i mnogi političari dobiće pasoše u nemačkom poslanstvu danas…“; itd. Slom je na vidiku, pitanje je dana, valja spasavati glave. Logor u Banjici raspušten je 4. oktobra zbog rasula kvislinške vlasti.




Beograd je oslobođen („komunističko ropstvo“…), a Nedićeva vlada je u decembru 1944. smeštena u Kicbilu, Tirol. U Beču su patrijarh Dožić, vladika Nikolaj, Nedić, Ljotić, Aćimović, Jonić. Nemci su ih skupili da nagovore angažovanje preostalih snaga u otporu Saveznicima, ali Nedić odbija da ratuje sa Sovjetima. Te su trupe bile apsorbovane u Waffen SS kasnije, a Dobrovoljački korpus Mite Ljotića postao je marta 1945 „Srpski SS korpus“. Kao takav proslavio je svečano Hitlerov poslednji rođendan 20. aprila 1945. Ah da: ured za rasnu čistoću Rajha priznao je krajem aprila 1945. Srbima status „arijevskog naroda“; posle Srba, tu čast su dobili još samo Mongoli.

Gde je tu još Milan Nedić, osim do sada opisanih zbivanja? Tu moramo do početka. Sa mesta ministra vojnog Kraljevine Jugoslavije bio je smenjen 1940. jer je zastupao ideju priključenja silama Osovine i jer je predlagao ustupanje jugoslovenskih teritorija tim silama, ne bi li umirio Nemačku. Krajem avgusta 1941, Nemačka je dovela gen. Milana Nedića i njegovu „Vladu narodnog spasa“ na vlast u Srbiji, umesto komesarske vlade Milana Aćimovića. Milan Nedić opravdao je sva očekivanja Rajha; i više od toga. Rajh uskoro naoružava formacije pod Nedićevom komandom: žandarmeriju (sada Srpsku državnu stražu), pograničnu policiju, Ljotićevih 120 dobrovoljaca, plus četnike Koste Pećanca, koji se odmetnuo od Draže. Uskoro se u to uklapa Specijalna policija, nastala još u maju 1941. od Opšte policije, a zatim i Srpski Gestapo (1942), kao posebna služba bezbednosti. Ukratko, Beograd će, posle uspešne saradnje kvislinške vlasti, Vermahta i SS trupa, uz pomoć kamiona dušegupki i Jajinaca, Banjice i Topovskih šupa postati „Judenrein“ – očišćen od Jevreja.

Nedić je Hitlera hvalio na sva usta od početka, ali je uspeo da se s njim sretne tek 18. septembra 1943, tokom zvanične posete Berlinu, a i to tek na intervenciju fon Ribentropa. Kasnije, kad je đavo počeo da odnosi šalu u leto 1944, Hitler je revidirao obećanje da će razmisliti o Velikoj Srbiji, dato na tom sastanku. Neki izvori (Warlimont, 1962) čak tvrde da je rekao da bi mu i komunizam bio prihvatljiviji. U svakom slučaju – bilo je prekasno, mada su i Nedić i njegova kvislinška ekipa narodnih izdajnika do kraja predlagali Rajhu bilo neku „krnju Jugoslaviju“, bilo „veliku Srbiju“.

Saveznici nisu bili impresionirani Nedićem i njegovom ekipom, pa su ih – što je i logično – izručili novim pobedničkim vlastima u Jugoslaviji. Neki su pretekli, mada jedva; ostatak je uglavnom pogubljen ili zatvoren, a rehabilitacije se očekuju. Milan Nedić skočio je kroz prozor u nekoj policijskoj zgradi i ubio se na mestu. Jedan matori oznaš rekao je nedavno da ga oni gurnuli nisu, jer nisu imali nikakvog interesa, naprotiv: bio je gotov i spakovan za smrtnu kaznu ionako, a suđenje bi im bilo dobro došlo.

Tu sad dolazimo na suštinu stvari, oprostite zbog istorijskih detalja, ali bili su neophodni.

Revizionisti poput Koste Nikolića, Bojana Dimitrijevića i drugih (a ima ih mnogo) pravdaju Milana Nedića jer da je bio „ličnost tragična“, „srpska majka“, da se „žrtvovao za narod“ sve spasavajući ga od zversko-nacističkih represalija koje su „šumci“ izazivali svojim napadima na okupatora; itd. Pre neki dan je Bojan Dimitrijević izveo zanimljivu tačku: izjavio je na nekoj televiziji da je Nedić bio svestan da će stradati kao žrtva svoje blage duše i samilosti, pa bilo ko da pobedi u ratu: Saveznici sa komunistima ili Ravnogorcima. Počevši da sa Rajhom tikve sadi avgusta 1941. Milan Nedić teško da je računao na pobedu Saveznika, pa makar i uz Ravnogorce (to bih voleo da vidim…). Milan Nedić računao je od samog početka na pobedu Trećeg rajha, inače se ne bi u to petljao. To se, uostalom, vidi i iz njegovih stavova zbog kojih je smenjen kao ministar vojni još 1940. Čovek je bio simpatizer nacista i to nije prestao da ponavlja na sav glas sve do kraja. Dizao je Hitlera u nebesa sve do kraja. I sada treba da ga se rehabilituje, jer da je bio antikomunista. Pa šta onda? I Peten i Kvisling bili su antikomunisti; i Pavelić i oni Madžari i Slovaci i ko sve ne – pa ih nije spaslo. Izdali su svoj narod, kao i Milan Nedić, kao i Draža i Mita Ljotić i svako ko je okrvavio ruke i savest saradnjom sa nacistima. Da podsetimo još jednom: i Draža i Nedić pogazili su zakletvu Kruni i odbili poslušnost svom Suverenu odmah 1941, pa 1944. (Draža kao kraljevski ministar rata). Utoliko je Bojan Dimitrijević u pravu: koja god strana u Jugoslaviji bila pobedila na strani antifašističke koalicije, Saveznika, dakle – Draža i Nedić bi izgubili. Ali, ponavljamo, na strani Saveznika. Milan Nedić i Draža Mihajlović bili su – k sažaljeniju – na strani sila Osovine. Pa ih sada rehabilitujte do mile volje, to istinu promeniti neće.

http://www.autonomija.info/milos-vasic-kvisling-milan-nedic.html

dzango wrote:

ljubo1212 wrote:zanimljivo....

Otac NDH i otac Nedićeve Srbije je bio isti čovek u ličnosti SS generala Edmunda Veesenmayera koji dobija zadatak od Hitlera da na ruševinama Kraljevine Jugoslavije stvori dve nacističkoj Nemačkoj prijateljske države.

Uspelo mu do pola.

tješi se...kako ste ljubili "okupatora" nato, tako ste i švabe..ali ajd, živite u mitovima

dzango wrote:

ljubo1212 wrote:

dzango wrote:

ljubo1212 wrote:kaže zuroff....

Lažeš Melita. Kaže da je ubijeno tokom njegovog mandata, ne da ih je on ubio.

znači, ni oni židovi ne idu njemu na dušu?
fino, pa što nas hrdate za jasenovac, još troduplate brojke, ko da je sam stepinac išao ubijat,

Kako da idu njemu na dušu kada on i Srbi nisu imali ništa sa tim? Srbi nisu smeli da budu ni čuvari u logoru, a po želji Hrvatske na čijoj se teritoriji nalazio logor.

formalno je bio na teritoriju druge države, ali vi ste ga punili, plaćali...sve, uključujući i plin za kamione

fino, fino....


Ako je Nedić "pristao da bude predsednik Vlade nacionalnog spasa", onda formulacija da ga je "na to mesto postavio Hajnrih Dankleman" ne odgovara. Ovaj je mogao to samo da prihvati/odobri (naravno, uz saglasnost Hitlera), jer Nedić je pristao da bude predsednik na nagovor srpskih krugova, što je odgovaralo i Nemcima (potreba za jednom vladom, nakon komesarske uprave koja je bila u raspadanju).


"Pre prihvatanja dužnosti predsednika vlade, Nedić je Turneru i Dankelmanu (vojni zapovednik u Srbiji – J. N.) postavio uslove da Srbija dobije potpunu autonomiju, da vlada raspolaže oružanom snagom, da se utvrde davanja Nemcima i obustave ubijanja Srba van granica Srbije."6 Ovi su uslovi (u drugim izvorima još detaljnije navođeni) prihvaćeni.

Noor wrote:Zamislite da se u norveškoj štampi pojavi naslov „Rehabilitacija Vidkuna Kvislinga“; ili u francuskoj štampi „Rehabilitacija maršala Petena“; itd, ima mogućih kandidata. Pošto je tako nešto nezamislivo jer su obojica osuđeni na smrt (Petenu je zbog starosti pretvoreno u doživotnu), vratimo se našem slučaju.

Rehabilitacijsko ludilo bliži se vrhuncu. Da podsetimo: počelo je sa šabačkim sudom koji je „rehabilitovao“ ona dva žandarma, stradala 7. jula 1941. („kad je udario Srbin na Srbina“, teško nama), iako nisu bili suđeni nego su poginuli u borbi. Onda smo imali razne, pa Dražu, o kome kasnije. Preostaju još: Mita Ljotić, Marisav Petrović, Dragi Jovanović, Kosmajac (nemoj da se pravite blesavi! Ne taj, nego onaj iz Specijalne policije), Zalada, galerija neznanih junaka iz Srpske državne straže, Srpskog Gestapoa, Srpskog dobrovoljačkog korpusa, razni četnici i – molim! – dr Juraj (Georg) Špiler iz RSHA (on ponajviše: borio se i protiv ustaša i protiv komunista još za Kraljevine). Svi oni stradali su pre, a naročito pošto je „20. oktobra 1944. ’oslobođen’ Beograd“ i kada je počelo „komunističko ropstvo srpskog naroda“, kako to zovu Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević 2000. godine u jednoj knjizi; posle su, 2011, te dve rečenice izbacili iz prvobitnog teksta. Da se braća Rusi ne uvrede, pretpostavljamo.

Prilika je jubilarna da se podsetimo jeseni 1944: već u avgustu nacistički vrh u Srbiji počinje da se diskretno povlači ka Beču; njima je sve jasno. Šestog septembra, po naredbi Nemaca i Nedića, Draža preuzima komandu nad svim kvislinškim formacijama koje još postoje: Državna straža, Dobrovoljački korpus, Granična straža, svi četnici. Istoga dana grupa Nemaca i oko 200 srpskih funkcionera napuštaju Beograd. Krajem septembra Dragi Jovanović kaže Draži da Nemci odlaze sa Balkana i da bi četnici trebalo da zauzmu gradove i naselja u Srbiji pre partizana, ali Draža je već odlučio da svoje snage prebaci u Bosnu. Milan Nedić već je preuzeo nekih tri i po miliona dinara iz trezora i 3. oktobra drži poslednji sastanak svog kabineta: „Srpska vlada povlači se u Nemačku da tamo preuzme svoju odgovornost… Vozovi će ići danonoćno… Svi Ravnogorci i mnogi političari dobiće pasoše u nemačkom poslanstvu danas…“; itd. Slom je na vidiku, pitanje je dana, valja spasavati glave. Logor u Banjici raspušten je 4. oktobra zbog rasula kvislinške vlasti.




Beograd je oslobođen („komunističko ropstvo“…), a Nedićeva vlada je u decembru 1944. smeštena u Kicbilu, Tirol. U Beču su patrijarh Dožić, vladika Nikolaj, Nedić, Ljotić, Aćimović, Jonić. Nemci su ih skupili da nagovore angažovanje preostalih snaga u otporu Saveznicima, ali Nedić odbija da ratuje sa Sovjetima. Te su trupe bile apsorbovane u Waffen SS kasnije, a Dobrovoljački korpus Mite Ljotića postao je marta 1945 „Srpski SS korpus“. Kao takav proslavio je svečano Hitlerov poslednji rođendan 20. aprila 1945. Ah da: ured za rasnu čistoću Rajha priznao je krajem aprila 1945. Srbima status „arijevskog naroda“; posle Srba, tu čast su dobili još samo Mongoli.

Gde je tu još Milan Nedić, osim do sada opisanih zbivanja? Tu moramo do početka. Sa mesta ministra vojnog Kraljevine Jugoslavije bio je smenjen 1940. jer je zastupao ideju priključenja silama Osovine i jer je predlagao ustupanje jugoslovenskih teritorija tim silama, ne bi li umirio Nemačku. Krajem avgusta 1941, Nemačka je dovela gen. Milana Nedića i njegovu „Vladu narodnog spasa“ na vlast u Srbiji, umesto komesarske vlade Milana Aćimovića. Milan Nedić opravdao je sva očekivanja Rajha; i više od toga. Rajh uskoro naoružava formacije pod Nedićevom komandom: žandarmeriju (sada Srpsku državnu stražu), pograničnu policiju, Ljotićevih 120 dobrovoljaca, plus četnike Koste Pećanca, koji se odmetnuo od Draže. Uskoro se u to uklapa Specijalna policija, nastala još u maju 1941. od Opšte policije, a zatim i Srpski Gestapo (1942), kao posebna služba bezbednosti. Ukratko, Beograd će, posle uspešne saradnje kvislinške vlasti, Vermahta i SS trupa, uz pomoć kamiona dušegupki i Jajinaca, Banjice i Topovskih šupa postati „Judenrein“ – očišćen od Jevreja.

Nedić je Hitlera hvalio na sva usta od početka, ali je uspeo da se s njim sretne tek 18. septembra 1943, tokom zvanične posete Berlinu, a i to tek na intervenciju fon Ribentropa. Kasnije, kad je đavo počeo da odnosi šalu u leto 1944, Hitler je revidirao obećanje da će razmisliti o Velikoj Srbiji, dato na tom sastanku. Neki izvori (Warlimont, 1962) čak tvrde da je rekao da bi mu i komunizam bio prihvatljiviji. U svakom slučaju – bilo je prekasno, mada su i Nedić i njegova kvislinška ekipa narodnih izdajnika do kraja predlagali Rajhu bilo neku „krnju Jugoslaviju“, bilo „veliku Srbiju“.

Saveznici nisu bili impresionirani Nedićem i njegovom ekipom, pa su ih – što je i logično – izručili novim pobedničkim vlastima u Jugoslaviji. Neki su pretekli, mada jedva; ostatak je uglavnom pogubljen ili zatvoren, a rehabilitacije se očekuju. Milan Nedić skočio je kroz prozor u nekoj policijskoj zgradi i ubio se na mestu. Jedan matori oznaš rekao je nedavno da ga oni gurnuli nisu, jer nisu imali nikakvog interesa, naprotiv: bio je gotov i spakovan za smrtnu kaznu ionako, a suđenje bi im bilo dobro došlo.

Tu sad dolazimo na suštinu stvari, oprostite zbog istorijskih detalja, ali bili su neophodni.

Revizionisti poput Koste Nikolića, Bojana Dimitrijevića i drugih (a ima ih mnogo) pravdaju Milana Nedića jer da je bio „ličnost tragična“, „srpska majka“, da se „žrtvovao za narod“ sve spasavajući ga od zversko-nacističkih represalija koje su „šumci“ izazivali svojim napadima na okupatora; itd. Pre neki dan je Bojan Dimitrijević izveo zanimljivu tačku: izjavio je na nekoj televiziji da je Nedić bio svestan da će stradati kao žrtva svoje blage duše i samilosti, pa bilo ko da pobedi u ratu: Saveznici sa komunistima ili Ravnogorcima. Počevši da sa Rajhom tikve sadi avgusta 1941. Milan Nedić teško da je računao na pobedu Saveznika, pa makar i uz Ravnogorce (to bih voleo da vidim…). Milan Nedić računao je od samog početka na pobedu Trećeg rajha, inače se ne bi u to petljao. To se, uostalom, vidi i iz njegovih stavova zbog kojih je smenjen kao ministar vojni još 1940. Čovek je bio simpatizer nacista i to nije prestao da ponavlja na sav glas sve do kraja. Dizao je Hitlera u nebesa sve do kraja. I sada treba da ga se rehabilituje, jer da je bio antikomunista. Pa šta onda? I Peten i Kvisling bili su antikomunisti; i Pavelić i oni Madžari i Slovaci i ko sve ne – pa ih nije spaslo. Izdali su svoj narod, kao i Milan Nedić, kao i Draža i Mita Ljotić i svako ko je okrvavio ruke i savest saradnjom sa nacistima. Da podsetimo još jednom: i Draža i Nedić pogazili su zakletvu Kruni i odbili poslušnost svom Suverenu odmah 1941, pa 1944. (Draža kao kraljevski ministar rata). Utoliko je Bojan Dimitrijević u pravu: koja god strana u Jugoslaviji bila pobedila na strani antifašističke koalicije, Saveznika, dakle – Draža i Nedić bi izgubili. Ali, ponavljamo, na strani Saveznika. Milan Nedić i Draža Mihajlović bili su – k sažaljeniju – na strani sila Osovine. Pa ih sada rehabilitujte do mile volje, to istinu promeniti neće.

http://www.autonomija.info/milos-vasic-kvisling-milan-nedic.html

Majko gospodnja...Citiras portal "gradjanske Vojvodine"...

Stanojko wrote:
Majko gospodnja...Citiras portal "gradjanske Vojvodine"...

šta fali?