Namigivanje” Moskvi ubrzava evrointegracije
Page 1 of 1
Namigivanje” Moskvi ubrzava evrointegracije
Namigivanje” Moskvi ubrzava evrointegracije
Čim Beograd i Banjaluka posumnjaju u podršku Zapada Brisel počne da obećava otvaranje poglavlja Srbiji i približavanje BiH EU
Autor: Dimitrije Bukvićpetak, 23.09.2016. u 08:05
U istom danu kad je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister najavio da će Beograd do kraja godine otvoriti poglavlje pet u Briselu je prihvaćen i zahtev BiH za članstvo u EU.
Ove ohrabrujuće vesti o napretku regiona u evrointegracijama stigle su dva dana pošto je premijer Aleksandar Vučić ocenio da naredna poglavlja neće biti otvorena jer Zapad nije zadovoljan pregovorima s Prištinom, ali i uoči odlaska Milorada Dodika u Moskvu po Putinovu podršku za referendum o Danu Republike Srpske.
Da li onda ima osnova za tvrdnju da su posredi ustupci EU koje Brisel deli „na kašičicu” čim Banjaluka i Beograd ispolje sumnju u podršku Zapada i okrenu pogled ka Kremlju?
Za Aleksandru Joksimović iz Centra za spoljnu politiku spora najava nastavka evrointegracija BiH i Srbije pre svega je rezultat krize u samoj Uniji, dok Milovan Drecun, poslanik Srpske napredne stranke, smatra da je reč o nameri Zapada da proširi svoju „meku moć” na Balkanu, koja se više ne zasniva na pritiscima, već na širenju uticaja bez prisile.
Da su i zapadna, ali i ruska „meka moć” prisutne u Srbiji, rekao je u nedelju na RTS-u i Vučić. On je svoju pesimističnu najavu o zastoju u otvaranju poglavlja ponudio kao odgovor na pitanje da li će do toga doći zbog jačanja ruskog uticaja u našoj zemlji.
Treba pritom imati u vidu da je za oktobar najavljena i poseta Dmitrija Medvedeva Beogradu. Ali Aleksandra Joksimović kaže da o politici Unije prema Rusiji, pre svega kad je reč o sankcijama, ne postoji jedinstven stav među članicama.
„Zato u Briselu postoji određena vrsta razumevanja za ono što se dešava na zapadnom Balkanu, odnosno nema jasnog glasa i zahteva da dalji proces evrointegracija Srbije bude uslovljen bilo kakvim uvođenjem sankcija Rusiji”, kaže ona.
To nije, podseća naša sagovornica, jedina nesuglasica među članicama koje, štaviše, nisu saglasne oko ključnih tema za dalje funkcionisanje EU, što usporava proces integracija.
U trenutku kad EU pokušava da konsoliduje sopstvene redove najvažnije je da naša zemlja „adekvatnom brzinom” nastavi s društvenim reformama kako bi se, kad stabilizacija EU bude završena a Srbija ispuni kriterijume, Beograd i Brisel „pronašli u toj tački u što kraćem roku”.
U međuvremenu, prema mišljenju Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za KiM, Srbija bi mogla da profitira od geopolitičkog sučeljavanja zapadne i ruske „meke moći”, jer će Brisel sa svoje strane nastojati da čini privlačnijim put Srbije ka EU time što će, između ostalog, otvarati nova poglavlja.
„Izgleda da Zapad jačanjem političkog uticaja ekonomijom, razumevanjem i uvažavanjem za naše interese želi da parira Moskvi. U slučaju EU, to je vidljivo po tome što je Brisel, osim političke, pružio i finansijsku podršku osnivanju Specijalnog suda za zločine OVK u Prištini”, navodi Drecun, koji je i predsednik Parlamentarne delegacije Srbije u ODKB-u (Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju).
Da postoji geopolitičko sučeljavanje u domenu meke moći, dodaje on, svedoči i to što u trenutku kad Rusija i Kina najavljuju sve veću prisutnost u našoj zemlji s ekonomskim projektima, Džozef Bajden u Beogradu izjavi da je povoljna atmosfera da i američke kompanije uđu na naše tržište.
„Nama je želja jakih centara moći da ovde budu geopolitički prisutni svakako korist, jer jača naše bilateralne odnose, otvara radna mesta, stabilizuje prilike. Kad imate prisustvo snažnih, uticajnih kompanija, možete izvršiti određeni politički uticaj, jer ima više razumevanja za vaše interese”, zaključuje Drecun.
Ali, ako je razumljivo to što evropski zvaničnici hronično hvale doprinos Beograda na putu evrointegracija, kako razumeti da je i BiH viđena za kandidata, iako su ranijih godina iz EU stizale tvrdnje da je reč o „nefunkcionalnoj državi”?
Aleksandra Joksimović smatra da je reč o pozitivnoj promeni pristupa same Unije prema BiH.
„Blokiranje evrointegracija dovodi do retrogradnih procesa u društvu, za šta je primer Makedonija, koja je zbog spora s Grčkom, umesto da napreduje u reformama, prošle godine prvi put mogla da dobije negativan izveštaj Evropske komisije. Insistiranje na ispunjavanju nekih od kriterijuma, poput presude Sejdić-Finci, držalo je BiH dugo zaglavljenu u napretku u nekim sferama gde se progres mogao napraviti. Stoga je Brisel napravio mudar potez dopuštajući da proces teče kako bi omogućio da se procesi unutar društva razvijaju u pravom pravcu. Time je, umesto konstantnog uslovljavanja, dat određeni podsticaj”, navodi ona.
Briselsko prihvatanje zahteva BiH za članstvo u EU, prema Drecunovom mišljenju, jeste ustupak i Republici Srpskoj.
„Očigledno Brisel želi da RS veže za evropski put dejtonske BiH kako bi zagarantovao svoj uticaj i što više umanjio prisustvo Moskve u RS. Ali, i to je po meni dobra politika za interese RS i srpskog naroda jer, umesto da se preti Banjaluci, kao što to čini Halilović, pa i pojedini međunarodni zvaničnici u BiH, sada se kaže: evo, nudimo vam da što pre krenete putem kandidature. I sve to u trenutku kad Dodik ne odustaje od referenduma o Danu RS”, zaključuje Drecun
Čim Beograd i Banjaluka posumnjaju u podršku Zapada Brisel počne da obećava otvaranje poglavlja Srbiji i približavanje BiH EU
Autor: Dimitrije Bukvićpetak, 23.09.2016. u 08:05
U istom danu kad je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister najavio da će Beograd do kraja godine otvoriti poglavlje pet u Briselu je prihvaćen i zahtev BiH za članstvo u EU.
Ove ohrabrujuće vesti o napretku regiona u evrointegracijama stigle su dva dana pošto je premijer Aleksandar Vučić ocenio da naredna poglavlja neće biti otvorena jer Zapad nije zadovoljan pregovorima s Prištinom, ali i uoči odlaska Milorada Dodika u Moskvu po Putinovu podršku za referendum o Danu Republike Srpske.
Da li onda ima osnova za tvrdnju da su posredi ustupci EU koje Brisel deli „na kašičicu” čim Banjaluka i Beograd ispolje sumnju u podršku Zapada i okrenu pogled ka Kremlju?
Za Aleksandru Joksimović iz Centra za spoljnu politiku spora najava nastavka evrointegracija BiH i Srbije pre svega je rezultat krize u samoj Uniji, dok Milovan Drecun, poslanik Srpske napredne stranke, smatra da je reč o nameri Zapada da proširi svoju „meku moć” na Balkanu, koja se više ne zasniva na pritiscima, već na širenju uticaja bez prisile.
Da su i zapadna, ali i ruska „meka moć” prisutne u Srbiji, rekao je u nedelju na RTS-u i Vučić. On je svoju pesimističnu najavu o zastoju u otvaranju poglavlja ponudio kao odgovor na pitanje da li će do toga doći zbog jačanja ruskog uticaja u našoj zemlji.
Treba pritom imati u vidu da je za oktobar najavljena i poseta Dmitrija Medvedeva Beogradu. Ali Aleksandra Joksimović kaže da o politici Unije prema Rusiji, pre svega kad je reč o sankcijama, ne postoji jedinstven stav među članicama.
„Zato u Briselu postoji određena vrsta razumevanja za ono što se dešava na zapadnom Balkanu, odnosno nema jasnog glasa i zahteva da dalji proces evrointegracija Srbije bude uslovljen bilo kakvim uvođenjem sankcija Rusiji”, kaže ona.
To nije, podseća naša sagovornica, jedina nesuglasica među članicama koje, štaviše, nisu saglasne oko ključnih tema za dalje funkcionisanje EU, što usporava proces integracija.
U trenutku kad EU pokušava da konsoliduje sopstvene redove najvažnije je da naša zemlja „adekvatnom brzinom” nastavi s društvenim reformama kako bi se, kad stabilizacija EU bude završena a Srbija ispuni kriterijume, Beograd i Brisel „pronašli u toj tački u što kraćem roku”.
U međuvremenu, prema mišljenju Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za KiM, Srbija bi mogla da profitira od geopolitičkog sučeljavanja zapadne i ruske „meke moći”, jer će Brisel sa svoje strane nastojati da čini privlačnijim put Srbije ka EU time što će, između ostalog, otvarati nova poglavlja.
„Izgleda da Zapad jačanjem političkog uticaja ekonomijom, razumevanjem i uvažavanjem za naše interese želi da parira Moskvi. U slučaju EU, to je vidljivo po tome što je Brisel, osim političke, pružio i finansijsku podršku osnivanju Specijalnog suda za zločine OVK u Prištini”, navodi Drecun, koji je i predsednik Parlamentarne delegacije Srbije u ODKB-u (Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju).
Da postoji geopolitičko sučeljavanje u domenu meke moći, dodaje on, svedoči i to što u trenutku kad Rusija i Kina najavljuju sve veću prisutnost u našoj zemlji s ekonomskim projektima, Džozef Bajden u Beogradu izjavi da je povoljna atmosfera da i američke kompanije uđu na naše tržište.
„Nama je želja jakih centara moći da ovde budu geopolitički prisutni svakako korist, jer jača naše bilateralne odnose, otvara radna mesta, stabilizuje prilike. Kad imate prisustvo snažnih, uticajnih kompanija, možete izvršiti određeni politički uticaj, jer ima više razumevanja za vaše interese”, zaključuje Drecun.
Ali, ako je razumljivo to što evropski zvaničnici hronično hvale doprinos Beograda na putu evrointegracija, kako razumeti da je i BiH viđena za kandidata, iako su ranijih godina iz EU stizale tvrdnje da je reč o „nefunkcionalnoj državi”?
Aleksandra Joksimović smatra da je reč o pozitivnoj promeni pristupa same Unije prema BiH.
„Blokiranje evrointegracija dovodi do retrogradnih procesa u društvu, za šta je primer Makedonija, koja je zbog spora s Grčkom, umesto da napreduje u reformama, prošle godine prvi put mogla da dobije negativan izveštaj Evropske komisije. Insistiranje na ispunjavanju nekih od kriterijuma, poput presude Sejdić-Finci, držalo je BiH dugo zaglavljenu u napretku u nekim sferama gde se progres mogao napraviti. Stoga je Brisel napravio mudar potez dopuštajući da proces teče kako bi omogućio da se procesi unutar društva razvijaju u pravom pravcu. Time je, umesto konstantnog uslovljavanja, dat određeni podsticaj”, navodi ona.
Briselsko prihvatanje zahteva BiH za članstvo u EU, prema Drecunovom mišljenju, jeste ustupak i Republici Srpskoj.
„Očigledno Brisel želi da RS veže za evropski put dejtonske BiH kako bi zagarantovao svoj uticaj i što više umanjio prisustvo Moskve u RS. Ali, i to je po meni dobra politika za interese RS i srpskog naroda jer, umesto da se preti Banjaluci, kao što to čini Halilović, pa i pojedini međunarodni zvaničnici u BiH, sada se kaže: evo, nudimo vam da što pre krenete putem kandidature. I sve to u trenutku kad Dodik ne odustaje od referenduma o Danu RS”, zaključuje Drecun
Guest- Guest
Re: Namigivanje” Moskvi ubrzava evrointegracije
Ma ok ...i onako kad pitaš one tamo u BiH bil htjeli u EU svi vecinom odgovaraju sa da bilo da se radi o ovim il onim tako da ....
RayMabus- Posts : 184137
2014-04-11
Similar topics
» Iseljavanje se ubrzava
» 'Planom CHF put u stečaj se ubrzava'
» Uzbekistan ubrzava prijelaz s ćirilice na latinicu
» Ludilo se ubrzava: EU će po migrante ići avionima u Afriku
» Epidemija ubrzava, korona se prenosi i aerosolom
» 'Planom CHF put u stečaj se ubrzava'
» Uzbekistan ubrzava prijelaz s ćirilice na latinicu
» Ludilo se ubrzava: EU će po migrante ići avionima u Afriku
» Epidemija ubrzava, korona se prenosi i aerosolom
Page 1 of 1
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum