„Na Kosovu da garantuje stabilnost EU. Ali na granici Srbije nema Vagnera “

General misije NATO-a: „Rat u Ukrajini je promenio svetsku ravnotežu i uticao na ionako tešku situaciju na Balkanu“

Matthev Carnieletto



Od prošlog oktobra, general-major Angelo Michele Ristuccia je na čelu KFOR-a, misije NATO-a na Kosovu. Zemlja koja je zauvek stacionirana na prostoru, balkanskom, ispresecanom stalnim tenzijama.

Generale, možete li nam dati početnu ocenu ove vaše misije?

Bio je to svakako naporan mesec. Već od pripremne faze misije, svi indikatori su predviđali razvoj složene, artikulisane i kontekstualno izuzetno promenljive situacije, kako je to tada bilo predviđeno u stvarnosti. U oktobru je definisanje, od strane institucija na Kosovu, mera za sprovođenje sporazuma potpisanih 2011, 2016. i 2017. godine o slobodi kretanja dovelo do nagle eskalacije tenzija, posebno u pogledu konverzije registarskih tablica, što je izazvalo polarizaciju u odnosima između strana, što je direktna posledica pogoršanja koje je počelo još 2021. godine, što je dovelo do toga da čisto administrativni aspekt, vezan za veoma simboličan i identitetski faktor, odmah postane uzrok eskalacije. Nemogućnost strana da iskoriste do tada postignute rezultate, uključujući pozitivne rezultate odluka donetih u okviru Berlinskog procesa, dovela je zatim do progresivnog povećanja napetosti što je dodatno pogoršalo stanje nesigurne ravnoteže, što je dovelo do ostavki Srbi Kosovari sa pozicija u javnoj administraciji na severu Kosova.








General divizije Angelo Michele Ristuccia, šef KFOR-a

Šta se dogodilo tih dana?

U roku od nekoliko dana ostavke su podneli gradonačelnici, članovi gradskih veća, policajci, sudije, tužioci i državni službenici, što je izazvalo pravu institucionalnu paralizu i opasan vakuum u upravljanju i bezbednosti četiri opštine na severu zemlje sa srpskom većinom. (Severna Mitrovica, Zvečan, Lepoševac i Zubin Potok). Intenzivan diplomatski pritisak Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, u kombinaciji sa prisustvom KFOR-a, je, međutim, omogućio da se u novembru 2022. godine postigne dogovor Prištine i Beograda po kome bi Srbija prestala da izdaje tablice sa imenima Grad Kosovo i Kosovo bi izbegli dalje prinudne radnje (kazne i zaplenu automobila) u slučajevima ne preregistracije vozila sa kosovskim tablicama.

Šta znače ovi događaji?

Međutim, događaji koji su se odigrali su istakli kako se svaka ravnoteža uspostavljena na kraju trenutka napetosti pokazuje sve nesigurnijom od prethodne.



Poklapajući se sa početkom organizacione aktivnosti lokalnih izbora pokrenutih radi zamene odlazećih kandidata, ponovo u novembru, nervoza se ponovo rasplamsala i materijalizovala u sukobima zbog kojih su lokalne vlasti odložile izborni krug za aprila ove godine. Međutim, niz hapšenja nakon odluka pravosudnih organa protiv navodnih učesnika u tim sukobima i držanje kosovske policije dovelo je do protesta kosovskih Srba, koji su kulminirali izgradnjom blokada na putevima duž glavnih arterija četiri severne opštine , dodatno podižući napetost sa posledičnim ogromnim rizikom da im situacija izmakne kontroli. Sve pojačano narativom koji ima za cilj jednostrani uticaj na aktere koji su uključeni i pratećom dezinformacijom koja je povećala verovatnoću da će doći do fizičkog sukoba i da ovaj sukob može biti uzrokovan ne samo greškama u proračunu već i nesporazumima (više ili nenamerno).



Kako se napetost istopila?

I u ovom slučaju intenzivan diplomatski pritisak EU i SAD i mešanje KFOR-a (u bliskoj saradnji sa ostalim međunarodnim misijama prisutnim na licu mesta: EULEKS, UNMIK, OEBS) omogućili su reprezentativnim rukovodstvima dva strane bi mogle da se vrate za pregovarački sto i povrate normalnost, iako nesigurnu, koju još uvek karakteriše institucionalni vakuum koji postoji na severu Kosova. Potpuno mirno uklanjanje barikada od strane kosovskih Srba pozdravila je međunarodna zajednica, koja je prepoznala odlučujuću ulogu KFOR-a, komplementarnu ulozi svih aktera koji su bili i stalno su uključeni u mirovni proces, od suštinskog značaja za garantovanje opštim bezbednosnim uslovima. Ovo stanje mira, iako krhko i očigledno, omogućilo je postizanje važnih sporazuma u ​​Briselu 27. februara i Ohridu 18. marta, što je dobro za pozitivan razvoj situacije.




Kako tumačiti ove neprekidne tenzije?

Oni ne predstavljaju pravu prirodu problema, već najneposrednije njegove simptome. U stvari, postoji osnovno nepoverenje među stranama koje uslovljava percepciju i preuzimanje odgovornosti za odluke koje su pogodne za realizaciju stvarne promene. Ima još nerešenih pitanja koja rizikuju da potkopaju izgradnju odnosa koji je konkretno orijentisan ka budućnosti i koji su sporazumi poslednjih nedelja izneli na videlo.







Koja je bila vaša uloga u ovim situacijama?

Kao komandant Misije Kfora, pokušao sam da podržim dijalog između Prištine i Beograda, čvrsto uveren da je aktivna potraga za sporazumom u cilju postizanja opuštajuće klime jedino održivo rešenje da se situacija vrati na odgovarajući nivo bezbednosti. za promovisanje normalizacije odnosa. KFOR će nastaviti da promoviše dijalog koji je EU promovisala, pozivajući strane da se na konkretan način obavežu kako bi pronašli kompromis za mirno rešavanje otvorenih pitanja.





Kako se misija menjala tokom godina?

KFOR je na Kosovu raspoređen više od 23 godine. 12. juna navršavaju se 24 godine od ulaska prvog broja ljudstva i opreme u ovo pozorište. Multinacionalni kontingent deluje na Kosovu pod mandatom Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa zadatkom da obezbedi bezbedno i bezbedno okruženje, kao i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Njegovo prisustvo ukazuje na činjenicu da još mnogo toga treba da se uradi da bi se stvorili uslovi nepovratne stabilnosti, pogodni za garantovanje bolje budućnosti za sve Kosovare. 1999. godine, misija je uključivala oko 50.000 muškaraca i žena iz zemalja članica NATO-a, partnera i nepartnera, pod jedinstvenom komandom i kontrolom. Prvobitni ciljevi KFOR-a bili su da odvrati nova neprijateljstva, uspostavi stabilno okruženje, obezbedi javni red i bezbednost, demilitarizuje Oslobodilačku vojsku Kosova, podrži međunarodne humanitarne napore i koordinira sa međunarodnim civilnim prisustvom. Od tada situaciju karakterišu trenuci značajnog napretka u postizanju standarda bezbednosti i stabilnosti, ali i trenuci velike napetosti i zastoja. Poboljšanje bezbednosnog okruženja omogućilo je smanjenje broja vojnika prvo na 26.000 jedinica, a zatim na 17.500 2003. godine










Ali bilo je i kriznih trenutaka…

Međutim, nazadovanje ka stabilnom, multietničkom i demokratskom Kosovu dogodilo se u martu 2004. godine, kada je došlo do novog nasilja između Albanaca i Srba. U to vreme, jedinice KFOR-a su bile napadnute i dodatnih 2.500 vojnika je brzo raspoređeno da pojačaju jedinice misije. Kao rezultat diplomatskih napora i kontinuiranog rada na terenu, bezbednosna situacija je nastavila da se poboljšava, iako u prisustvu dalje zategnutih situacija, sve do juna 2009. godine, kada su ministri odbrane NATO-a odlučili da postepeno prilagođavaju položaj snaga KFOR-a onome što je definisano kao „prisustvo odvraćanja“.





Kao što?

Mnoge aktivnosti sprovedene u poslednjoj deceniji odnose se na podršku lokalnoj upravi i rekonstrukciji, prema multidisciplinarnom pristupu iu skladu sa svim međunarodnim akterima u ovoj oblasti: međunarodnim organizacijama (EU, UN, NATO, Eulek, itd.). Suočeni sa ovim promenama, opšta posvećenost podsticanju razvoja stabilnog, pacifikovanog i samodovoljnog regiona ostaje nepromenjena. Od početka misije, KFOR je delovao potpuno transparentno, u skladu sa rezolucijom i nepristrasno u odnosima sa različitim etničkim grupama prisutnim na Kosovu. U ovom kontekstu, međutim, NATO će nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju



Tenzije između srpskog i albanskog stanovništva periodično se oživljavaju. Postoje li rizici od stvarne eskalacije?

Događaji poslednjih meseci, jednostrane radnje koje su strane preduzele, funkcionalna retorika sa isključivom svrhom da se katalizuje interna publika i razdvoji dijalog, nemogućnost da se pronađu rešenja koja su na dobitku, rizik od pogrešnih procena i nesporazuma u ​​trenutku kada tenzije su pojačane pristrasnim narativom, ne dozvoljavaju da se a priori isključi bilo koji scenario.

Kakvo je Vaše lično mišljenje?

Lično, kao vojnik, brinem da svoje jedinice pripremim za najgori mogući slučaj. Međutim, čvrsto verujem da oružana konfrontacija zapravo nije u volji i interesu strana. Nedavni Briselski i Ohridski sporazumi nagoveštavaju dobro, a stalni pozivi međunarodne zajednice da iskoristi ovu priliku za postizanje konvergentnih pozicija zasnovanih na normalizaciji odnosa ukazuju na jasnu volju pregovarača da dijalogu daju odlučujući korak napred. Kao komandant KFOR-a, više puta sam pozivao strane na uzdržanost i konstruktivan pristup, uzdržavanje od provokativnih demonstracija sile i traženje rešenja zasnovanih na mirnim pregovorima.

Koje su oblasti u najvećem riziku?

S obzirom da je situacija u severnom delu Kosova poslednjih meseci u više navrata dostizala nivo uzbune, Kfor je koncentrisao napore u toj oblasti. Međutim, u ostatku Kosova situacija je ostala mirna. Ovo ne znači da su ukupni napori promenili prioritete. Naša pažnja je usmerena na celu oblast iu skladu sa mandatom utvrđenim Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine.

Kakva je sada situacija?

Ukratko, situacija u zoni delovanja trenutno se može definisati kao mirna, ali u isto vreme izuzetno krhka, promenljiva i nepredvidiva. Kako tenzije rastu, povećavaće se neizvesnost među stanovništvom, a time i rizik da bi jedan incident mogao da pogorša bezbednosne uslove na terenu, ugrozivši rezultate postignute tokom godina. Sposobnost nepristrasnog i transparentnog intervenisanja jeste i biće prioritet KFOR-a u cilju stvaranja uslova za razvoj, konsolidaciju i napredak dijaloga Beograda i Prištine. Iz tog razloga, KFOR ostaje na oprezu i nastavlja da prati situaciju, kontinuirano prilagođavajući svoj stav prema razvoju situacije u toj oblasti





Da li rat u Ukrajini na bilo koji način menja ravnotežu na Kosovu?

Rat u Ukrajini je promenio svetsku ravnotežu i uticao na celu Evropu. U ovoj situaciji, Kosovo je, zbog svog geografskog položaja, pređenog istorijskog puta i guste mreže međunarodnih odnosa koji postoje na ovim prostorima, podložno uticaju svega što se dešava na marginama kontinenta. Region je oduvek bio podložan intenzivnoj geopolitičkoj konkurenciji, konvergirajućim naporima i različitim interesima. Prošle i nedavne tenzije, međutim, treba pripisati različitim lokalnim faktorima, a ne rezultatu rata u Ukrajini. Kako je u više navrata izjavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, NATO već dugo poziva Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu; iako se čini da se suprotno dešava redovno. Kako se Evropa suočava sa najgorom krizom u decenijama zbog sukoba u Ukrajini, još je važnije da se Beograd i Priština angažuju u dobroj veri i pronađu zajednički dogovor koji garantuje stabilnost tog područja.

Prošlog novembra neki obaveštajni izveštaji govorili su o prisustvu Vagnerove brigade na granici između Srbije i Kosova. Stvarno je ovako?

U stvarnosti, nemamo dokaza koji dokazuju takva prisustva, čak i ako ih lokalni mediji i partizanski narativi stalno pominju, često pripisujući njihovu pripadnost sukobu između Rusije i Ukrajine. Pažljivo pratimo svaki razvoj situacije, vodeći računa pre svega da ne isključimo opasne slabe signale koji bi mogli biti značajni za dekodiranje nepredviđenih dešavanja u smislu bezbednosti, stabilnosti i slobode kretanja. Štaviše, verujemo da je koordinacija sa lokalnim institucijama, a posebno sa Kosovskom policijom, od suštinskog značaja, koja je odgovorna za primenu zakona, a samim tim i za obavljanje funkcija povezanih sa sprovođenjem zakona i sprovođenjem vladavine prava. Iz tog razloga, vojska KFOR-a i karabinjeri specijalizovane multinacionalne jedinice (MSU) su prisutni u tom području, razvijaju patrolne aktivnosti u cilju demonstriranja našeg prisustva, izražavanja odvraćanja i, ako je potrebno, intervenišu ako situacija to zahteva, dok nastavlja praćenje informacionog okruženja i održavanje kontinuirane veze sa drugim međunarodnim organizacijama čiji su zadaci komplementarni našim.



Kina je poslala rakete Srbiji. Kako čitate ovaj potez?

Nedavno sam se sastao sa načelnikom Generalštaba odbrane Srbije, sa kojim vodim pravila i kontinuiranu razmenu informacija u cilju smanjenja tenzija, predviđanja potencijalnih problema i suzbijanja dezinformacija. Nesumnjivo mogu da konstatujem da postoji konsolidovana saradnja između odgovarajućih vojnih snaga i da ni u trenucima najveće napetosti nikada nije došlo do sukoba. Svako je izvršio svoju ulogu u pogledu recipročnih funkcija i sa ciljem da se spreči eskalacija situacije. Srbija je zemlja partner NATO-a. Saradnja, izgrađena poslednjih decenija, prilagođena je potrebama i zahtevima Misije i korisna je za obe strane. NATO poštuje stav Srbije, suverene države koja legitimno stiče vrste naoružanja uz punu autonomiju.


Zašto je Balkan toliko važan za našu zemlju?




[size=0][size=16]Terorizam je globalna opasnost i nijedna nacija ne može sebe smatrati imuna. Kontrast i represija ovih aktivnosti spada u zadatke lokalnih vlasti, a posebno Kosovske policije, koja efikasno deluje protiv radikalizacije veoma upečatljivih subjekata. Sama Kosovska obaveštajna agencija ima vodeću ulogu u ovoj oblasti. Čak i kosovsko pravosuđe trenutno ispituje različite mere za pooštravanje kazni za subjekte koji su krivi za zločine proistekle iz međunarodnog terorizma i sl. Što se tiče Kfora, smatram da je od prioritetnog značaja delovanje u cilju zaštite bezbednosti naših kontingenata i veoma smo pažljivi u proceni i reagovanju na sve oblike pretnji, uključujući i one povezane sa verskim ekstremizmom.







Poslednjih mesec dana govori se o sporazumu Beograda i Prištine u roku od godinu dana, čiji je cilj normalizacija odnosa dve zemlje. Vidite li ovu mogućnost stvarno konkretnu?



[/size]


Italija je uvek učestvovala u svim mirovnim misijama na Balkanu od njihovog početka, igrajući vodeću ulogu gde god da je rasporedila svoje jedinice. Ovo prisustvo je uvek bilo cenjeno zbog kvaliteta i profesionalnog nivoa preuzete obaveze. Savremena istorija nas je naučila koliko je naša bezbednost povezana sa onom ovog regiona, posebno u vremenu poput današnjeg u kome, na dramatičnu krizu koja je pogodila stari kontinent, moramo da odgovorimo i doprinoseći stabilnosti ostatak Evrope. Ovo razmatranje je posebno tačno sada, imajući u vidu da se radi o hiperpovezanom, hiper-konkurentnom, hiper-zagušenom, promenljivom, neizvesnom i dvosmislenom geopolitičkom kontekstu, u kojem posledice događaja koji se dešavaju na datom području projektuju svoje efekte u prostor i vreme sa nepredvidivom logikom.

Od 1999. godine Italija je prednjačila na Kosovu. Povećanje naših snaga, preuzimanjem komande nad misijom NATO-a, deo je opredeljenja koje karakteriše nacionalni interes za područje jake geopolitičke konkurencije, gde mir i stabilnost igraju odlučujuću ulogu za međunarodnu ravnotežu. U ovom trenutku, italijanski kontingent, kroz koordinaciju Zajedničke operativne komande (COVI), predstavlja najveći doprinos među 27 zemalja koje čine Kosovske snage. Kao 13. italijanski komandant od 27 internacionalaca koji su pratili jedni druge od početka misije, osećam težinu odgovornosti ovog zadatka, posebno u složenoj situaciji, koja predstavlja trenutak bez presedana u savremenoj istoriji. Kfor i italijanski kontingent, kako je izjavio naš ministar odbrane Gvido Krozeto, uspevaju da na isti način vode dijalog sa albanskim stanovništvom i sa srpskom zajednicom, čineći sebe poštovanim od obe strane i unapređujući veštine posredovanja i odnosa, koje su uvek karakteristične osobine vrednosti koje razlikuju našu civilizaciju i našu zemlju. Zahvaljujući radu naše vojske svih ovih godina, Italija je prihvaćena kao mirotvorac i posrednik između svih zajednica koje žive na Kosovu.

Tokom poslednjih nekoliko godina, nekoliko izveštaja je alarmiralo o opasnosti od džihadista na Kosovu. Da li je to prava opasnost?





Mirovni proces trenutno prolazi kroz delikatnu fazu, usredsređenu na dijalog između strana, posebno na političkom i diplomatskom nivou. Napor je usmeren na identifikaciju sporazuma koji zadovoljava obe strane; nameru koja se suočava sa prošlošću obeleženom značajnom razlikom u pogledima i interesima među njima. Međunarodna zajednica ulaže ogromna sredstva u ovaj proces, preuzimajući posredovanje za postizanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova preko visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela i specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Podrška SAD, u ovom kontekstu, je značajna. Poslednji sastanak održan u Ohridu (Severna Makedonija) 18. marta, iako nije potpisan, obavezuje strane da normalizuju svoje odnose, držeći veru već dogovorenim sporazumima u prošlosti i oko kojih postoje brojne zastoje. Stanovništvu je potrebna normalnost. Nema rasta bez sigurnosti i stabilnosti. Ova dva stuba predstavljaju neophodne uslove za razvoj. Poštovanje preuzetih obaveza samo otvara bolje horizonte svim dotičnim zajednicama. Uveren sam da je u interesu Beograda i Prištine da izazov različitosti transformišu u priliku koju otvara samo dijalog. Mislim da je malo verovatno da dotična rukovodstva nisu shvatila važnost ovoga. Želim da budem optimista i ti moraš da budeš. U tom kontekstu, Kfor će nastaviti da igra svoju ulogu provajdera bezbednosti u okviru nadležnosti i legitimiteta koji je obeležen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine.




https://www.ilgiornale.it/news/politica/kosovo-garantire-stabilit-ue-non-c-wagner-confine-serbo-2140442.html






[/size]

Albanci etiketirani kao Dzihad Teroristi