Kina upozorava Rusiju: „Niko nije iznad međunarodnog prava“

Povodom Minhenske bezbednosne konferencije, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je istakao da „Ukrajina mora biti most koji ujedinjuje Istok i Zapad, a ne linija fronta za takmičenje između različitih sila“. 19. februar 2022. u 18:06



AGI – Kina ne želi rat u Ukrajini i u ime „mirnog rešenja koje garantuje bezbednost i stabilnost u Evropi“ traži od zapadnih saveznika da preduzmu neke korake prema Rusiji u vezi sa kontroverzom oko proširenja NATO-a. U Moskvi se seća: „Niko nije iznad međunarodnog prava“. U nekim aspektima, govor kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia bio je najiznenađujući govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, na centralnoj bini u Bajerisher Hofu danas su generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenberg, nemački kancelar Olaf Šolc, američki vice. Predsednica Kamala Haris, britanski premijer Boris Džonson i šef ukrajinske države Volodimir Zelenski. „Ukrajina mora biti most koji spaja Istok i Zapad, a ne linija fronta za takmičenje između različitih sila“, kaže Vang Ji – na video linku – i „nijedna zemlja, čak ni supersila, nije iznad međunarodnog prava, niti može zameniti međunarodna pravila svojim“. Iznenađujuće jasne reči šefa diplomatije Si Đinpinga, koji želi da podvuče da Peking namerava da igra „konstruktivnu ulogu za mir“. Poruke su upućene svim uključenim stranama: s jedne strane, kaže Vang, „zabrinutost Rusije se takođe mora poštovati“, a NATO „prilagođavanje“ bi bilo neophodno. „Ako dođe do proširenja Atlantskog saveza, da li će zaista postojati garancija mira? To je pitanje koje naši prijatelji u Evropi moraju ozbiljno sebi da postave“, pita se Sijev ministar, jasno stavljajući do znanja šta bi mogla biti tačka susreta pregovora. S druge strane – ovaj put primalac je Moskva – „princip nepovredivosti granica važi za sve države koje se pridruže Ujedinjenim nacijama, Ukrajina nije izuzetak“. U izvesnom smislu, Vang Ji je predložio neku vrstu mape puta: „I Rusija i Evropljani i SAD su se složili da sporazumi iz Minska treba da budu osnova za rešenje: sada se moramo fokusirati na ovo“. Drugim rečima: „Zašto stranke ne mogu da sednu za sto, vode detaljne razgovore i smisle plan za sprovođenje dogovora iz Minska?“, ističe Vang. „To je ono što treba učiniti, umesto da eskaliramo tenzije i izazivamo paniku. Sada sve zemlje treba da preuzmu odgovornost i da se obavežu na mirno rešenje”.


Vang Ji, iako usred osmeha, izgleda ne odbacuje Kremlj: „Suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svake zemlje moraju biti zaštićeni i poštovani. To je jedna od temeljnih normi međunarodnih odnosa”. S druge strane, „vratili smo se hladnoratovskom mentalitetu“, ali je pogrešno vraćati sat istorije unazad. Ključ za prevazilaženje sukoba je multilateralizam: „Da bi se svet transformisao u bolje mesto, zemlje moraju da rade zajedno, u klimi zasnovanoj na saradnji, a ne konkurenciji“, nastavlja pekinški ministar, prema kome „moramo da radimo ruku pod ruku“. , dok „bezbednost jedne zemlje ne sme da bude skupa, kao što nije prihvatljivo da neko pravi vojne blokove“. Pitanje, ne krije Vang Ji, ima i boju računa: posle pandemije „svetska ekonomija se polako oporavlja, a da bismo krenuli ka održivom napretku apelujemo na sve zemlje da deluju zajedno”.

Otvaranja i upozorenja sa minhenske scene. Britanski premijer Boris Džonson traži od Rusije da „umiri pre nego što bude prekasno“. Moskva „ne bi imala apsolutno ništa da dobije od ovog katastrofalnog poduhvata i imala bi sve da izgubi, a ako napadne Ukrajinu, ja ću biti uništenje demokratske države“, insistira BoJo. „Zato moramo da budemo čvrsto zajedno. Ali u slučaju napada, „sankcije moraju biti što strože”. Druga ključna tačka koju se dotakao britanski premijer je upravo NATO, koji „ne može da odustane od politike otvorenih vrata”, zbog čega je otvorio vrata „za četrnaest država posle 1999. godine”. S druge strane, sam Šolc pokušava da baci vodu na pitanje NATO-a: Moskva je, rekla je kancelarka u razgovoru za Bairischer Hof, transformisala pitanje mogućeg ulaska Ukrajine u NATO u „casus belli“ . Pa, „ovo je paradoks: nikakva odluka nije na dnevnom redu“ o tome da li će Ukrajina pristupiti Atlantskom savezu ili ne, kaže Šolc, insistirajući da „o pravu država da biraju svoj savez nije pregovaračko“. U stvari, prava poruka koju Minhen šalje gospodaru Kremlja nije toliko o tome da li će Kijev pristupiti NATO-u ili ne – što bi izgleda moglo da se reši (čak i danas kancelarka je ponovila da će Nemačka doprineti u prvom redu da podržavaju „finansijsku stabilnost „Ukrajine), kao i kompaktnost Atlantskog saveza u ovoj krizi.


„Ako Moskva želi manje, NATO će imati više na svojim granicama. Ako Rusija želi da podeli NATO, imaće još ujedinjeniji NATO“: teško je pogrešno razumeti reči generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, ovde u Minhenu. „Ratovi se mogu sačuvati samo ako se granice više ne pomeraju. To je princip koji se mora garantovati u Evropi, ništa ne opravdava kretanje trupa u Rusiji“, ponavlja Šolc. „Spremni smo da pregovaramo: ali razlikujemo neprihvatljive i prihvatljive zahteve“, ponavlja on, objašnjavajući da „nam treba što više diplomatije, ali ne smemo biti naivni“. Odnosno: Vladimir Putin se seća da će „svako dalje narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine imati veoma visoke cene za Rusiju, ekonomske, političke i geostrateške“. Kremlj bi pogrešio da se zavarava, mantra je Minhena: „EU i transatlantska zajednica su u potpunosti usklađene“, rekla je rano ujutru predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen: „Odgovorili smo jednim jedinim samo glas i poruka“.


https://www.agi.it/estero/news/2022-02-19/ucraina-cina-mosca-non-violi-legge-internazionale-15695051/amp

Da je rekao nesto u korist Rusije, vest se ne bi objavila.

Uglavnom, kontrolisani mediji kao u Severnoj Koreji.

Sve najgore se objavljuje o Rusiji, Srbiji i slicno.

Izjave Ruskih politicara se ne cuju.

Nije se mnogo promenilo od perioda Fasizma.

Boze kako se na Zapadu brinu o dobrobiti Ukrajine
Upropastili je i sad se kao brinu
Koji su to licemjeri pokvareni. Njima treba RAT po svaku cijenu

Beijing has blamed NATO's eastward expansions for the ongoing tensions between Russia and Ukraine, which have the world on the verge of an imminent escalation to war.

Zhang Jun, China’s permanent representative to the United Nations, supported Russia's position on Thursday, citing legitimate concerns over the enlargement of the 30-nation NATO.

“Everything happens for a reason. NATO enlargement is an issue that cannot be overlooked when dealing with the current tensions related to Ukraine,” Zhang told a UN Security Council meeting on the situation in the Eastern European nation.

“NATO’s continuous expansion in the wake of the Cold War runs counter to the trend of our times, that is to maintain common security,” he said, according to a readout from the Chinese mission.

Moscow, according to NATO and Ukrainian officials, recently amassed more than 100,000 troops near Ukraine, prompting fears that the Kremlin could be planning a military offensive against its ex-Soviet neighbor.

Russia has denied it is preparing to invade and accused Western countries of undermining its security through NATO’s expansion towards its borders.

Russia also issued a list of security demands to the West, including a rollback of troop deployments from some ex-Soviet states, and guarantees that some of those states would not join NATO.

Zatim ovako nesto preskoce.

Melje samo.protiv, zatim 2 grama mozga ekipa cita i onda

je normalno sto mrze Istok, vise i od Hitlera.

Hitler je Humanista jos bio.

Ovo je sa Turskog sajta.

https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/china-stresses-diplomatic-solution-to-ukraine-crisis/2507283

Ringo10 wrote:Boze kako se na Zapadu brinu o dobrobiti Ukrajine
Upropastili je i sad se kao brinu
Koji su to licemjeri pokvareni. Njima treba RAT po svaku cijenu

Ukrajina teska beda kao i Bosna a i Kosovo je Eldorado.

Uglavnom seju mrznju, svoje politicare na vlast marionete

dovlace i izazivaju ratove.

Ratovi samo po Istoku, dok se po Zapadu ocima ne mogu

gledati, ali u svojoj kuci im ne treba rat.