Bečki konjušari : Rado Srbi taksiraju Bečom

NEPISANO pravilo na beogradskim ulicama je da njima mogu krstariti samo domaći taksisti. Ova praksa proširila se nadaleko, pa je tako za volanom svakog petog taksi vozila u Beču - Srbin. Nekada unosan biznis, a danas, tvrde naši ljudi iz austrijske prestonice, samo dodatni posao zarad ispunjenja svih visokih standarda, koji nameće život u Evropskoj uniji.

Za volanom 5.000 taksi vozila, koliko ih je registrovano u Beču, najbrojniji su Turci, Egipćani i, naravno - Srbi. Prema poslednjim procenama, oko 1.000 vozača, pored austrijskog, ima i srpsko državljanstvo. Kažu, tokom devedesetih godina ovo je bio unosan biznis, što se gastarbajterskim vodama brzo pročulo, pa su naši ljudi počeli masovno da emigriraju u ovu zemlju i da se bave taksiranjem.

- Trend dolaska naših ljudi u Beč počeo je još sedamdesetih godina prošlog veka, a sa minimalnim znanjem jezika najisplativije je bilo baviti se ovim poslom - priča Darko Markov, koji se danas honorarno bavi taksiranjem tek da dopuni kućnu kasu. - Zarada je bila po učinku, koliko radiš toliko para, i svima je bilo super. Međutim, od pre sedam-osam godina već je postalo nepopularno zanimanje, najčešće sporedno, kao dodatni honorarni posao. Krajnja nužda za preživljavanje.
Nekada je "čista" zarada išla i do 6.000 evra na mesečnom nivou, sa čime se pristojno mogla izdržavati četvoročlana porodica. Danas rade čak i po 50 sati tokom sedmice, iako je 38 sati nedeljna radna norma prema zakonima države Austrije, da bi uspeli da zarade na oko 1.500 evra za mesec dana rada.
- Bruto zarada je uvek duplo veća, ali pola ide na osiguranje vozila, održavanje, socijalno i zdravstveno - objašnjava Goran Pavlović rodom iz Negotina, koji se ovim poslom u Beču bavi od 2001. godine. - Nekada se od ovoga lepo živelo i sa jednim vozilom, a sada sa njim jedva može da se plati pristojan stan. Danas imam šest vozila, pa čak i ja moram da vozim svakog dana.

Nameti države, tvrde naši sagovornici, odnesu najveći procenat zarade. Svakog meseca na porez ode 10 odsto ukupne zarade, a na kraju svake godine na kućnu adresu stiže im obračun za porez na godišnju dobit, koji iznosi do 25 odsto. Ipak, trend doseljavanja u Beč, kao i u taksi profesiju i dalje traje.
- Poslednja je takozvana studentska generacija mladih koji dolaze navodno na studije, ali se trude da što pre uđu u posao i zauvek ostanu ovde - tvrdi Darko Markov.


SKUPO ODRŽAVANjE AUTOMOBILA
SRBI koji u Beču rade kao taksisti tvrde da su non-stop u kreditima za automobile, koje moraju da menjaju na svake tri godine.
- Mnogo je skuplje održavati staro vozilo ili, daleko bilo, plaćati popravku nekog kvara. Ovako, kupim novi automobil sa garancijom od tri godine i oslobođen sam plaćanja majstora. Nakon tog perioda prodam taj automobil i kupim drugi, i sve tako ukrug. Nismo određeni markom automobila, ali jesmo dimenzijama, tako da je to olakšavajuća okolnost - kaže taksista Goran Pavlović.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:583115-Rado-Srbi-taksiraju-Becom

Nekad je Srbin rado iso u vojnike sad idu Hrvati izgleda :)
i na kraju Slovenci izgubise polozaj :)

Zlovenci su sad ....konji.

Srbi ih vozaju a Hrvati jašu.