Digitalna panika: Kako je WHO proglasio prvu infodemiju u historiji

Digitalna panika: Kako je WHO proglasio prvu infodemiju u historiji
Nije trebalo puno vremena da tabloidi, portali i mediji željni tiraža širom svijeta krenu sa preuveličavanjem situacije.



Odgovornost novinara i zaposlenih u medijima je velika u ovakvim slučajevimaEPA

Američki pisac Mark Tven je pre jednog veka napisao: "Na javnoj sceni postoje samo dve vrste ljudi - oni kojima je stalo do tuđeg mišljenja i lažovi". Izgleda da je Tven bio vidovit, pa je predvideo širenje dezinformacija na društvenim mrežama.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) još uvek nije proglasila globalnu epidemiju korona virusa, ali jeste proglasila - infodemiju. Po prvi put u ljudskoj istoriji se širi toliko dezinformacija o nekom oboljenju da je to počelo da ugrožava rad medicinskih službi.
Još sredinom januara se na kineskim društvenim mrežama Weibo i WeChat počela širiti panika i neproverene informacije, koje su odmah prenošene na Facebooku, Twitteru i drugim mrežama koje su delili Kinezi koji žive širom sveta. Nije trebalo puno vremena da tabloidi, portali i mediji željni tiraža širom sveta krenu sa preuveličavanjem situacije.
Treba i reći da su prve (opravdane) sumnje zapadnih zemalja, kao i međunarodnih zdravstvenih organizacija, nastale kao posledica vrlo zatvorenog medijskog sistema u Kini i svojevrsne 'partijske države' u kojoj je protok informacija strogo kontrolisan.
Kineske vlasti, u strahu od pandemije nepoznatog virusa, odmah su zatvorile grad Vuhan, gde je i epicentar virusa, što je samo dalo vetar u leđa neproverenim vestima i teorijama zavere širom sveta.

Ne treba vam istina, imate Twitter

Neki od najdeljenijih objava na Twitteru ne samo da nisu iz Kine - nego nisu uopšte ni iz 2020.godine, a mnoge nemaju nikakve veze sa epidemijom bilo koje vrste. Jedan post, koji prikazuje lekare u 'svemirskim skafanderima' je tvrdio da je iz bolnice u Vuhanu, sve dok mnogi korisnici nisu primetili sliku predsednika Baraka Obame u jednom od kadrova. Ispostavilo se da je snimak nastao još 2011. godine, a u pitanju je vojna vežba SAD-a u Južnoj Koreji.
Drugi, takođe masovno deljeni post, prikazuje gomilu mrtvih životinja, koje je navodno spalila policija u Kini kako bi zaustavila širenje bolesti - sve dok neko nije primetio vozilo šumarske službe Australije. Naravno, u pitanju je bio snimak nastradalih životinja u nedavnim požarima u Australiji.

Uključi TV, isključi mozak

Za samo nekoliko nedelja, praktično svi mediji na planeti su imali panel emisije o korona virusu, ređali su se svakakvi analitičari, lekari, pa čak i javne ličnosti koje su brinule o otkazanim filmskim festivalima u Kini. Kina kao sistem i državno uređenje ima specifičan način 'rešavanja' društvenih kriza, a nema sumnje ni da Komunistička partija Kine računa i sa političkim posledicama korona virusa. Sada se i saznalo da je kineski predsednik Xi Jinping znao o pojavi korona virusa dosta pre javnog saopštenja.
Ipak, mnogi mediji izbegavaju da prezentuju drugu stranu epidemije. Hrvatski naučnik Igor Štagljar je čak napravio računicu o širenju virusa, po kojoj čak 99,3 procenata građana Vuhana nema virus, a u pitanju je svetski epicentar epidemije. Takođe, svih 16 obolelih u Vijetnamu se uspešno oporavilo.
Ne treba ni naglašavati da je izbijanje ovog virusa odmah dovelo do razvoja mnogobrojnih teorija zavere. Na internetu postoji na hiljade 'zavereničkih' portala i sajtova (conspiracy theory). Na jednom, nekoliko autora (koji se kriju iza lažnih korisničkih naloga, naravno) tvrde da je korona virus 'zavera cionista da se trećina ljudi u svetu pobije, kako bi se uveo Novi svetski poredak'. Mnogi vide i 'zaveru SAD-a i Velike Britanije kako bi se uništila azijska ekonomija virusom napravljenim u laboratorijama'.

Kolika je odgovornost medija?

Nema sumnje da je odgovornost novinara i zaposlenih u medijima velika u ovakvim slučajevima.
Novinarka Slađana Tasić kaže da se panika i neproverene informacije šire i putem medija. 
"Mislim da se panika ne širi samo preko društvenih mreža, već i preko portala. Bombastični naslovi, fotografije i prognoze, sve to deluje panično i zabrinjavajuće. Generalno, u Srbiji i na Balkanu, ljudi još uvek to ne shvataju ozbiljno" navodi Tasić.
Da ljudi treba da prate uputstva lekara i stručnjaka, a ne raznih medija i Facebooka, smatra i doktorka Nataša Jordanov Mitić.
"Kada broj obolelih od neke bolesti bude veći od očekivanog, tj. poveća se broj obolelih od neke bolesti u određenom periodu, tada kažemo da imamo epidemiju. Svaka epidemija ima određeni rizik po društvenu zajednicu, ali širenje panike u svemu tome dodatno komplikuje situaciju. Plasiranje proverenih informacija, kako bi se ljudi upoznali sa problemom može da bude odličan vid prevencije u razvoju epidemije. Treba biti obazriv, slušati savete lekara, ali i ne paničiti", kaže Jordanov Mitić.
Urednik IT magazina PC Press Dejan Ristanović kaže da je internet savršeno sredstvo za širenje lažnih informacija, ali i da su i novinari odgovorni.
"Vesti danas zahtevaju pažljiviju proveru onoga što se prenosi i izvora informacija. To je unekoliko u koliziji sa željom svakog novinara da što pre objavi neku provokativnu informaciju, pa se zato i dešava da se u početku neka lažna vest brzo širi, da bi tek posle nekog vremena počela da se širi vest da ona prva vest nije tačna. Naravno, mnogi te demantije ne vide, a i mediji ne vole da priznaju da su naseli na lažnu vest, pa kasnije mnogo ne 'talasaju' o tome.
Ipak, internet je omogućio i lakšu proveru tačnosti informacija. Lažne vesti svakako nisu nastale u doba interneta, ali je ranije bilo gotovo nemoguće proveriti nešto što stiže iz izvora kojem verujete. Mogli ste samo objavljivati nešto o čemu imate neposredno saznanje i biti sigurni da je to tačno; za ostalo ste mogli samo da verujete izvoru ili da mu ne verujete", kaže Ristanović.
"Što se čitalaca tiče, oni su često veoma skloni da veruju u nešto što im se sviđa da veruju, a da kao lažnu vest odbacuju nešto što im se ne sviđa da čuju. Dakle, ne proveravaju vest, već je prihvataju ili odbacuju u zavisnosti od svojih stavova. Neko je, recimo, negde pročitao da je Bil Gejts izjavio da radi na tome da se smanji broj ljudi u Africi tako što će 'višak' ljudi umreti od vakcina. I sad nema tog demanta koji će ubediti nekog pristalicu teorija zavere da je to lažna vest - on je to čuo i siguran je da je tako.
Recimo, kako široku populaciju u Srbiji ubediti da ime NATO bombardovanja 1999. godine nije bilo 'Milosrdni anđeo', kao što nije bilo. Ili kako ih ubediti da su Srbi u devetnaestom veku Božić slavili 25. decembra, a Vidovdan 15. juna (kao što jesu)? Ljudi često veruju onome što žele da veruju", dodaje Ristanović.

Društvene mreže nisu lijekovi

U međuvremenu, stigla je i informacija da je Facebook uklonio nekoliko hiljada stranica koje su širile dezinformacije i propagandu vezanu za korona virus. Takođe, uklonjeno je i više stotina stranica koje su prodavale 'proverene' lekove za korona virus.
Uz svu ovu epidemiju (lažnih) informacija na internetu, tu su i (pomalo komični) komentari iz zemalja Balkana. Naime, na skoro svaku vest o korona virusu, obavezno dolaze i komentari o 'tradicionalnim' balkanskim rešenjima.
'Samo beli luk, šljivovica i domaći med', kaže jedan, dok ga drugi komentator ispravlja: 'Ja sam čuo i da ljuta paprika, mlevena, odlično pomaže'. 'Pomaže, naravno, ja se svake godine tako borim protiv gripa', slaže se prvi.
Ljudi su po svojoj prirodi skloni prihvatanju raznih preporuka, istina ili poluistina. Ali, kada su u pitanju epidemije, ne samo korona virusa, već i druge, treba slušati savete i preporuke lekara i stručnjaka, a ne Facebooka i Twittera.
Izvor: Al Jazeera

Baš čitam,  u  gradiću u tal. pokrajini Molise, s nešto više od 1000 stanovnika,
gradonačelnik zatvorio škole i sve radnje i naredio dezifekciju škola...a uopće nemaju
ni jednog inficiranog slučaja s virusom.

Pa sta sad 
Bas da razbiju dosadu 
I očiste skolu 
I
A balksn ko balksn 
Uvijek ima dovoljno bolesnika 
I lijekova tipa šljive i bijelog luka