NOVA PRAVILA DONOSE DRASTIČNO ZAOŠTRAVANJE

U slučaju da klijenti žele veći stambeni prostor od onog koji im dopušta njihova plaća, u bankama ne isključuju mogućnost da će mnogi posezati za skupljim gotovinskim kreditom kako bi nadoknadili razliku. Kako su se građani počeli žaliti HNB-u da ih banke odbijaju zbog procjene niže kreditne sposobnosti, iz centralne banke poručili su da je odluka o tome je li klijent kreditno sposoban ili nije isključivo na banci te da je ona dužna voditi računa o tome da novim zaduženjem klijent ne dođe u stanje prezaduženosti.

Ukupni depoziti kod poslovnih banaka, koji obuhvaćaju depozitni novac te štedne i oročene depozite, krajem studenoga prošle godine iznosili su 271,8 milijardi kuna, što je 2,6 posto više nego godinu dana prije, navodi se u analizi Raiffeisenbank Austria (RBA)

https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/nova-pravila-donose-drasticno-zaostravanje-cak-trecina-hrvata-koji-su-lani-digli-kredite-ove-ih-godine-uopce-ne-bi-mogli-dobiti/6949077/

hoce li gradjani HR zavrtit stednju ili jednostavno bude manje novca u igri i posljedice koje  nosi ovaj potez vlade ?

država tribo zaštititi građane od banaka, 

ako imaju 12 000 misečno, i ako ga želu uzesti na 15 godin, iznos ki moru podignuti ne bi smi biti veći od 10 000 kn.

jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

debotoijusto wrote:jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

aben wrote:

debotoijusto wrote:jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:jesi u filmu kredita oli svojih 10 prstiju ?

kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

pa ča, nemo ki ne rodi s nečinin tujin. 
uglovnomu, eto ti regulacije. ne moreš reći da država zno ča je dobro zo me u situaciji di dopušćo dignuti 900 iljod, a da griši u situaciji kad dopušćo dignuti samo 500 iljod.

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:
kredit, 
ali ne radi filma nego jer sun siromah.

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

pa ča, nemo ki ne rodi s nečinin tujin. 
uglovnomu, eto ti regulacije. ne moreš reći da država zno ča je dobro zo me u situaciji di dopušćo dignuti 900 iljod, a da griši u situaciji kad dopušćo dignuti samo 500 iljod.

jasno da ovo los potez drzave , donesen zakon za glasace a jasno da ti isti glasaci ne razume trzist/ekonomiju
a samo se trebalo drzat postojecih zakona ( koji isto bili losi za banke/firme )

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

sve 5 , danas ga ne bi dobio , to poanta teksta , nemas novca ili zakopao stednju u vrtal svejedno , nema love da se vrti

ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

pa ča, nemo ki ne rodi s nečinin tujin. 
uglovnomu, eto ti regulacije. ne moreš reći da država zno ča je dobro zo me u situaciji di dopušćo dignuti 900 iljod, a da griši u situaciji kad dopušćo dignuti samo 500 iljod.

jasno da ovo los potez drzave , donesen zakon za glasace a jasno da ti isti glasaci ne razume trzist/ekonomiju
a samo se trebalo drzat postojecih zakona ( koji isto bili losi za banke/firme )

a na temelju čega misliš da je ovo loš potez? misliš da je su svi ljudi ki zarađuju 12000 misečno isti? misliš da su sve banke spremne na isti rizik? 

apsolutno je nemoguće ocijeniti koja je razina regulcije dobra a koja loša, jedino ča moremo reći je daje ovo loš potez jer su sa odnosi banak i njihovih klijentov - reguliraniji.

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:
ni to bitno, fokusiroj se zoč ga danaska ne bi dobi, ki je kriv.

bankarski sektor je nojopterećeniji de ekonomije. da ti daju sve regulacije isprintane fonton 12 , imo bi se za grijati do 2020

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

pa ča, nemo ki ne rodi s nečinin tujin. 
uglovnomu, eto ti regulacije. ne moreš reći da država zno ča je dobro zo me u situaciji di dopušćo dignuti 900 iljod, a da griši u situaciji kad dopušćo dignuti samo 500 iljod.

jasno da ovo los potez drzave , donesen zakon za glasace a jasno da ti isti glasaci ne razume trzist/ekonomiju
a samo se trebalo drzat postojecih zakona ( koji isto bili losi za banke/firme )

a na temelju čega misliš da je ovo loš potez? misliš da je su svi ljudi ki zarađuju 12000 misečno isti? misliš da su sve banke spremne na isti rizik? 

apsolutno je nemoguće ocijeniti koja je razina regulcije dobra a koja loša, jedino ča moremo reći je daje ovo loš potez jer su sa odnosi banak i njihovih klijentov - reguliraniji.

na temelju manje novca u rotaciji , sto ja govorim kineski ?
manje novca-manje svega , jednostavno

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

aben wrote:

debotoijusto wrote:

regule moraju bit banke rade novcem gradjana/firmi , to neka druga tema...

pa ča, nemo ki ne rodi s nečinin tujin. 
uglovnomu, eto ti regulacije. ne moreš reći da država zno ča je dobro zo me u situaciji di dopušćo dignuti 900 iljod, a da griši u situaciji kad dopušćo dignuti samo 500 iljod.

jasno da ovo los potez drzave , donesen zakon za glasace a jasno da ti isti glasaci ne razume trzist/ekonomiju
a samo se trebalo drzat postojecih zakona ( koji isto bili losi za banke/firme )

a na temelju čega misliš da je ovo loš potez? misliš da je su svi ljudi ki zarađuju 12000 misečno isti? misliš da su sve banke spremne na isti rizik? 

apsolutno je nemoguće ocijeniti koja je razina regulcije dobra a koja loša, jedino ča moremo reći je daje ovo loš potez jer su sa odnosi banak i njihovih klijentov - reguliraniji.

na temelju manje novca u rotaciji , sto ja govorim kineski ?
manje novca-manje svega , jednostavno

ne govoriš kineski nego ti ni jasno da se i ti založeš za manje šoldov u ekonomiji, limitom na 900 000 iljod.

ako se država izboci iz jednadžbe, unda će neki ljudi s istin mjesečnin primanjima dobivati manji, neki veći kredit, ovisno o procjeni banke. 
ideja da je više šoldov u ekonomiji bolje, i ideja da je manje šoldov u ekonomiji bolje, su krive ideje. šoldov u ekonomiji tribo biti onoliko koliko ljudi želu šoldov i koliko in je ki voljan verovati. sve ostalo je socijalni inženjering, fašizam, i druge ružne riči.