Sisak može biti ponosan na 7000 zbrinute, uglavnom srpske djece zahvaljujući blaženom Stepincu

pokerjocker wrote:

dzango wrote:Na šta da bude ponosan? Na pokrštavanje dece ubijanjem roditelja i na dečiji logor?

Treba jasno odbaciti i osuditi drske laži koje u zadnje vrijeme ponavljaju neprijatelji Crkve i hrvatskog naroda da je u Sisku bio neki logor za ubijanje djece.

Ringo10 wrote:

dzango wrote:

pokerjocker wrote:

dzango wrote:Na šta da bude ponosan? Na pokrštavanje dece ubijanjem roditelja i na dečiji logor?

Treba jasno odbaciti i osuditi drske laži koje u zadnje vrijeme ponavljaju neprijatelji Crkve i hrvatskog naroda da je u Sisku bio neki logor za ubijanje djece.

Evo vam vašeg svetca, jebo vam on mater:

Дечији логор у Сиску       

 

Дечији логор у Сиску започео је са радом  3. августа 1942. године, када је послије подне истог дана доведено  око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био под управом Усташке надзорне службе и под покровитељством Женске лозе усташког покрета. Логор је био смјештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Св. Винка и Соколском дому. Већа деца су била смјештена у недовршеној згради „Соколане“  а њих око 200 у доби до 3 године, смјештено је у самостанској згради. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

 

У недовршеној згради “Сокола” није било ни врата ни прозора, а у солани је владао стални пропух јер је зграда била урађена тако да би се сол могла лакше сушити. На подовима на којима су деца лежала, без одеће и покривача једва да је било нешто сламе. Пошто није било никакве хигијене, деца су била потпуно запуштена, замазана од измета и ушљива. Тако се у логору развијају епидемије пјегавог и трбушног тифуса, дизентерије, шарлаха, па је услед тога настао велики помор деце а просјечно их је умирало и до 50 по исказу гробара који је ту децу покапао. Једно вријеме је лијечник и управник логора био Антун Најжер, који је српску децу масовно ликвидирао затрованим ињекцијама.

 

Према усташким подацима, у дечијем логору у Сиску је умрло 1.152 деце, док је према исказима неколико свједока, а између осталог и гробара, помор деце био око 5.000 случајева. Многи људи су долазили и тражили да им се деца дадну на исхрану, а када је а колонизација деце почела да добија масовни карактер усташе су забраниле даљње давање деце. Логор је ликвидиран 8.јануара 1943. када су преживјела деца послана у Јастребарско. Приликом стизања последњег транспорта деце у Загреб сестри Драгици Хабазин, предсједник хрватског црвеног крста у ЗГ је рекао: ”Зашто сте навукли толико те православне деце у Загреб, тиме нисте учинили услугу ни поглавнику ни хрватској држави!

Kakve sad veze ima Alojzije s ovim čak i ako je sve ovo istina.

Oko 7000 te djece je spasio što katolički Karitas a što aktivisti SKOJA iz Zagreba. To su činjenice. Građani Zagreba i drugih gradova su usvajali tu djecu u  velikom broju. 

Stepinac je sa režimom bio u lošim odnosima, a ustaše su mu i brata ubili.

Sve vi to znate ali beskorisno je vama to govoriti.

Eva_ wrote:Sisačko Gradsko vijeće, uz protivljenje nekoliko HDZ-ovih vijećnika, 

Eva_ wrote:Sisačko Gradsko vijeće, uz protivljenje nekoliko HDZ-ovih vijećnika, izglasalo je da se park na kojem se nalazi spomen područje Dječjeg groblja Sisak nazove po Diani Budisavljević, humanitarki koja je predvodila spašavanje srpske djece iz sisačkog logora 1942. i 1943. godine. Diana i još neki humanitarni djelatnici i intelektualci bili su pokrenuli akciju udomljavanja srpske djece, nasilno odvojene od roditelja. Akciji su se odazvale brojne sisačke i zagrebačke obitelji koje su tako djecu spasili od izgledne smrti od bolesti, gladi i hladnoće uslijed iznimno loših uvjeta boravka u logoru.
U petak je na  sjednici Vijeće izglasalo još tri nova imenovanja trga, perivoja i ulice. Tako će se po pokojnoj sisačkoj književnici i profesorici Tei Benčić Rimay nazvati Perivoj ispred Gimnazije, gdje je prof. Benčić Rimay  i predavala.
Dio Bakranove ulice od kružnog toka na Zagrebačkoj do raskrižja s Ulicom Berislava Pavičića zvat će se Ulica Stjepana Grgca, u spomen na brigadira HV-a stradalog u akciji Oluja, dok 120. sisačka brigada Hrvatske vojske “Ban Toma Bakač” dobija svoj Trg, kojim će se nazvati područje između Autobusnog kolodvora i Frankopanske ulice.

Ringo10 wrote:

dzango wrote:

pokerjocker wrote:

dzango wrote:Na šta da bude ponosan? Na pokrštavanje dece ubijanjem roditelja i na dečiji logor?

Treba jasno odbaciti i osuditi drske laži koje u zadnje vrijeme ponavljaju neprijatelji Crkve i hrvatskog naroda da je u Sisku bio neki logor za ubijanje djece.

Evo vam vašeg svetca, jebo vam on mater:

Дечији логор у Сиску       

 

Дечији логор у Сиску започео је са радом  3. августа 1942. године, када је послије подне истог дана доведено  око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био под управом Усташке надзорне службе и под покровитељством Женске лозе усташког покрета. Логор је био смјештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Св. Винка и Соколском дому. Већа деца су била смјештена у недовршеној згради „Соколане“  а њих око 200 у доби до 3 године, смјештено је у самостанској згради. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

 

У недовршеној згради “Сокола” није било ни врата ни прозора, а у солани је владао стални пропух јер је зграда била урађена тако да би се сол могла лакше сушити. На подовима на којима су деца лежала, без одеће и покривача једва да је било нешто сламе. Пошто није било никакве хигијене, деца су била потпуно запуштена, замазана од измета и ушљива. Тако се у логору развијају епидемије пјегавог и трбушног тифуса, дизентерије, шарлаха, па је услед тога настао велики помор деце а просјечно их је умирало и до 50 по исказу гробара који је ту децу покапао. Једно вријеме је лијечник и управник логора био Антун Најжер, који је српску децу масовно ликвидирао затрованим ињекцијама.

 

Према усташким подацима, у дечијем логору у Сиску је умрло 1.152 деце, док је према исказима неколико свједока, а између осталог и гробара, помор деце био око 5.000 случајева. Многи људи су долазили и тражили да им се деца дадну на исхрану, а када је а колонизација деце почела да добија масовни карактер усташе су забраниле даљње давање деце. Логор је ликвидиран 8.јануара 1943. када су преживјела деца послана у Јастребарско. Приликом стизања последњег транспорта деце у Загреб сестри Драгици Хабазин, предсједник хрватског црвеног крста у ЗГ је рекао: ”Зашто сте навукли толико те православне деце у Загреб, тиме нисте учинили услугу ни поглавнику ни хрватској држави!

Kakve sad veze ima Alojzije s ovim čak i ako je sve ovo istina.

Oko 7000 te djece je spasio što katolički Karitas a što aktivisti SKOJA iz Zagreba. To su činjenice. Građani Zagreba i drugih gradova su usvajali tu djecu u  velikom broju. 

Stepinac je sa režimom bio u lošim odnosima, a ustaše su mu i brata ubili.

Sve vi to znate ali beskorisno je vama to govoriti.

Ringo10 wrote:Stepincu nije potrebna kanonizacija a uostalom to su crkvene izmišljotine, te kanonizacije i bilo je tu svega i svačega u povijesti.


Njemu je potrebna rehabilitacija i da mu se očisti ime i čast pred svjetskom javnosti.

pokerjocker wrote:https://narod.hr/kultura/foto-biskup-kosic-sisak-moze-biti-ponosan-7000-zbrinute-uglavnom-srpske-djece-zahvaljujuci-blazenom-stepincu