TAJNI SASTANAK U BEOGRADU ?

Foto: RFE/ RL Current Time / youtube

Susret u Beogradu biće drugi po redu Vladislava Surkova i Kurta Volkera

Foto: IVAN BOBERSYY / EPA;

POTEZ NA KOJI SVET ŽMURI "Zapad se uplašio onoga što je stvorio u Ukrajini"
U senci kaubojskog prepucavanja između Donalda Trampa i Kim Džong Una i straha čitavog sveta od nuklearne kataklizme, nekako neprimećeno provukla se vest iz Ukrajine: Vrhovna Rada (parlament Ukrajine) usvojila je blago rečeno kontroverzan zakon, po kojem se u školama i na fakultetima ukida nastava na svim jezicima nacionalnih manjina.

• Pročitaj još:
  
  

pizzon wrote:

(Telegraf.rs)

SUSRET NA TAJNOJ LOKACIJIPutinov i Trampov čovek razgovaraju ceo dan u Beogradu

Predstavnici Rusije i SAD za Ukrajinu, Vladimir Surkov i Kurt Volker razgovaraju u Beogradu iza zatvorenih vrata o sprovođenju Minskih sporazuma za istok Ukrajine

Predstavnici Rusije i SAD za Ukrajinu, Vladimir Surkov i Kurt Volker razgovaraju u Beogradu iza zatvorenih vrata o sprovođenju Minskih sporazuma za istok Ukrajine


azgovori Surkova i Volkera će, kako saznaje Sputnjik, trajati ceo dan u jednom od reprezentativnih objekata države Srbije u Beogradu. 

Kako je ranije rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, cilj razgovora je sinhronizacija pozicija i razmena informacija.

Prema Peskovljevim rečima, bez obzira što SAD ne učestvuju u pregovorima u „normandijskom formatu“, Vašingtonu je važno da dobije informacije iz prve ruke od zemalja koje učestvuju u Minskom procesu.

Da će susret biti održan u Beogradu potvrdio je za „Glas Amerike“ i portparol Stejt Departmenta. Biće to drugi sastanak Surkova i Volkera. Prvi je održan u Minsku u avgustu, a strane su ga tada ocenile kao veoma koristan i konstruktivan, nagovestivši da imaju neke „nove pristupe“ rešenju situacije u Donbasu.

Pred odlazak u Beograd Volker je rekao da je spreman da sa Surkovom razmatra sva aktuelna pitanja.

„Spremni smo da razgovaramo o svemu o čemu je spreman da razgovara gospodin Surkov“, rekao je Volker za rusku „Gazetu“.

Karl Voker,Vladimir Surkov,foto Twitter 



Bivši ambasador SAD u Rusiji Džon Teft ranije je rekao da na sastanku Surkova i Volkera može biti reči i o mirovnjacima UN u Donbasu. Međutim, pozicije Rusije, Kijeva, EU i SAD kad je reč o ideji mirovnjaka UN u Donbasu ozbiljno se razlikuju. Moskva smatra da mirovnjaci treba da brinu o bezbednosti pripadnika OEBS-a i da se nalaze na liniji razgraničenja i nigde drugde.

Kijev pak smatra da misija UN treba da ima širi mandat i da bude razmeštena na celoj teritoriji Donbasa, uključujući granicu sa Rusijom. Ideju o rasposređivanju mirovnjaka UN na liniji razgraničenja u Donbasu kritikovao je i Volker, jer će to, prema njegovim rečima, „još više podeliti Ukrajinu“.

„Kada govorimo o prisustvu mirovnjaka, ono što je predložila Rusija je veoma uska koncepcija i tiče se samo prisustva na liniji obustave vatre. To će zapravo još više podeliti zemlju. To je neprihvatljivo za bilo koga. Tako se ne može vaspostaviti teritorija Ukrajine“, rekao je Volker ukrajinskoj službi „Glasa Amerike“ i dodao da mirovnjaci treba da budu raspoređeni na celoj teritoriji Ukrajine, na čemu insistira i Kijev.

Odgovarajući na pitanje kako se mogu približiti pozicije Rusije i SAD o mirovnjacima, Volker je istakao da se upravo radi toga i vode razgovori sa Surkovom.


„Za početak da nastavimo te razgovore. To i jeste glavni smisao mog sastanka sa Surkovom. Čuli smo šta predlaže Rusija. U izvesnoj meri odgovorili smo na te predloge. Čini mi se da imamo nekoliko zajedničkih ciljeva — suverenitet Ukrajien i bezbednost za lokalno stanovništvo. Kako to postići, o tome će i biti reči 7. oktobra u Srbiji“, rekao je Volker za „Gazetu“.

Surkov je od septembra 2013. godine pomoćnik ruskog predsednika, a od oktobra 2016. je učesnik pregovora „Normandijske četvorke“ o pitanjima sprovođenja Minskih sporazuma.

Nalazi se na sankcionom spisku lica kojima je zabranjen ulazak u EU.

Volker je na položaj specijalnog američkog predstavnika za Ukrajinu imenovan u julu, kako je tada saopšteno, sa zadatkom da „oživi“ napore čiji je cilj sprovođenje Minskih sporazuma.