PREDSEDNIK VUČIĆ SE OBRATIO NACIJI

vuksadinare wrote:srbi sto su usicarili od turaka to je bilo u 19 stoljecu i pocetkom 20 stoljeca kad je tursko carstvo bilo na izdisaju..a do tad..dakle 15,16,17,18 stoljece turci su redovno i bez teskoca u srbiji koristili pravo prve bracne noci...sibali po riti srbe...a da se nikako ili vrlo rijetko mogla cuti kubura po srbiji..e tu si trebao biti macan kad su turci bili na vrhuncu moci...

Vi niste ni u 19., ni u 20. Još sanjate bečke štale i ližete im usrana dupeta. Jebote koji mentalitet.

***
Bitka kod Nikopolja nije imala presudan uticaj na dalji razvoj događaja na Balkanu. Mlada Otomanska imperija bi se bez sumnje brzo oporavila od eventualnog poraza i ponovo igrala značajnu ulogu na Balkanu. Sa druge strane, efekat koji je ova bitka imala na Zapad je dvostruk. Duh krstaških pohoda je nepovratno uništen ovim neuspehom. Iako je i kasnije bilo pokušaja organizacije krstaških pohoda, oni su bili bleda senka ovog, Poslednjeg. Takođe, zapadni kraljevi su shvatili moć Otomanske imperije. Otrežnjenje i neophodna ozbiljnost u pogledu Otomanske imperije, kombinacija mudre diplomatije i vešto vođenje vojne sile, su bili jedini način zaustavljanja daljeg turskog proboja u Evropu. A mi smo odigrali još jednu važnu, mada ne i presudnu, istorijsku ulogu u slomu Poslednjeg Krstaškog Pohoda.
******

Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Stanojko wrote:Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Gde je hrvatska Ćele kula?

dzango wrote:

vuksadinare wrote:srbi sto su usicarili od turaka to je bilo u 19 stoljecu i pocetkom 20 stoljeca kad je tursko carstvo bilo na izdisaju..a do tad..dakle 15,16,17,18 stoljece turci su redovno i bez teskoca u srbiji koristili pravo prve bracne noci...sibali po riti srbe...a da se nikako ili vrlo rijetko mogla cuti kubura po srbiji..e tu si trebao biti macan kad su turci bili na vrhuncu moci...

Vi niste ni u 19., ni u 20. Još sanjate bečke štale i ližete im usrana dupeta. Jebote koji mentalitet.

evo malo nauci nesto..

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Siska

https://hr.wikipedia.org/wiki/Opsada_Gvozdanskog_1577._-_1578

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sinj

dzango wrote:

Stanojko wrote:Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Gde je hrvatska Ćele kula?

Na Ovčari.

Eroo wrote:***
Bitka kod Nikopolja nije imala presudan uticaj na dalji razvoj događaja na Balkanu. Mlada Otomanska imperija bi se bez sumnje brzo oporavila od eventualnog poraza i ponovo igrala značajnu ulogu na Balkanu. Sa druge strane, efekat koji je ova bitka imala na Zapad je dvostruk. Duh krstaških pohoda je nepovratno uništen ovim neuspehom. Iako je i kasnije bilo pokušaja organizacije krstaških pohoda, oni su bili bleda senka ovog, Poslednjeg. Takođe, zapadni kraljevi su shvatili moć Otomanske imperije. Otrežnjenje i neophodna ozbiljnost u pogledu Otomanske imperije, kombinacija mudre diplomatije i vešto vođenje vojne sile, su bili jedini način zaustavljanja daljeg turskog proboja u Evropu. A mi smo odigrali još jednu važnu, mada ne i presudnu, istorijsku ulogu u slomu Poslednjeg Krstaškog Pohoda.
******

na diku i slavu!!

jesi naucio đango...

dzango wrote:

Stanojko wrote:Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Gde je hrvatska Ćele kula?

Imali smo i mi svojevrsnu Ćelekulu. 1573.nakon poraza seljačke vojske protiv feudalne vlastele. Obješeni seljaci bili su zastrašujući prizor prolaznicima. Na stablima pored cesta visjela je masa obješenih seljaka,kažu ljetopisci.

jastreb wrote:

dzango wrote:

Stanojko wrote:Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Gde je hrvatska Ćele kula?

Imali smo i mi svojevrsnu Ćelekulu. 1573.nakon poraza seljačke vojske protiv feudalne vlastele. Obješeni seljaci bili su zastrašujući prizor prolaznicima. Na stablima pored cesta visjela je masa obješenih seljaka,kažu ljetopisci.

....jbg....gubec zrtvovan

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:srbi sto su usicarili od turaka to je bilo u 19 stoljecu i pocetkom 20 stoljeca kad je tursko carstvo bilo na izdisaju..a do tad..dakle 15,16,17,18 stoljece turci su redovno i bez teskoca u srbiji koristili pravo prve bracne noci...sibali po riti srbe...a da se nikako ili vrlo rijetko mogla cuti kubura po srbiji..e tu si trebao biti macan kad su turci bili na vrhuncu moci...

Vi niste ni u 19., ni u 20. Još sanjate bečke štale i ližete im usrana dupeta. Jebote koji mentalitet.

evo malo nauci nesto..

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Siska

https://hr.wikipedia.org/wiki/Opsada_Gvozdanskog_1577._-_1578

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sinj

Konjušarili za jedne protiv drugih. Isto tako bi konjušarili i za druge protiv prvih. To je taj mentalitet.

marcellus wrote:

dzango wrote:

Stanojko wrote:Ćele Kula
Nakon Sinđelićeve junačke pogibije niški paša je nudio nagradu za svaku srpsku glavu. S leševa poginulih srpskih boraca sekli glave i donosili u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće a ostavljali čitave lobanje sa malo kose da od njih zidaju "kulu od lobanja" (ćele na turskom znači lobanja). Odrane kože sa glava punili su pamukom i slali sultanu u Carigrad. Ćele-kula je četvorougaonog oblika, visoka pet metara, a napravljena je od 952 lobanje izginulih srpskih rodoljuba. Među njima nalazi se i lobanja Stevana Sinđelića. Kada je kraj Ćele-kule 1833. godine prošao veliki francuski pesnik Lamartin, zastao je i zapisao u svom Putopisu: "Ove lobanje i ova čovečija lica, oguljena i pobelela lica od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera, obrazovala su slavoluk, koji me je zaklanjao od sunca. Na nekim je lobanjama još preostala kosa kosa se leprša na vetru kao lišaj i mahovina... Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu." Moderna Evropa se zgražavala. To je uticalo na same Turke da kulu poruše, a te planove hteo je da sprovede Midhar paša (1861—1868). Međutim, niški Turci pružili su žestok otpor, pa je tako sačuvan jedan značajan spomenik iz krvave prošlosti.

Gde je hrvatska Ćele kula?

Na Ovčari.

A nije u Jasenovcu?

vuksadinare wrote:jesi naucio đango...

Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

dzango wrote:

vuksadinare wrote:jesi naucio đango...

Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

ma da...ipak bolje nego davat guze turcima..

Noor wrote:

Eroo wrote:***
Bitka kod Nikopolja nije imala presudan uticaj na dalji razvoj događaja na Balkanu. Mlada Otomanska imperija bi se bez sumnje brzo oporavila od eventualnog poraza i ponovo igrala značajnu ulogu na Balkanu. Sa druge strane, efekat koji je ova bitka imala na Zapad je dvostruk. Duh krstaških pohoda je nepovratno uništen ovim neuspehom. Iako je i kasnije bilo pokušaja organizacije krstaških pohoda, oni su bili bleda senka ovog, Poslednjeg. Takođe, zapadni kraljevi su shvatili moć Otomanske imperije. Otrežnjenje i neophodna ozbiljnost u pogledu Otomanske imperije, kombinacija mudre diplomatije i vešto vođenje vojne sile, su bili jedini način zaustavljanja daljeg turskog proboja u Evropu. A mi smo odigrali još jednu važnu, mada ne i presudnu, istorijsku ulogu u slomu Poslednjeg Krstaškog Pohoda.
******

na diku i slavu!!

Tražio sam po turskim izvorima o Kosovskoj bittki. Nema  ni spomena o tome.
A trebalo bi biti, ako su u jednoj takvoj veEelikoj bitki pobijedili.

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:jesi naucio đango...

Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

ma da...ipak bolje nego davat guze turcima..

Vi ste davali i njima i Austrougarima. I konjima, po potrebi.

dzango wrote:

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:jesi naucio đango...

Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

ma da...ipak bolje nego davat guze turcima..

Vi ste davali i njima i Austrougarima. I konjima, po potrebi.

..ne sjecam se da su austrougari kod nas koristili pravo prve bracne noci..ili kako se kojem begu spici...pqa upadne u srpsku kucu..'domacine sta danas nudis'..'uvazeni beze jucer si mi teslecio zenu danas ostala sestra..'..'domacine moze kako ne moze a sad kaurine mrs zakolji mi jedno jagnje da se pocastim nakon sto obavim posao'..'hocu uvazeni beze moze ono vece masnije'

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:jesi naucio đango...

Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

ma da...ipak bolje nego davat guze turcima..

Vi ste davali i njima i Austrougarima. I konjima, po potrebi.

..ne sjecam se da su austrougari kod nas koristili pravo prve bracne noci..ili kako se kojem begu spici...pqa upadne u srpsku kucu..'domacine sta danas nudis'..'uvazeni beze jucer si mi teslecio zenu danas ostala sestra..'..'domacine moze kako ne moze a sad kaurine mrs zakolji mi jedno jagnje da se pocastim nakon sto obavim posao'..'hocu uvazeni beze moze ono vece masnije'

A u hrvatske kuće nije upadao? Tamo je imao čast i da mu domaćin otimari konja i pomuze ga. Da izvineš.

Noor wrote:

Eroo wrote:***
Bitka kod Nikopolja nije imala presudan uticaj na dalji razvoj događaja na Balkanu. Mlada Otomanska imperija bi se bez sumnje brzo oporavila od eventualnog poraza i ponovo igrala značajnu ulogu na Balkanu. Sa druge strane, efekat koji je ova bitka imala na Zapad je dvostruk. Duh krstaških pohoda je nepovratno uništen ovim neuspehom. Iako je i kasnije bilo pokušaja organizacije krstaških pohoda, oni su bili bleda senka ovog, Poslednjeg. Takođe, zapadni kraljevi su shvatili moć Otomanske imperije. Otrežnjenje i neophodna ozbiljnost u pogledu Otomanske imperije, kombinacija mudre diplomatije i vešto vođenje vojne sile, su bili jedini način zaustavljanja daljeg turskog proboja u Evropu. A mi smo odigrali još jednu važnu, mada ne i presudnu, istorijsku ulogu u slomu Poslednjeg Krstaškog Pohoda.
******

na diku i slavu!!

Jedina bitka koju su ikad dobili i pazi-ne slave je.

dzango wrote:

vuksadinare wrote:

dzango wrote:

vuksadinare wrote:

dzango wrote:
Jesam. Konjušar ostaje konjušar.

ma da...ipak bolje nego davat guze turcima..

Vi ste davali i njima i Austrougarima. I konjima, po potrebi.

..ne sjecam se da su austrougari kod nas koristili pravo prve bracne noci..ili kako se kojem begu spici...pqa upadne u srpsku kucu..'domacine sta danas nudis'..'uvazeni beze jucer si mi teslecio zenu danas ostala sestra..'..'domacine moze kako ne moze a sad kaurine mrs zakolji mi jedno jagnje da se pocastim nakon sto obavim posao'..'hocu uvazeni beze moze ono vece masnije'

A u hrvatske kuće nije upadao? Tamo je imao čast i da mu domaćin otimari konja i pomuze ga. Da izvineš.

upadalo...ne kazem da nije....ali odmah buna....u srbiji se radilo po onom..'sila boga ne moli daj pa da ga vise ne vidimo do đavola nek pojebe valjda nece doci i drugi put'..i tako 500 godina..

ma pusti ih dzango oni tebe ne volu