Tolstoj: Srbija protiv NATO pakta

Rusija će pomoći Srbiji ako Crna Gora uđe u NATO.

Svetski mir srušen je 1999. u Beogradu

Kada je drugi čovek ruske Državne dume, grof Petar Tolstoj, pre nekoliko godina posetio Novi Bečej, ostao je zapanjen kada je saznao da i dalje ima ljudi koji se sećaju njegove beloemigrantske porodice i da se još čuvaju slike dede Vladimira, unuka čuvenog pisca Lava Tolstoja. Sada Tolstoj kao visoki ruski zvaničnik rado dolazi u Srbiju. Ovog puta da prenese ohrabrujuće poruke iz Moskve povodom 18 godina od početka NATO agresije, kao i pozdrave i podršku ruskog predsednika Vladimira Putina predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića, uoči njihovog sutrašnjeg susreta u Moskvi.

– Pre petnaestak godina sam u pogledima Srba prepoznavao izraz ljudi koji su pretrpeli duboki poraz i poniženje. Sada toga više nema. Uveren sam da će Srbija da raste i cveta. Naročito zbog toga što će njeni posebni odnosi s Rusijom da budu očuvani – poručuje Tolstoj u razgovoru za „Politiku”, dok posmatra Dunav s terase na zemunskom Gardošu.

Kakvi su to posebni odnosi?

Nas i Srba 200 miliona! To traje još od Prvog svetskog rata.

Ali, Srbija pregovara o pristupanju EU...

Srbiju sa svih strana pritiskaju da ide u EU i NATO. Pritiskaju ekonomski, politički i na sve druge načine. Nude vam neki san, a zauzvrat traže da se odreknete svog suvereniteta. To nije šala, jer kada ljudi ne mogu da donose samostalno odluke, pre ili kasnije, dolazi do velikog nezadovoljstva. Sada to vidimo u zapadnoj Evropi. U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, svuda je mnogo poraslo to nezadovoljstvo. Srbija čini izbor u korist EU jer za sada sada ne vidi alternativni projekat.

Rusija nema takav privlačan projekat?

Rusija je projekat sama po sebi, mada je ne tako davno i kod nas vladala misao da treba da budemo deo NATO-a i EU. Rusija želi odnose sa svim zemljama, ali ipak ne delimo sve vrednosti Zapada. Mi smo pravoslavna država, druga civilizacija, drugi način mišljenja i života. Zapadu treba 20 godina da to shvati. Sada su došli kod nas u Ukrajinu...

Kod vas u Ukrajinu?


Da, to je naša zemlja. Belorusija, Ukrajina i Rusija su jedna celina. Moj deda po majci bio je gubernator Kijeva.

Na Zapadu ipak tvrde da to vi, Rusi, hoćete da uđete u Ukrajinu?

Ko tako misli ne živi u realnosti. Zapad će napustiti Ukrajinu, svi njihovi pokušaji su osuđeni na propast. Ukrajina je u čitavoj istoriji, pre 1991, postojala samo dve i po godine nakon Prvog svetskog rata, kao nemački protektorat. A posle 1991. njihovu nezavisnost plaćala je Rusija jeftinim kreditima i energentima. Kada su nam rekli da im više nismo potrebni i da hoće da žive svoj „evropski san”, vidimo kako to izgleda.

Kažete da su ranije bile ideje da Rusija uđe u NATO, ali ovih dana izgleda kao NATO hoće da uđe u Rusiju, imajući u vidu sve veći broj stranih trupa na vašim granicama?

Volimo vojnike NATO-a, imaju lepe uniforme, idu na pauzu za ručak između 13 i 14 časova. Dragi su nam veoma. Ali nećemo im dopustiti da pređu crvenu liniju. Nijedan rat se ne dobija bez velike pokretačke ideje. S idejama potrošačkog društva ne može se pobediti u ratu.

Sve to može biti opasno?

Uzrok svemu je duboka kriza poverenja. Mi sedimo sada u Beogradu, gde je 1999. srušen posleratni svetski mir i poredak uspostavljen na Jalti. Upravo ovde je sprovedeno nasilno odvajanje Kosova. Zašto marionetski parlament Kosova može da proglasi nezavisnost, a dva miliona građana Krima ne mogu na referendumu da odrede svoju budućnost? Ova situacija je najopasnija za samu Evropsku uniju jer ona sada liči na SSSR u kasnoj fazi. Mnogo je nesuglasica, a Brisel ne može efikasno da donosi odluke.

Pomoći će Amerika?

Pogledajte malo bolje na kartu sveta gde je Amerika. Ona je daleko i ima svoje probleme koje mora da rešava.

Da li je pobeda Trampa dobra vest za Rusiju?

Za sada ne osećamo pozitivne promene. Mi smo velika država i nikud ne žurimo. Ako Tramp bude radio ono što je obećavao, nama će biti lakše da radimo s takvim čovekom nego s lažovima iz levoliberalnih krugova koji žele da „usreće” svet mesijanskim idejama da su oni idealni, a svi ostali nakaze. Videćemo šta će biti posle julskog susreta Putina i Trampa na samitu G-20 u Hamburgu, ali američki predsednik ima otežan posao zbog optužbi da je ruski agent.

Srbi su skloni da romantično gledaju na Rusiju kao starijeg brata koji treba da pomaže. Kako Rusija želi i može da pomogne danas?

Rusija će pomoći Srbiji ako Crna Gora uđe u NATO. Rusija će bezuslovno biti saveznik Srbije u tom slučaju.

Hoćete da kažete da bi Crna Gora mogla da postane neprijatelj Srbije?

Ako Crna Gora uđe u NATO, a Srbija ne uđe, onda će Srbija imati određene probleme s tačke gledišta bezbednosti.

Kakve probleme?

To je pitanje budućnosti, nadam se da do toga neće ni da dođe. Ali, takvi problemi mogu da nastanu.

I čime bi Rusija tada mogla da pomogne?

To je hipotetičko pitanje, ali ja vam kažem da Rusija neće Srbiju ostaviti samu. Rusija je i sada važan ekonomski partner Srbije i to će biti nastavljeno. Videćemo kako će se razvijati situacija s krupnim projektima, poput gasovoda, koji treba da prođu i preko Balkana. Ovi projekti imaju budućnost. Kao što je rekao Lavrov, ne mogu Rusi da budu veći Srbi od samih Srba. Zato ćemo mi uvek poštovati izbor srpskog naroda, bez obzira na to kakav on bio. Ali, ako Rusija bude potrebna Srbiji, ona je uvek tu. Odmah pored vas.

Kako to mislite? Rusija je daleko...

Ne, ne. To je iluzija da je daleko. Vrlo je blizu. Kažem vam, odmah pored vas.

Smatrate li da će zapadni stisak u ovom regionu jačati i kako komentarišete navode da Putin sada „prodire na Balkan”?

Nema dokaza o bilo kakvoj ruskoj invaziji. Uvek sam se u Srbiji osećao kao kod kuće. Ekonomski stisak Zapada je prisutan, ali sa stanovišta ideja svake godine je sve slabiji. Uobrazili su da su pobednici u Hladnom ratu. Ako na vreme ne shvate da nisu pobedili, onda će njihov poraz biti potpun.

Odrastanje uz „Politikin zabavnik”

Petar Olegovič Tolstoj, čukununuk slavnog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, rođen je 1969. godine u Moskvi. Osim što nosi grofovsku titulu Tolstoja, potomak je i tri druge porodice ruskih knezova. Četvrt veka proveo je radeći kao novinar. Sada je zamenik predsednika donjeg doma parlamenta, Državne dume RF, ispred vladajuće partije Jedinstvena Rusija. Član je Vrhovnog saveta Jedinstvene Rusije i šef ruske delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Oebsa. Nalazi se na crnoj listi ukrajinske vlade zbog stavova o Krimu.

Radio je kao dopisnik pariskog „Monda” i agencije Frans pres, bio je jedan od direktora ruske centralne televizije Prvi kanal. Studirao je u Parizu i u Moskvi, gde je završio međunarodnu žurnalistiku na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov”. Petar Tolstoj danas je zvanično „glava porodice”, odnosno doma grofovske familije Tolstoj, koja ovu titulu nosi od 1724. godine.

Titulu je Petar Veliki dodelio osnivaču doma Tolstojevih, Petru Tolstoju, zbog njegovih zasluga prema caru, kada je 1717. pomogao u vraćanju iz Napulja u Rusiju odbeglog princa Alekseja koji je bio pod zaštitom nemačkog imperatora Karla Šestog. Petar Veliki nagradio je Tolstoja teritorijalnim posedima i postavio ga na čelo svoje Tajne kancelarije, dodelivši mu i titulu grofa. Krajem 17. veka služio je caru u Italiji, gde se upoznao sa zapadnoevropskom kulturom, a 1698, kao lični izaslanik Petra Velikog, uspostavio je za vreme vladavine Danila Petrovića Njegoša prve zvanične kontakte i diplomatske odnose s Crnom Gorom, u kojoj od tada počinje da se razvija „kult Rusije”. Često nazivan „prvim zapadnjakom Rusije”, Petar Tolstoj je pomogao i dolasku na presto carice Katarine Prve, a potom je postao jedan od šest članova njenog Vrhovnog tajnog saveta.

Posle Oktobarske revolucije 1917, unuk Lava Tolstoja, Vladimir (deda Petra Tolstoja), borio se u Beloj armiji na Krimu, na strani generala Petra Vrangela, i, povlačeći se preko Turske i Soluna, dospeo s bratom Ilijom 1920. u Beograd. Mladi Vladimir, ruski grof, jedno vreme je radio je u kamenolomu, na početku izgradnje Brankovog mosta u Beogradu, kako bi skupio novac za studije na Beogradskom univerzitetu, gde je stekao diplomu agronoma. Petrov otac Oleg rođen je 1927. u Beogradu, a završio je obuku u ruskom Kadetskom korpusu u Beloj Crkvi. Porodica se iz Beograda preselila na obalu Tise, u Novi Bečej, gde je deda Vladimir radio kao agronom.

Na kraju Drugog svetskog rata, kao vođe antifašističkog krila bele emigracije, Tolstoji su „zamoljeni” da se vrate u SSSR. Zauzvrat, tražili su od države komad zemlje pokraj reke Don na jugu Rusije, koji bi ih podsećao na njihov voljeni dom na obali Tise. Na Srbiju ih je zauvek podsećalo još nešto – svake nedelje Petar Tolstoj i njegova braća dobijali su specijalnu pošiljku iz Beograda – „Politikin zabavnik” iz koga su učili srpski jezik.

-----------------------

http://www.politika.rs/sr/clanak/376973/Svetski-mir-srusen-je-1999-u-Beogradu

-------------------------

Kreten. I ja sam čitao Politikin zabavnik, pa nisam Srbin.

crvenkasti wrote:

http://www.politika.rs/sr/clanak/376973/Svetski-mir-srusen-je-1999-u-Beogradu

-------------------------

Kreten. I ja sam čitao Politikin zabavnik, pa nisam Srbin.

Na latinici? Ili krokodilici?

Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

crvenkasti wrote:Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

Kako se zvao ovaj s buzdovanom?

o cem ovaj brije...no rekao ej ono sto ja odavno znam..'mi smo pravoslavne zemlje,druga civilizacija'...i to je tocno..a ne ono sto frflja epikur i ekipa

vuksadinare wrote:o cem ovaj brije...no rekao ej ono sto ja odavno znam..'mi smo pravoslavne zemlje,druga civilizacija'...i to je tocno..a ne ono sto frflja epikur i ekipa

Ko s Rusima tikve sadi...

sviđa mi se ovaj tolstojevo promisljanje pogotovo ono..'mi smo pravoslavci svi koji niste odjeb'

inace lik je bolesnik da razjasnimo..otvoreno ispoljava agresivnost..te prijeti svim susjedima srbije...

I ja sam čitao Zabavnik. Odmah se vidi.

dzango wrote:I ja sam čitao Zabavnik. Odmah se vidi.

Uz Stripoteku, imao je najbolje stripove, one u sredini.
Rip Kirbi, Mandrak, Talični Tom, Flaš Gordon...
Izlazio je i na slovenskom.

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

Kako se zvao ovaj s buzdovanom?

Dikan?

hm..zabavnik..meni je bilo najzanimljivije bilo citat strip o dači patku

crvenkasti wrote:

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

Kako se zvao ovaj s buzdovanom?

Dikan?

Jes.

crvenkasti wrote:

dzango wrote:I ja sam čitao Zabavnik. Odmah se vidi.

Uz Stripoteku, imao je najbolje stripove, one u sredini.
Rip Kirbi, Mandrak, Talični Tom, Flaš Gordon...
Izlazio je i na slovenskom.

Ja sam voleo Stripoteku dok je bio Spajdermen. Sećam se da mi je majka kupovala pre škole na onoj trafici ispod Obilićevog venca.

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

Kako se zvao ovaj s buzdovanom?

Dikan?

Jes.

Ti imaš više godina nego Ero.

dzango wrote:

crvenkasti wrote:

dzango wrote:I ja sam čitao Zabavnik. Odmah se vidi.

Ja sam voleo Stripoteku dok je bio Spajdermen. 

Od 'Spajdija' je naravno bio bolji "Pauk".

crvenkasti wrote:

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:

Oh_Femder wrote:

crvenkasti wrote:Izlazio je i na latinici i ijekavici. Svi smo to čitali. 

Poslije sam tek vidio da nisam trebao, jer je bilo iz Srbije.

Kako se zvao ovaj s buzdovanom?

Dikan?

Jes.

Ti imaš više godina nego Ero.

Jes, jes, a ako znam za Beethovenovu V simfoniju, onda imam više godina nego Ljudevit Gaj :P

Oh_Femder wrote:
Jes, jes, a ako znam za Beethovenovu V simfoniju, onda imam više godina nego Ljudevit Gaj :P

Glupane, Beethovenov je napisao devetu, a ne petu simfoniju.

crvenkasti wrote:

Oh_Femder wrote:
Jes, jes, a ako znam za Beethovenovu V simfoniju, onda imam više godina nego Ljudevit Gaj :P

Glupane, Beethovenov je napisao devetu, a ne petu simfoniju.

Orangutane, pet je najveći broj koji postoji. Pogledaj na tastaturi, iznad slova 'w' imaš brojke 2 i 3, a zato što 'w' ima tri vrha gore, a dva dolje. A 2+3=5. Sjedi, 1!