Mamic, vodio bih Partizanku i Giganta

Gotovo da nema ljubitelja fudbala u Srbiji, navijača Zvezde ili Partizana, koji bar jednom nije rekao: „Eh, da nam je Zdravko Mamić“. Voleli ga ili ne, jedno mu morate priznati - sposobnost i moć da napravi novac i stvori veliki klub.



Tweet




[url=viber://forward?text=Pro%C4%8Ditaj%3A http%3A%2F%2Fsport.blic.rs%2Ffudbal%2Fevropski-fudbal%2Fekskluzivno-prvi-deo-blicsport-kod-mamica-nemam-problem-vodio-bih-zvezdu-i-partizan%2Fxqz9d5s]Share[/url]



Zdravko Mamić, prvi čovek Fudbalskog kluba Dinamo iz Zagreba i najbolji menadžer na prostoru bivše Jugoslavije, ugostio je „Blic“ na stadionu „Maksimir“. U višečasovnom razgovoru u prostorijama kluba i na stadionu, u prvom delu intervjua govorio je o tome kako je uspeo da postane dominantna fudbalska ličnost u regionu, Srbiji i Hrvatskoj, Crvenoj zvezdi i Partizanu, a u drugom o prijateljima u našoj zemlji, ali i o politici, Vučiću, Đokoviću...







Kako komentarišete činjenicu da ste popularniji, poštovaniji i cenjeniji u Srbiji nego u svojoj domovini?
- Stoji s jedne strane žal i tuga, a s druge strane komplimenti što je moj rad više prepoznat u drugim sredinama nego u Hrvatskoj. Gde god da se pojavim - bilo u Srbiji, BiH, Sloveniji ili bilo gde u Evropi, dobijao sam samo komplimente za ono što radim u Dinamu. Očigledno se radi o nekoj ljubomori, zavisti, ne znam kako bih drugačije to objasnio - kaže Zdravko Mamić u prvom delu ekskluzivnog intervjua za „Blic“.
[size]
Prošli ste put od prodavca „leviski“, pa trgovačkog putnika, do najboljeg fudbalskog menadžera u regionu?
- Nedavno sam radio rezime života i mogu da budem jako ponosan na sve što sam uradio. Kada bih se vratio još unazad, bila je to sofisticirana prodaja „leviski“ i stiropora i novina na stadionu. Bilo je tu i ranijih početaka tog biznisa i njegovog razvoja. Sve što sam stekao u životu, stekao sam - sam. Nisam imao podršku bogatih roditelja ili stranke, vlasti. Zaista sam sve stvorio sa svojih 10 prstiju, bez ičije pomoći. Naravno da je tu bilo dobrih ljudi koji su mi bili pri ruci, ali sam se isključivo probijao sam. Ponavljam, nisam imao nasleđe bogatih roditelja. Mislim da je tu tajna odgovora zašto sam sve ovo napravio i ostavio nešto iza sebe. To je jako bitno i sve više nedostaje te životne prakse. Može čovek biti fakultetski i informativno obrazovan, bez toga je danas gotovo nemoguće raditi, ali, ipak, za uspeh je neophodna ta životna praksa, kao i ulično iskustvo. Čovek samo sa usponima i padovima može da raste.
[/size][size]
Od Dinama, koji je u SFRJ bio treći, četvrti klub, napravili ste neprikosnoven klub u Hrvatskoj, a dominantan u regionu?
- Došao sam 1971. u Dinamo na probu sa starijim bratom Stojanom, koji je inače nosio dres kruševačkog Napretka kada je on igrao u Kupu UEFA. Te godine se rodio i moj mlađi brat Zoran, donedavno i trener Dinama. Rasli smo jedni uz druge, jačali, jer smo bili otpisani u Dinamu iako svi fantastični igrači. Tada su se održavali pionirski turniri u Borovu i Beogradu. Ja sam imao 15 godina kada se to dešavalo. Finale je bilo na pomoćnom terenu Crvene zvezde, čiji je napadač bio Duško Ajder, kasnije fudbaler Rada, dominantan i visok. Mi smo izgubili sa 3:2, a on je dao sva tri gola glavom iako sam ja bio štoper. Bio sam otpisan u Dinamu, a nije bilo roditelja da mi kažu da to nije smak sveta iako sam bio jedini reprezentativac Jugoslavije iz te generacije. Stariji brat Stojan je bio najbolji igrač u generaciji Zajeca i Kranjčara. Isto su ga otpisali. A Zoran je bio kapiten reprezentacije kada ga je Miljan Miljanić postavio za predvodnika. Isto su ga otpisali u Dinamu. Dužim putem smo, ipak, došli do uspeha. Stojan je išao u Hajduk, pa u Ameriku i Australiju. U Ameriku ga je odveo Milan Mandarić. Bila je to nepravda, koja me je vremenom jačala, nisam dao da moja braća propadnu, pa sam se bavio fudbalskim poslovima. Zorana sam najpre odveo na kaljenje, a kada su ga drugi put otpisali, odveo sam ga u Nemačku. Tamo je otišao na probu, gde je zadovoljio i napravio ozbiljnu karijeru. Ne mogu drugačije da objasnim - kada sam bio na majčinom mleku, mislio sam da je to Dinamo. Zaista, od najranijih dana Dinamo mi je bio svetinja i smisao života. To je moja misija. Ja imam 58 godina, a u Dinamu sam 47. Nemam drugog života - prodavao sam Dinamove novine, stiropor, da ljudi mogu da sede na stadionu, skupljao lopte... Bio sam na svim pozicijama u klubu na kojima se moglo biti. Ljubav i upornost - to su dve stvari koje su me mobilisale i koje su me vukle napred.
[/size][size]
Da li biste prihvatili da vodite Zvezdu ili Partizan, kao sada Dinamo?
- Inače s tim ne bih imao nikakvih problema, zašto da ne? Međutim, mislim da se moj kraj u fudbalu bliži jer sam umoran. Vodiću Dinamo dok budemo mogao, a o drugim klubovima i ne razmišljam. Imao sam dosta ponuda i iz inostranstva, nudili su mi da kupe klub i da mi daju 50 odsto vlasništva. Nisam otišao jer volim Dinamo i Zagreb. Tu sam, ne bih menjao sredinu. Nije to da ja u ovim godinama počinjem sve iz početka u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj ili Italiji, sa novim ljudima i običajima. Siguran sam da bih već sutra mogao da odem u inostranstvo, ali ne vidim tamo sebe.
[/size][size]
Pratite li rad i rezultate beogradskih večitih rivala?
- Ne mogu da kažem da studiozno pratim njihov rad, ali se često viđamo u Nionu i Ženevi na žrebu i kojekakvim sastancima. Razmenjujemo mišljenja i iskustva. Hrvatska je unela sistem licenciranja, mnogo se iščistila situacija i klubovi redovno isplaćuju igrače. Hrvatska je tu otišla mnogo dalje od Srbije. Kod nas u klubovima znaju koliko mogu da potroše, odnosno “koliko para, toliko muzike”. Tako bi trebalo raditi i u Zvezdi, jer ne možete računati na velike rezultate ako imate 40-50 miliona duga. To nikad neće moći da se ostvari. Tu mislim i na Partizan, kao i na ostale srpske klubove. Trebalo bi privatizovati klubove. Iluzija je da će doći ljudi iz inostranstva i platiti dug, pa i ulagati u te klubove. Na početku bi gradovi trebalo da preuzmu brigu o njima. Da se potraživanja pretvore u deonice kako bi se situacija iščistila. Onda bi i bilo moguće potražiti investitora.
Živeli ste i radili šest godina u Zaječaru? Dobro ste upoznali Srbe i Srbiju? 
- Moja iskustva su sjajna, stalno sam povezivan sa Srbijom - sa klubovima, institucijama. Sećam se da je “Simpo” iz Vranja bila jedna od najvećih firmi nameštaja u Srbiji, a ja sam tada proizvodio ivericu na prostoru bivše Jugoslavije. Sreli smo se posle rata u Zagrebu, kada su oni dobijali ivericu na časnu reč. Kada bi oni to prodali, platili bi nam, a onda bismo im mi davali novu ivericu na časnu reč. Sećam se jednog mog direktora iz Zaječara koji je takođe ušao u biznis na časnu reč. Kada se sve sabere, moja iskustva su odlična. Vi u Srbiji imate duha, veseli ste i duhoviti. Nikad nisam dozvolio da neki ružni događaji promene sliku o Srbiji.
[/size][size]
Koliko je teško danas naći adekvatnog sportskog rukovodioca?
- Hrvatska i Srbija su izuzetno talentovane zemlje i malo je zemalja koje imaju takav rasadnik sportista. To je činjenica. Neverovatno je da tako male zemlje imaju takve uspehe. Međutim, mi nemamo sistem koji je dobro postavljen i u kom bi se pojedinci dobro osećali. Ima sposobnih pojedinaca, ali nemaju mogućnost da se razvijaju i stvaraju velika dela u neuređenom okruženju. Zbog toga brzo stradaju, pametni ljudi neće da ulaze u prljav sistem. Ja sam već zaražen, od rođenja sam se zarazio Dinamom, navijanjem i sportom. Nemam gde, ne mogu sada da resetujem svoj život. Pametni i sposobni ljudi ne žele da ulaze u kaljugu koja se nalazi oko sporta. Političari su je stvorili, a u svakodnevnom obraćanju govore da je kaljuga. Pa, vi ste je, gospodo, napravili. Možete da je iščistite, ali morate da napravite strategiju u sportu, da postavite jasnu taktiku. Ovako jedna nepravda vuče drugu.
Jedan ste od retkih fudbalskih menadžera u svetu koji je vodio bitku sa huliganima i zasad ih pobeđujete?
- U Hrvatskoj mi skandiraju “Mamiću, Srbine”, “Mamiću, četniče”, a kada dođem u Srbiju, ljudi me poštuju i ne smeta im što sam Hrvat i što se ponosim time. Stalno plaćam tu cenu. Mi imamo najsređeniju situaciju na stadionu iako ima još prostora za napredak. U našem klubu je navijačima predviđeno isključivo da navijaju za svoj klub ako žele i ništa drugo. Ne mogu uticati na odluke kluba, ali je krvava cena plaćena. Nismo se mi borili protiv navijača, borili smo se za njih. Borili smo se protiv onih koji uništavaju klub i sport. Imam probleme jer sam se striktno pridržavao zakona i tu vidimo zamenu teza. To smo radili da bismo mogli da igramo u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Video sam šta nas čeka i vukli smo takve odluke da zadovoljimo kriterijume. Podilaženje navijačima, što rade mnogi klubovi, uništava fudbal i naše narode. Situacija sa tribina se preliva i na društvo, pa se ljudi na tribinama ponašaju siledžijski, nanose štetu društvu, ubijaju jedni druge. To nije normalno. Nikad neću zaboraviti ubistvo vašeg premijera Zorana Đinđića, koji je stradao od ruke istih tih huligana.
[/size][size]
NESPOSOBNI I LJUBOMORNI KOČE STADION
- Mi bismo želeli novi stadion, ali nam država ne da zemljište i sve rade kako bi nas kočili. Našli bi 101 razlog kako do toga ne bi došlo. To rade jer su zločesti, ljubomorni i nemaju viziju, ni ljubav prema klubu. Nenormalno je da se to dešava u fudbalskoj državi kakva je Hrvatska, koja je više igrala na velikim takmičenjima od svih bivših republika zajedno, kao i u klupskom fudbalu koji je tu gde jeste zbog Dinama. Voleli nekoga ili ne, morate konstatovati da su to nesposobni i ljubomorni ljudi. Nemaju obzira da naprave civilizovan gradski stadion sa pokrivenom tribinom - dodao je Mamić.
NAPRAVITI NACIONALNU STRATEGIJU
- Bez prave strategije nema uspeha ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj. Sve vuku pojedinci, da li uz pomoć roditelja ili ljudi koji imaju interes. Tako je u svim segmentima života, pa i u fudbalu je neophodno napraviti nacionalne strategije.
POZDRAV ZA PRIJATELJE U SRBIJI, DA SE NE GLEDAMO PREKO NIŠANA
- Imam mnogo prijatelja u Srbiji. Pozdravljam preko „Blica“ sve sportiste u Srbiji, veliki sam njihov navijač. Hvala onima koji se raspituju za mene, a puno ih je. Želeo bih da Srbija blista, da nema unutrašnjih problema, da trošite novac u Hrvatskoj i da se ne gledamo preko nišana. Ko to ne želi, široko mu polje. Pozitivan sam prema našoj budućnosti.
U štampanom izdanju "Blica" za petak, 17. mart, čeka vas drugi deo intervjua sa Zdravkom Mamićem, u kom govori o Aleksandru Vučiću, Novaku Đokoviću, Draganu Džajiću, odnosima dveju država Srbije i Hrvatske, Srbima u Dinamu, našoj reprezentaciji, knjizi i filmu o svom životu, i o Balkanskoj ligi.
Sve na jednom mestu
[/size]

• Spremili smo vam mnogo toga važnog i zanimljivog - pogledajte Blicsport
  

[size]
(Igor Velimirović)[/size]

http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/ekskluzivno-prvi-deo-blicsport-kod-mamica-nemam-problem-vodio-bih-zvezdu-i-partizan/xqz9d5s

dinamo ima vlasnika, ako se ne varam, ali zvezda i partizan
odlicni su izvori bogacenjea mnogih pojedinaca.
zato i nema privatizacije u sportu.
fantastcna zarada bez sopstvenog ulaganja, pa i posledica.

Doveo bih ga ja u Zvezdu, treba vizija da se opet napadne Evropa.

Dovoljno je videti Marakanu, teren gde treniraju, gore nego ja kad sam bio.
Stavi okolo musemu plasticnu sa sponzorima, sredi onu tribinu, tunel vestacka trava, okolo plasticne museme sa sponzorima, kamera na sini koja prati od pocetka do kraja u tunelu, pokri onaj raspali krov sa plasticnom musemom, prozori kancelarije ista prica.
Toliko novca a nista da se vidi a ne kosta nista.
Vidi se samo vozni park menadjera.