Dark side.

Ты сказал: лунный свет - это жидкость,
И теперь я верю, и теперь я вижу,
Как она проникает сквозь узкие щели
И течет, и струится, наполняя все мысли.
Ледяные пустыни, километры безмолвия,
Непомерное бремя беспредельной свободы,
На брезентовом небе застегнуты молнии,
И во влажной земле пульсируют слабые всходы...

Najs!

Ithildin wrote:

Za vrijeme mog tinejdžerstvovanja, ovo mi je bila jedna od najdražih


Iako, moram priznati da kad sam napokon SOM slušala uživo, to mi je u sjećanju ostao kao jedan od gorih koncerata na kojima sam bila...

Aaa, drago mi je da sam te obradovala, onda. :)

A sto se dogodilo s njihovim koncertom? :D Meni je tako bilo s Dylanom. Kemija izmedju nas (publike) i njega - izostala. Bas je bio nekako "dosadnjikav", a jako ga volim, onda zamisli atmosferu. :)

Nego, ti si meni sinonim za ovaj pdf i, molit cu lijepo, pisem kaznene bodove za njegovo zapostavljanje. :)

Slično kao i tvoje iskustvo s Dylanom - potpuni izostanak kemije imeđu Eldritcha i publike. U to vrijeme je još darkeraj u osamnaestogodišnjoj meni bio jak i došla sam treperavo iščekujući teški i gusti, gotovo opipljivi, zvuk TSOM-a iz kojeg sa svakim tonom emanira weltschmerz, a dobila sam užasan razglas uz prizor Eldritcha koji u nekakvom hokejaškom dresu jedva razumljivo krklja i mumlja voljene mi pjesme, pritom i ne pokušavajući ostvariti apsolutno nikakav kontakt s nama.

Mea culpa, mea culpa, mea maxima culpa! U zamjenu za odrješenje i kao iskupljenje nudim još jedan, nekad jako mi drag, TSOM pjesmičak

: ))) Ma daaaj! Da hokejaski dres i mumljanje. A brizni svi vi... :D

---

Evo, pratim te s The Cure. Ova mi je posljednjih dana cesto u mentalnom "now playing"..

Diamandica