STRATEGIJA ZAPADA za obaranje Rusije

by Winter is coming 8/9/2014, 02:49

Dugoročna strategije kontrole Putinovog ponašanja će u sledećem periodu biti jedan od najvažnijih izazova.

Aspenska strateška grupa (The Aspen Strategy Group), nepristrasna organizacija sačinjena od eksperata za spoljnu politiku, koju vodimo bivši savetnik za državnu bezbednost Brent Skouroft i ja, razmišljala je o odgovoru na ruske poteze u Ukrajini. A sada se i NATO brine o tome.

Iako Zapad mora da se odupre Putinovim težnjama da osvoji teritoriju silom, što je suprotno normama stvorenim posle Drugog svetskog rata, on ne sme izolovati Rusiju. Ne sme se izolovati zemlja čiji se interesi sa zapadnim preklapaju u oblasti nuklearnog oružja, terorizma, Arktika, i u regionalnim problemima, kao što su Iran i Avganistan. Štaviše, geografija je Putinova velika prednost u raspletu ukrajinskog konflikta.

Prirodno je biti ljut na Putinove obmane, ali bes ne može biti strategija. Zapad mora da nametne finansijske i privredne sankcije kako bi Rusiju odvratio od Ukrajine, ali isto tako ne sme izgubiti iz vida da sa njom mora da sarađuje u drugim oblastima. Usklađivanje ovih ciljeva nije lako, a nijedna strana neće imati koristi od novog hladnog rata. Stoga i ne čudi što se Aspenska grupa deli na one koji su beskompromisni i na one koji bi da trguju, barem što se tiče konkretnih političkih izazova.

KAKVU RUSIJU ŽELIMO ZA 10 GODINA?

Ovu dilemu treba staviti u dugoročnu perspektivu: kakvu Rusiju želimo da vidimo za 10 godina? Uprkos Putinovoj upotrebi sile i pretećoj propagandi, Rusija je zemlja koja stagnira. Putinova neliberalna strategija da posluje sa Istokom dok vodi nekonvencionalni rat na Zapadu će pretvoriti Rusiju u pravu gasnu stanicu Kine i time će se ona odseći od zapadnog kapitala, tehnologije i kontakata koji su joj potrebni.

O AUTORU

Džozef S. Naj mlađi je professor na Harvardskom univerzitetu i bivši dekan Kenedijeve škole za državnu upravu pri Univerzitetu Harvard.
Bio je zamenik državnog podsekretara za bezbednost, nauku i tehnologiju i predsedavao Grupom za neširenje nuklearnog oružja Saveta za nacionalnu bezbednost; predsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta, i radio je kao pomoćnik ministra odbrane za međunarodne bezbednosne poslove.
Služio je i kao američki predstavnik pri Savetodavnom komitetu Generalnog sekretara UN o pitanjima razoružanja (1989–1993).

Neki od ruskih protivnika će se obradovati njenoj stagnaciji i očekivati da će propadanje samo rešiti probleme na terenu. Ali to je naivno.

Pre sto godina raspad Otomanskog carstva i Austrougarske prilično je poremetio međunarodni sistem.

Postepni pad, kao, recimo, antičkog Rima i Španije nije bio toliko upadljiv kao u prethodna dva slučaja, i zato bi najbolji scenario bio da se Rusija oporavi tokom sledeće decenije. Dokazi o padu Rusije su očigledni.

Rast cena nafte na početku veka dao joj je veštački podsticaj, zbog čega je Goldman Seks stavio Rusiju na listu zemalja sa najbržim razvojem.

Ipak, danas tog razvoja nema. Danas je BDP kao sedmina američkog, dok je kupovna moć po stanovniku 18 hiljada dolara, dok prosečni Amerikanac ima tri puta veću kupovnu moć.

Prodaja nafte i gasa čine dve trećine ruskog izvoza, odnosno polovinu državnih prihoda i 20 odsto BDP, dok izvoz visokotehnoloških uređaja predstavlja samo sedam odsto izvoza, a udeo u izvozu SAD to čini 28 odsto.

Resursi su u privredi neefikasno raspoređeni, dok korumpirana nomenklatura i pravne institucije sprečavaju priliv investicija.

Uprkos privlačnosti ruske tradicionalne kulture i pozivima Putina da se ojača meka moć, njegovo bahato ponašanje je izazvalo nepoverenje.

Malo stranaca gleda ruske filmove, a nijedan ruski univerzitet nije ni u prvih sto svetskih univerziteta na listi sastavljenoj prošle godine.

Verovatnoća etničke fragmentacije je manja nego u doba Sovjetskog saveza, ali i dalje ima problema na Kavkazu.

Nerusi su činili polovinu tadašnjeg SSSR, sada čine 20 odsto Rusije i zauzimaju trećinu teritorije. Zdravstveni sistem je u rasulu.

Natalitet opada, mortalitet raste, a prosečni muškarac umire u srednjim šezdesetim godinama.

Srednjeročna prognoza demografa Ujedinjenih nacija predviđaju da će broj stanovnika Rusije do polovine 21. veka sa 145 miliona opasti na 121.

[size]

RUSKI REVIZIONIZAM

[/size]

Međutim, iako Rusija u industrijskom smislu deluje kao banana-republika, mnoge opcije su izgledne. Ima talentovane ljude, a u nekim sektorima, poput vojnih, može da napravi sofistikovane aparate. Neki analitičari veruju da će reformom i modernizacijom Rusija uspeti da nadvlada svoje probleme.

Bivši predsednik Dmitrij Medvedev je strahovao da će Rusija upasti u problem sa prihodima pre nego što stekne status napredne države, što je nameravao da promeni. Ali malo toga je promenjeno zahvaljujući raširenoj korupciji. Pod Putinom ruska postimperijalna transformacija je propala, i zemlja je ostala u kompleksu zbog svoje pozicije u svetu i razapeta između svog evropskog i slovenskog identiteta.

Putin nema dugoročnu strategiju za oporavak Rusije i deluje vrlo oportunistički iako, doduše, ume da napravi kratkoročne uspehe, poput rešavanja unutrašnje bezbednosti, spoljnih pretnji, kao i slabljenja suseda. Rusija je tako revizionistički pokvarila međunarodni status quo, i sad traži način da bude katalizator drugim revizionističkim silama.

Ali ideologija antiliberalizma i ruskog nacionalizma slaba je osnova za širenje meke moći, koju Rusija mora da intenzivira na regionalnom i globalnom nivou. A i ograničene su šanse da Evroazijska unija, na čelu sa Rusijom, može da parira EU.

Kakav god da bude rezultat Putinovog revizionizma, rusko nuklearno naoružanje, nafta i gas, pa i znanje njegovih ljudi iz oblasti sajber-tehnologija, kao i blizina Evrope, doneće probleme Zapadu i međunarodnom sistemu. Osmišljavanje i primenjivanje dugoročne strategije za kontrolisanje Putinovog ponašanja će u sledećem periodu biti jedan od najvažnijih izazova sa kojima će se suočiti međunarodna zajednica.