Neriješeni problemi Španjolske

Nakon višegodišnje recesije, Španija, četvrta po jačini ekonomija evrozone, ponovo beleži privredni rast. Ipak, kraj krize još nije na vidiku.

Kada je nemačka kancelarka Angela Merkel pre dve godine posetila Španiju, pozicije su bile jasne. Ekonomska moć Španije bila je oslabljena za jednu šestinu, a svaki četvrti stanovnik bio je bez posla. Kancelarka je tom prilikom istakla neophodnost opsežnih mera štednje i reformi. Za medije i većinu Španaca, Merkelova je tada bila „zlotvor“, priseća se Jirgen Donges.

Taj penzionisani profesor univerziteta u Kelnu u to vreme je veliki deo vremena provodio u Španiji, gde je rođen i odakle mu dolazi i supruga. Često je pisao o problemima španske privrede. Član je španske Kraljevske akademije za privredu i finansije. Otvoreno neprijateljstvo sa kojim je Merkelova tada dočekana ga je šokiralo, kaže Donges za Dojče vele. Ne samo zato što su tradicionalno „odnosi između Španije i Nemačke zapravo uvek bili veoma dobri“, već pre svega zato što su nemačku kancelarku, prema njegovom mišljenju, Španci nepravedno optužili. „Razlog za takvu fobiju prema Merkelovoj i Nemačkoj jeste taj da su mnogi Španci morali da nauče da se prilagode novoj situaciji, nakon što su deset do petnaest godina živeli iznad svojih mogućnosti. Tražili su krivca i pronašli ga u inostranstvu.“

Samouvereni ili samozadovoljni?



Od tada se mnogo toga dogodilo. Uprkos oštrom protivljenju sindikata, španska vlada srezala je svoje izdatke, otpustila mnoge državne službenike i započela reformu radnog tržišta. Uspeo je da se zaustavi dalji privredni pad. Između aprila i juna španski bruto nacionalni proizvod povećao se za 0,6 procenata i to u vreme kada je u evrozoni stagnirao, a u Nemačkoj čak bio u padu. Za špansku vladu to je razlog više da nemačku kancelarku ovoga puta primi samouverenije.

Ekonomista Donges, koji se trenutno nalazi u Madridu, primećuje i izvesnu dozu „samozadovoljstva“. „To je primetno i u medijima. Sada je odjednom Španija velika lokomotiva evrozone, a drugima je loše. Postoji čak i doza zadovoljstva jer sada Nemci imaju svojih problema.”

Uoči predstojećih izbora, španska vlada nastoji da širi dobro raspoloženje, primećuje Donges. Međutim, još uvek nema razloga da se prekine se oštrim merama štednje i sprovođenjem reformi. Radno tržište i dalje mora da se liberalizuje, a proizvodnja poveća. U suprotnom na međunarodnom tržištu Španija nema šanse. „Svima sa kojima se susrećem kažem: „Držite se kursa reformi, to je veoma važno.“

Pedeset godina velike nezaposlenosti?


Sa druge strane ekonomista Hajner Flasbek smatra da je „Španija zemlja koja je proteklih godina najdrastičnije smanjivala plate“. Do 2012. godine Flasbek je bio glavni ekonomista Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD). „Plate su u međuvremenu za oko 15-20 procenata manje nego što su bile. Sa takvim nivoom naravno da nema ozbiljne domaće potražnje.“

Demonstracije u Madridu protiv vladinih mera štednje

Bez kupovne moći španska privreda se ne može oživeti, kaže Flasbek. Stoga najnoviji podaci o rastu španske privrede i laganom poboljšanju na tržištu rada uopšte nema veliki značaj. „Ako se istim tempom nastavi, potrajaće oko 50 godina, dok Španci ponovo ne budu imali normalnu nezaposlenost.“

Ni preporuke liberalnih ekonomista poput Dongesa, koji rešenje vide u izvozu, za Flasbeka nisu dovoljne. „Sve zemlje ovoga sveta žele da izvoze. To je borba za tržišni udeo, u kojoj jedni smanjuju vrednost svoje valute, a drugi smanjuju plate.“ Već tridesetih godina prošlog veka se videlo da to neće funkcionisati, objašnjava Flasbek.

Još veće zaduženje?

Ekonomisti levičari kao što je Flasbek, ili američki ekonomista, nobelovac Pol Krugman, zato smatraju da bi trebalo ojačati potražnju kako bi privreda ponovo dobila zamah: kroz veće zarade ili vladine investicione programe. To je još uvek bolje nego slabu privredu sa visokom stopom nezaposlenosti dodatno uništavati merama štednje.“
Španski dugovi, koji su do izbijanja finansijske krize uvek bili mali, zbog kredita banaka u međuvremenu iznose skoro sto odsto godišnjeg privrednog učinka. „Neko mora da pravi dugove. Uvek se radi o tome ko dugove pravi, a ne o tome da li su dugovi napravljeni”, kaže Flasbek. Na kraju krajeva, nasuprot svakom štediši stoji jedan dužnik.
Kada kompanije ne preuzimaju dugove da bi investirale i kada privatna domaćinstva zbog krize pokušavaju novac da sačuvaju kod sebe, država mora da interveniše. „Zato ne može tek tako da se kaže: država već ima sto odsto dugova i ne može da pravi nove.“

Demokratija u opasnosti?


Pozive na nova zaduživanja, liberalni ekonomisti poput Jirgena Dongesa ocenjuju kao apsurdne. Prema njihovom mišljenju to šteti konkurentnosti. Flasbek najveću opasnost vidi na drugoj strani. Ukoliko se ekonomska politika u Evropi ne promeni, demokratija je ugrožena. „Demokratije ne mogu baš sve udarce da izdrže“, kaže Flasbek. „Kada su ljudi očajni, počinju da glasaju za lude stranke i tada bi Evropa mogla da se raspadne.“
Na evropskim izborima u maju dve velike španske narodne stranke suočile su se sa velikim gubicima. Po prvi put u istoriji, zajedno su osvojile manje od polovine glasova. Jedni drugi, možda mnogo važniji izbori predstoje 9. novembra. Vlada Katalonije, privredno najjačeg dela Španije, tada će svojim građanima ponuditi da se izjasne o tome da li bi Katalonija trebalo da se otcepi od Španije i postane nezavisna.

http://www.dw.de/nere%C5%A1eni-problemi-%C5%A1panije/a-17875387

Uvijek kad bi se ovi Katalonci pokušali osamostalit il da dobiju nekakvu autonomiju unutar Španjolske Španjolci bi se okrenili nacionalizmu i desnici.