Events
Publications
Latest imagesKakve je satelite u orbitu poslala Albanija?
ex-iskon-pleme :: Društvo :: Znanost
Page 1 of 1
Kakve je satelite u orbitu poslala Albanija?
by RayMabus 12/1/2023, 16:13
Nedavno je veliku pažnju privukla vijest da je Albanija u svemir – tačnije, Zemljinu orbitu, poslala dva satelita. Misija „Transporter 6“ je, uz dva albanska, u orbitu ponela još 112 malih satelita različitih namena. Raketa koja je ovo omogućila je „Falcon 9“, američke privatne svemirske kompanije „Space X“, iza koje stoji osnivač milijarder Elon Musk, najpoznatiji po svojoj drugoj kompaniji „Tesla“, lideru na tržištu električnih automobila.
Neki od medija u regionu su naveli da je cena za ova dva satelita između pet i šest miliona dolara, u periodu od tri godine, te da će albanska Vlada imati prioritetni pristup njihovom korišćenju.
„Satelit kocka“ (eng. Cube Sat) je vrsta naprednih elektronskih uređaja relativno male veličine, opremljenih raznim vrstama kamera, mernih instrumenata i komunikacionih uređaja. Njihova prva verzija je razvijena još 1999. godine na Kalifornijskom tehničkom univerzitetu (CalTech), uz saradnju naučnika sa Univerziteta Stanford. Cilj projekta je bio razvoj sledeće generacije satelita, koji će biti značajno manji od dotadašnjih, velikih komercijalnih satelita.
„Standardni“ sateliti su do tada proizvođeni u veoma malom broju državnih, ili nekoliko privatnih kompanija, uz cene od pedesetak miliona pa sve do milijardu dolara. Ovakvi ‘astronomski’ izdaci za razvoj satelita su značili i da ih mogu priuštiti samo države, najveće telekomunikacione kompanije, te mali broj naučnih organizacija sa velikim budžetom. Sateliti „pune veličine“, namenjeni vojnoj upotrebi ili za komercijalnu namenu su danas relativno jeftiniji, sa cenama od dvadesetak miliona pa sve do 500 miliona dolara. Tu na scenu stupaju već pomenuti „Cube Sat“ sateliti.
Veličine prosečnog frižidera, oni su daleko pristupačniji za proizvodnju, kao i kasnije upravljanje i održavanje. I same komponente su manje, što omogućava upotrebu široko dostupnih standardnih elektronskih komponenti i uređaja, za razliku od velikih satelita gde je većina komponenti namenski projektovana i proizvedena.
Ono što je zajedničko svim malim satelitima (Cube Sat, Micro Sat, Nano Sat) je da se oni postavljaju u nisku Zemljinu orbitu (LEO, Low Earth Orbit). Za ovo postoji nekoliko razloga: prvi je sama cena lansiranja, drugi je komunikacija sa stanicom na zemlji, a treći da je u LEO orbiti najmanja šansa za „svemirski sudar“. Naime, u daljoj geostacionarnoj Zemljinoj orbiti (GEO) se nalaze vojni i komercijalni sateliti, čiji bi eventualni prestanak rada mogao imati i političke posledice, kao i milionske troškove. Uz ovo, u GEO orbiti se nalazi i više od 3.000 neaktivnih satelita, najvećim delom bivših američkih i sovjetskih svemirskih letilica. Pored njih, tu je i više od 140.000 komada raznog „svemirskog otpada“ – delova raketa, neuspelih eksperimenata i lansiranja, te nekadašnjih svemirskih stanica kao što su „Mir“, „SpaceLab“ i „Salyut 7“.
Sama kompanija „Space X“ je u poslednje dve godine lansirala više od 3.200 malih satelita u okviru projekta „Starlink“ za pružanje internet pristupa bilo gde na Zemlji. Dalji planovi obuhvataju lansiranje još oko sedam do osam hiljada dodatnih satelita u okviru ovog projekta, kako bi se na svakoj tački na zemlji osigurao brz pristup internetu. U narednih desetak godina postoje i planovi za lansiranje čak i više od 30.000 satelita za pružanje interneta „iz svemira“. Sličan sistem razvija i kompanija Amazon, pod imenom „Kuiper“, te nezavisna britanska kompanija One Web.
Mnogobrojni naučnici i astronomi upozoravaju da ovolika „svemirska gužva“ već onemogućava mnoga istraživanja sa zemlje, te da mali sateliti značajno otežavaju rad velikih radio-teleskopa. Da je satelitska tehnologija danas dostupna (gotovo) svima, pokazuje i primer Ugande i Zimbabvea, koji su u novembru prošle godine lansirali svoje prve satelite.
Lider Severne Koreje Kim Jong-un je na državnoj televiziji pokazao i prve (crno-bele) fotografije Seula i baza u Južnoj Koreji, te najavio skoro lansiranje još najmanje četiri sličnih satelita.
Sa druge strane, razvoj „Cube Sat“ satelita je postao svakodnevnica, te se na internetu mogu čak naći i „Open Source“ projekti (slobodni razvoj), sa detaljnim uputstvima za izgradnju i spiskovima neophodnih komponenti. To znači i da se zemlje Balkana mogu u dogledno vreme pridružiti „svemirskoj trci“, a ukoliko bi i same države regiona stale iza svojih naučnika, pa čak se eventualno bude dogovorilo i „zajedničko lansiranje“ tj. podela troškova leta u svemir, to bi otvorilo novo poglavlje za regionalnu naučnoj zajednici, ali bi takođe bio i podstrek daljem pomirenju i saradnji u regionu.
Šta su ‘sateliti kocke’, koje su njihove karakteristike, mogu li balkanske zemlje na taj način učestvovati u istraživanju svemira?
Neki od medija u regionu su naveli da je cena za ova dva satelita između pet i šest miliona dolara, u periodu od tri godine, te da će albanska Vlada imati prioritetni pristup njihovom korišćenju.
„Satelit kocka“ (eng. Cube Sat) je vrsta naprednih elektronskih uređaja relativno male veličine, opremljenih raznim vrstama kamera, mernih instrumenata i komunikacionih uređaja. Njihova prva verzija je razvijena još 1999. godine na Kalifornijskom tehničkom univerzitetu (CalTech), uz saradnju naučnika sa Univerziteta Stanford. Cilj projekta je bio razvoj sledeće generacije satelita, koji će biti značajno manji od dotadašnjih, velikih komercijalnih satelita.
„Standardni“ sateliti su do tada proizvođeni u veoma malom broju državnih, ili nekoliko privatnih kompanija, uz cene od pedesetak miliona pa sve do milijardu dolara. Ovakvi ‘astronomski’ izdaci za razvoj satelita su značili i da ih mogu priuštiti samo države, najveće telekomunikacione kompanije, te mali broj naučnih organizacija sa velikim budžetom. Sateliti „pune veličine“, namenjeni vojnoj upotrebi ili za komercijalnu namenu su danas relativno jeftiniji, sa cenama od dvadesetak miliona pa sve do 500 miliona dolara. Tu na scenu stupaju već pomenuti „Cube Sat“ sateliti.
Veličine prosečnog frižidera, oni su daleko pristupačniji za proizvodnju, kao i kasnije upravljanje i održavanje. I same komponente su manje, što omogućava upotrebu široko dostupnih standardnih elektronskih komponenti i uređaja, za razliku od velikih satelita gde je većina komponenti namenski projektovana i proizvedena.
Svemirska gužva
Ono što je zajedničko svim malim satelitima (Cube Sat, Micro Sat, Nano Sat) je da se oni postavljaju u nisku Zemljinu orbitu (LEO, Low Earth Orbit). Za ovo postoji nekoliko razloga: prvi je sama cena lansiranja, drugi je komunikacija sa stanicom na zemlji, a treći da je u LEO orbiti najmanja šansa za „svemirski sudar“. Naime, u daljoj geostacionarnoj Zemljinoj orbiti (GEO) se nalaze vojni i komercijalni sateliti, čiji bi eventualni prestanak rada mogao imati i političke posledice, kao i milionske troškove. Uz ovo, u GEO orbiti se nalazi i više od 3.000 neaktivnih satelita, najvećim delom bivših američkih i sovjetskih svemirskih letilica. Pored njih, tu je i više od 140.000 komada raznog „svemirskog otpada“ – delova raketa, neuspelih eksperimenata i lansiranja, te nekadašnjih svemirskih stanica kao što su „Mir“, „SpaceLab“ i „Salyut 7“.
Sama kompanija „Space X“ je u poslednje dve godine lansirala više od 3.200 malih satelita u okviru projekta „Starlink“ za pružanje internet pristupa bilo gde na Zemlji. Dalji planovi obuhvataju lansiranje još oko sedam do osam hiljada dodatnih satelita u okviru ovog projekta, kako bi se na svakoj tački na zemlji osigurao brz pristup internetu. U narednih desetak godina postoje i planovi za lansiranje čak i više od 30.000 satelita za pružanje interneta „iz svemira“. Sličan sistem razvija i kompanija Amazon, pod imenom „Kuiper“, te nezavisna britanska kompanija One Web.
Mnogobrojni naučnici i astronomi upozoravaju da ovolika „svemirska gužva“ već onemogućava mnoga istraživanja sa zemlje, te da mali sateliti značajno otežavaju rad velikih radio-teleskopa. Da je satelitska tehnologija danas dostupna (gotovo) svima, pokazuje i primer Ugande i Zimbabvea, koji su u novembru prošle godine lansirali svoje prve satelite.
Lider Severne Koreje Kim Jong-un je na državnoj televiziji pokazao i prve (crno-bele) fotografije Seula i baza u Južnoj Koreji, te najavio skoro lansiranje još najmanje četiri sličnih satelita.
Sa druge strane, razvoj „Cube Sat“ satelita je postao svakodnevnica, te se na internetu mogu čak naći i „Open Source“ projekti (slobodni razvoj), sa detaljnim uputstvima za izgradnju i spiskovima neophodnih komponenti. To znači i da se zemlje Balkana mogu u dogledno vreme pridružiti „svemirskoj trci“, a ukoliko bi i same države regiona stale iza svojih naučnika, pa čak se eventualno bude dogovorilo i „zajedničko lansiranje“ tj. podela troškova leta u svemir, to bi otvorilo novo poglavlje za regionalnu naučnoj zajednici, ali bi takođe bio i podstrek daljem pomirenju i saradnji u regionu.
Šta su ‘sateliti kocke’, koje su njihove karakteristike, mogu li balkanske zemlje na taj način učestvovati u istraživanju svemira?
RayMabus- Posts : 184137
2014-04-11
Re: Kakve je satelite u orbitu poslala Albanija?
by teodor francic 13/1/2023, 10:13
ne postoje nikakvi ''sateliti'',sve je to IGRA vansvemirske inteligencije,garant!
_________________
e da! garant! seveda! pa še kak! ziher! zares! se razme! naprotiv! bravo! živjeli! prav zaprav! dapače! o je! ENGAGE!
teodor francic-
Posts : 169
2021-01-16
Age : 58
Lokacija: : Vrapče
Similar topics» Albanija u svemir poslala dva satelita
» Albanija-Švicarska(Albanija II)
» Jugoslavija leti u orbitu
» Balkan pada u rusku orbitu!?!
» Katastrofa: Elon Musk gasi SpeceX satelite iznad Ukrajine
» Albanija-Švicarska(Albanija II)
» Jugoslavija leti u orbitu
» Balkan pada u rusku orbitu!?!
» Katastrofa: Elon Musk gasi SpeceX satelite iznad Ukrajine
ex-iskon-pleme :: Društvo :: Znanost
Page 1 of 1
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum