BALKAN II

Branimir Štulić kod Marka Jankovića (Studio B) Aprila 1990.
https://www.youtube.com/watch?v=8erWgxq2BYE

https://www.youtube.com/watch?v=vVOUrPyNfh8

Dva najkompetentnija pisca o Balkanuu.

Ivo Andrić: „Takav je ‘naš čovek’, onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno. Ali čim uspe da skrpi, nekako, jednu misao u glavi, prva mu je briga ne da tu misao razrađuje, proverava i upoređuje kritički s onim što drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi za jedinu tačnu i jedinu pravu, a odmah zatim da između nje i svake tuđe misli iskopa što dublji rov prezira, mržnje i borbe do istrage. U toj borbi, oni ponekad pokazuju ljudoždersku revnost na reči i delu.“

„Možda su, u sebi, najstrašljiviji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pričala i šaldžije. Na sve što iskrsne pred njihovim duhom i njihovim očima, oni odgovaraju odmah prvom šalom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi između sebe i stvari stavili kakav-takav zaštitni zid, samo da se ne bi morali suočiti s nekom novom stvarnošću, misliti o njoj i doneti neki zaključak za sebe, pa, možda, čak i za druge. To postane s vremenom navika i potpuno izopači ne samo držanje nego i način mišljenja i sav život, čovekov. Takav čovek, u stvari, i ne misli i ne živi, nego sve odlaže za drugi put i sa svakim danom sve je više dužan svem oko sebe. Dešava se da takvi ljudi postanu čuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspelih šala. Ali za onog ko zna šta se iza tog krije, sve to nije ni šaljivo ni utešno. Ta tužna slava, suviše je skupo plaćena jer sve šale ovog sveta ne vrede jednog parčeta stvarnog života.“

Tako, tj., ovako veliki Andrić o Balkanu i Balkancima …


A veliki Meša Selimović: „Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikud ne žure jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kom vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplaštiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je šta se oko njih dešava, a, onda, odjednom, sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro. Čudan svijet: ogovara te, a voli, ljubi te u obraz, a mrzi te, ismijava plemenita djela, a pamti ih kroz mnoge padove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kad.

Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve između tog. A, povrh sveg, moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim… Ne pomaže ti da ideš gore-dolje, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobjegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onom ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u zavičaju i djetinjstvo, šume u kojima je proživio najslobodnije i najnezaboravnije dječačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dječačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarjele, s ljubavlju, brigom i tihim prijekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije, bar, jednom iz inata i obijesti izbjegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikad nije povrijedio svoj ili tuđ ponos, ili se ogriješio o prijatelje nekom nesmotrenom riječju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sad svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.“


Evo šta o Balkanu kaže Ivica Osim:

„Na Balkanu nikad neke normalne sredine. Mnogi na ovim prostorima žive i rade po principu nek’ komšiji crkne krava. Zabadaju glavu i nos u tuđe dvorište. I kad ih uhvatite, kad im se glava zaglavi između vaših taraba jer je ne mogu izvući, onda ne možete pomoći ni sebi ni njima. Odnos se pokvari i teško ga je ponovo uspostaviti. A, vrijeme prolazi i prolazi… I tako zaostajemo za razvijenim svijetom.“

HERCEGOVAC (u prevodu balkanjeros)

U desetom selu
živi Antuntun,
u njega je malko
neobičan um.
On posao svaki,
na svoj način radi:
Jaja za leženje,
on u vrtu sadi.
Kad se jako smrači,
on mrak grabi loncem.
Razlupano jaje,
on zašiva koncem.
Da l' je jelo slano,
on to uhom sluša.
A ribu da pjeva,
naučiti kuša.
Na livadu tjera,
bicikl da pase.
Da mu miše lovi,
on zatvori prase.
Guske sijenom hrani.
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvočku,
da mu leže novce.
Kad kroz žito ide,
on sjeda u čun.
Sasvim na svoj način
živi Antuntun!

epikur37 wrote:
Mi nemamo veze s Balkanom, briši ovu temu.


To se nekada moglo tvrditi,mada ii tada je bila dskutablno ta tvrdnja.
Ja tvrdm da je Balkan u glavi u svim svojim pozitivnim i negativnim pojmovima a ti si dokaz toga jer zahtijevash da se tema brishe.U prevodu,samo ja kako mislim je ispravno ostalo ne vazi.Plus toga imash tog balkanca na avataru,skini ga pa zalijepi neshto zapadno .Ha ja.Dokazi da nisi balkanac.Balkanci imaju svojih vrlina i mana kao i svaki drugi geografsk pojam.Jedna od vrlina je gostoprimnost,emotivnost,suosjecanje sa drugima koji pate,spremni su pruziti ruku i najvecem neprijatelju,a jedna od najvecih mana im je mrznja koju je najbolje opisao Ivo Andric u svojoj pripovijetki "Pismo".Takodje jedno pitanje.Shto mislish ako se tema zatvori da cesh biti manje balkanac isto kao Gnjech koji je te napada optuzuje iiz ljubomore kao ii drugi ,a to je glavna balkanska osobina "Sve ti mogu oprostiti ali uspjeh nikako"Ovaj forum je chisto balkanski po svim svojim parametrima bez obzira gdje tko zivi i gdje se rodio.Balkan se proshirio mentalno do Aljaske i Australije,Kanade,USA,Njemachke,Engleske.Svugdje ima balkanaca i od njih je teshko pobjecii:::)))

Ivo Andrić: Pismo iz 1920.


Dragi prijatelju,

Da predjem odmah na stvar. Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima. I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski čovek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama ređe nalazi. Ali vidiš, ima nešto što bi ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha. Ali da ostavimo po strani strah koji je samo korelativ te mržnje, njen prirodan odjek, i da govorimo o mržnji. Da, o mržnji. I ti se instinktivno trzaš i buniš kad čuješ tu reč (to sam video one noći na stanici), kao što se svaki od vas opire da to čuje, shvati i uvidi. A stvar je baš u tome što bi to trebalo uočiti, utvrditi, analizirati. I nesreća je u tome što to niko neće i ne ume da učini. Jer, fatalna karakteristika te mržnje i jeste u tome što bosanski čovek nije svestan mržnje koja živi u njemu, što zazire od njenog analiziranja, i mrzi svakoga ko pokuša da to učini. Pa ipak, činjenica je: da u Bosni i Hercegovini ima više ljudi koji su spremni da u nastupima nesvesne mržnje, raznim povodima i pod raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i prostranstvu mnogo većim slovenskim i neslovenskim zemljama.

Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku društva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iščupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo što sam gledao u Bosni, to je nešto drugo. To je mržnja, ali ne kao neki takav momenat u toku društvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego mržnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju svrhu. Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši.

Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari i nije tako čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. I tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti. Možda je vaša najveša nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. I kao što tle na kom živimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote, u naša tela i daje im boju i izgled, i određuje karakter i pravac našem načinu života i našim postupcima tako isto silna, podzemna i nevidljiva mržnja na kojoj živi bosanski čovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje postupke. Poroci rađaju svuda na svetu mržnju, jer troše a ne stvaraju, ruše a ne grade, ali u zemljama kao što je Bosna i vrline govore i deluju često mržnjom. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. i, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa mrskim tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četiri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju.

U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis proleća koji se završava rečima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepeti oglase: „Građanine francuski, proleće je, čuvaj se ljubavi.“ Možda bi u Bosni trebalo opominjati čoveka da se na svakom koraku, u svakoj misli i svakom, i najuzvišenijem, osećanju čuva mržnje, urođene, nesvesne, endemične mržnje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj žive zbijeno dve različite vere, trebalo bi četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego drugim zemljama. A u Bosni je, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u otvorenu mržnju, gotovo opšta karakteristika stanovnika. Između raznih vera jazovi su tako duboki da samo mržnja uspeva ponekad da ih pređe. Znam da mi se na to može odgovoriti, i sa dosta prava, da se u tom pogledu ipak primećuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i ovde učinile svoje, a da će sada posle oslobođenja i ujedinjenja sve ići mnogo bolje i brže. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, čini mi se, za ovo nekoliko meseci dobro video strašne međusobne odnose meću ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) � tampaće se i govoriće se svuda i svakom prilikom: „Brat je mio, koje vere bio“ ili „Ne pita se ko se kako krsti, neg čija mu krvca grije prsi“. „Tuđe poštuj, a svojim se diči“, „Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika“. Ali oduvek je u bosanskim građanskim krugovima bila dosta lažne građanske učtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvučnim rečima i praznim ceremonijalom. To prikriva kako-tako mržnju, ali je uklanja i ne sprečava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni i kainovski planovi, i da će živeti dok god ne budu potpuno izmenjene osnove materjalnog i duhovnog života u Bosni. A kad će doći to vreme, i ko će imati snage da to? Jednom će doći, ja u to verujem, ali ovo što sam video u Bosni ne ukazuje na to da se tim putem već sada ide. Naprotiv.

Ja sam o tome razmišljao, naročito poslednjih meseci, kad sam se još borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu. Razumljivo je da ne spava dobro čovek koji se nosi takvim mislima. I ja sam ležao pored otvorenog prozora u sobi u kojoj sam se rodio, napolju je šumela Miljacka naizmenice sa vetrom rane jeseni u još obilnom lišću.

Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom.





Kada se ovo gore prochita onda se moze odmah shvatiti poriijeklo mrznje i njene posljedice koje su uvijek katastrofalne za Balkan.Ima neshto samouniishtavajuce u balkancima (to josh nisam uspio dokuchiti ali mi ovaj forum pomaze u tome) shto nikako da shvatim.Taj jebeni mentalitet naslijedjen genetski je neuniishtv.

#Riingo

Ma Hrvati nemaju veze sa Balkanom I Srbijom ...osim sto im zenskinje ide u BG na jebacinu
Sta ce od dosadnih Hrvata koji samo dave o Domovinskom ratu i Stepincu, o Blajburgu i u stanju su da danima dave kako nisu Balkan

mentalitet wrote:
Tema se odvija ochekivano.Samo shto sam ja chudan chovjek pa mi stalno treba neka potvrda vlastitog promishljanja.Elem,chitajuci komentare,tochno se moze vidjeti tko je balkanac u onom najgorem smislu a tko je u onom poziitivnom chime Balkan obiluje vishe nego bilo koji kutak ove nashe kugle na kojoj se svi zajedno vrtimo kao na ringishpilu.
Zato sam i doshao do zakljuchka: "Kada naidjesh (na Balkanu) na chovjeka u onom pravom ljudskom humanom obliku takoga ne mozesh naci nigdje na svijetu,ali kada naidjesh na ljudskog gada isto takoga ne mozesh naci nigdje na svijetu.Dakle,kod balkanaca uglavnom nema sredine i nijansi nego su krajnosti do bola.Budali objasnish da neka boja ima stotinu nijansi ali da nashe oko to ne registruje sve on ce ti reci ma daj odi u pizdu materinu ima samo ono shto ja viidim crno ili bijelo , kakve kurcheve nijanse.A kada to objasnish razumnom chovjeku on ce ti reci,pa fakat je to istiina i dodati da su neke nijanse boje ljepshe nego osnovna boja.E jebi ga,za to treba iimati neke predispoziciije,prvenstveno genetske.
Namjera teme nije bio georafski polozaj Balkana nego mentalni pa je glupo odgovarati idiotima da su samo bugari balkanci.Evo,EPIIKUR je rodjen na Balkanu a ja bi ga svrstao mentalno u najvece purgere,dok je ono schwapche navodno rodjeno u Zagrebu a svojim mentalnim sklopom je naj gluplji i najpokvareniji Balkanac koga sam sreo u virtualnom svijetu.Dobro,onaj Shandor i nije ljudsko bice nego ce biti prije neka kokosh koja se nasadila na jaja dere se evo me na jajma,evo me na jajima.Mentalni Balkan je okupirao Hrvatsku i to se vidi u stvarnom i virtualnom svijetu.Prije pojave viirtuualnog svijeta balkanci (oni kretenoidi) su pisali po WC svakakve parole a najvec balkanci su mjesto kredom to radili govnima.Sada su se moderniizirali pa u virtualnom svijetu nastavili da svoja mentalna govna plasiiraju na javniim mrezama ii forumima.
Gledaj,najsigurniji put u ludilo,ovdje na Balkanu, je kada postaneš opsjednut svojim nacionom.

Tu spasa nema.

Tuđman je u Generalštabu JNA bio jedan pristojan dečko i ozbiljni znanstvenik.

Pročitaj samo njegove knjige iz tog vremena i knjige koje je pisao kasnije kad mu je hrvatstvo udarilo u glavu.

Čovjek ne bi rekao da je to pisao isti um.

Svaka dugotrajnija kohezija sa hrvatstvom završava ludilom.

(isto vrijedi i za susjedne narode,premda još nisam sreo čovjeka ili čuo za čovjeka koji je poludio zbog Makedonje,ili Slovenije)

Od kako su Hrvatsku preplavili balkanjerosi postala je vukojebina broj jedan na Balkanu.Chak je i Kosovo bolje od nje jer ga izdrzava USA a vukojebnu i dalje izdrzavaju krediti.Da nece biti kao sa Ukrajinom Lend-Lease zakon pa ode morska obala ,shume,voda pa ce krvatici dalje bit uvjereni da imaju Hrvatsku pitat ce chija je,tko nam je uze spred nosa?::::))))Nema shta,Ameri jebu i ne vade a vukojebna uziva ::::)))

Helm - Balkan

Na jugoistoku Evrope , nalazi se danas nama poznati Balkan , a nekada Helm ( grčki Haimos ) . Ovo je srpski naziv za brdovito poluostrvo , a Turci su ga mnogo kasnije preuzeli i danas brdo zovu - helm . Balkan je naziv koji je veštački implantiran od nemačko-vatikanske škole . Geografske granice Balkana su : na severu Dunav i Sava , na jugu Sredozemno more , na istoku i jugoistoku Crno , Maramorno i Egejsko more ( nekada se zvalo Belo more ) , na zapadu Jonsko i Jadransko more . Njegove južne obale su jako razuđene . Poluostrvo presecaju veliki planinski sistemi sa severa prema jugu i jugoistoku , koji streme od Alpa preko Egejskih ostrva da se spoje sa planinama Male Azije. To su DinarskoŠarskoPindski, Karpatski , Balkanski i Rodopski sistemi sa planinskim vrhovima do 3000 metara. Još u antičko vreme mnoge od njih su opisane i opevane . Filozof i geograf , Strabon ( 66. 19. pre . n.e. ) Šar planinu ( Skardus kao i srbski Skadar koji se danas nalazi u Albaniji ) , naziva " Verigom sveta " . Šar je srbski arhaizam , koji znači , svet . A Šara je po starim verovanjima bilo božanstvo koje gospodari umom . Nedaleko od Niša , postoji selo Hum , a iznad njega , Humska čuka . N je oduvek u Srba bilo oznaka za nebo, nebesko, božansko . Pošto je oznaka za nebesko na nekim mestima prešla u H, ono je kao prefiks bilo i oznaka za Boga . Hum znači nebeski-božanski um . Grad Um postojao je i kod Sumeraca , Asiraca u Mesopotamiji .

Balkan je prostor sa umereno kontinentalnom klimom , koji obiluje šumama , vodom , rekama, jezerima, morima , pogodan za život i razvoj , stočarstva , poljoprivrede , lova , ribolova, kopnenog i vodenog saobraćaja , trgovine . Taj prostor istorijski i civilizacijski predstavlja pojam " Stara Evropa " . Maticu evropske civilizacije . Drevni naziv Hem , Helm , nastao je po planini na severu Trakije koja je , po legendi , nazvana po tračkom tiraninu Hemu , koga je u dvoboju ubio Posejdonov sin , Bizant ili Vizant , a smatra se osnivačem istoimenog grada na Bosforu . Po drugom kazivanju Hem je sin boga Severnog vetra Boreje , najjačeg od svih vetrova , personifikacije tračke planine . Bio je oženjen Rodopom , koja je rodila sina Hebra, što je reka Hebar ili Marica . Zbog svađe sa bogovima pretvoreni su u planine . Naziv Balkan nije turski , već po starom italskom bogu vatre " Vulkanus " , pre svega bogu vulkanske vatre , a potom i kovačke i odnosi se na celo poluostrvo . U 18 . Veku osnovana je nauka , balkanologija , koja izučava društveno političke , kulturnoistorijske , filosofske , folklorne i druge osobenosti ovog prostora . Da je bio tako razdeljen, među različitim etnosima , nemoguće bi ga bilo sagledavati kao celinu , pa vam je i jasno , da nakon toga , tek kreću krupne manipulacije, istorijom .
Najzad u zvaničnu upotrebu kao geografski pojam, Balkan, za evropske krajeve južno od Dunava i Save, uvodi Nemac Johan Avgust Cojne (Johann August Zeune) 1809. godine. Cojne je želeo da i jugoistočni prostor evropskog kopna,analogno Pirinejskom i Apeninskom poluostrvu, dobije ime po glavnom planinskom masivu koje se na njemu prostire. Naziv Balkan je preuzeo od francuskog geologa Amija Buea, koji je tako nazvao Staru planinu u Bugarskoj , iako se naziv Balkan ne odnosi na celu Staru planinu. Njegov predlog brzo je prihvaćen u naučnom i političkom svetu, mada su već krajem XIX veka nastali predlozi da se umesto Balkana kaže Jugoistočna Evropa. Navodno nauka o Balkanu balkanologija je osnovana u XVIII veku radi izučavanja društveno-političkih, kulturno-istorijskih, filozofskih, folklornih i drugih osobenosti Balkana.
Danas je u svetu širom prihvaćeno da naziv Balkan potiče od turske reči balakan za šumovitu goru, odnosno da su ga doneli Turci,pošto se pre dolaska Turaka taj naziv ni u jednom izvoru ne pominje.
Između planina formirane su manje ili veće široke ravnice , od kojih je najveća Panonska nizija u slivu Dunava , Save , Drave , Tise i Morave . Srbi su oduvek naseljavali upravo ovakva područja , plodne nizije pored reka i obale mora . Arheologija je pokazala da su upravo ti narodi iz nizije i stvorili civilizacije , a da su oni sa planina zaostajali , spuštali se u nizije , od njih učili , a često ih potom i napadali , pljačkali i otimali teritorije . Panonska nizija predstavlja najniži deo zemljišta u Panonskom basenu , a nastala je povlačenjem i oticanjem Panonskog mora kroz Đerdapsku klisuru , koje se dogodilo krajem pleiocena i početkom holocena , odnosno krajem poslednjeg ledenog doba , oko 10.000 godina stare ere . Za to vreme još su mnoge planine bile pod ledom . Ostale nizije današnjih Srbije , BiH , Hrvatske , Bugarske , Makedonije , Tesalije , Peloponeza ...iznose 29 % ukupne površine zemljišta . Pretežno na jugu i zapadu , između strmih planina , ravnice se spajaju jedino uskim usecima klisura . Ovakva konfiguracija uticala je na formiranje manjih grupa ljudskih zajednica , koje su kasnije prerastale u manje etničke grupe . Zbog svog geografskog položaja , Balkan je oduvek bio veza između Evrope i Azije , zapada i istoka . To je učinilo da i mi danas kažemo , da imamo kuću na sred puta , da su nas tolike vojske prelazile i gazile , rušile i nosile , tolike istorijske oluje . " Ni manjeg prostora ni više istorije " .​
Pogledi antičkog čoveka na svet nisu bili kao današnji . Herodot " otac istorije " je zapisao , da se mora smejati , kako su mnogi učenjaci nacrtali Zemlju . Da je okrugla kao krug , da oko nje teku okeani i da postoje tri kontinenta : Evropa , Azija i Libija ( Afrika ) , koji su međusobno spojeni . Ko je to najviše putovao , imao razvijenu flotu da je mogao obići Afriku ? Sve geografske karte nastajale do poslednjeg veka , rimske , španske , italijanske , portugalske , indijske , arapske , su bile kopije , starih arijevskih , na osnovu kojih su se kretali .

Srbi su na početku svog civilizacijskog razvoja , pa sve do danas , bili i ostali , zemljodelni narod . Kao što su se prvi počeli baviti zemljoradom , tako su prvi otpočeli i preradu metala . Sledila je pismenost , razvoj umetnosti , zanata a uz njih i moreplovstvo . Još pre 4000 godina , Sredozemno more su nazvali Pelag , po jednom od najvećih srbskih plemena , koje je činilo autohtono stanovništvo današnje Grčke , a odatle se širilo na Bliski Istok , severnu Afriku . Protosrbi su svoju savršenu pismenost , religiju , sva znanja preneli na druge narode koji su živeli u Aziji , Africi . Misirci su ih nazivali " Pomorci " . U njihovim pomorskim poduhvatima , tokom talasokratije , najvažnije uporište u Pelagu je bio Krit . Na ogromnom prostoru pripadnici istog naroda , dobijali su različite lokalne nazive , koji su bili geografski ali često i postali od imena nekog vođe ili božanstva . Jedno od njih su i Feničani . Frigi , Brigi , od kojih su semitski preci etničkih Grka , sve naučili i prisvojili . Frigi crveni su bili najveća pomorska sila , do pojave Rima i čuveni izumitelji i proizvođači crvene kraljevske boje , rače , za bojenje tkanina , najskupocenije u tada poznatom svetu . Otuda Rasraškirački ... znači i kraljevski , a sama reč potiče iz drevnijeg doba , od boginje zemljoradnje , zemlje , Rease , po kojoj i preci etničkih Rusa Rasi , dobiše ime . A opet Ras je i svetlost , božanska , sunčeva .... Pa tako nasta i ime Rassija Rassija Rasija ... što je reformama u Rusiji novog doba , preličeno u Rusija .

Evropa dugo nije imala ime . Po Hesiodu ( između 800-700 pre Hrista ) u Teogoniji o stvaranju sveta , Evropa je Okeanova i Tetina kći , sestra Trakije , Azije i Libije ( gde su živeli Srbi braća , naravno da su njihove zemlje sestre ) . Pod Libijom se nekada smatrala Afrika . Evropa je rodila Zevsu sina Dodona , kome je posvećen i prvi hram na Balkanu , Dodone . Najseverniji narodi Evrope , bili su Boreji , po vetru bura , koji su stanovali u Trakiji i u dolini Strimona ( Struma ) , pa Hiperborejci , koji su živeli na krajnjem severu " Sa one strane Severnog vetra " , tj . Helma .
Herodot je opisivao da je najveća reka Evrope Ištar ( Danubius- Dunav ) i da je okružuju okeani , na istoku i na zapadu . Neki istraživači na Zapadu u Americi lutaju , naučeni da su Grci prvi tu od postanka sveta , pa neke stvari brkaju i zbog pronađenih divovskih ljudskih skeleta , smatraju da su te ljude Grci nazivali divovima i titanima . Ti pravi giganti su postojali mnogo ranije . Div je srpska reč i kod starih Srba je imao značenje boga , božanskog bića . Divovski je značilo božiji . Titan je grčka reč , za velikog čoveka , a tako su nazivali i Hiperborejce . Za niske rastom , semitske došljake , koje nam danas predstavljaju kao " stare Grke " , nije nikakvo čudo da su dinarski Srbi izgledali kao divovi . Jonjani ( tzv. stari Grci ) su samo slušali o Hiperboreji u kojoj nikada nisu bili , kao i srbske priče o divovima , koji su nekada hodali Zemljom . Tako je nastao i čuveni Kolos .

Po dosadašnjim otkrićima , Homo sapiens se pojavio pre 2.500.000 godina . Balkan je tada bio sporadično naseljen . U periodu starijeg paleolita 350.000 250.000 godina stare ere , po ostacima crteža , Balkan je gotovo pust , osim predela u srednjem Podunavlju . Ovaj period se završava prestankom poslednjeg ledenog doba , 10.000 god . stare ere , kada na istom mestu nastaje najranija kultura Evrope . Iz paleolitskog perioda od posebnog su značaja brojne složene konpozicije gravura na kostima i rogu , đerdapskih tvoraca , sa obe obale Dunava , između 13. i 10 milenijuma st . . ere . One predstavljaju i prve grafizme . To su počeci jedne potpuno autentične kulture , koja će doživeti svoj vrhunac , oko 5.500 st . ere i najveći procvat u Lepenskom Viru , odakle se proširila preko centralnog Balkana do Peloponeza i Krita . Paleolongvistika Balkana rođena je u Đerdapu , a ne Heladi . U prilog tome govori i činjenica da kultura Lepenskog Vira čitav jedan milenijum , kako kaže profesor Srejović " nije imala takmaca među savremenicima svoga doba , 7000-6000 god . pre n.e. bila je središte umetnosti kamenog doba " . Osnove staništa su im bile trapezoidne , trouglaste i okrugle . Trouglaste baze imale su stroge matematičke proporcije u vidu zarubljenog kružnog isečka , čime se dobija trapezoid što nije poznato ni u jednoj drugoj praistorijskoj kulturi sveta . Ovaj specifičan građevinski stil i način postavljanja u odnosu na reku i zaleđe ( podseća na pećinu ) utvrđen je u svim naseljima ove kulture , dakle na ogromnom već navedenom prostoru Podunavlja . Usled razvoja dolazi do raslojavanja stanovništva 6500 . g . stare ere i pojave šamana , vrača , građevinara , skulptora , ribara , drvoseča , alatničara , stočara , ratara , trgovaca ... Najranija pojava svetilišta u kulturi Lepenskog Vira datira iz 6000 g . stare ere . Skulptura iz svetilišta predstavlja vulvu pred početak porođaja , sa jakom crvenom bojom , što ukazuje , na poštovanje majke i divljenje čudu rađanja , kao i odnosu prema krvnom srodstvu . Grupe koje su bile u krvnom srodstvu su živele zajedno . Kao logički nastavak Lepenskog Vira , duž srednjeg Podunavlja , Morave , Vardara , Bistrice , Pirineja i Egeja od sredine 6 . Milenijuma stare ere niču zemljoradnička naselja sa proizvodnjom predmeta od pečene gline , umesto oblutaka . Ova kultura označena je kao period neolita ( mlađe kameno doba ) . Osim Balkana obuhvatala je i današnju Mađarsku , Rumuniju i Moldaviju . Taj period obeležila je već pominjana Starčevačka kultura koja sada rascepkana po različitim državama nosi i različite nazive na različitim jezicima , te da se ne bi stvarala zabuna , objedinjena je pod nazivom Neolitska kultura Centralnog Balkana i Egeja . Zatim sledi eneolitski period , čiji je nosilac Vinčanska kultura koja takođe obuhvata čitav navedeni prostor . Smatralo se da vinčanska kultura pripada srednjem eneolitu tj oko 2500 g . pre n.e. i da potiče iz Egejskog basena i Anadolije , međutim 50.ih godina 20 . veka , radiokarbonskom metodom , datovana je na period između 6194 - 4800 g . pre n.e. Osim toga ona je potpuno autohtona i orignalna . Eneolitski period je između neolita i bronzanog doba (3100 - 1900 pre n.e. ) . Eneos - gluv , a lithos - kamen . Trajao je 1000 godina . Iz velikih centara Lepenskog Vira , Vinče ... širila se kultura te su se postepeno male zajednice ujedinjavale , uobličavale i stvarale nove kulturne oblasti od kojih recimo Vučedoslki kulturni kopmleks , lokalitet pored Vukovara na Dunavu . To je inače period kada bronza , gvožđe dobijaju primat pri izradi oruđa , nakita , oružja ... jer rudarstvo i rana metalurgija , dostižu punu afirmaciju . Bazu ove kulture čine prvi rudnici na Balkanu kod Majdanpeka , odakle se Moravskom Vardarskom dolinom spušta do Pelagonije , Makedonije , Trakije , Jadrana i Peloponeza . Na obalama Belog mora , današnjeg Egeja , ona se razvija kao Minojska i Mikenska kultura , potpuno nepravedno danas pripisana Grcima . Čitav Panteon nastao je od verovanja poteklog sa Arktika , još u vreme ledenog doba , uobličavan na Sedmorečju Helma . Večita borba svetlosti i tame , odnosno dobra i zla . Simboli sunca : soko , orao , lav i vuk , jelen i bik , koji nose u rogovima sunce ili vuku njegove kočije po nebeskom svodu . Tako su postali i Jelini , čija je kultura kao sve antičko srbsko , pripisano staroj Grčkoj . Jonjani - Helađani su narod nastao od semitskih pridošlica i domaćih Pelasta , na protosrpskoj kulturi i tradiciji , a njihov samostalni razvoj započeće oko 800 god . stare ere . Bog Serbon , pominje se kao : Serdon , Sardon , Sandes , Serapis , Sardus , Sabazius , Sebaduis , Sarmandus , Surija , Asur ... Kod Misiraca ( Egipćana ) Serapis . Kod Rimljana Jupiter , prozvan Saravikus , a na jonskom je Sabazius . Nikola Jorga navodi da je . " ... Ovaj bog bio mnogo slavljen na Helmu i u Maloj Aziji , posle preuzet i u Italiji . Sabazios je bio sunčevo božanstvo i njegov hram je okruglog oblika , sa poluotkrivenim krovom , da bi sunce moglo osvetljavati unutrašnjost hrama , građen je obično na nekom brežuljku " .

Svet oblutaka i vode se istorijski rastočio , dalek i zamagljen , neobjašnjiv i nedokučiv ili je ta predstava fabrikovana laž , kao i mnoge druge u istoriji , koja služi politici u kojoj su izgleda sva sredstva dozvoljena . Umetnost Lepenskog Vira ipak sasvim je razumljiva , prepoznatljiva i izaziva divljenje celoga sveta . Majstori u kamenu , još uvek žive i rade u Belim Vodama ( selo kod Kruševca ) , potomci velikih majstora koji su nekada odlazili u Veneciju , Rusiju ... da rade na crkvama , manastirima , palatama , ukrašavaju ih i ulepšavaju , ostavljajući na njima pečat vanvremenskok umetničkog koda , rođenog tu na rekama Srbije , gde se i sačuvao , čak i u kolektivno nesvesnom .

Tako stižemo do zaključka , da ništa stvarno na terenu i u životu naroda i zemalja , nije baš onako kako to moćnici i njihove marionete predstavljaju , zatirući istine i obmanjujući svet . U svakoj zajednici sačuvane su pradavne matrice , na njima decu podižemo , brinemo o bližnjima , sahranjujemo ih i oplakujemo . Oganj je srbska svetinja . Još i danas se kod Srba može čuti za Sveto ognjište , što znači rodni dom , u kome su oganj palili i održavali svi naši preci . A taj prastari podunavski oganj paljen je i u slavu boga Agnija . Srbi su verovali u glavnog nevidljivog Boga na nebesima , simbol dobra , koga su slavili i kome su se molili . Njihov sistem verovanja obuhvatao je raj , zlo i neki vid pakla i pre hrišćanstva . Đerdapom je namerno potopljen deo lokaliteta Viminacijuma . To tlo čuva naše prve korene ali i cele Evrope . Kroz tolike slojeve neistina , namernog i lukavo organizovanog zamućivanja prošlosti i istine , narod je sačuvao , nesvestan porekla , duboko u svojoj kolektivnoj svesti mnoge tragove odbljeske dunavskih , moravskih oblutaka , pred kojima i u vreme najveće manipulacije ljudskom svešću , zastaje dah i budi poštovanje.

Poslušajte: Hrvatski istoričar objasnio Srbima ko su Hrvati!

https://www.youtube.com/watch?v=FJJBiQR3tKY




GORAN ŠARIĆ: Kako su nastali Srbi i Hrvati, osovina Dinara - Karpati! DREVNI TRAGOVI 026


https://www.youtube.com/watch?v=NXo6CoskuIk

toliko je lepo i ugodno
da je iseljavanje sve
aktuelnije  a starost 
okruzuje, napada.
balkan je tuga.. 
lepa zemlja suludih
naroda...

Venus wrote:
T. wrote:
Mutavi, gnječ, ebenica, samo neki kojih se mogu sjetiti ovako 'na prvu'...
Ženska više ne piše niti jedna...
Radi koga/čega, jebeni žohari azovstalja?!

A dosta da vidiš ovu temu, sve ti je jasno zašto žene ne pišu...

Balkanski mačo cvili za Balkanom, dok mu suze žala za starim vremenima kapaju u balkansku šljivovicu. To zbilja zaslužuje ozbiljnu temu.

Da te nije dirnula u srce ne bi se ni javila.Ne bi me chudilo da su ti balkanci drazi od domacih dalmosha shto i nije neka novost jer je poznato da zene potajno zude za macho mushkarcima:::))))Nisi ti ni prva ni zadnja koja ima takve snove shto mi je opet sasvim normalno.Pa bolje jedan strastveno emotvni balkanac nego neki ufjakani dalmosh.Je' tak'???



Chak i Venus zbrisala iako ima zeludac kao slonica.

DR NESTOROVIĆ: ZAŠTO JE TESLINA MEDICINA ZABRANJENA
https://www.youtube.com/watch?v=Fb99802ZeDI

Ivo Andrić: „Takav je ‘naš čovek’, onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno. Ali čim uspe da skrpi, nekako, jednu misao u glavi, prva mu je briga ne da tu misao razrađuje, proverava i upoređuje kritički s onim što drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi za jedinu tačnu i jedinu pravu, a odmah zatim da između nje i svake tuđe misli iskopa što dublji rov prezira, mržnje i borbe do istrage. U toj borbi, oni ponekad pokazuju ljudoždersku revnost na reči i delu.“
I dalje:

„Možda su, u sebi, najstrašljiviji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pričala i šaldžije. Na sve što iskrsne pred njihovim duhom i njihovim očima, oni odgovaraju odmah prvom šalom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi između sebe i stvari stavili kakav-takav zaštitni zid, samo da se ne bi morali suočiti s nekom novom stvarnošću, misliti o njoj i doneti neki zaključak za sebe, pa, možda, čak i za druge. To postane s vremenom navika i potpuno izopači ne samo držanje nego i način mišljenja i sav život, čovekov. Takav čovek, u stvari, i ne misli i ne živi, nego sve odlaže za drugi put i sa svakim danom sve je više dužan svem oko sebe. Dešava se da takvi ljudi postanu čuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspelih šala. Ali za onog ko zna šta se iza tog krije, sve to nije ni šaljivo ni utešno. Ta tužna slava, suviše je skupo plaćena jer sve šale ovog sveta ne vrede jednog parčeta stvarnog života.“

Tako, tj., ovako veliki Andrić o Balkanu i Balkancima …

pizzon wrote:toliko je lepo i ugodno
da je iseljavanje sve
aktuelnije  a starost 
okruzuje, napada.
balkan je tuga.. 
lepa zemlja suludih
naroda...

Narodi su teske budaletine...

Raspravljaju jos o Ustasama, Partizanima i Cetnicima.

Zaostalo i primitivno.

Ljudi odose, nece tu da gube vreme.

Dok onaj melje po ZG uvek isto, ona pravac u BGD da

centrira stajni trap.

PTSP ekipa, zive u proslosti i samo o tome melju.

E ovaj Nino Raspudic je pravii balkanac,jede govna ,umjesto da priicha o Ukrajini on kritiizira HDZ koji je neshto najljepshe shto se desilo hrvatima u zadnjih 30 god.Pa kako njemuu nije jasno,da nije bilo HDZ sada bi hrvati brektali kao srbi i govoriili bi mleko kao za vrijeme komunizma u Ze Geju.Od neki dan sam postao najzeshci fan HDZ jer nitko toliko dobra nije donio Hrvatskoj kao te bivshe komunjare.Shto jest jest,znaju brale ukrasti kao ni jedan srbin do sada u povjesti.Zivio HDZ,Slava HDZ-i.Chetnik pizda mu materina.Mrsh u Srbiju.

Raspudić: Kenwood Kenon je rekao da 6 godina jede go*na s HDZ-om. Prvi put je iskren
https://www.youtube.com/watch?v=ClW5FciphxA

Данило Копривица - „Досије ГРЧКА”

https://www.youtube.com/watch?v=sH3fuZLUsfY

d.jutro sa halkidija
ovi sto govore a la ruski
ne znam da li je ruski ili ukrajinski.
msm da nasih ima najvise !?
plus, nasi sezonski radnici.

pizzon wrote:d.jutro sa halkidija
ovi sto govore a la ruski
ne znam da li je ruski ili ukrajinski.
msm da nasih ima najvise !?
plus, nasi sezonski radnici.

Pizzon jebem li ga, ovaj izgubljeni balkanac ga se ubi od copy/paste ovdje, nitko ga ne yebe ni za suhu sljivu a ti u sridu :D uzivaj u suncu i moru.

omni wrote:

pizzon wrote:d.jutro sa halkidija
ovi sto govore a la ruski
ne znam da li je ruski ili ukrajinski.
msm da nasih ima najvise !?
plus, nasi sezonski radnici.

Pizzon jebem li ga, ovaj izgubljeni balkanac ga se ubi od copy/paste ovdje, nitko ga ne yebe ni za suhu sljivu a ti u sridu :D uzivaj u suncu i moru.

hebo me svak ako je itko pročitao i jednu rečenicu mentalnog bolesnika.

Šandor Winnetou wrote:

omni wrote:

pizzon wrote:d.jutro sa halkidija
ovi sto govore a la ruski
ne znam da li je ruski ili ukrajinski.
msm da nasih ima najvise !?
plus, nasi sezonski radnici.

Pizzon jebem li ga, ovaj izgubljeni balkanac ga se ubi od copy/paste ovdje, nitko ga ne yebe ni za suhu sljivu a ti u sridu :D uzivaj u suncu i moru.

hebo me svak ako je itko pročitao i jednu rečenicu mentalnog bolesnika.

upravo sa plaze
more mirno i bistro
u vodi peskovito dno
a kupacice, lepse ove mladje :)
ajde zdravo :)