Što četnici čitaju?

Ju Nesbe i Jelena Bačić Alimpić najčitaniji u niškoj Biblioteci u 2017.

U najvećoj niškoj riznici knjiga Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”, ljubitelji lepe reči najviše su pozajmljivali skandinavske krimiće, dela svetski popularnog japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i ljubavni roman Jelene Bačić Alimpić. Sličan ukus u 2017. imali su i čitaoci u ostalim gradovima juga Srbije.

Kriminalistički žanr na vrhu je lestvice u Narodnoj bibloteci u Nišu, a kako navode bibliotekari, najčitaniji je roman Policija norveškog autora Jua Nesbea o povratku izmašatanog detektiva Harija Hulea, napisanog po uzore na stare američke noar detektive.

U jednoj bolnici leži teško povređen čovek u komi. Njegova soba je pod stalnim policijskim nadzorom i niko ne zna kako se zove taj tajanstveni pacijent. Istovremeno se na mestima starih, nerasvetljenih zločina pojavljuju tela ubijenih policajaca. Nadležni nemaju nikakav trag, a povrh svega nedostaje im najbolji istražitelj ubistava kog su imali - navodi se u sinopsisu romana.

Autor nekih od svetski popularnih romana Norveška šuma i Južno od granice, zapadno od sunca i večiti kandidat čitalačke publike za Nobelovu nagradu Haruki Murakami, na kraju protele godine zauzeo je vicešampionsko mesto po čitanosti u niškoj Biblioteci. Njegova knjiga priča Muškarci bez žene inspirisana je zbirkom pripovedaka Ernesta Hemingveja.

Junaci njegovih priča postaju najbolji prijatelji s ljubavnicima svojih bivših žena, prepuštaju svoju tinejdžersku ljubav najboljem drugu, putuju usamljeni, jer ih je žena ostavila, dok ih na tom putu, kao u drevnim mitovima, vode zmije, umiru zbog neuzvraćene ljubavi. Poznati motivi, ali u originalnom, murakamijevskom pakovanju, čine delo puno prikrivene strasti. Ovo su i priče o ambivalentnosti, o dvostrukim identitetima, o tome kako se ne vidimo, kako ponekad najmanje poznajemo one s kojima živimo - navodi se u opisu knjige.

Kao i skandinavac Nesbe, drugu godinu zaredom, kako kažu iz Biblioteke, najčitanija knjiga domaćih autora jeste delo spisateljice Jelene Bačić Alimpić Kazna za greh. U pitanju je trilogija o nemogućoj ljubavi i saga o sudbini 2 vojvođanske porodice u prelomnim godinama 20. veka. Trilogiju čine romani Noć kada su došli svatovi, Knjiga uspomena i Molitva za oproštaj.

Jedan od najčitanijih domaćih romana je delo pisano u 4 ruke - Kainov ožiljak Nišlije Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića. Priča prati misiju Iva Andrića u nacističkoj Nemačkoj.

Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa - stoji u opisu knjige.

U vrhu liste čitanosti nalazi se i peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa i njegovi memoari Riba u vodi i delo književnog pop fenomena Paula Koelja Biti kao reka. Od autora koji pišu na srpskom jeziku i ove godine su u vrhu Vanja Bulić i Dragan Velikić sa knjigama Teslina pošiljka i Islednik.

Šta niški bibliotekari preporučuju deci?
Najmlađi čitaoci i tinejdžeri trebalo bi da čitaju, kako preporučuju sa Dečjeg odeljenja NB “Stevan Sremac” u Nišu, dela U starom Egiptu”Kejt Dejvis i Alfreda Belija, Hajdi na selu Mari Žoze Mori, kao i Prazničnu bajku jednog od najvećih pisaca u istoriji svetske književnosti, Čarlsa Dikensa.

Pored ovog klasika, u eri opsednutosti društvenim mrežama, najmlađima, ali i ne samo njima, preporučuje se i knjiga Slađane Bajčić - Leto bez fejsa. Ljubitelji fantastičnih svetova mogu “uzeti u ruke” delo Madlen Langl - Kapije vremena.

Megin otac je naučnik koji je misteriozno nestao tokom jednog eksperimenta. Zato ona, njen brat Čarls Valas i njen prijatelj Kalvin kreću u fantastično i opasno putovanje kroz galaksije da ga spasu. Čitajući ovu maštovitu priču Madlen Langl doživećeš uzbudljive, neočekivane i duhovite avanture - navodi se u sinopsisu knjige.

Najčitanije na jugu Srbije u 2017.
U prokupačkoj biblioteci najmanje vremena na policama su “provela” dela Jelene Bačić Alimpić i već pomenutog Jua Nesbea. Njegovi romani - Žeđ i Solomonovo slovo bili su najčitaniji, a najmlađi prokupčani su najviše tražili knjige iz serijala o Hariju Poteru.

Mala promena u odnosu na ostale južnjake vidi se u Leskovcu gde je najčitaniji Velikićev roman Islednik, kao i Ljosino delo Avanture nevaljale devojčice, kažu leskovački bibliotekari. Interesovanje u gradu na Veternici vlada i za dela Gijoma Musoa - Central perk i Zato što te volim, a na Dečjem odeljenju leskovačke biblioteke “Radoje Domanović” najtraženiji je bio Krcko Oraščić, čuveno delo, ovoga puta u novom ruhu, prepričano iz ruke Gordane Maletić.

Na pozajmnom odeljenu vranjske Biblioteke najtraženija knjiga ove godine bila je roman domaće spisateljice Jelene Bačić Alimpić Kazna za greh. Sledi delo Gijom Musoa Devojka od papira, kao i Islednik Dragana Velikića.

Prema rečima Vesne Petrić, direktorke ove ustanove, među 5 najčitanijih knjiga u ovoj godini su i roman Kainov ožiljak Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića i Francuski baštovan Santa Montefjora.

U surduličkoj biblioteci trku vodi ponovo Jelena Bačić Alimpić i trilogija Kazna za greh, a prate je dela pisca trilera Roberta Ladmana, kao i romani Gijoma Musoa.

Konačno, svrljiški čitalački ukus najviše su zadovoljili romani domaćih autora - Islednik Dragana Velikića, Anđeo atentata Svetislava Basare, Kao da se ništa nije dogodilo, Marije Jovanović i nagrađena NIN-ovom nagradom Kuća sećanja i zaborava Filipa Davida.

https://www.juznevesti.com/Kultura/Ju-Nesbe-i-Jelena-Bacic-Alimpic-najcitaniji-u-niskoj-Biblioteci-u-2017.sr.html

----------------
Tko im je taj Stevan Sremac?

Taj Jo Nesbo pise nelijepo o Srbima i nerijetko su negativci u njegovim romanima.
Znaci li to mazohizam ili pokajanje i suocavanje?!
Crveni, molim te, ufuraj se u Srbina sad i pojasni.
Hvala.
8-"

Ova je informacija baš dobra jer mi baš želimo znati zašto Srbi baš čitaju Nesbea jer baš žele znati zašto ih baš tamo prikazuju baš negativcima.

zato jer je nekoliko knjiga od nesbea postalo svjetski hit plus su ekranizirani
i dobri su
ja sam procitao 3 jos dok nije dosegao veliku slavu

crvenkasti wrote:

Ju Nesbe i Jelena Bačić Alimpić najčitaniji u niškoj Biblioteci u 2017.

U najvećoj niškoj riznici knjiga Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”, ljubitelji lepe reči najviše su pozajmljivali skandinavske krimiće, dela svetski popularnog japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i ljubavni roman Jelene Bačić Alimpić. Sličan ukus u 2017. imali su i čitaoci u ostalim gradovima juga Srbije.

----------------
Tko im je taj Stevan Sremac?

Stevan Sremac (Senta, 11/23. novembar 1855 — Sokobanja, 12/25. avgust 1906) jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca, akademik.

Biografija[uredi]

Rođen je u Senti, u Bačkoj, 23. novembra 1855. godine, u zanatlijskoj porodici, od oca Avrama i majke Katarine,^[1] gde je proveo rano detinjstvo, a delom i kod bake po majci u Pirotu. Pošto je ostao bez roditelja, ujak Jovan Đorđević, znameniti srpski istoričar i književnik, doveo ga je 1868. godine u Beograd na dalje školovanje. Tu je završio gimnaziju (1875) i opredelio se za studije istorije na Velikoj školi u Beogradu i za pripadnost Liberalnoj stranci. Svoj radni vek proveo je kao profesor u gimnazijama u Nišu, Pirotu i Beogradu. Kao dobrovoljac učestvovao je u ratovima 1876. i 1877 — 1878. godine.
Umro je 12/25. avgusta 1906. godine u Sokobanji od sepse. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.^[2]

Pisac[uredi]

Počeo je da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888. godine, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti, koje su se pojavile kao knjiga 1903. godine pod naslovom „Iz knjiga starostavnih“. To je bilo piščevo oduživanje duga profesiji istoričara, ljubavi prema nacionalnoj prošlosti i snu o velikoj Srbiji. Realističku prozu počeo je da piše tek posle dolaska u Beograd. Dugogodišnji život u Nišu, od 1879. do 1892, bio je period stvaralačke inkubacije.^[3] Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom „Božićna pečenica“, a potom su usledile „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“ (1903), „Limunacija na selu“ (1896), „Pop Ćira i pop Spira“ (1898), jedan od najboljih humorističkih romana u našoj književnosti i „Zona Zamfirova“ (1906), najbolje komponovano Sremčevo delo. Inače, Sremac je bio poznat kao „pisac sa beležnicom“. Njegova dela su uglavnom realistična i sadrže određenu dozu humora u sebi. Karakterističnost njegovog stvaralaštva je takođe i epizodičnost. 
Takođe bitno je da su njegova dela vezana za tri relacije: Beograd-Niš-Vojvodina.

Književni uticaji i uzori[uredi]

Kao pripovedač Sremac se u velikoj meri oslanjao na raniju tradiciju srpske proze, naročito na dela Jakova Ignjatovića. Sa Ignjatovićem ga povezuju mnoge zajedničke crte: konzervativnost i tradicionalizam, idealizacija prošlosti, ljubav prema prostom svetu čiji život najradije prikazuju u svojim delima, humor.
Od stranih pisaca najviše je voleo Servantesa i Gogolja. Sa Gogoljem ga povezuju takođe mnoge zajedničke osobine, naročito u stilu i književnom postupku.
Poznavao je i cenio engleski realistički roman 18. i 19. veka: Fildinga, Svifta, Dikensa, Džordža Eliota.



Prva niška gimnazija „Stevan Sremac” jedna je od najstarijih gimnazija u Srbiji, osnovana 1878. godine.




biblioteka stevan sremac nis (osnovana 1879)