Denkverbot

Za sat vremena sam ja već na nogama.

ksvake šorte bolešćin na ljudima...
a, puno je to. jo bi na tvojin mestu bar bocu rakije prije sponja:)

ajd, imo vuder još slobodnošetajućih munjelov..

I biti zdrav, a biti munjen :)

upravo tako

Triny wrote:

kic wrote:
psihicka bol je potrebna jer bi bili jos gori..

Da vam se ubacim...
Psihicka bol blokira...koja korist od toga...

pa velim, da ne bi postali jos gori..

kako bi privatizirali vodovod?

Bože, budi mu na pomoći!:)
Kic, razumijemo se ;)

kic wrote:
kako bi privatizirali vodovod?

Pa meni je do sada poznat jedan model, ali taj uključuje nelegalne radnje :)

pretvorio sam se u mikrofon..

a, di je problijem?
privatnik se priključi na izvor vode, zakopa cijevi, i nudi besplatne priključke potencijalnin korisnicima.

problem je u tome što se predpostavlja da siromašni neće imati uopće vode onda..

ali privatna voda bi bila jeftinija od državne.
jo sun svoju vodu prošle godine ploti 1700 kun, a doslovno su kopali 1m. moja mati se priključila prije 10tak godin, i plotila je 9000kun, isto 1 m kopanja. 
privatnik bi sve to ploti sun, ko ča danas nudu tel priključak, a 85 je gusto 1000 dem.

doduše, u stroliji i država sve to ploti soma, njima je rozlika u gradjevinskom i poljoprivrednon zemljištu u spremnosti države da dovede vodu i struju muhte do parcele, a ne zabrana gradnje, ko kod nos.

šta ako je potrebno malo više kopanja, neki zaseok i treba dovesti vodu ?

kic wrote:
šta ako je potrebno malo više kopanja, neki zaseok i treba dovesti vodu ?

tin bolje, 
potaknut će inovacije, pojeftinjenje materijala i tehnologije polaganja.

a, ako je predaleko, i preskupo, recimo neki hrv zaseok u sahari, unda ne će imati vodu. i, ako malo razmisliš, i bolje je da nemaju tj da in ne dojde- ako se uzme od produktivnih da bi se njima dovela voda, unda se potiče razvoj kraja ki se ne bi smi razvijati, jer ni isplativo, i plus, sredstva oduzeta tin produktivnijin krajevima povećat će troškove ostalih proizvoda, itd.

kic wrote:
šta ako je potrebno malo više kopanja, neki zaseok i treba dovesti vodu ?

tin bolje, 
potaknut će inovacije, pojeftinjenje materijala i tehnologije polaganja.

a, ako je predaleko, i preskupo, recimo neki hrv zaseok u sahari, unda ne će imati vodu. i, ako malo razmisliš, i bolje je da nemaju tj da in ne dojde- ako se uzme od produktivnih da bi se njima dovela voda, unda se potiče razvoj kraja ki se ne bi smi razvijati, jer ni isplativo, i plus, sredstva oduzeta tin produktivnijin krajevima povećat će troškove ostalih proizvoda, itd.

aben wrote:
a, ako je predaleko, i preskupo, recimo neki hrv zaseok u sahari, unda ne će imati vodu. i, ako malo razmisliš, i bolje je da nemaju tj da in ne dojde- ako se uzme od produktivnih da bi se njima dovela voda, unda se potiče razvoj kraja ki se ne bi smi razvijati, jer ni isplativo, i plus, sredstva oduzeta tin produktivnijin krajevima povećat će troškove ostalih proizvoda, itd.

Bože dragi ...

pa spear isto predbacuje bivešm režimu koji su gradili čeličane u vinogradarskim krajevima i sl :)

kic wrote:
pa spear isto predbacuje bivešm režimu koji su gradili čeličane u vinogradarskim krajevima i sl :)

to se tribo rješavati drukčije;

recimo da jo otebe kupin teren u vinogradskon kraju, i odlučin načiniti čeličanu. u civiliziranin društvima ne postoju zabrane gradnje čeličane, osin ako u ugovoru o kupnji takovo ča ni navedeno, nego se to reguliro third party  nagodbama. jer ako naneseš tretin stornama trošak, moroš ga nadoknaditi. oće li se to odvijati direktno, pa tako da čeličana ploćo vinogradarima u okolici šporkarinu, ili indirektno lokalnoj zajednici, manje je važno pitanje.
međutin, to su sve više teorijska natezanja do krajnosti, jer je teško da će neko na južnin obroncima pelješca pojti ziđati ćeličanu, preskupo bi to bilo.

inače, za vodu u selendrama,

istu stvor godinami govorin svojin otočanima;
mi smo iz otoka, ne zoto ča imomo pravo nego zoto jer je nakad postojo razlog za to. konkretno, otoke je bilo lakše broniti, bilo je zemlje, sunca, ali i malo vodije. ljudi su se na to naučili, i grodili gusterne, seoske rezervoare i sl.

sa je došlo vrime fantomskih ljudskih prava pa je tako proglošeno da je, između hrpe pizdarija, voda ljudsko pravo. voda ni ljudsko pravo, niti ljudi imaju pravo na život, subvencioniranu vezu, niti nišće od toga. jedino pravo ki ljudi tribaju imati je pravo na ostavljanje na miru osobe i imonja. uglovnomu, to su ona negativna prava, prava od a ne prava na.

rezultat je umjetno podržavanje života na svakon jebenon babulju u moru, ča je danas zapravo luksuz, pa tako bogatuni ki živu na tin edenskin oazama imaju jeftinu kortu i vodu, ku in ploćamo svi mi. ne zun je li znoš, meni je korta za trajekt 8 kun, a za autobus više, iako se projde manje kilometri :) to jasno pokaživo distorziju koju stvoro država. 

iako jo ne volin dovati konzekvencionalističke razloge protiv države, oni su realni, i uvika su tu. milton friedman je užo govoriti da every goverment intervention comes with a smokestack, implicirajući da je država svojin uplitanjen ko tvornica čelika koja će proizvoditi nekome dobro, tipa otočanima, ali uvik uz visoku cijenu (dimnjake) za sve ostale građane.

"La liberte existe toujours. Il suffit d'en payer le prix."
Monterlan

ča to će reći?