Odmorite malo od ovh agresivnih tema....

            Život jednog od najpoznatijih književnika 20. veka, koji je odrastao u predgrađu Čikaga, u suštini je bio ispunjen neprekidnim naporima da raskine sa malograđanskim korenima svoje familije. Sin lekara i neostvarene operske pevačice, Ernest je rastao u kući kojom su dominirale žene. Majka, njegove četiri sestre, dadilja i kuvarica. Prvih nekoliko godina života proveo je u ženskoj odeći jer se to tako dopadalo njegovoj majci koja je Ernestovu stariju sestru Marselinu upisala godinu dana kasnije u školu da bi Ernest i ona išli kao dvojke. Kada je imao 15 godina Hemingvej je pobegao od kuće ali se vratio da bi završio srednju školu. Njegov otac Klarens Hemingvej, poznat kao Dok Ed, izvršio je samoubistvo. Kao i otac, Ernest, dobitnik Nobelove i Pulicerove nagrade, jedan od najčitanijih pisaca i do dana današnjeg, okončao je svoj život hicem iz sačmarice 2. jula 1961. u svojoj kući mestu Kečum u državi Ajdaho.

            Hemingvej se nikada nije osećao komotno s idejom „uzgrednog seksa“. Govorio je da bi neko vodio ljubav potrebno je da bude zaljubljen. Ali, stalno se prsio s koliko je žena spavao, da je imao harem crnkinja u svojim lovačkim logorima u Africi, da je bio „podvodač amater“. Istina je da je počeo da viđa devojke tek u srednjoj školi.

            Voleo je da dominira svojim partnerima tvrdeći da muškarac mora da upravlja seksualnim odnosima. Tri od njegovih četiri supruga pristale su na takav odnos. Treća, Marta Gelhorn, nije volela taj aranžman. Nakon razvoda izjavila je da „Papa Hemingvej nije imao izuzetne kvalitete osim svoga pisanja“. Hemingvej je taj brak sa Martom okarakterisao kao „najveću grešku“. Iz četiri braka imao je tri sina.

            Prva supruga, Hedli Ričardson, bila je osam godina starija od njega. Brak je tokom nekoliko prvih godina skoro bio idealan ali to je trajalo sve dok Ernest nije upoznao Polinu Fajfer i dogovorno se razveo d Hedli. Brak sa Polinom na papiru je trajao 12 godina, ali u stvarnosti dosta kraće. Brak je završen iz seksualnih razloga. Naime, nakon što se Polina dvaput porodila carskim rezom i lekari upozoravali da bi sledeća trudnoća mogla da bude fatalna, morali su da praktikuju coitus interruptus. Upotreba kondona nije dolazila u obzir ne zato što se to Hemingveju nije dopadalo već zato što je katolička vera to zabranjivala Polini.

            Potom je Ernest sreo Martu Gelhorn, ali su se njihovi seksualni odnosi ohladili nakon stupanja u brak. Veza je trajala samo pet godina i to je bio najkraći od četiri Hemingvejeva braka. Četvrti brak, sa Meri Velš, bio je kao skrojen za njega. Odnosno, Meri je bila strpljiva, popustljiva, spremna da bude potčinjena, lepa i devet godina mlađa od Ernesta. Hemingvej je nastavljao sa svojim koketiranjima sa ženama i nije mnogo krio te afere. Ipak je prva velika ljubav pisca-avanturiste bila bolničarka iz milanske bolnice gde se Hemingvej oporavljao od rana zadobijenih na frontu u Italiji za vreme Prvog svetskog rata. Njeno je ime bilo Agnes von Kurovski i bila je sedam i po godina starija od Hemingveja. Biografi još muku muče da li je to bila samo romantična ljubav ili je bilo i seksualnih odnosa. Takođe je za diskusiju da li je Agnes bila jedini uzor za lik Katrine Berkli u romanu Zbogom oružje.

            Već od svog srednjeg doba starosti Hemingveju počinju da se dopadaju mlađe žene. Jedna od njih bila je Italijanka hrvatskog plemićkog porekla, Adrijana Ivančić. Ta devetnaestogodišnja devojka nesumnjivo je poslužila kao model za lik Renate u romanu Preko reke i u šumu. Odnosi Hemingveja i Adrijane bili su nesumnjivo samo platonski.

            Hemingvej se hvalio svojom seksualnom moći. Tvrdio je da je vodio ljubav sa Mata Hari, jednom italijanskom groficom, grčkom princezom, kao i sa bezbroj prostitutki iz Mičigena. Takođe je tvrdio da je imao seksualne odnose sa zloglasnim prostitutkama iz Havane. Nosile su imana kao Ksenofobija, Internacionalna kurva ili Leopoldian. Njegove seksualne maštarije težile su za tipove žena kao što su bile Greta Garbo i Marlene Ditrih. Takođe se iz nekih njegovih ponašanja nameće utisak da nije bio zadovoljan veličinom svog penisa.

            Nekoliko poznanika i prijatelja, uključujući i u neku ruku Ernestovu mentorku Gertrudu Štajn, tvrdili su da je Hemingvej imao prikrivene homoseksualne sklonosti. Gertruda Štajn, poznata i po svojoj neskrivenom lezbejskom načinu života, tvrdila je da je Hemingvej bio latentni homoseksualac. Sigurno je da Ernest nikada nije imao seks sa muškarcima, a po svom sopstvenom kazivanju samo jednom u životu takav odnos mu je predložio jedan muškarac.

            Hemingvej je imao nekoliko teorija o seksu a najpoznatija je da muškarac može tokom života da ima tačno određeni broj snošaja te mora da ih ravnomerno rasporedi.

            Sumiranjem Hemingvejevog seksualnog života ukazalo bi se sledeće: nevelik seksualni organ, plaćao prostitutkama, razglabao o seksualnim avanturama, odnosi sa ženama drugih rasa, latentna homoseksualnost, prvih godina oblaćen je u odeću devojčica…