Hrvatice u BG
Page 4 of 16
Page 4 of 16 • 1, 2, 3, 4, 5 ... 10 ... 16
Re: Hrvatice u BG
maggie13 wrote:nitko me ne poziva..pizzon wrote:megica, recimo, ne veruje da ce uskoro kod nas, a gresi.
eh, malo je sporno oko smestaja, inace bih te ja prvi pozvao )
Last edited by pizzon on 9/9/2016, 10:36; edited 1 time in total
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
maggie13 wrote:s njim u Beč na Advent..Eva zvala..Noor wrote:maggie13 wrote:nitko me ne poziva..pizzon wrote:megica, recimo, ne veruje da ce uskoro kod nas, a gresi.
uvijek možeš s crvenim
vidjela, ali i u BG bi te sigurno rado poveo, ionako ide svaki mjesec
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
začudio bi se koliko ljudi godišnje posjeti plitvice...dzmrdz wrote:More, Hr ima more i Zagreb je prolazna tacka tu. Da nema mora sumnjam da bi bas bilo isto poseceno. Medjutim, to sto hr ima more je potencijalno dobro jer svi okolo bi mogli dobiti svoj deo ako se zna to dobro izreklamirati. Vremenom ljudi pozele da vide i sta ima iza i pored hrdeda ultimate nemesis wrote:Po podacima Turističke zajednice Srbije, Beograd najviše posjećuju Turci.
A iako je Beograd veći grad od Zagreba, te iako ima kako vi kažete, bolju ponudu, bolju zabavu, bolji život, ostvaruje 30% manje posjeta nego Hrvatska metropola koja je dosadna i bezvezna.
Očito Beogradu treba malo promocije, pa u tom svjetlu treba shvatiti i ovaj video iz uvoda. Treba više puta ponoviti kako je najbolja zabava i najbolji život tamo.
_________________
BB-8- Posts : 3678
2016-01-25
Re: Hrvatice u BG
ZG je jako čist. Čišći i od Beča. A u BG nisam bila od 2005., a tad je bil malo schmutzig. I to kad sam bila vodili su nas svakam, od placa u Pančevu di su nam nudil kajmak i neke vruće lepinje, a ja bila trudna pa mi sva hrana smrdila, do NS i doline lopova u neki lokal kaj se zval kod Bate Pežoa, ono po Vuku. Ma je sve nekak smiješno i ludo zabavno, kao da si se našao u atmosferi filma Ko to tamo peva.dzmrdz wrote:Mmeni je ZG puno uredjeniji od BG i kulturnije izgleda ali izgleda da je pomalo sterilan za one koji zive tamo...
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
Jedan Goranac koji u BG ima stan kaže da dolazi tamo 2 puta godišnje.Eva wrote:ZG je jako čist. Čišći i od Beča. A u BG nisam bila od 2005., a tad je bil malo schmutzig. I to kad sam bila vodili su nas svakam, od placa u Pančevu di su nam nudil kajmak i neke vruće lepinje, a ja bila trudna pa mi sva hrana smrdila, do NS i doline lopova u neki lokal kaj se zval kod Bate Pežoa, ono po Vuku. Ma je sve nekak smiješno i ludo zabavno, kao da si se našao u atmosferi filma Ko to tamo peva.dzmrdz wrote:Mmeni je ZG puno uredjeniji od BG i kulturnije izgleda ali izgleda da je pomalo sterilan za one koji zive tamo...
BG je izgubio stari šmek. I kaže da je danas BG prljaviji nego ikad,ali ne što se tiče uređenosti,nego mentalno.
jastreb- Posts : 34059
2014-04-22
Re: Hrvatice u BG
Ne znam kak je danas. Tad je bilo malo prljavo, no nije kvarilo dojam, jer grad su i ljudi. Ja sam tada bila s dvojicom kolega, išli službeno, a Srbi se ophode s tobom kao da te znaju 100 godina. Meni lik rekao za bebu, mali će bit fudbaler a ono cura.
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
Fudbalerka?Eva wrote:Ne znam kak je danas. Tad je bilo malo prljavo, no nije kvarilo dojam, jer grad su i ljudi. Ja sam tada bila s dvojicom kolega, išli službeno, a Srbi se ophode s tobom kao da te znaju 100 godina. Meni lik rekao za bebu, mali će bit fudbaler a ono cura.
_________________
dzango- Posts : 28141
2014-04-19
Lokacija: : Velika Srbija
Re: Hrvatice u BG
....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
vuksadinare- Posts : 100329
2015-09-08
Re: Hrvatice u BG
To još nije bila, a nikad ni kasno.dzango wrote:Fudbalerka?Eva wrote:Ne znam kak je danas. Tad je bilo malo prljavo, no nije kvarilo dojam, jer grad su i ljudi. Ja sam tada bila s dvojicom kolega, išli službeno, a Srbi se ophode s tobom kao da te znaju 100 godina. Meni lik rekao za bebu, mali će bit fudbaler a ono cura.
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
_________________
Stanojko- Posts : 8340
2014-05-05
Re: Hrvatice u BG
..sa mnom je u osnovnu skola isla jedna kojoj ej stari vojni oficir srbijanac iz obrenovca....znao se sa mojim tetkom podruzit u kvartovskoj birtiji vikendom..pa mu ej pricao kako zvrcka njegova rodbina i prijatelji da ako moze da im zrihta sluzenje vojnog roka djeci u zagrebu....ili nedgje blizu zagreba...
vuksadinare- Posts : 100329
2015-09-08
Re: Hrvatice u BG
A baš mu htjedoh reći. BG je bio itekako zapadnjački. Po svemu. Puksa vida,a imali ste Mc Donalds prije cijele Hrvatske.Stanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Može se za BG reći svašta,ali da je bio orijentalni...Sa čime? sa onom jednom džamijom?
jastreb- Posts : 34059
2014-04-22
Re: Hrvatice u BG
pa ima orjentalni stih..bar je imao...sad en znamStanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
vuksadinare- Posts : 100329
2015-09-08
Re: Hrvatice u BG
nisam mislio na građevine vec zivot...splavi,krcme,ciganska muzika,narodna..to sam misliojastreb wrote:A baš mu htjedoh reći. BG je bio itekako zapadnjački. Po svemu. Puksa vida,a imali ste Mc Donalds prije cijele Hrvatske.Stanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Može se za BG reći svašta,ali da je bio orijentalni...Sa čime? sa onom jednom džamijom?
vuksadinare- Posts : 100329
2015-09-08
Re: Hrvatice u BG
Ne bih, plitvice su super mesto...znam to. Pricali mi englezi da su ipak iznenadjeni koliko je infrastruktura outdated i staze bez ograda i sl∞ wrote:začudio bi se koliko ljudi godišnje posjeti plitvice...dzmrdz wrote:More, Hr ima more i Zagreb je prolazna tacka tu. Da nema mora sumnjam da bi bas bilo isto poseceno. Medjutim, to sto hr ima more je potencijalno dobro jer svi okolo bi mogli dobiti svoj deo ako se zna to dobro izreklamirati. Vremenom ljudi pozele da vide i sta ima iza i pored hrdeda ultimate nemesis wrote:Po podacima Turističke zajednice Srbije, Beograd najviše posjećuju Turci.
A iako je Beograd veći grad od Zagreba, te iako ima kako vi kažete, bolju ponudu, bolju zabavu, bolji život, ostvaruje 30% manje posjeta nego Hrvatska metropola koja je dosadna i bezvezna.
Očito Beogradu treba malo promocije, pa u tom svjetlu treba shvatiti i ovaj video iz uvoda. Treba više puta ponoviti kako je najbolja zabava i najbolji život tamo.
Ja sam bio 1990 sa skolom zadnji put
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
„На прелазу векова, у целој Србији било је свега три поседа већа од 300 ha (…) с друге пак стране, 1897. свега 11 посто сељака нема своју земљу (…) док сопствену кућу 1895. године није имало само 3,8 посто сеоских породица. Ради поређења, у Енглеској и Велсу, 1914. године, тек десет посто породица има сопствени дом (…) док је до 1911. друштвена неједнакост нарасла у тој мери да је само један посто богатих имало чак 69 посто друштвеног богатства“.vuksadinare wrote:nisam mislio na građevine vec zivot...splavi,krcme,ciganska muzika,narodna..to sam misliojastreb wrote:A baš mu htjedoh reći. BG je bio itekako zapadnjački. Po svemu. Puksa vida,a imali ste Mc Donalds prije cijele Hrvatske.Stanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Može se za BG reći svašta,ali da je bio orijentalni...Sa čime? sa onom jednom džamijom?
_________________
Stanojko- Posts : 8340
2014-05-05
Re: Hrvatice u BG
Svega toga bilo je i u Osijeku. U BG je baš bio zapadnjački štih. Ono trgovine sa stranom robom,Mc Donalds, Koncerti Iron Maidena ili drugih svjetskih bandova bili su dio svakodnevice. Isto je bilo i sa Novim sadom. Tek su Sandžak,južna Srbija i Kosovo u Srbiji imali orijentalni sukus.vuksadinare wrote:nisam mislio na građevine vec zivot...splavi,krcme,ciganska muzika,narodna..to sam misliojastreb wrote:A baš mu htjedoh reći. BG je bio itekako zapadnjački. Po svemu. Puksa vida,a imali ste Mc Donalds prije cijele Hrvatske.Stanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Može se za BG reći svašta,ali da je bio orijentalni...Sa čime? sa onom jednom džamijom?
jastreb- Posts : 34059
2014-04-22
Re: Hrvatice u BG
Pa ima, i to treba iskoristiti. Orjentalni ne mora znaciti isto sto i muslimanski ili nazadnivuksadinare wrote:pa ima orjentalni stih..bar je imao...sad en znamStanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
Naši poznati, prijatelji moje sestrične i njenog muža, imaju 3 apartmana dole i ludo rade. Rade 10 mjeseci u godini, mogli bi cijelu godinu, ali ne žele se ubijat. Uglavnom oboje su se posvetili tome, a i klinci im polako. Stariji sin diplomirao filozofiju pa mu tata kazal sad će prek ljeta peć roštilj a zimi knjige čitaj i filozofiraj. Inače, kad je mali upisal fax, starci su oboje ekonomisti, sjećam se da je M. prepričaval njihov dijalog, ono kad završiš studij i javiš se na neko radno mjesto, a ovi te budu pital i kaj ste završili, a ti veliš filozofiju, ovi će reć, ooo izvrsno samo smo vas čekali da nam dođete filozofirati. Na kraju tak je, da nema obiteljskog businessa, kruha bi bil gladan sa svojim faksom.∞ wrote:začudio bi se koliko ljudi godišnje posjeti plitvice...dzmrdz wrote:More, Hr ima more i Zagreb je prolazna tacka tu. Da nema mora sumnjam da bi bas bilo isto poseceno. Medjutim, to sto hr ima more je potencijalno dobro jer svi okolo bi mogli dobiti svoj deo ako se zna to dobro izreklamirati. Vremenom ljudi pozele da vide i sta ima iza i pored hrdeda ultimate nemesis wrote:Po podacima Turističke zajednice Srbije, Beograd najviše posjećuju Turci.
A iako je Beograd veći grad od Zagreba, te iako ima kako vi kažete, bolju ponudu, bolju zabavu, bolji život, ostvaruje 30% manje posjeta nego Hrvatska metropola koja je dosadna i bezvezna.
Očito Beogradu treba malo promocije, pa u tom svjetlu treba shvatiti i ovaj video iz uvoda. Treba više puta ponoviti kako je najbolja zabava i najbolji život tamo.
Guest- Guest
Re: Hrvatice u BG
A Beograd (1900):
„Телефон је у Србију стигао 1883, већ после седам година од његовог патентирања; 1892. започела је електрификција; 1905. електрични трамваји замењују коњске; кинематограф је дошао 1906, а авион 1911; Олимпијски клуб је основан 1911, а двојица српских спортиста учествују на Олимпијади у Стокхолму 1912. (…) Богат и савремен друштвени и културни живот постоји у српској престоници тога доба: 'Београд је имао дом за старе жене и напуштену децу, филателистичко друштво и друштво за кремирање. (…) Народно позориште у Београду изводило је европске класике, међу осталима Ибзена, Горког и Толстоја (…) Најбољи представници српске књижевности били су окупљени око западноевропски оријентисаног и либералног часописа Српски књижевни гласник. (…) Друштвени живот одвијао се на традиционалан начин, око кафана и бројних механа. Политика, уметност и рекла-казала ишли су руку под руку. Свака политичка партија имала је свој штаб у одређеној кафани; уметници и боеми састајали су се у својим омиљеним кафанама; балкански револуционари и комите са словенског југа окупљали су се у посебним кафанама. Године 1905. Београд је имао 142 гостионице, ресторана и пивнице. Атмосфера је киптела од ишчекивања изражавајући ревност друштва окренутог према националном' (…) Новине су рекламирале француски коњак и домаћу шљивовицу, рум јамајка, швaјцарски сир, италијанске сардине и клавире flügel. Књижаре су биле снабдевене домаћом и страном литературом. Рекламирано је хемијско чишћење и салони за масажу. Хотел Париз поносно је објављивао да је био домаћин персијском шаху. Хотел Гранд је подсећао да је цео осветљен електриком (‘durshwegs electrisch beleuchtet’), a хотел Империјал је нудио могућност купања у топлим кадама. Апотеке су рекламирале ‘јапанске капљице’ против зубобоље, ‘кинеску крему’ против перути и ‘ресторер’ (реч је била штампана ћирилицом) за бојење косе. У радњама су се могле наћи ‘american buldog’ ципеле, персијски ћилими, астраганска крзна и оријентални колачи“ (…)
И у варошима по унутрашњости, каже се даље, живот је цветао, на један поуздан и миран начин. 'Добростојећи грађани живели су у великим, удобним кућама. Свакидашњица се састојала од вођења политике, играња карата, локалних шала и оговарања' (…). Ниш је био познат као важна железничка раскрсница између Солуна и Истанбула, Пирот је био чувен као произвођач ћилима, Крагујевац по војној фабрици, Лесковац по дувану, алевој паприци и тканинама, Врање по сиру, дувану и грнчарству, Шабац по великој пијаци стоке, кукуруза и пшенице; варошице у срцу Шумадије – Младеновац, Алексинац, Јагодина, Крушевац, Параћин и Ћуприја – били су тржиште пољопривредних производа, пекмеза, свиња и стоке, а вароши у западној Србији – Ужице, Краљево и Чачак били су познати по сувим шљивама, шљивовици, млечним производима и дрвној грађи; на истоку Србије – у Књажевцу, и Зајечару, прављена су чувена вина, а Смедерево и Пожаревац су нарасли као тржишта преко којих је ишао извоз, нарочито током Царинског рата с Аустроугарском. (…)
Чак су и села у то доба доживљавала процват, а напредак се осећао и у свакодневном животу. 'Села у равницама и долинама била су компактнија и усмерена ка пољопривреди. Породице су живеле у главним домовима окруженим амбарима, шталама, млекаром и сушницама, бакарним казанима за прављење шљивовице и складиштима за суве шљиве. Иза кућа су се обично налазили воћњаци. До тог доба куће су већ постале савременије, имале су темеље од камена, зидове од опека и застакљене прозоре'. (…)
Овај напредак је, излаже даље Ђорђевић, био праћен изузетним полетом и у индустријској производњи. Извлачење Србије, током рата, од уништавајуће обавезе да мора бити отворена за индустријску робу из Аустроугарске, повољно је утицало на привреду. Док су од 1873–1906. у Србији основана 144 индустријска предузећа, од 1906–1911. отворене су нове 284 индустријске фирме – двоструко више у шест пута мање времена. Индустријска производња, у исто доба, порасла је седам пута (…).
Сличан успон доживела је тада и наша наука. (…) Аутор наводи личности као што су географ Јован Цвијић, математичари Михаило Петровић и Милутин Миланковић, филозоф Бранислав Петронијевић, лингвисти Љубомир Стојановић и Александар Белић, историчари Стојан Новаковић и Слободан Јовановић, књижевни критичари Јован Скерлић и браћа Богдан и Павле Поповић… (…). Једнаки успон доживљава и уметност, како у поезији Милана Ракића, Јована Дучића, Милутина Бојића или Алексе Шантића, тако и у сликарству Паје Јовановића и Уроша Предића (…).
Део овог културног полета може се објаснити и слободом стварања, коју уживају научници и уметници. Министар просвете Андра Николић, приповеда нам Ђорђевић, поводом Закона о универзитету (усвојеног марта 1905), рекао је: 'Ми предавања остављамо на савест професора коме је дотична катедра поверена и не можемо административним путем уводити надзор тога како ће их водити. Ни министар просвете нити икоји нарочити старешина не може контролисати нити оцењивати рад универзитетског професора. У питањима како ће професор науку да предаје, у питању како он мисли о праву, о политици, о друштву, о свим могућим питањима која долазе у претрес науке, има само један једини судија, а то је наука' (…).
На крају, Ђорђевић свој рад завршава општим погледом на одлике тадашњег српског друштва, једним одељком који ваља у целости навести: 'Преимућство овог социјалног развитка били су његово егалитаријанство и демократизам. Слабост му је била постојећи несклад између престонице, Београда, и остатка земље. Међутим, неке су тековине биле запањујуће. Србија се напокон прикључила заједници модерних европских нација. Царинским ратом с Аустро-Угарском Србија је стекла економску независност, неопходан додатак политичкој независности. Српска војска и финансијске снаге били су спремни за предстојеће ратове. Српска култура је прекорачила државне границе, достигла је националне размере и стопила се с културом других Југословена. Подлога тог процеса била је демократија, уведена 1903. године, која је оснажила националну политику и потоњим нараштајима завештала сећање на једно златно доба српске историје, које се понекад идеализује'“
„Телефон је у Србију стигао 1883, већ после седам година од његовог патентирања; 1892. започела је електрификција; 1905. електрични трамваји замењују коњске; кинематограф је дошао 1906, а авион 1911; Олимпијски клуб је основан 1911, а двојица српских спортиста учествују на Олимпијади у Стокхолму 1912. (…) Богат и савремен друштвени и културни живот постоји у српској престоници тога доба: 'Београд је имао дом за старе жене и напуштену децу, филателистичко друштво и друштво за кремирање. (…) Народно позориште у Београду изводило је европске класике, међу осталима Ибзена, Горког и Толстоја (…) Најбољи представници српске књижевности били су окупљени око западноевропски оријентисаног и либералног часописа Српски књижевни гласник. (…) Друштвени живот одвијао се на традиционалан начин, око кафана и бројних механа. Политика, уметност и рекла-казала ишли су руку под руку. Свака политичка партија имала је свој штаб у одређеној кафани; уметници и боеми састајали су се у својим омиљеним кафанама; балкански револуционари и комите са словенског југа окупљали су се у посебним кафанама. Године 1905. Београд је имао 142 гостионице, ресторана и пивнице. Атмосфера је киптела од ишчекивања изражавајући ревност друштва окренутог према националном' (…) Новине су рекламирале француски коњак и домаћу шљивовицу, рум јамајка, швaјцарски сир, италијанске сардине и клавире flügel. Књижаре су биле снабдевене домаћом и страном литературом. Рекламирано је хемијско чишћење и салони за масажу. Хотел Париз поносно је објављивао да је био домаћин персијском шаху. Хотел Гранд је подсећао да је цео осветљен електриком (‘durshwegs electrisch beleuchtet’), a хотел Империјал је нудио могућност купања у топлим кадама. Апотеке су рекламирале ‘јапанске капљице’ против зубобоље, ‘кинеску крему’ против перути и ‘ресторер’ (реч је била штампана ћирилицом) за бојење косе. У радњама су се могле наћи ‘american buldog’ ципеле, персијски ћилими, астраганска крзна и оријентални колачи“ (…)
И у варошима по унутрашњости, каже се даље, живот је цветао, на један поуздан и миран начин. 'Добростојећи грађани живели су у великим, удобним кућама. Свакидашњица се састојала од вођења политике, играња карата, локалних шала и оговарања' (…). Ниш је био познат као важна железничка раскрсница између Солуна и Истанбула, Пирот је био чувен као произвођач ћилима, Крагујевац по војној фабрици, Лесковац по дувану, алевој паприци и тканинама, Врање по сиру, дувану и грнчарству, Шабац по великој пијаци стоке, кукуруза и пшенице; варошице у срцу Шумадије – Младеновац, Алексинац, Јагодина, Крушевац, Параћин и Ћуприја – били су тржиште пољопривредних производа, пекмеза, свиња и стоке, а вароши у западној Србији – Ужице, Краљево и Чачак били су познати по сувим шљивама, шљивовици, млечним производима и дрвној грађи; на истоку Србије – у Књажевцу, и Зајечару, прављена су чувена вина, а Смедерево и Пожаревац су нарасли као тржишта преко којих је ишао извоз, нарочито током Царинског рата с Аустроугарском. (…)
Чак су и села у то доба доживљавала процват, а напредак се осећао и у свакодневном животу. 'Села у равницама и долинама била су компактнија и усмерена ка пољопривреди. Породице су живеле у главним домовима окруженим амбарима, шталама, млекаром и сушницама, бакарним казанима за прављење шљивовице и складиштима за суве шљиве. Иза кућа су се обично налазили воћњаци. До тог доба куће су већ постале савременије, имале су темеље од камена, зидове од опека и застакљене прозоре'. (…)
Овај напредак је, излаже даље Ђорђевић, био праћен изузетним полетом и у индустријској производњи. Извлачење Србије, током рата, од уништавајуће обавезе да мора бити отворена за индустријску робу из Аустроугарске, повољно је утицало на привреду. Док су од 1873–1906. у Србији основана 144 индустријска предузећа, од 1906–1911. отворене су нове 284 индустријске фирме – двоструко више у шест пута мање времена. Индустријска производња, у исто доба, порасла је седам пута (…).
Сличан успон доживела је тада и наша наука. (…) Аутор наводи личности као што су географ Јован Цвијић, математичари Михаило Петровић и Милутин Миланковић, филозоф Бранислав Петронијевић, лингвисти Љубомир Стојановић и Александар Белић, историчари Стојан Новаковић и Слободан Јовановић, књижевни критичари Јован Скерлић и браћа Богдан и Павле Поповић… (…). Једнаки успон доживљава и уметност, како у поезији Милана Ракића, Јована Дучића, Милутина Бојића или Алексе Шантића, тако и у сликарству Паје Јовановића и Уроша Предића (…).
Део овог културног полета може се објаснити и слободом стварања, коју уживају научници и уметници. Министар просвете Андра Николић, приповеда нам Ђорђевић, поводом Закона о универзитету (усвојеног марта 1905), рекао је: 'Ми предавања остављамо на савест професора коме је дотична катедра поверена и не можемо административним путем уводити надзор тога како ће их водити. Ни министар просвете нити икоји нарочити старешина не може контролисати нити оцењивати рад универзитетског професора. У питањима како ће професор науку да предаје, у питању како он мисли о праву, о политици, о друштву, о свим могућим питањима која долазе у претрес науке, има само један једини судија, а то је наука' (…).
На крају, Ђорђевић свој рад завршава општим погледом на одлике тадашњег српског друштва, једним одељком који ваља у целости навести: 'Преимућство овог социјалног развитка били су његово егалитаријанство и демократизам. Слабост му је била постојећи несклад између престонице, Београда, и остатка земље. Међутим, неке су тековине биле запањујуће. Србија се напокон прикључила заједници модерних европских нација. Царинским ратом с Аустро-Угарском Србија је стекла економску независност, неопходан додатак политичкој независности. Српска војска и финансијске снаге били су спремни за предстојеће ратове. Српска култура је прекорачила државне границе, достигла је националне размере и стопила се с културом других Југословена. Подлога тог процеса била је демократија, уведена 1903. године, која је оснажила националну политику и потоњим нараштајима завештала сећање на једно златно доба српске историје, које се понекад идеализује'“
_________________
Stanojko- Posts : 8340
2014-05-05
Re: Hrvatice u BG
a jeboga....bilo ej i toga..ali bogami si mogao naci mjesta i zabavom orjentalnog stiha koliko hoces...samo nemoj tvrditi da toga nije bilo...deset puta vise nego u zg-u....pa nisam jednom bio u beogradu...ne samo navijacki vec i preko ferijalnog savezajastreb wrote:Svega toga bilo je i u Osijeku. U BG je baš bio zapadnjački štih. Ono trgovine sa stranom robom,Mc Donalds, Koncerti Iron Maidena ili drugih svjetskih bandova bili su dio svakodnevice. Isto je bilo i sa Novim sadom. Tek su Sandžak,južna Srbija i Kosovo u Srbiji imali orijentalni sukus.vuksadinare wrote:nisam mislio na građevine vec zivot...splavi,krcme,ciganska muzika,narodna..to sam misliojastreb wrote:A baš mu htjedoh reći. BG je bio itekako zapadnjački. Po svemu. Puksa vida,a imali ste Mc Donalds prije cijele Hrvatske.Stanojko wrote:Ne lupaj, kakvog crnog "orijentalnog zivota". Pa nije Beograd Bagdad jebote!vuksadinare wrote:....pa zagreb i beograd su imali neku razliku.....i to en bas malu...zagreb je imao austrougarski smek zivota..a beograd je vise orjentalni smek zivota...srbi su voljeli dolaziti u zagreb jer ih je bas privlacio taj zapadni duh zagreba...a hrvati nisu nerado skoknuli do beograda jer su mogli osjetiti i doziviti malo orjentalnog zivota i to ti je...znam dosta srba koji su bas htjeli sluzit vojsku u zagrebu..potezale su se dobrano i veze
Može se za BG reći svašta,ali da je bio orijentalni...Sa čime? sa onom jednom džamijom?
vuksadinare- Posts : 100329
2015-09-08
Page 4 of 16 • 1, 2, 3, 4, 5 ... 10 ... 16
Similar topics
» Hrvatice po BGD
» Laka vam zemlja Hrvatice i Hrvati
» Da li Hrvatice zaista padaju na Srbe
» Hrvatice su spolno ravnopeavnije od Šveđanki i Njemica
» Ispovest Hrvatice koja je raskrinkala Tuđmana
» Laka vam zemlja Hrvatice i Hrvati
» Da li Hrvatice zaista padaju na Srbe
» Hrvatice su spolno ravnopeavnije od Šveđanki i Njemica
» Ispovest Hrvatice koja je raskrinkala Tuđmana
Page 4 of 16
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum